Mnogi bi rekli da jedem jeftino i siromašno – parče hleba, malo pavlake, parizer i jabuka. Ali to što izgleda skromno, u stvari je bogatstvo koje ne vidimo.
Jer, hajde da zamislimo da sve to moram sam da proizvedem.
Za hleb – morao bih da imam njivu, da sejem pšenicu i čekam mesece. Da je štitim od korova, bolesti i ptica. Da je požnjem, ovršem zrno, sameljem u brašno, napravim kvasac, pa da mesim i pečem. Jedna vekna koju danas kupim za sitne pare – u stvari je rezultat čitavog lanca rada i znanja.
Za pavlaku – treba mi krava. Da je hranim svaki dan, pojim, čistim, negujem. Da je muzem, da čekam da se mleko ukiseli i skupim masnoću. Jedna kašika pavlake krije iza sebe godine brige i truda.
Za parizer – moram da gajim svinje ili živinu, hranim ih mesecima, lečim, pazim. Da ih zakoljem, preradim meso, sameljem, začinim, punim u creva, dimim ili kuvam. Ono što u radnji kupim za par stotina dinara – u stvarnosti je mukotrpna poljoprivreda i prerada.
Za jabuku – moram da zasadim voćku i čekam godinama dok ne rodi. Svake godine da je orezujem, prskam, negujem, branim od štetočina. Da čekam prirodu i njenu milost. A danas samo odem i biram jabuku koja mi se sviđa.
Zato ja kad sednem za sto, znam da moj skroman obrok nije običan.
On je luksuz.
On je dar civilizacije.
On je sabrana vrednost vekova ljudskog truda, iskustva i rada.
I dok drugi gledaju na to kao na “jeftinu hranu”, ja vidim bogatstvo.
Jer da sve to sam stvaram, trebalo bi mi pola života, ogromna zemlja, stoka, voćnjak, znanje i beskrajna snaga.
Skromno je ono što jedem – ali u svojoj suštini, to je neprocenjivo.
Sendvič – Manifest bogova i mudrosti”
Zamislite običan sendvič – hleb, pavlaku, salamu i jabuku.
Običan? Nikako. To je ep u malom, kapsula civilizacije i univerzuma u jednom zalogaju.
Hleb – simbol truda i strpljenja: pšenica je rasla mesecima, pod suncem i kišom, branila se od korova i ptica, pa je pretvorena u brašno i na kraju u zlatnu veknu koja miriše na život sam.
Pavlaka – kapljica mlečne mudrosti: krava koja je davala mleko, muža, obrađivala se, pretvarala u pavlaku – mali životni ep u kašici.
Salama – snaga i veština: životinje, hrana, mesecima rada i znanja, dimljenje i začini, sve spojeno u jedan snažan zalogaj koji nosi miris civilizacije.
Jabuka – simbol vremena i prirode: godine rasta, borba sa suncem, hladnoćom, kišom i štetočinama, dok konačno ne padne u tvoju ruku, spremna da okusiš njen svet.
Kombinacijom svega toga nastaje Bogovski sendvič.
Skroman, ali neprocenjiv.
Jeftin, ali u sebi nosi vekove rada, znanja i strpljenja.
Svaki zalogaj je filozofija života: zahvalnost, mudrost, humor i poštovanje prema prirodi i ljudima koji stoje iza njega.
Zato, kada jedeš svoj sendvič:
Ne jedeš samo hranu, jedeš civilizaciju.
Ne jedeš samo zalogaj, jedeš vreme, trud i mudrost.
Ne jedeš samo slast, jedeš lekciju zahvalnosti koju bogovi šalju ljudima.
Svaki sendvič je manifest: mudrost u malom, bogovski obrok koji nas podseća da i skromno može biti veličanstveno.
