Оно што суделује у смеху јесте ум, нешто што само човек поседује, значи способност стварања појмова и коришћења њихових репрезента - речи или уопште могућност говора и језика.
Решење проблема смеха гласи:
Можда ово сувопарно звучи, али је веома једноставно.
А то се може видети на примеру ове најпростије могуће шале:
"Човек ходајући по јакој киши каже: "Данас је баш лепо време ".
Овде је несагласност између виђеног и мишљеног велика и то доводи до смеха. Међутим, на ово се могу насмејати само деца и људи ограниченог ума. Што је ум развијенији то и шале морају бити суптилније. Али шема ове најпростије шале може се пренети на било који хумор или виц и видећемо да је неподударност између виђеног и мишљеног, између разума и ума, између опажаја и појма оно што доводи до смеха.
А зашто та неподударност доводи до радости?
Зато што је УМ наш мучитељ на овом свету. Наш "обад" који нас боде као у оном Грчком миту о Ији. Животиња нема ум и зато она живи само у садашњости а муке садашњости су незнатне. Човек са својим умом пати и због нечега у давној прошлости и због нечега што ће се десити у будућности. Мисао рађа представу, представа изазива афекцију, афекција се доживљава као патња. Ето, то је нуспродукт човековог ума а животињама можемо само, на неки начин, да завидимо на њиховом животу у садашњости.
Када се у ситуацијама неподударности између виђеног и мишљеног, између разума и ума, ум извуче као губитник, то доводи до радости, јер као што каже Шопенхауер:
Један пример:
Карикатура је веома добар пример објашњења суштине смеха која се састоји у неподударности виђеног и мишљеног.
То што су нам мајмуни смешни, јесте из разлога што су они природна карикатура човека. Личе на човека, и у мислима, када их погледамо, јављају се појмови везани за човека, али у опажању видимо мајмуна, карикатуру, и та несагласност између виђеног и мишљеног доводи до смеха.
Други пример -Мађионичарство
Принцип је исти. Рецимо, у овом трику сви мисле да је немогуће да рука тек тако прође кроз нечије тело.
Када се то што је у мислима немогуће, опажајно ипак деси, прво настаје збуњеност (провера да нема опасности) а када воља са те стране буде умирена онда тек разум јасно увиђа неподударност раније мишљеног и управо виђеног и то доводи до смеха.
Обрати пажњу на насмејана лица ове гомиле када трик буде изведен.
Узгред, штета што се у доба интернета сваки мађионичарски трик може разоткрити при чему он тотално губи своју магичност. Чуди ме да тај занат још увек постоји, и да може да забави и насмеје људе? 
Трећи пример - Виц
Стављање под појам неке особине или догађаја који није у сагласности са било чиме што је тим појмом већ мишљено. То је принцип хумора и он нема изузетака.
Узећу насумично било који виц са
www.vicevi.rs
Оно што сви мислимо када видимо тај догађај јесте да изгледа као свиња због флеке, а оно што Мујо мисли јесте да она стварно изгледа као свиња а флека је само додата томе.
Неподударност нашег виђеног и његовог мишљеног доводи до смеха.
https://forum.krstarica.com/threads/kada-sve-dolazi-do-smeha.388180/
Решење проблема смеха гласи:
Можда ово сувопарно звучи, али је веома једноставно.
А то се може видети на примеру ове најпростије могуће шале:
"Човек ходајући по јакој киши каже: "Данас је баш лепо време ".
Овде је несагласност између виђеног и мишљеног велика и то доводи до смеха. Међутим, на ово се могу насмејати само деца и људи ограниченог ума. Што је ум развијенији то и шале морају бити суптилније. Али шема ове најпростије шале може се пренети на било који хумор или виц и видећемо да је неподударност између виђеног и мишљеног, између разума и ума, између опажаја и појма оно што доводи до смеха.
А зашто та неподударност доводи до радости?
Зато што је УМ наш мучитељ на овом свету. Наш "обад" који нас боде као у оном Грчком миту о Ији. Животиња нема ум и зато она живи само у садашњости а муке садашњости су незнатне. Човек са својим умом пати и због нечега у давној прошлости и због нечега што ће се десити у будућности. Мисао рађа представу, представа изазива афекцију, афекција се доживљава као патња. Ето, то је нуспродукт човековог ума а животињама можемо само, на неки начин, да завидимо на њиховом животу у садашњости.
Када се у ситуацијама неподударности између виђеног и мишљеног, између разума и ума, ум извуче као губитник, то доводи до радости, јер као што каже Шопенхауер:
Један пример:
Карикатура је веома добар пример објашњења суштине смеха која се састоји у неподударности виђеног и мишљеног.
То што су нам мајмуни смешни, јесте из разлога што су они природна карикатура човека. Личе на човека, и у мислима, када их погледамо, јављају се појмови везани за човека, али у опажању видимо мајмуна, карикатуру, и та несагласност између виђеног и мишљеног доводи до смеха.
Други пример -Мађионичарство
Принцип је исти. Рецимо, у овом трику сви мисле да је немогуће да рука тек тако прође кроз нечије тело.
Када се то што је у мислима немогуће, опажајно ипак деси, прво настаје збуњеност (провера да нема опасности) а када воља са те стране буде умирена онда тек разум јасно увиђа неподударност раније мишљеног и управо виђеног и то доводи до смеха.
Обрати пажњу на насмејана лица ове гомиле када трик буде изведен.
Трећи пример - Виц
Стављање под појам неке особине или догађаја који није у сагласности са било чиме што је тим појмом већ мишљено. То је принцип хумора и он нема изузетака.
Узећу насумично било који виц са
www.vicevi.rs
Оно што сви мислимо када видимо тај догађај јесте да изгледа као свиња због флеке, а оно што Мујо мисли јесте да она стварно изгледа као свиња а флека је само додата томе.
Неподударност нашег виђеног и његовог мишљеног доводи до смеха.
https://forum.krstarica.com/threads/kada-sve-dolazi-do-smeha.388180/
Poslednja izmena:
