DJ 5ak
Ističe se
- Poruka
- 2.654
Pa te nameštaljke i mogu da razumem jer problem tenisa (kao recimo i plivanja, boksa, MMA i većine individualnih sportova) je neuravnotežena i ogromna razlika u zaradama tenisera, realno od svih tenisera na svetu možda njih 10-ak zaradjuje neku baš masnu lovu kao recimo Nole, Federer, Nadal, Zverev, Siner i slični i možda njih sve skupa 50-ak ili max..njih 100-tinak ako ćemo da budemo baš optimistični može da živi od tenisa, dok svi ostali iako i nešto zarade dok pokriju troškove (tipa trenere, sparing partnere, opremu, putovanja, medicinsku negu, masaže i ostalo) praktično ne ostaje im ništa, a sad koliko hiljada njih se bavi tenisom i objektivno jako su male šanse za nekog tenisera da će uspeti da udje možda medju top 5 ili top 10 na ATP listi i da će zaraditi ne znam koju lovu, tako da neki pribegavaju i tim nameštaljkama i igraju za kladionice i na taj način pokušavaju da iskoriste situaciju i da zarade neke pare dok se još bave tenisom jer od zarade na turnirima i od sponzora teško da će se velika većina ovajditi.
Recimo relativno skoro sam čuo da je u UFC-u (koji je kao elitna MMA organizacija) prosečna zarada boraca oko 60 hiljada dolara godišnje, što je smešno, maltene pa jedna prosečna plata u Americi ili negde na Zapadu (mislim da i prema nekim statistikama u SAD nekih 50-60 hiljada godišnje je neka prosečna zarada) a pritom ti kad si borac sve sam plaćaš, trenere, sparing partnere, opremu, medicinsku negu, ishranu ,putovanja, itd, ono samo šačica njih i tih glavnih zvezda tipa Konor MekGregor, Džon Džons, Habib Nurmagomedov, Izrael Adesanja i sliči zaradjuju neku ozbiljniju lovu, pa čak recimo i jedan Stipe Miočić koga mnogi smatraju najvećim teškašem ikad u UFC-u ne zaradjuje nešto previše jer ono nije showman, ne praktikuje trash-talk, nije nešto aktivan na društvenim mrežama pa samim tim ni marketinški nije toliko interesantan.
Na primer ja znam jednog našeg borca koji doduše nije u UFC-u ali borio se tu kojekuda po raznim drugim organizacijama (mahom najjačih evropskih) tipa u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Nemačkoj, itd i on mi priča kako recimo zaradi nekih 10-ak hiljada evra po borbi (s tim da u proseku odradi mozda neke 3 borbe godisnje) i kad kad to nekom kaže, svi kao u fazonu, aaa brate dobar si, da častiš, pun si love, ovo ono, medjutim on kad kaže šta sve od tih para mora da plati i da pokrije i koliko stavki (koje nisu uopšte jeftine) i plus ima i ženu i decu o kojima treba da brine, pa ono šta mu ostane, jedva da može da namiri osnovne životne troškove, stoga mnogi borci rade neke dodatne poslove sa strane ili rade negde kao neki fitnes instruktori, kao obezbedjenje negde ili šta ti ja znam.
Kaže on brate da sam se zaposlio negde u nekoj trafici da sedim za 50,60 hiljada mislim da bi bolje prošao.
Tako da generalno nije nimalo lako baviti se sportom, i te priče o slavi, o novcu, milionima, o lagodnom životu su uglavnom samo pusti snovi koje jako mali broj i jako mali procenat njih na kraju i dosanja, za ogromnu većinu sportista koji takodje ulože silne godine u to, svu svoju energiju, snagu, znanje, vreme, itd takve stvari nažalost i ostanu samo na snovima.
Mislim svi pričaju ne znam o Noletu, Federeru, Alkarazu ili šta ja znam ali šta je sa onim koji je 500 i neki ili 800 i neki na ATP listi, kako on uopšte pokriva troškove bavljenja tenisom, kako i od čega kupuje rekete, opremu, kako plaća trenera, kako finansira putovanja i odlaske na turnire, itd
Tako da zaista ne čude tako neke stvari i pojave i što neki na razno-razne načine (pa izmedju ostalih i na takve načine) pokušavaju da dodju do nekog dinara i nekog novca.
Recimo relativno skoro sam čuo da je u UFC-u (koji je kao elitna MMA organizacija) prosečna zarada boraca oko 60 hiljada dolara godišnje, što je smešno, maltene pa jedna prosečna plata u Americi ili negde na Zapadu (mislim da i prema nekim statistikama u SAD nekih 50-60 hiljada godišnje je neka prosečna zarada) a pritom ti kad si borac sve sam plaćaš, trenere, sparing partnere, opremu, medicinsku negu, ishranu ,putovanja, itd, ono samo šačica njih i tih glavnih zvezda tipa Konor MekGregor, Džon Džons, Habib Nurmagomedov, Izrael Adesanja i sliči zaradjuju neku ozbiljniju lovu, pa čak recimo i jedan Stipe Miočić koga mnogi smatraju najvećim teškašem ikad u UFC-u ne zaradjuje nešto previše jer ono nije showman, ne praktikuje trash-talk, nije nešto aktivan na društvenim mrežama pa samim tim ni marketinški nije toliko interesantan.
Na primer ja znam jednog našeg borca koji doduše nije u UFC-u ali borio se tu kojekuda po raznim drugim organizacijama (mahom najjačih evropskih) tipa u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Nemačkoj, itd i on mi priča kako recimo zaradi nekih 10-ak hiljada evra po borbi (s tim da u proseku odradi mozda neke 3 borbe godisnje) i kad kad to nekom kaže, svi kao u fazonu, aaa brate dobar si, da častiš, pun si love, ovo ono, medjutim on kad kaže šta sve od tih para mora da plati i da pokrije i koliko stavki (koje nisu uopšte jeftine) i plus ima i ženu i decu o kojima treba da brine, pa ono šta mu ostane, jedva da može da namiri osnovne životne troškove, stoga mnogi borci rade neke dodatne poslove sa strane ili rade negde kao neki fitnes instruktori, kao obezbedjenje negde ili šta ti ja znam.
Kaže on brate da sam se zaposlio negde u nekoj trafici da sedim za 50,60 hiljada mislim da bi bolje prošao.
Tako da generalno nije nimalo lako baviti se sportom, i te priče o slavi, o novcu, milionima, o lagodnom životu su uglavnom samo pusti snovi koje jako mali broj i jako mali procenat njih na kraju i dosanja, za ogromnu većinu sportista koji takodje ulože silne godine u to, svu svoju energiju, snagu, znanje, vreme, itd takve stvari nažalost i ostanu samo na snovima.
Mislim svi pričaju ne znam o Noletu, Federeru, Alkarazu ili šta ja znam ali šta je sa onim koji je 500 i neki ili 800 i neki na ATP listi, kako on uopšte pokriva troškove bavljenja tenisom, kako i od čega kupuje rekete, opremu, kako plaća trenera, kako finansira putovanja i odlaske na turnire, itd
Tako da zaista ne čude tako neke stvari i pojave i što neki na razno-razne načine (pa izmedju ostalih i na takve načine) pokušavaju da dodju do nekog dinara i nekog novca.