O teoriji smešnog

Оно што суделује у смеху јесте ум, нешто што само човек поседује, значи способност стварања појмова и коришћења њихових репрезента - речи или уопште могућност говора и језика.

Решење проблема смеха гласи:
Smeh uvek nastaje isključivo iz iznenadno opažene nepodudarnosti između nekog pojma i stvarnog objekta koji je tim pojmom mišljen u ma kakvom odnosu i on je upravo samo izraz te nepodudarnosti.

Šopenhauer

Можда ово сувопарно звучи, али је веома једноставно.
А то се може видети на примеру ове најпростије могуће шале:
"Човек ходајући по јакој киши каже: "Данас је баш лепо време ".
Овде је несагласност између виђеног и мишљеног велика и то доводи до смеха. Међутим, на ово се могу насмејати само деца и људи ограниченог ума. Што је ум развијенији то и шале морају бити суптилније. Али шема ове најпростије шале може се пренети на било који хумор или виц и видећемо да је неподударност између виђеног и мишљеног, између разума и ума, између опажаја и појма оно што доводи до смеха.

А зашто та неподударност доводи до радости?

Зато што је УМ наш мучитељ на овом свету. Наш "обад" који нас боде као у оном Грчком миту о Ији. Животиња нема ум и зато она живи само у садашњости а муке садашњости су незнатне. Човек са својим умом пати и због нечега у давној прошлости и због нечега што ће се десити у будућности. Мисао рађа представу, представа изазива афекцију, афекција се доживљава као патња. Ето, то је нуспродукт човековог ума а животињама можемо само, на неки начин, да завидимо на њиховом животу у садашњости.

Када се у ситуацијама неподударности између виђеног и мишљеног, између разума и ума, ум извуче као губитник, то доводи до радости, јер као што каже Шопенхауер:
Zato nam je drago kada vidimo kako je ta stroga guvernanta, taj naš um, uhvaćen u grešci. Otud je isto tako, izraz lica pri smehu vrlo sličan izrazu radosti.

Један пример:
Карикатура је веома добар пример објашњења суштине смеха која се састоји у неподударности виђеног и мишљеног.
То што су нам мајмуни смешни, јесте из разлога што су они природна карикатура човека. Личе на човека, и у мислима, када их погледамо, јављају се појмови везани за човека, али у опажању видимо мајмуна, карикатуру, и та несагласност између виђеног и мишљеног доводи до смеха.


Други пример -Мађионичарство

Принцип је исти. Рецимо, у овом трику сви мисле да је немогуће да рука тек тако прође кроз нечије тело.
Када се то што је у мислима немогуће, опажајно ипак деси, прво настаје збуњеност (провера да нема опасности) а када воља са те стране буде умирена онда тек разум јасно увиђа неподударност раније мишљеног и управо виђеног и то доводи до смеха.

Обрати пажњу на насмејана лица ове гомиле када трик буде изведен.
Узгред, штета што се у доба интернета сваки мађионичарски трик може разоткрити при чему он тотално губи своју магичност. Чуди ме да тај занат још увек постоји, и да може да забави и насмеје људе? :neutral:

Трећи пример - Виц

Стављање под појам неке особине или догађаја који није у сагласности са било чиме што је тим појмом већ мишљено. То је принцип хумора и он нема изузетака.
Узећу насумично било који виц са
www.vicevi.rs

Jedu Mujo i Fata škampe, Fata se isprska po haljini i kaže:
• Juuu, izgledam k'o svinja!
Mujo je pogleda i kaže:
• A još si se i isflekala!

Оно што сви мислимо када видимо тај догађај јесте да изгледа као свиња због флеке, а оно што Мујо мисли јесте да она стварно изгледа као свиња а флека је само додата томе.

Неподударност нашег виђеног и његовог мишљеног доводи до смеха.

https://forum.krstarica.com/threads/kada-sve-dolazi-do-smeha.388180/
 
Poslednja izmena:
Ne mogu da kažem koliko mi je zadovoljstvo što navodiš i popularišeš A.Š.jer on to apsolutno i zaslužuje.Neverovatan je otpor i predrasuda kod ljudi(izuzimam poznavaoce koji ne mogu a da mu se ne dive) kad je on u pitanju a on je baš tako jasno objasnio skoro sve segmente života da svako tu,ko traži,može da nadje zadovoljavajuće rešenje za bilo koji problem.Ali ,izgleda ,da malo ljudi uopšte postavlja pitanja i traži razjašnjenja.
Još jednom ,čestitam ti od srca,na izboru i prezentaciji.:klap::klap::klap:
 
Пошто је Шопенхaуeр све рекао о смеху у својој филозофији био сам скептичан када сам узео Бергсоново дело "О смеху" у руке. Јер шта је Бергсон могао томе додати? Међутим, итекако је додао указавши да је смех у друштву нека врста казне, прекора према свима онима који се дрзну да одступе од уобичајених навика и мишљења тог друштва. Тако, узмимо неки банални пример. Ако је обичај у друштву да мушкарци носе панталоне, онај ко обуче хаљину биће смешан и припадници друштва казниће га смехом због тог кршења уобичајених мишљења када је облачење у питању. А ако обуче то исто у Шкотској, смеха неће бити јер сe обичаји друштва не супростављају томе.

И ту имамо дакле неподураност виђеног и мишљеног али је Бергсон указао на један извор смеха који потиче из статичног друштва, као особину оних који следе инертности и мртвилу а не животности елан витала. Који су затворени у одређене навике, мишљења, догме, и којима смех служи да све оне који се усуде прекршити те догме спусте у свој глиб. Да све оне који покушају да разбију окове инертности, да крену даље путем животности елан витала казне због тога. Смех је особина људи везаних у пећини који не желе да се ослободе ланаца, тако да свако онај ко се усуди да те ланце кида изазива смех.

Све ово може бити одговор и на питање zašto neki ljudi imaju a neki nemaju smisla za humor i koji je to činilac koji pravi razliku. Јер показује да су многи који су склони хумору заправо у својој суштини особе заглибљене у догме и друштвена правила чији су својеврсни "чувари".
 
Poslednja izmena:
Овај Бергсонов цитат нарочито јасно појашњава ту особина смеха као средства намењеног очувању статичности друштва тј. намењеном осуди свега онога што се усуди да прекине то "вртложно кретање у месту" да прекине обичаје које већина следе и самим тим очекују да их следе сви. Тако да дрзнике који се усуде да прекрше утврђена правила која следи већина... кажњавају се смехом.

"Jedna tragična ličnost neće ništa promeniti u svom ponašanju, ако zna kako je mi sudimo; ona može čak u tome ustrajati, sa punom svešću o tome šta je, sa vrlo jasnim osećanjem strahote kojom nas ispunjava.
Ali, jedna smešna mana, čim se oseti smešnom, traži da se popravi barem spolja. Kad bi Arpagon video da se smejemo njegovoj škrtosti, ne kažem da bi se popravio, ali bi nam je manje pokazivao, ili bi nam je pokazivao drukčije. Istaknimo to odmah da naročito u tom smislu smeh "kažnjava ponašanje". On čini da mi odmah nastojimo da izgledamo onakvi kakvi bi trebalo da budemo."
Бергсон "О смеху"
 
Zanimljiva analiza mada cini mi se da je nepotpuna i prosta. Sta na primer sa vicevima koji ismejavaju neke stereotipe npr Bosanci su glupi, Crnogorci su lenji, Skotlandjani su skrti itd. Kod takvih viceva je situacija upravo suprotna od teorije u ovom blogu. Jer smeh izaziva upravo potvrda neke predrasude, nekog misljenja a ne nepodudaranje izmedju misljenja i fakta.

Ovaj npr. "potvrdjuje" dve predrasude- Utrkivali se Crnogorac i Bosanac na 100 m. Crnogorac odusta, a Bosanac se izgubio.
 
rabindrant123;bt249622:
Zanimljiva analiza mada cini mi se da je nepotpuna i prosta. Sta na primer sa vicevima koji ismejavaju neke stereotipe npr Bosanci su glupi, Crnogorci su lenji, Skotlandjani su skrti itd. Kod takvih viceva je situacija upravo suprotna od teorije u ovom blogu. Jer smeh izaziva upravo potvrda neke predrasude, nekog misljenja a ne nepodudaranje izmedju misljenja i fakta.

Ovaj npr. "potvrdjuje" dve predrasude- Utrkivali se Crnogorac i Bosanac na 100 m. Crnogorac odusta, a Bosanac se izgubio.

Као што рекох да цитирам:

Čovek hodajući po jakoj kiši kaže: "Danas je baš lepo vreme ".
Ovde je nesaglasnost između viđenog i mišljenog velika i to dovodi do smeha. Ali na ovo se mogu nasmejati samo deca i ljudi ograničenog uma. Što je um razvijeniji to i šale moraju biti suptilnije. Ali šema ove najprostije šale može se preneti na bilo koji humor ili vic i videćemo da je nepodudarnost između viđenog i mišljenog, između razuma i uma, između opažaja i pojma ono što dovodi do smeha.

Ова основна шема ако је овако огољена није смешна одраслом човеку. Она мора наступити заобилазним, скривеним путевима, тако изазивајући смех, али она мора бити присутна у основи.

Тако, у тим вицевима које ти кажеш потврђују нечије предрасуде, а ипак су смешни. Смешни су управо зато јер потврђују предрасуде.

Предрасуда није исто што и мишљење. Нико није изводио експерименте па на основу њих из датих премиса закључио да су Црногорци лењи и слично. Те приче се не узимају као продукти мишљења већ предрасуде као вицеви сами по себи. Дакле, човек не узима те приче као да су оне истините.
Сада, када се у тим вицевима покаже да јесу истините то доводи до смеха, управо због неподударностуи виђеног (у вицу приказаног) и мишљеног. Јер смо мислили да су то само предрасуде а у вицу се показује да је то истина. Одатле смех.
 
Poslednja izmena:
Овај Бергсонов цитат нарочито јасно појашњава ту особина смеха као средства намењеног очувању статичности друштва тј. намењеном осуди свега онога што се усуди да прекине то "вртложно кретање у месту" да прекине обичаје које већина следе и самим тим очекују да их следе сви. Тако да дрзнике који се усуде да прекрше утврђена правила која следи већина... кажњавају се смехом.

Смех је "оружје" за одбрану статичног друштва, за одбрану конвенција а то показује и изглед човека који се смеши?

Основно правило код дресера паса јесте не прилазити псу насмејан, јер пас тај израз препознаје као агресију.
Јер смех то и јесте, буквално. Шта ради човек који се смеши? Показује очњаке, ради се о изражавању агресивности.

Рецимо, неко је прекршио неку уобичајену друштвену норму и треба му "показати очњаке".
Или, неко непознат прилази. И њему треба показати очњаке, показати своју снагу и агресивност, а онда му пружити руку као знак да та агресивност неће бити употребљена против њега. То се дешава при упознавању и руковању.
И тако даље, слично, у свим ситуацијама где имамо показивање очњака, то јест осмех.

Осмех је ритуал показивања оружја у циљу одвраћања непријатеља или пак пружања утехе пријатељима и вољенима.
Пиштољ можеш показати непријатељу и тиме га одвратити од напада, а можеш га показати и вољенима како би им пружио осећај сигурности.
Функција осмеха је иста у оба случаја, показати оружје, показати очњаке.
 
Актуелна ситуација са обарањем НЛО изнад Америке а за коју се спекулише да су у питању, можда, чак и ванземаљци?
Али склонимо разматрање тих вести на страну и обратимо пажњу само на реакцију људи када им се иста спомене.

Погледајте рецимо овај данашњи брифинг:

34. sekund

Када је споменула ванземаљце, у публици се одмах зачуо смех баш као да је испричан неки виц, или нешто слично.
Или погледајте било који сличан видео, или пак форум "теорије завере" баш овде на крстарици, а који је, гле чуда, стављен у рубрику "забава".

Све ово је, између много тога другог, јасан показатељ исправности Шопенхаурових и Бергсонових мисли о смеху, а о којима сам писао на овој теми. Јер смех, уз своје показивање очњака, и понижење оног коме је намењен, пре свега служи као опомена сваком оном ко се усуди да крши уобичајене друштвене конвенције. Ко се усуди да крши обичаје и навике на које је друштво навикло, у било чему, од необичне одеће, понашања, гримаса, итд., све то изазива смех.
А замислите само ту промену убичајеног мишљења о свету и животу када би се народу разоткрило постојање ванземаљаца?!

Одатле смех. Одатале севање очњака, као опомена онима који се ето усуђују да дрмају кавез статичном друштву учмалом у своје навике и веровања а које се не смеју мењати, које се морају заштити. Одатле смех упућен ономе ко се усуди на такву јерес.
 

Back
Top