Imam 40g i vise od 6god sam ozenjen zenom koja ima djecu iz prvog braka.
18 i 14 godina.
Imamo i dvoje nasih.
Supruga ne radi, niti je ikad radila, niti ista zna da radi niti ima ikakva primanja.
Bivsi muz radi cijeli zivot za 300e.
Otac joj nema nista, cak ni penziju.
Ja imam majku koja ima 100e oceve penzije.
15 godina radim nesto online ( nije ilegalno ali je najtezi posao na svijetu i mogu da zaradim jako mnogo, ali znam da to nece vjecno trajati ).
Pomazem(o) njenom ocu sa 400 eura mjesecno ( mora da pusi ) mojoj majci dam 550 eura dodatnih ( mora da pusi 3 kutije ili ce umrijeti ).
Njenoj djeci placam teretanu, odjecu, obucu, sminku, casove engleskog, zubara...
Sve sam to znao i pretpostavljao kad sam ulazio u to i nije problem, i ponosan sam na sebe sto mogu to sve da izdrzim.
Problem je u preterivanju.
Svih njih.
S njenom djecom imam ok odnos ( mali vise voli mene nego majku i kaze da ga jedino ja volim i branim ).
Da bi supruga imala osjecaj ravnopravnosti dam joj svaki mejsec neki iznos i ne pitam za racune ili nesto tako, samo da nam svima potraje i da ona upravlja s tim.
Ali nam nikad ne potraje.
Sramota me reci i pisati o ovome uopste, kad znam koliko ljudi naporno radi za 500 eura mjesecno a nama ne moze biti mjesecno ni skoro 10x toliko.
Orman se slomio od tezine odjece, svaki drugi dan dolazi brza posta.
Piju koka kolu umjesto vode i ostavljaju svi po pola case ( ako to kazem onda je neko negodovanje ).
Njena djeca se bune na svaki jelovnik i negoduju ( za rucak pecena teletina s kromirom i zelenom salatom ne valja i oni imaju drugacije jelovnike ).
Dorucak je cesto ekskluzivan za njih, kombo od 2 banane s pola tegle nutele i chia sjemenkama itd.
Zele trenerke od 150e, patike od 150e, i majka im to cesto kupi, ne osjecajuci neku posebnu potrebu da ja to znam.
Razgovor?
Naravno, mnogo puta.
Ali se razgovor zavrsi kad vidim njen stav.
Cerka zeli prosle godine ajfon od 1100 eura.
Kazem kako je to suludo i da ona nije cerka milionera vec da joj otac radi za 300 i da dobija 50e mjesecno od njega.
Na to se umjesa supruga i kaze, pa zasto joj ne kupis, pa ce ti ona vracati po 50e mjesecno koje joj ovaj salje.
Zar ima smisla nesto pricati posle toga?
Na sebe trosim najmanje.
Kad sam davao novac azilu za zivotinje dobio sam zestoke kritike od nje i moje majke kako sam budala sto u ovakvoj krizi bacam pare na kerove.
Ekskluzivno letovanje bi mene, suprugu i nase dvoje male djece kostalo oko 3k eura.
Ali moraju i njih dvoje ici.
Ne mozemo svi stati u jednu sobu pa onda mora jos jedna stambena jedinica za njih dvoje i dodatnih 2k eura jer se vode kao odrasle osobe.
Jel to moja obaveza, moralna?
Ne zelim dati 2k eura za 10 dana ljetovanja za njih dvoje, mislim da dajem i previse.
I svaki dan se sve losije osjecam zbog svega, depresivnije.
Samo zelim da sve bude kako treba a ocito grijesim u svemu sto mogu.
Da odem pa da mojoj djeci jednog dana moram objasniti zasto nisu rasla pored mene?
Da kazem kako cu ja odsad trositi pare, pa da kao supruga 10 dana ne prica sa mnom i kaze kako me jebale moje pare i da nije sve u parama i kako je potcjenjujem i kako nismo ni trebali biti zajedno, i da ja nista ne vidim sta ona radi po kuci itd.
Jos jednom moram napisati kako me je sramota sto ovakve stvari uopste postam na forumu i predstavljam kao problem, kad znamo svi kako ljudi zive.
Ali prosto ne zelim da se dovedem u situaciju da izgubim porodicu ali ni u situaciju da mozda za 15 godina kopam po kontejnerima ( iako i pored ovoga svega ustedim svake godine i stavim sa strane ).
I imam sve manju i manju zelju da se borim za bilo sta vise, pod ovakvim okolnostima.
Hvala svima koji ce odgovoriti nesto.
Moj odgovor ce biti malo drugaciji, deo po deo posto je ovo sve veoma kompleksno. Neću da te optužujem jer od optužbi nemaš ništa, sad je bilo šta je bilo i treba situacija da proba da se sanira ukoliko želiš i ti da zivis život i dobiješ ono sto mi svi zaslužujemo u životu: ljubav i postovanje:
Imam 40g i vise od 6god sam ozenjen zenom koja ima djecu iz prvog braka.
18 i 14 godina.
Imamo i dvoje nasih.
Supruga ne radi, niti je ikad radila, niti ista zna da radi niti ima ikakva primanja.
Bivsi muz radi cijeli zivot za 300e.
Otac joj nema nista, cak ni penziju.
Ja imam majku koja ima 100e oceve penzije.
15 godina radim nesto online ( nije ilegalno ali je najtezi posao na svijetu i mogu da zaradim jako mnogo, ali znam da to nece vjecno trajati ).
Pomazem(o) njenom ocu sa 400 eura mjesecno ( mora da pusi ) mojoj majci dam 550 eura dodatnih ( mora da pusi 3 kutije ili ce umrijeti ).
Njenoj djeci placam teretanu, odjecu, obucu, sminku, casove engleskog, zubara...
Sve sam to znao i pretpostavljao kad sam ulazio u to i nije problem, i ponosan sam na sebe sto mogu to sve da izdrzim.
Problem je u preterivanju.
Svih njih.
S njenom djecom imam ok odnos ( mali vise voli mene nego majku i kaze da ga jedino ja volim i branim ).
Da bi supruga imala osjecaj ravnopravnosti dam joj svaki mejsec neki iznos i ne pitam za racune ili nesto tako, samo da nam svima potraje i da ona upravlja s tim.
Ali nam nikad ne potraje.
Sramota me reci i pisati o ovome uopste, kad znam koliko ljudi naporno radi za 500 eura mjesecno a nama ne moze biti mjesecno ni skoro 10x toliko.
Orman se slomio od tezine odjece, svaki drugi dan dolazi brza posta.
Kome? Ženi? Deci? Ako je deci odakle im lova za toliko naručivanje? Ako je ženi, sa parama koje das može da radi šta hoće.
Piju koka kolu umjesto vode i ostavljaju svi po pola case ( ako to kazem onda je neko negodovanje ).
Kupi ograničenu količinu koka kole i reci im koliko mogu da popiju dnevno ako žele da im traje.
Njena djeca se bune na svaki jelovnik i negoduju ( za rucak pecena teletina s kromirom i zelenom salatom ne valja i oni imaju drugacije jelovnike ).
Ili neka jedu šta se skuva Ili neka zarade svoju kintu pa kupe šta hoće.
Dorucak je cesto ekskluzivan za njih, kombo od 2 banane s pola tegle nutele i chia sjemenkama itd.
Zele trenerke od 150e, patike od 150e, i majka im to cesto kupi, ne osjecajuci neku posebnu potrebu da ja to znam.
Ako im majka kupi od para sto si njoj dao, ne vidim razlog da reagujes, kad das to su onda njene pare i sa njima radi šta hoće (isto kao tvoja majka sa dodatnim parama za pušenje).
Razgovor?
Naravno, mnogo puta.
Ali se razgovor zavrsi kad vidim njen stav.
A koji je njen stav? Kakav je tačno razgovor? Kako joj izneseš problem?
Cerka zeli prosle godine ajfon od 1100 eura.
Kazem kako je to suludo i da ona nije cerka milionera vec da joj otac radi za 300 i da dobija 50e mjesecno od njega.
Na to se umjesa supruga i kaze, pa zasto joj ne kupis, pa ce ti ona vracati po 50e mjesecno koje joj ovaj salje.
Zar ima smisla nesto pricati posle toga?
Ima, objasniš joj da bi u tom slučaju morala da ti placa taj telefon 22 meseca sto je apsolutno predugo i jednostavno reci da nisi za takve varijante i gotovo.
Na sebe trosim najmanje.
Kad sam davao novac azilu za zivotinje dobio sam zestoke kritike od nje i moje majke
kako sam budala sto u ovakvoj krizi bacam pare na kerove.
E vidiš, ovaj deo ovde, ovo je recenica gde su se zeznule i koju uvek od sada na tamo možeš da upotrebiš protiv njih: KRIZA JE.
Ekskluzivno letovanje bi mene, suprugu i nase dvoje male djece kostalo oko 3k eura.
Ali moraju i njih dvoje ici.
Ne mozemo svi stati u jednu sobu pa onda mora jos jedna stambena jedinica za njih dvoje i dodatnih 2k eura jer se vode kao odrasle osobe.
Jel to moja obaveza, moralna?
Ne zelim dati 2k eura za 10 dana ljetovanja za njih dvoje, mislim da dajem i previse.
I jeste i nije. Jeste jer su to sad na neki način i tvoja deca. Nije jer ne moras da im platiš hotelski smeštaj. Reci ako je tako onda ćemo ici u apartman. Duplo jeftinije. To je to sto možeš da priuštis jer KRIZA JE.
I svaki dan se sve losije osjecam zbog svega, depresivnije.
Samo zelim da sve bude kako treba a ocito grijesim u svemu sto mogu.
Da odem pa da mojoj djeci jednog dana moram objasniti zasto nisu rasla pored mene?
Da kazem kako cu ja odsad trositi pare, pa da kao supruga 10 dana ne prica sa mnom i kaze kako me jebale moje pare i
da nije sve u parama i kako je potcjenjujem i kako nismo ni trebali biti zajedno, i da ja nista ne vidim sta ona radi po kuci itd.
Još lepše! Ako nije sve u parama odlicno onda! Ćerka ne može da dobije telefon od 1100€ i nema potrebe da se ljuti JER NIJE SVE U PARAMA plus KRIZA JE. Supruga ne može da besumocno troši na ono sto treba i ne treba, smanji iznos koji joj daješ jer KRIZA JE, ako se ljuti pa NIJE SVE U PARAMA ŽENO. A sto se tiče ucena tipa da niste ni trebali biti zajedno, ravnodušno kreni da se slažeš. Reci joj ako su pare bitnije od toga kako se ti osećaš tu onda poštovanja nema a ako nema poštovanja onda nema ni dobrog braka. Veruj mi da će alarm itekako da joj proradi jer preti opasnost da ostane bez love a navikla i ona i njen otac i njeni klinci da žive odredjeni standard pa ce pristati da se standard umanji samo da ne ostanu totalno bez para.
I
graj njihovu igru. Stalno pričaj kako se totalno slažeš i sa njom i sa majkom da je KRIZA i zato se mora trošiti razumno! Sto ce reci, iznosi koje ces im od sada dati ce biti manji. Ženi isto tako objasni da ćerka bogami polako već može da krene da radi, ima sigurno studentskih poslova okolo pa neka zaradi telefon od 1100€ ako ga toliko želi.
A onda lepo sedi i preracunaj se. Koliko para mesečno imaš. Odredi džeparac koji si spreman da das njenoj deci. I ne odstupaj od toga. Isto i sa njom. Biće problema u početku ali ako istrajes u svojoj odluci oni ce je polako hoće-neće prihvatiti. Jer bolje je smanjen iznos nego ona stara “imao pa totalno nemao”.
Umesto sto padas u depresiju upotrebi njihove sopstvene reci protiv njih i moć koju imaš. A veruj mi imas je.
чујем малодушност.
sestri majci ocu kome treba