О трајности и пролазности

[Violetna]

Отварам ову тему под утиском разговора од пре две вечери који је вођен на теми "Шта носим данас"...

Наиме, причали смо о везаности за ствари и предмете, од одеће до разних ситница.
Ја сам, рецимо, особа која мало тога баца.
А и кад мора нешто да баци, то је тежак и болан процес. Особито ако је одећа у питању.

Како се ви односите према стварима, везујете ли се за њих или не?
Да ли их се ослобађате лако или је то процес који вас погађа?
Постоји ли нека ствар коју никад не бисте бацили?

Што мислите, има ли т однос према стварима везе с односом према људима (Да ли га, на неки начин, пресликава?)

Извињавам се ако има слична тема...
Молим мода да их споји, ако је тако.

Ima veze. Do skoro mi je bio prepun ormar, a pola stvari nisam nosila preko godinu dana. Vezujem se za stvari previše, bude emocije prema prohujalom vremenu i osobama koje ih obeležavaju, evociraju sećanja i maštu koja se onda samo tu ukopava. Treba se oslobađati starih stvari, samo nas sputavaju da ispunimo ormar novima, ili da kupimo još jedan, veći?

 

[ariela]

ma ja sam luda zena..trpam u orman svastá i sta bi nosila i sta ne bi a nesto sto sam nosila kad sam bila srecna zbog neceg ili nekog ne dam nikom...to moze biti i izguzvano i iscepano stoji i dalje kao draga uspomena...a inace kad resim da sredim orman napunim po 6 kesa garderobe koje i nisam obukla pa poklanjam...Puno garderobe kupim i nemam ni kad da iznosim pa sve moje prijateljice i rodjake oblacim...zbog toga se osecam jako srecnom i ispunjenom...

 

[una11]

Garderobe se najlakse odricem. Bar jednom godisnje posaljem a po nekad i odnesem u Srbiju puno kofer moje i muzeve odece. Sve skoro novo. Obuceno par puta. Mislim da od nase blize familije niko nista ne kupuje od odela. Pre par dana me snajka u sali pita hocemo li dolaziti uskoro ili ipak da kupi zimsku jaknu . Slicno se ponasam i prema ostalim stvarima. Jedino sto mi je vredno su fotografije i nakit. Ostalo, cim dosadi - pravac kanta. E al, sa ljudima je nesto drugo...

 

[bezibre!]

Отварам ову тему под утиском разговора од пре две вечери који је вођен на теми "Шта носим данас"...

Наиме, причали смо о везаности за ствари и предмете, од одеће до разних ситница.
Ја сам, рецимо, особа која мало тога баца.
А и кад мора нешто да баци, то је тежак и болан процес. Особито ако је одећа у питању.

Како се ви односите према стварима, везујете ли се за њих или не?
Да ли их се ослобађате лако или је то процес који вас погађа?
Постоји ли нека ствар коју никад не бисте бацили?

Што мислите, има ли т однос према стварима везе с односом према људима (Да ли га, на неки начин, пресликава?)

Извињавам се ако има слична тема...
Молим мода да их споји, ако је тако.

ne vezujem se za stvari
moze da mi se svidi neki komad i da ga arcim i cuvam i kad propadne
ali bez problema bacam krs
moguce da ima psiho-veze. meni su i ljudi potrošni

 

[NeDoDiri]

Vezujem se.Za stvari,za odjeću,za neke sasvim daleke sitnice od kojih svaka ima neku životnu priču.
Moju priču.Dio mene.
Kutija presanog cvijeća,odsanjana razglednica bez potpisa,majica koju sam nosila "onog"jutra u stanu koji je ličio na ljubav..sve sam to ja koja sam Bila i ja,koja se Sjećam(i ljubomorno čuvam od zaborava )

 

[***Saint***]

nagomilavam i nagomilavam stvari, od garderobe do svakojakih sitnica,
dok jednog dana jednostavno ne uvidim da ih ima previše,
pokupim sve nepotrebno i izbacim bez problema.

ne vezujem se za stvari previše. osim za tako poneku sitnicu.

 

[Gljiva zjalelovka]

Ne dam moje stare cipele
One znaju moje staze i bogaze
Ne dam moje stare cipele,
Za njih su mi se carape zalepile
Ne dam svoj stari kisobran
Vidi kako je dan sumoran
Shta ako je slomljen i ofucan
Vrati moj stari kisobran
Ne dam svoje okrnjene soljice
Pojesce me prazne police
I vracaj te drvene bojice
Shto im se lomi, trulo srce
Jao i dzemper sa sest rupa
Kao da je mishija skolska klupa
K”o da su ga chavke rastezale
Neka i njega, da ne padaju glave
Ne diraj nista, jer zivot je kratak
Nekom ce trtica,a nekom batak
Nek me pojedu secanja i snovi
Da ce sve to staro da me obnovi
Dace mi moc da sacuvam danas
Carobnu moc da spasim sve nas
Sacuvam, kremiram, smrznem ili dreniram
I opet iznova, prospem po stolu
I sve bude kao nekad, ebi se D-molu
Ali...cekaj...ne...
Baci sve...
Jer ...bacice neko drugi...
...ko nece znati
...da dzidze znaju pricati
...slike pevati
a papirici, po zracima Sunca veslati
i da se danas moze za sutra sachuvati
...ne...
bacam sve...brisem sve...
...vreme ide, nema ga
...nije mi toliko ostalo vremena...
i…sta ima novo…sve iznova…i sve novo
da bude jednom opet staro,
baceno, izbrisano, odrezano, zguzvano
bez secanja, bez misli, odbaceno
kad za to dodje cas...
i bude nesto novo...
...hrabro u nesto novo...