Očekivanja

LastDay

Leptirica
Poruka
5.575
Ne postojim na ovom svetu da bih ispunjavao tvoja očekivanja, kao što ni ti ne postojiš da ispunjavaš moja’.
Brus Li.


Koliko puta smo bili žrtve nečijeg očekivanja?
Bezbroj, od najranijeg detinjstva.
Roditelji su prvi koji od nas mnogo očekuju.
Još dok smo u stomaku već znaju kojom profesijom ćemo se baviti..itd..itd...
A kada smo mali, veoma nam je bitno da nas vole i odobravaju
I tako se od malena učimo da igramo po taktu tuđe muzike.


1695376489460.png


Potreba za tuđim odobravanjem ne napušta nas ni kada za sobom ostavimo detinjstvo.
Uvek u nama čuči neka mala ili velika nesigurnost koja nas tera da preispitujemo svoje ponašanje,

Razlog što većina ljudi ne živi onako kako želi je nastojanje da svima ugode.
Zašto?Imamo li od toga neke koristi?Ja mislim da ne.
Očekivanja su iluzija, i to je bitno da shvatimo.

A ako smo mi ti koji konstantno od drugih gajimo nerealna očekivanja, moramo se spremiti na to da ćemo konstantno biti i razočarani.
Jedini način da kroz život idemo zadovoljni je da odbacimo očekivanja.
Samo tada nemamo šta da izgubimo.


Blagosloveni su oni koji ništa ne očekuju, jer se nikada neće ni razočarati.
Aleksander Poup

Meeting_expectations_by_Green_shoelace.jpg

Jedino što treba da očekujemo je da život živimo u skladu sa svojim principima i integritetom.
Zvuči jednostavno, ali svet je surovo mesto i mnogi će se truditi da nas skrenu s tog puta, iz raznih razloga i pobuda.

Ako nema očekivanja , nema ni razočarenja.
Imate li očekivanja?
 
Svi imamo očekivanja, ona nas drže u nadi. Očekujemo i nadamo se. Mislim da je to lepo i zdravo i normalno.
I ne verujem LastDay, mada je to ne interesuje.

A što se drugih ljudi tiče, tu je nezgodno imati očekivanja. Recimo, ok očekujem od svih da me ne lupe kad prolazim pored njih, da će biti normalni, ali to da oni od mene očekuju ovo ili ono da bih bila dobra za njih, to će dočekati samo ako imam interes za tim. Tj odgovorni smo za sebe, a drugi ljudi će od toga imati vajde samo ako to i nama odgovara, ako to želimo. Čak i ako se nešto žrtvujem, to mora biti moja želja, a ne nametnuto sa strane. Jedino tako možemo živeti autentično.
 
Имам. И борим се са њима, јер нас она повреде а не други људи. Када кажем борим, мислим на рационално сагледавање ситуације па можда и правдање дугог пред самом собом. Јер заиста нико није дужан да мени титра. Чак ни да ми узвраћа истом мером, ако вагам и радим нешто да би ми се вратило боље да ни не радим. Али смо сви људи и будемо, онако дубоко у себи узбуркани, осетимо се издано. Важно је да то не превлада. Ако не иде, не да те особе нису вредна нас, то је превише претенциозно и самољубиво, него само просто нису за нас. Или ми нисмо за њих, у реду је и да им нисмо двољно битни.
 

Back
Top