NOT FATE IT*S ALL PLANNED...
- Začetnik teme *BILJA*
- Datum pokretanja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Vidiš(uvek aktuelno):
Svi smo se rodili sa srcem. I sa ledjima(citaj i kicmom, ostalo se podrazumeva). Ledja su glavna osovina. Mozes da ih drzis uspravno, mozes da ih savijas, mozes da na njih natovaris neki svoj, najcesce tudji teret. Ponekad ga poneki tu i zaborave. Namerno ili slucjano, ili namerno slucajno! Ili nosi, il' se uspravi, u zavisnosti koliko si covek a koliko slican onome od koga kazu da smo svi nastali.
Nesto slicno je i sa sposobnoscu govora. Svi ga poseduju, ali neko ce samo mumlati ili psovati, a neko ce od jezika stvoriti - muziku. Pakao i Raj! U cemu je razlika ako postoji (izgleda) neko kosmicko pravilo da se nad svakim Rajem nadnosi Senka. Koliko je tamna, koliko teska (i Senke imaju svoju tezinu), koliko uporna?!
Ko zna...
Kao sto niko ne zna da je uziveti su u poziciju drugog, izuzetno mocna stvar. I nije tako teska, bar na nekom nivou koji moze puno toga da razjasni, ali retko se toga ko seti.
Steta, velika steta!
Ljudi previse pricaju, ili premalo. Pricaju svasta i nista. Ispredaju price, a trebalo bi znati tacno odmeriti, koliko treba da traje ta prica. A onda stati.
Ali, ako su oni (bilo koji) tu sa makazama, ako isecaju po svojoj volji, pa od tvog najlepseg "haljetka" - tvojih ruku dizajn- skroje prsluk (pa jos tesan) jer se, kazu, bolje "prodaje", onda je to druga prica, ne tvoja. Mozes da se pobunis, mozes da pristanes. Pravom coveku je draza njegova autenticnost makar bila i osrednja, nego nametnuta, rezirana "vanrednost"!.
Pa se zapitas:Sta mi to treba?! Vrlo cesta misao koja zaustavlja. A istovremeno se pitas- sta fali ako probam, ne moze da skodia'1
I sve to opet zavisi koliko verujemo ili ne verujemo ljudima, koliko dobro znamo koliko licemerja i necistoca ima ispod ugladjene povrsine, koliko lepote ispod neugladjene...
Mozes misliti (pisati) bogougodno( Bogu je lakse ugoditi nego ljudima) ako ne nalazi odjeka, ili se cuje pogresna jeka, pristups sopstvenom gotovo mehanickom lektorisanju sopstvenih reci i misli, adaptiras "stil", ili ga se odreknes...Ili odbijes da se odreknes. Senzibilitet jos i mozes sakriti, bilo bi pozeljno, na njega se upravo lepe oni koji su bez njega rodjeni- kao muve na cisto staklo. Ako si voljan da ga stalno cistis, nije problem.
Onda pokusaj sa humorom. Onim blagim sa sopstvenim stilom "naracije", a oni i to iseku.
Svaki stil naracije (bilo kog zanra) ima psiholosku pozadinu svega izrecenog, makazama se pravi imitacija. Akcija nakazenog ritma...
Svetom najcesce vladaju veoma kruta, mediokritetska "stilska" pravila: Hladno, sivo, bezosecajno.. I bezbojno ako je moguce. Bez prideva da oslikas, stavise, pridevi dodju kao najveci dusmani. A ti i pored toga, hoces svoju pricu koja se krece, kao reka, kao more. Da li svaka reka, da li ijedna reka na svetu ima jasnu i uocljivu, u jos kracem- JEDNOSTAVNU funkciju?! Bez toka, talasa, poplava...?
Ja za takve nisam cula. Oni s makazama- jesu!
Pregrade, ograde, kalupi i kocnice, traze snagu da se izboris. Ili da napustis, odustanes. Ili da prihvatis kompromis? U kojoj srazmeri?
Ako nije sudjeno da uspe, pa ne mora.
Onda teraj po svome, pa sta bude. Makar je tvoje, i makar ti znaci. U neodlucnosti, moze da ti se ogadi mnogo toga. Samo su mediokriteti toga postedjeni. U takvim situacijama cvetaju u punom "sjaju", ali je to lazno cvetanje brzog venjenja...
Svi mi imamo svoj ritam. Neki ga krste temperamentom (mada se meni cini da to jedno s drugim nema mnogo veze)- kako god da ga krste, ritam koji nosis u sebi je nesto prelepo, jer je tvoje.
A moglo bi biti kao u bajci sa srecnim krajem (retke su one druge) ako bi umeo da prihvatis kritiku. Ona je vazna, jako. A sta onda bajku sa srecnim krajem udaljava? Teskoca u pronalazenju pravog kriticara. Iskrenog i senzibilnog! Lekovitog i za tebe, mene, ljude oko nas..
Ali, ljudi su skloni da ne razumeju jedni druge. Koce ih ili umisljene (ne sporim postjanje oravih) razlicitosti sa pogresnim premisama te razlicitosti. Od takvih - bolji su stereotipi. Jer, svaki stereotip ima u sebi istine. Problem nastaje na relaciji razumevanja. Jos gore, namernog nerazumevanja..
Kako god da okrenes, nevidjeno sarenilo da niko tacno ne zna da li (i zasto) SHTRCHI? Pronaci pravu boju, svoju boju, ne tamniti i mutiti tudje- iziskuje veliki napor. Ili ces biti pobednik ili porazeni, zavisi koliko snage i volje imas. Mozes li timski i imas li pravi tim!
Ili postati individualista. A je li moguce u svetu kojim smo okrezeni, u svom njegovom sarenilu, biti individualista?!
Tesko je prosuditi za sta je ko sposoban, ali pojedinac mora prosuditi SEBE a onda se ravnati. Uklopiti ili iskociti!
Ili bar pokusati...
Oni koji to mogu a da pritom ne ostete druge, nikada nece biti mediokriteti.
Oni pobedjuju...
Svi smo se rodili sa srcem. I sa ledjima(citaj i kicmom, ostalo se podrazumeva). Ledja su glavna osovina. Mozes da ih drzis uspravno, mozes da ih savijas, mozes da na njih natovaris neki svoj, najcesce tudji teret. Ponekad ga poneki tu i zaborave. Namerno ili slucjano, ili namerno slucajno! Ili nosi, il' se uspravi, u zavisnosti koliko si covek a koliko slican onome od koga kazu da smo svi nastali.
Nesto slicno je i sa sposobnoscu govora. Svi ga poseduju, ali neko ce samo mumlati ili psovati, a neko ce od jezika stvoriti - muziku. Pakao i Raj! U cemu je razlika ako postoji (izgleda) neko kosmicko pravilo da se nad svakim Rajem nadnosi Senka. Koliko je tamna, koliko teska (i Senke imaju svoju tezinu), koliko uporna?!
Ko zna...
Kao sto niko ne zna da je uziveti su u poziciju drugog, izuzetno mocna stvar. I nije tako teska, bar na nekom nivou koji moze puno toga da razjasni, ali retko se toga ko seti.
Steta, velika steta!
Ljudi previse pricaju, ili premalo. Pricaju svasta i nista. Ispredaju price, a trebalo bi znati tacno odmeriti, koliko treba da traje ta prica. A onda stati.
Ali, ako su oni (bilo koji) tu sa makazama, ako isecaju po svojoj volji, pa od tvog najlepseg "haljetka" - tvojih ruku dizajn- skroje prsluk (pa jos tesan) jer se, kazu, bolje "prodaje", onda je to druga prica, ne tvoja. Mozes da se pobunis, mozes da pristanes. Pravom coveku je draza njegova autenticnost makar bila i osrednja, nego nametnuta, rezirana "vanrednost"!.
Pa se zapitas:Sta mi to treba?! Vrlo cesta misao koja zaustavlja. A istovremeno se pitas- sta fali ako probam, ne moze da skodia'1
I sve to opet zavisi koliko verujemo ili ne verujemo ljudima, koliko dobro znamo koliko licemerja i necistoca ima ispod ugladjene povrsine, koliko lepote ispod neugladjene...
Mozes misliti (pisati) bogougodno( Bogu je lakse ugoditi nego ljudima) ako ne nalazi odjeka, ili se cuje pogresna jeka, pristups sopstvenom gotovo mehanickom lektorisanju sopstvenih reci i misli, adaptiras "stil", ili ga se odreknes...Ili odbijes da se odreknes. Senzibilitet jos i mozes sakriti, bilo bi pozeljno, na njega se upravo lepe oni koji su bez njega rodjeni- kao muve na cisto staklo. Ako si voljan da ga stalno cistis, nije problem.
Onda pokusaj sa humorom. Onim blagim sa sopstvenim stilom "naracije", a oni i to iseku.
Svaki stil naracije (bilo kog zanra) ima psiholosku pozadinu svega izrecenog, makazama se pravi imitacija. Akcija nakazenog ritma...
Svetom najcesce vladaju veoma kruta, mediokritetska "stilska" pravila: Hladno, sivo, bezosecajno.. I bezbojno ako je moguce. Bez prideva da oslikas, stavise, pridevi dodju kao najveci dusmani. A ti i pored toga, hoces svoju pricu koja se krece, kao reka, kao more. Da li svaka reka, da li ijedna reka na svetu ima jasnu i uocljivu, u jos kracem- JEDNOSTAVNU funkciju?! Bez toka, talasa, poplava...?
Ja za takve nisam cula. Oni s makazama- jesu!
Pregrade, ograde, kalupi i kocnice, traze snagu da se izboris. Ili da napustis, odustanes. Ili da prihvatis kompromis? U kojoj srazmeri?
Ako nije sudjeno da uspe, pa ne mora.
Onda teraj po svome, pa sta bude. Makar je tvoje, i makar ti znaci. U neodlucnosti, moze da ti se ogadi mnogo toga. Samo su mediokriteti toga postedjeni. U takvim situacijama cvetaju u punom "sjaju", ali je to lazno cvetanje brzog venjenja...
Svi mi imamo svoj ritam. Neki ga krste temperamentom (mada se meni cini da to jedno s drugim nema mnogo veze)- kako god da ga krste, ritam koji nosis u sebi je nesto prelepo, jer je tvoje.
A moglo bi biti kao u bajci sa srecnim krajem (retke su one druge) ako bi umeo da prihvatis kritiku. Ona je vazna, jako. A sta onda bajku sa srecnim krajem udaljava? Teskoca u pronalazenju pravog kriticara. Iskrenog i senzibilnog! Lekovitog i za tebe, mene, ljude oko nas..
Ali, ljudi su skloni da ne razumeju jedni druge. Koce ih ili umisljene (ne sporim postjanje oravih) razlicitosti sa pogresnim premisama te razlicitosti. Od takvih - bolji su stereotipi. Jer, svaki stereotip ima u sebi istine. Problem nastaje na relaciji razumevanja. Jos gore, namernog nerazumevanja..
Kako god da okrenes, nevidjeno sarenilo da niko tacno ne zna da li (i zasto) SHTRCHI? Pronaci pravu boju, svoju boju, ne tamniti i mutiti tudje- iziskuje veliki napor. Ili ces biti pobednik ili porazeni, zavisi koliko snage i volje imas. Mozes li timski i imas li pravi tim!
Ili postati individualista. A je li moguce u svetu kojim smo okrezeni, u svom njegovom sarenilu, biti individualista?!
Tesko je prosuditi za sta je ko sposoban, ali pojedinac mora prosuditi SEBE a onda se ravnati. Uklopiti ili iskociti!
Ili bar pokusati...
Oni koji to mogu a da pritom ne ostete druge, nikada nece biti mediokriteti.
Oni pobedjuju...
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Eto...(samo ti spavaj, sanjaj...)
Ja mislim kako SEBE dobro poznajem (a covek kazu, najmanje sebe poznaje), mislim na to kako sam najcesce stidljiva, nemirna, ali i senzitivna. Sklona sam povlacenju u sebe, volela bih da se bavim poslom koji podrazumeva neki blag oblik izolacije (a izabrala sam suprotnost) Volim da se otisnem u svoj svet maste, ali sam onda kad nemam drugog izlaza. Delujem krhko i pojavom i nastupom, ali se grdno moze prevariti svako ko pomisli da ne umem da raspalim onako, muski I na moju sramotu, ponekad mi se desi da raspalim nekog neduznog samo ako mi se u nekom momentu ucini da treba, a onda mi sleduje izvinjenjavanje Veliki su ljudi koji prihvate izvinjenje, veci i od onog koji im to izvinjenje uputi)!
Jedino sto nikad kod sebe ne dovodim u pitanje je pozrtvovanost. Tu umem da izgaram dotle dok se bukvalno ne razbolim. I, nista ne bi bilo strasno sve ovo sto napisah, meni su najveci problemi- imaginarni strahovi. Od nekog opipljivog, takoreci fizickog, ja nemam toliki strah. Od imaginarnih je tesko pobeci, ne i nemoguce.
Oni ce uvek ostati imagnarni, znam ja to, cak i SEBI.
Sanjaj
Ja mislim kako SEBE dobro poznajem (a covek kazu, najmanje sebe poznaje), mislim na to kako sam najcesce stidljiva, nemirna, ali i senzitivna. Sklona sam povlacenju u sebe, volela bih da se bavim poslom koji podrazumeva neki blag oblik izolacije (a izabrala sam suprotnost) Volim da se otisnem u svoj svet maste, ali sam onda kad nemam drugog izlaza. Delujem krhko i pojavom i nastupom, ali se grdno moze prevariti svako ko pomisli da ne umem da raspalim onako, muski I na moju sramotu, ponekad mi se desi da raspalim nekog neduznog samo ako mi se u nekom momentu ucini da treba, a onda mi sleduje izvinjenjavanje Veliki su ljudi koji prihvate izvinjenje, veci i od onog koji im to izvinjenje uputi)!
Jedino sto nikad kod sebe ne dovodim u pitanje je pozrtvovanost. Tu umem da izgaram dotle dok se bukvalno ne razbolim. I, nista ne bi bilo strasno sve ovo sto napisah, meni su najveci problemi- imaginarni strahovi. Od nekog opipljivog, takoreci fizickog, ja nemam toliki strah. Od imaginarnih je tesko pobeci, ne i nemoguce.
Oni ce uvek ostati imagnarni, znam ja to, cak i SEBI.
Sanjaj
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Mene, eto, ceka odlazak, ali gde god krenem, ti si onaj deo koji nosim sa sobim, i ne ispustam tako lako, i gde bih, kako li se ti mozes ispustiti
Osim ako te se Marfi ne docepa, mene je zaposeo, mene je prisvojio, tebe jos uvek cuva, ali ne nadaj se, ja sam tvoj Marfi, onaj kojem se najcesce smejes a ja se ne ljutim, meni je smeh lek, sto ona peva-smejem se i ja, takav je red. Marfi kreci i ne pita za boju
Da ti ispricam kako sam ga prevarila! Nemoguce? Donekle, samo. jer Marfi je majstor, u snu se ne snio
Da ti ispricam, dobro, ti sanjaj, sanjaj kad ti kazem)
Osim ako te se Marfi ne docepa, mene je zaposeo, mene je prisvojio, tebe jos uvek cuva, ali ne nadaj se, ja sam tvoj Marfi, onaj kojem se najcesce smejes a ja se ne ljutim, meni je smeh lek, sto ona peva-smejem se i ja, takav je red. Marfi kreci i ne pita za boju
Da ti ispricam kako sam ga prevarila! Nemoguce? Donekle, samo. jer Marfi je majstor, u snu se ne snio
Da ti ispricam, dobro, ti sanjaj, sanjaj kad ti kazem
)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Dosta mi je majstora
To moras da molis, da mitis, podmicujes, da ga svaki cas pitas da li mu nesto treba, da li mu smeta,hoce li ovo, nece li ono, da titras oko njega k'o da je, oprosti Boze-Sveta Petka!
Moze da se naljuti pa da ode, moze da isfuseri da posle toga samo sanjas konopac, moze da zapocne pa ode nekim poslom "na pet minuta" a prodje pet sati (nekad se i ne vrati celog dana) za koje vreme pocnes da sedis i opet kad dodje - docekas ga kao sunce jarko sa istoka..
O tome kako jedno "ladno", drugo "ladno, trece...a onda zaboravi i sta treba da kreci, ne zna ni kad je poceo ( jos manje kad ce zavrsiti)
E, ima i onih drugih, finih, oni su retkost. Njih treba za pelcer izdvojiti...
Elem, mene jedan za garazu lagao nekako s proleca...
Hoce covek neki veci posao, ne racuna sto je kod mene imao posla da moze da zivi mesec dana na visokoj nozi, ali, osta ta nesrecna garaza, a njega ni od korova. Sutra, prekosutra, posle Trojica, posle podne, posle punog meseca, posle...
E, pa nece da moze!
Kad moze on, sto ne bih mogla ja?
Pa, nije to nesto sto se ne moze nauciti, narocito kad je garaza u pitanju, tu mozes malo da ga das po "senkama", i kad neko pita sta je ovo, bre, samo kazes da si ti (ja) hteo "oseneceno", da!
Dodjem s posla, a zeljno gledam u garazu,ipak (sinoc obecao, zakleo se u neciji grob, oprosti Boze, ali nije precizirao ciji), dakle, ja virnem puna nade-corak Cak i merdevine (doduse neke male) ostavio kao "zalog", kanta polikolora!
Trknem cas'om po toner, nisam pravila pitanje da li je roze, crni, zuti, daj sta das, i dadose mi LUMUN boju
Sto da ne, delovace vrlo "egzoticno"
Obujem patike, farmerke, napravim kapu od novina (videla sam kako to onaj veselnik sto laze radi) i krenem. Smuljam toner sa polikolorom, uzmem merdevine (one na "dva reda") a zatvorim garazu da me neko ne bi sprecio, ili ne daj Boze silom skinuo s njih) Cetku u ruke, popnem se i pocenem prvo plafon (odvojeni deo gde nema tonera)
Ali, popnem se i opkoracim (da prostis) precku (onu najvisu) i malo krecim, pa sidjem, pa opet, a sve mislim, kako oni ono rade: Leva noga ustranu, desnu privuku, opet leva pa privucena desna, idu brze nego ja "peske". Ali, nema veze izdrzacu, nije to nesto mnogo veliko, a sve pokusam i ja: Leva -privucena desna, leva-privucena desna (moze i obrnuto) i mic po mic, krenu mi. Ne da mi krenu, poleteh. U euforiji koju izazva leva privucena desna, oteza mi glava, "kapa" hoce s glave od neke tezine, curi mi za vrat
Pogledam, na plafonu nista, sve sto bese, na meni je!
Dobro, trknem po cetku s drskom, i da vidite kako krenu, ma leti leva pa desna, leti cetka, ali, neka mi muka, nemam vazduha
Zatvorena vrata na plus 33
Otovrim vrata, nek bude sto biti mora, ali mene samo mrtvu mogu da maknu s merdevina!
Ma, okrecih ja moju garazu. Puna tri sata mi je trebalo, ali, ne da je okreceno, boli glava. Samo ne znam sto - cim je pogledam- pocnem da pevam "..gde cveta limun zut"
Ali, kad se osusilo, ma, kakav majstor kakvi bakraci!
Trebalo mi je dobrih pola sata da skinem limun boju sa sebe, ali, vredelo je.
P.S. Malo me brine sto dobijam ponude za krecenje, a nisam bas pri slobodnom vremenu, ali, resila sam da ih prihvatim, samo da "malo sacekaju" , "za koji dan", evo me "sutra' cim...strpljenja molim, svi cete doci na red
P.S. Pitao me neko, sta ak sutra na zidu neko napise: Dzab si krecila?!
Naravno, nisam nista naplatila
To moras da molis, da mitis, podmicujes, da ga svaki cas pitas da li mu nesto treba, da li mu smeta,hoce li ovo, nece li ono, da titras oko njega k'o da je, oprosti Boze-Sveta Petka!
Moze da se naljuti pa da ode, moze da isfuseri da posle toga samo sanjas konopac, moze da zapocne pa ode nekim poslom "na pet minuta" a prodje pet sati (nekad se i ne vrati celog dana) za koje vreme pocnes da sedis i opet kad dodje - docekas ga kao sunce jarko sa istoka..
O tome kako jedno "ladno", drugo "ladno, trece...a onda zaboravi i sta treba da kreci, ne zna ni kad je poceo ( jos manje kad ce zavrsiti)
E, ima i onih drugih, finih, oni su retkost. Njih treba za pelcer izdvojiti...
Elem, mene jedan za garazu lagao nekako s proleca...
Hoce covek neki veci posao, ne racuna sto je kod mene imao posla da moze da zivi mesec dana na visokoj nozi, ali, osta ta nesrecna garaza, a njega ni od korova. Sutra, prekosutra, posle Trojica, posle podne, posle punog meseca, posle...
E, pa nece da moze!
Kad moze on, sto ne bih mogla ja?
Pa, nije to nesto sto se ne moze nauciti, narocito kad je garaza u pitanju, tu mozes malo da ga das po "senkama", i kad neko pita sta je ovo, bre, samo kazes da si ti (ja) hteo "oseneceno", da!
Dodjem s posla, a zeljno gledam u garazu,ipak (sinoc obecao, zakleo se u neciji grob, oprosti Boze, ali nije precizirao ciji), dakle, ja virnem puna nade-corak Cak i merdevine (doduse neke male) ostavio kao "zalog", kanta polikolora!
Trknem cas'om po toner, nisam pravila pitanje da li je roze, crni, zuti, daj sta das, i dadose mi LUMUN boju
Sto da ne, delovace vrlo "egzoticno"
Obujem patike, farmerke, napravim kapu od novina (videla sam kako to onaj veselnik sto laze radi) i krenem. Smuljam toner sa polikolorom, uzmem merdevine (one na "dva reda") a zatvorim garazu da me neko ne bi sprecio, ili ne daj Boze silom skinuo s njih) Cetku u ruke, popnem se i pocenem prvo plafon (odvojeni deo gde nema tonera)
Ali, popnem se i opkoracim (da prostis) precku (onu najvisu) i malo krecim, pa sidjem, pa opet, a sve mislim, kako oni ono rade: Leva noga ustranu, desnu privuku, opet leva pa privucena desna, idu brze nego ja "peske". Ali, nema veze izdrzacu, nije to nesto mnogo veliko, a sve pokusam i ja: Leva -privucena desna, leva-privucena desna (moze i obrnuto) i mic po mic, krenu mi. Ne da mi krenu, poleteh. U euforiji koju izazva leva privucena desna, oteza mi glava, "kapa" hoce s glave od neke tezine, curi mi za vrat
Pogledam, na plafonu nista, sve sto bese, na meni je!
Dobro, trknem po cetku s drskom, i da vidite kako krenu, ma leti leva pa desna, leti cetka, ali, neka mi muka, nemam vazduha
Zatvorena vrata na plus 33
Otovrim vrata, nek bude sto biti mora, ali mene samo mrtvu mogu da maknu s merdevina!
Ma, okrecih ja moju garazu. Puna tri sata mi je trebalo, ali, ne da je okreceno, boli glava. Samo ne znam sto - cim je pogledam- pocnem da pevam "..gde cveta limun zut"
Ali, kad se osusilo, ma, kakav majstor kakvi bakraci!
Trebalo mi je dobrih pola sata da skinem limun boju sa sebe, ali, vredelo je.
P.S. Malo me brine sto dobijam ponude za krecenje, a nisam bas pri slobodnom vremenu, ali, resila sam da ih prihvatim, samo da "malo sacekaju" , "za koji dan", evo me "sutra' cim...strpljenja molim, svi cete doci na red
P.S. Pitao me neko, sta ak sutra na zidu neko napise: Dzab si krecila?!
Naravno, nisam nista naplatila
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Bolje bilo gde nego nigde, nego tu gde upravo stojim..
Pade mi nesto na pamet onaj vic gde je jedan stalno govorio: Ovo nista ne valja, ovako ne moze, ovako ne ide, i sta god bi ljudi pokusali imao je primedbu "da tako ne moze, da tako ne valja". Kad im je dozlogrdilo pa ga upitase a kako moze?
-Ne znam, samo znam da ovako ne moze...
To bi otprilike bilo to...
Ono sto bi trebalo da nas nekako izdvoji od ovakvih iz vica je, visoko razvijeni smisao za moralno, da ne napadamo ljude koji se bore kako znaju i umeju. Da posedujemo osnovno razumevanje dobrog i loseg, pravednog i NEPRAVEDNOG, sto znaci: Ne samo da bi osetili vlastiti bol (sto svako sa elementarnim nervnim sistemom moze) nego i bol drugih. Ovaj kvalitet, po meni, je kristalna sustina ljudske vrste. Ali, zasto je i sustina koja se cesto kvari to Koliko problema koji nam drugi nametnu, jer u ponekim momentima ne znaju sta ce sa sobom, pa se jednostavno okome?!
Ono, ja pa ja, i samo ja
Ma, drugi nisu nista spram njih, narocito kad su u gomili
Kod nekih ljudi postoji onaj bitni momenat u zivotu kada shvate da im niko nije kriv. vec da se sve sto se desilo u njihovom zivotu desilo s razlogom i da su oni sami doprineli svom sopstvenom stanju. Ima i onih koji tom stanju nisu ni na koji nacin doprieneli, ali su pogodjeni. I, sta onda da se zakljuci?!
Da se sopstveni svet ponajpre gradi IZNUTRA, a sve ono van ima onoliku vaznost koliko mi to dozvolimo.
Ponekad postanemo svesni da nam je ono sto ustvari jesmo, prosto izmaklo, pobeglo u tamne "krugove" nesvesnog, i da to moramo potraziti i prizvati u svest.
Tek tada ce pasti svaki tabu, kruta pravila drustva, rulje ili mase, pojedinca (da budem iskrena -onih kojima je draze tudje zlo od svog dobra)i tad moramo shvatiti svoja trebanja i netrebanja. Da ostane samo neka zdrava logika i put ka onome sto mi ustvari jesmo. Nije lak taj put i podrazumeva obaranje mnogih nametnutih verovanja, mnogo podmetnutih nogu. Ali, i biti svestan i pruzene ruke necije, i onog dobrog i potrebnog sto ona nudi...
Covek se, kazu, ne radja, covek se postaje, ako je tako, kako se postaje necovek? Najlakse...
"I svako ima svoje razloge, i pita se (s vremena na vreme) sta ti razlozi vrede?
Jesu li to oni pravi razlozi da bi se krenulo bas onamo kuda se krenuli, radije nego drugde, radije nego NIGDE"
Ako sam dobrio citirala Beketa
Vreme je za NEGDE!!!
O kakvom medjuvremenu je reč?
"Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene."
".........Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene. "
Pade mi nesto na pamet onaj vic gde je jedan stalno govorio: Ovo nista ne valja, ovako ne moze, ovako ne ide, i sta god bi ljudi pokusali imao je primedbu "da tako ne moze, da tako ne valja". Kad im je dozlogrdilo pa ga upitase a kako moze?
-Ne znam, samo znam da ovako ne moze...
To bi otprilike bilo to...
Ono sto bi trebalo da nas nekako izdvoji od ovakvih iz vica je, visoko razvijeni smisao za moralno, da ne napadamo ljude koji se bore kako znaju i umeju. Da posedujemo osnovno razumevanje dobrog i loseg, pravednog i NEPRAVEDNOG, sto znaci: Ne samo da bi osetili vlastiti bol (sto svako sa elementarnim nervnim sistemom moze) nego i bol drugih. Ovaj kvalitet, po meni, je kristalna sustina ljudske vrste. Ali, zasto je i sustina koja se cesto kvari to Koliko problema koji nam drugi nametnu, jer u ponekim momentima ne znaju sta ce sa sobom, pa se jednostavno okome?!
Ono, ja pa ja, i samo ja
Ma, drugi nisu nista spram njih, narocito kad su u gomili
Kod nekih ljudi postoji onaj bitni momenat u zivotu kada shvate da im niko nije kriv. vec da se sve sto se desilo u njihovom zivotu desilo s razlogom i da su oni sami doprineli svom sopstvenom stanju. Ima i onih koji tom stanju nisu ni na koji nacin doprieneli, ali su pogodjeni. I, sta onda da se zakljuci?!
Da se sopstveni svet ponajpre gradi IZNUTRA, a sve ono van ima onoliku vaznost koliko mi to dozvolimo.
Ponekad postanemo svesni da nam je ono sto ustvari jesmo, prosto izmaklo, pobeglo u tamne "krugove" nesvesnog, i da to moramo potraziti i prizvati u svest.
Tek tada ce pasti svaki tabu, kruta pravila drustva, rulje ili mase, pojedinca (da budem iskrena -onih kojima je draze tudje zlo od svog dobra)i tad moramo shvatiti svoja trebanja i netrebanja. Da ostane samo neka zdrava logika i put ka onome sto mi ustvari jesmo. Nije lak taj put i podrazumeva obaranje mnogih nametnutih verovanja, mnogo podmetnutih nogu. Ali, i biti svestan i pruzene ruke necije, i onog dobrog i potrebnog sto ona nudi...
Covek se, kazu, ne radja, covek se postaje, ako je tako, kako se postaje necovek? Najlakse...
"I svako ima svoje razloge, i pita se (s vremena na vreme) sta ti razlozi vrede?
Jesu li to oni pravi razlozi da bi se krenulo bas onamo kuda se krenuli, radije nego drugde, radije nego NIGDE"
Ako sam dobrio citirala Beketa
Vreme je za NEGDE!!!
O kakvom medjuvremenu je reč?
"Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene."
".........Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene. "
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu,
obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda
i doline! Oseti bol i sreću! Prođi godine kroz koje ja
prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni
našao na putu! Ustani uvek ponovno i idi istim putem,
kao što i ja radim! I tek mi onda možeš suditi. "
(Patrijarh Pavle)
Pade na pamet nesto da ce uskoro (ne bas ali nije ni daleko) Oktobarski likovni salon u Sapcu, povod bi jedna slika koju danas videh u jednom malom hotelu u Banji Koviljaci, i pretnuh.......Secanje me odnese na jedan dogadjaj i usi mi zabridese...I tuga sto sam prestala ici..
Da li je sve kako mislimo, ili ima bar neceg sto bi moglo opravdati za to sto po mom misljenju nema opravdanja, subjektivno objektivo, posteno,manje posteno ili neposteno? O cemu je rec?
Malo strpljenja, molim
obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda
i doline! Oseti bol i sreću! Prođi godine kroz koje ja
prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni
našao na putu! Ustani uvek ponovno i idi istim putem,
kao što i ja radim! I tek mi onda možeš suditi. "
(Patrijarh Pavle)
Pade na pamet nesto da ce uskoro (ne bas ali nije ni daleko) Oktobarski likovni salon u Sapcu, povod bi jedna slika koju danas videh u jednom malom hotelu u Banji Koviljaci, i pretnuh.......Secanje me odnese na jedan dogadjaj i usi mi zabridese...I tuga sto sam prestala ici..
Da li je sve kako mislimo, ili ima bar neceg sto bi moglo opravdati za to sto po mom misljenju nema opravdanja, subjektivno objektivo, posteno,manje posteno ili neposteno? O cemu je rec?
Malo strpljenja, molim
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Ovako je pocelo....
Lep jesenji dan, previse topao i suncan za kraj oktobra......
Volim slike, volim da ih gledam, da im se divim, valjda zato sto ne umem ni da crtam ni da bojim......
Galerija je vec tri dana otvorena za posetioce, vrvi od sveta, prosto da ne poverujem........
Slike po zidovima, lepo rasporedjene, svaka pod odredjenim uglom i svetlom koje joj odgovara, istice je..
Setam od slike do slike, pred svakom zastanem, odgledam ,saberem utiske i onda sledeca...........
Izlazu akademci, samouki, naivci.......
Zastajem pred jednom (pred kojoj se tiska poveca gomila) i dah mi zastaje.
Predivno, oci ne mogu da poveruju!
Seoski motiv, negde iz nekog macvanskog sela, vidi se i po nosnji i svemu sto karakterise Macvu, ali ono na slici, ono nije slika, ono je prica.
Dvoje starih ljudi, sede zbijeni jedno uz drugo, malo uplasenih izraza lica (verovatno su prvi i poslednji put pozirali u zivotu) a bliskih jako, vidi se. Lica staracka, potamnela,svaka im bora godina, i svaka prica za sebe.
Ruke sklupcane u krilu....ruke tamne, navikle na tezacki zivot. Odeca iznosena, a opet se primecuje da je praznicna. Pricu pricaju to dvoje ljudi, pricu svog zivota koju je svaki zamah kicice otkrivao detalj po dealj.Klupa na kojoj sede tako mili i isprepadani, ociju pitomih kao njihova Macva -drvena i bez boje,malo kriva.....Iza njih zid stare seoske kuce, mali prozor, starinski,i na prozoru lonce za vodu...Svo obijeno, vidi se da je dugo, dugo zahvatalo vodu iz kofe, boja mu se jedva razaznaje .Kraj njega cvece u nekim malim loncima i oni obijeni, polupolupani, samo muskatla odvazno isturila svoje boje.
I, tako zagledana, ne mogu da se odvojim, slika GOVORI.....samo sto ne cujem glasove tih staraca, i skripu djerma, i zahvatanje vode iz kofe.....poj petlova....mukanje krava.... a na licima iako starackim, tragovi negdasnje lepote, a u svemu u njima i oko njih ima neceg andjeoskog.
Jedva se nekako otkripih od slike i idem dalje.......Zaista, da coveku omili i slikarstvo i citav zivot bih mogla da provedem kraj tih slika, cini mi se. Nailazim na jos dve-tri koje obradjuju neke druge motive, ali, na slican nacin na koji sam opisala prvu sliku, ali, osecam da je ona jedinsvetna.
Vracam se poslednjeg dana da vidim koje su slike nagradjene, i s puno nade idem ka Slici koja govori (tako sam je nazvala cim sam je ugledala). Gotovo sam sigurna da je odnela bar jednu nagradu, ako ne i prvu. Nista, ni prva ni druga ni treca.....Ne mogu da verujem!!! Krecem dalje... Svi moji favoriti prosto zaboravljeni, osim sto se svet i dalje tiska oko njih, a meni neka knedla u grlu.
Krenuh u potragu za nagradjenim slikama.
Sve tri, akademskih slikara (kasnije sam saznala)! Treca i druga i tako i tako (za moj ukus) ali ona koja je dobila prvu nagradu, engima za mene! Ja ne znam sta je na toj slici.....Zaboravila sam da ponesem katalog koji sam dobila prvog dana, makar da vidim sta je na slci pod brojem tim i tim, kojoj je pripalo prvo mesto. Ne secam se da sam je uopste i primetila ranije.
Petoro-sestoro ljudi posmatra, pa se onda malo izmaknu, pa gledaju.......hajd' da i ja probam. Izmaknem se malo- nishta..., malo levo....malo desno.....nemam pojma kad mi je manje razumljiva. Prilaze tri poprilicno zadrigla gospodina i jedna lepa dama (posle sam cula da je bila u ziriju) i hvale sliku:...." pogledaj boje........linije......taj presek...........te senke........"
Zapanjeno slusam, i osecam se kao da su mi dali neku knjigu a ja ne znam ni jedno slovo. Razaznajem konture necega okruglastog, pa malo je u senci i usamljeno je.....pa ima nekh krugova po tom "okruglastom"........iza neke nabacane tamne boje, lice pomalo na neke oblake (valjda) ima tu jos ponesto......ali sta je centralna figura, pojma nemam.
Stojim tako, ko zna koliko dugo, vidim da ostah sama i jedan mladic stoji pored slike, verovatno neki posetilac...
Prilazim mu spontano i cujem sebe kako poverljivo govorim da ne mogu da shvatim, zar je ovo nagradjeno, pa ne znam ni sta je.........pored onoliko predivnih slika......i verglam dalje...da ja razumem da je to slikao akademski slikar, skolovan, da ima verovatno veliku umetnicku vrednost, ali " ja bih svakog naterala da ispod slike napise sta je slikao......."
Ne primecujem da mi momak koji stoji ne odgovara. Podigoh oci, zacudjena..........a onda..........Dva crna oka gledaju me strogo, a opet u magnovenju naslucejem neki osmeh, pomalo seretski.Tek tad spazih da momak ima i bradicu, i kunem svoj zivot i prokleti katalog koji zaboravih.........i zelim da se zemlja otvori da nestanem i da me vise nema........
Osecam da mi lice gori, a ni rec ne mogu da izustim.
Stid me obara s nogu, ali, nekim cudom me jos drze.a ona slika se pomera levo-desno, bice da se meni malo manta?
Onda cujem glas slikara: Nista, gospodjice ili gospodjo, nije sramota, mozda ja ne bih neke druge stvari razumeo, a vidite, mi slikari to vidimo na svoj nacin..Ovo je panj jedan obican panj na proplanku........suma....vidite..........
Ja ne vidim nikakav panj, ja znam kako izgleda panj kad se drvo posece, ama mogu ga i ja cak nacrtati i obojiti, cak i ja......i zar su one cudne senke bilo kakvo drvo?
Momak se sad smesi s razumevanjem, a ja bih nekako da pobegnem, ne znam kako, ni da li ce me noge izneti, ni na koja se vrata izlazi. Kako je krenulo da ne odem u neki podrum, u vrazju mater - kud god,samo da negde nestanem.
Vidim svoju pruzenu ruku (valjda je moja, prepoznajem dzemer) i osecam cvrst stisak ruke nagradjenog slikara, gledam mimo njega, ipak onaj osmeh seretski i zagonetan naslucujem, a zamisljam kako mene "skicira" onako unezverenu, i na sta bi to tek liclilo...Ipak, taj mi osmeh pomaze da ozivim, da hodam kako-tako i da pronadjem izlaz koji ne vodi u podrum......
Sledece dve godine, nisam ni privirila u Galeriju....
Lep jesenji dan, previse topao i suncan za kraj oktobra......
Volim slike, volim da ih gledam, da im se divim, valjda zato sto ne umem ni da crtam ni da bojim......
Galerija je vec tri dana otvorena za posetioce, vrvi od sveta, prosto da ne poverujem........
Slike po zidovima, lepo rasporedjene, svaka pod odredjenim uglom i svetlom koje joj odgovara, istice je..
Setam od slike do slike, pred svakom zastanem, odgledam ,saberem utiske i onda sledeca...........
Izlazu akademci, samouki, naivci.......
Zastajem pred jednom (pred kojoj se tiska poveca gomila) i dah mi zastaje.
Predivno, oci ne mogu da poveruju!
Seoski motiv, negde iz nekog macvanskog sela, vidi se i po nosnji i svemu sto karakterise Macvu, ali ono na slici, ono nije slika, ono je prica.
Dvoje starih ljudi, sede zbijeni jedno uz drugo, malo uplasenih izraza lica (verovatno su prvi i poslednji put pozirali u zivotu) a bliskih jako, vidi se. Lica staracka, potamnela,svaka im bora godina, i svaka prica za sebe.
Ruke sklupcane u krilu....ruke tamne, navikle na tezacki zivot. Odeca iznosena, a opet se primecuje da je praznicna. Pricu pricaju to dvoje ljudi, pricu svog zivota koju je svaki zamah kicice otkrivao detalj po dealj.Klupa na kojoj sede tako mili i isprepadani, ociju pitomih kao njihova Macva -drvena i bez boje,malo kriva.....Iza njih zid stare seoske kuce, mali prozor, starinski,i na prozoru lonce za vodu...Svo obijeno, vidi se da je dugo, dugo zahvatalo vodu iz kofe, boja mu se jedva razaznaje .Kraj njega cvece u nekim malim loncima i oni obijeni, polupolupani, samo muskatla odvazno isturila svoje boje.
I, tako zagledana, ne mogu da se odvojim, slika GOVORI.....samo sto ne cujem glasove tih staraca, i skripu djerma, i zahvatanje vode iz kofe.....poj petlova....mukanje krava.... a na licima iako starackim, tragovi negdasnje lepote, a u svemu u njima i oko njih ima neceg andjeoskog.
Jedva se nekako otkripih od slike i idem dalje.......Zaista, da coveku omili i slikarstvo i citav zivot bih mogla da provedem kraj tih slika, cini mi se. Nailazim na jos dve-tri koje obradjuju neke druge motive, ali, na slican nacin na koji sam opisala prvu sliku, ali, osecam da je ona jedinsvetna.
Vracam se poslednjeg dana da vidim koje su slike nagradjene, i s puno nade idem ka Slici koja govori (tako sam je nazvala cim sam je ugledala). Gotovo sam sigurna da je odnela bar jednu nagradu, ako ne i prvu. Nista, ni prva ni druga ni treca.....Ne mogu da verujem!!! Krecem dalje... Svi moji favoriti prosto zaboravljeni, osim sto se svet i dalje tiska oko njih, a meni neka knedla u grlu.
Krenuh u potragu za nagradjenim slikama.
Sve tri, akademskih slikara (kasnije sam saznala)! Treca i druga i tako i tako (za moj ukus) ali ona koja je dobila prvu nagradu, engima za mene! Ja ne znam sta je na toj slici.....Zaboravila sam da ponesem katalog koji sam dobila prvog dana, makar da vidim sta je na slci pod brojem tim i tim, kojoj je pripalo prvo mesto. Ne secam se da sam je uopste i primetila ranije.
Petoro-sestoro ljudi posmatra, pa se onda malo izmaknu, pa gledaju.......hajd' da i ja probam. Izmaknem se malo- nishta..., malo levo....malo desno.....nemam pojma kad mi je manje razumljiva. Prilaze tri poprilicno zadrigla gospodina i jedna lepa dama (posle sam cula da je bila u ziriju) i hvale sliku:...." pogledaj boje........linije......taj presek...........te senke........"
Zapanjeno slusam, i osecam se kao da su mi dali neku knjigu a ja ne znam ni jedno slovo. Razaznajem konture necega okruglastog, pa malo je u senci i usamljeno je.....pa ima nekh krugova po tom "okruglastom"........iza neke nabacane tamne boje, lice pomalo na neke oblake (valjda) ima tu jos ponesto......ali sta je centralna figura, pojma nemam.
Stojim tako, ko zna koliko dugo, vidim da ostah sama i jedan mladic stoji pored slike, verovatno neki posetilac...
Prilazim mu spontano i cujem sebe kako poverljivo govorim da ne mogu da shvatim, zar je ovo nagradjeno, pa ne znam ni sta je.........pored onoliko predivnih slika......i verglam dalje...da ja razumem da je to slikao akademski slikar, skolovan, da ima verovatno veliku umetnicku vrednost, ali " ja bih svakog naterala da ispod slike napise sta je slikao......."
Ne primecujem da mi momak koji stoji ne odgovara. Podigoh oci, zacudjena..........a onda..........Dva crna oka gledaju me strogo, a opet u magnovenju naslucejem neki osmeh, pomalo seretski.Tek tad spazih da momak ima i bradicu, i kunem svoj zivot i prokleti katalog koji zaboravih.........i zelim da se zemlja otvori da nestanem i da me vise nema........
Osecam da mi lice gori, a ni rec ne mogu da izustim.
Stid me obara s nogu, ali, nekim cudom me jos drze.a ona slika se pomera levo-desno, bice da se meni malo manta?
Onda cujem glas slikara: Nista, gospodjice ili gospodjo, nije sramota, mozda ja ne bih neke druge stvari razumeo, a vidite, mi slikari to vidimo na svoj nacin..Ovo je panj jedan obican panj na proplanku........suma....vidite..........
Ja ne vidim nikakav panj, ja znam kako izgleda panj kad se drvo posece, ama mogu ga i ja cak nacrtati i obojiti, cak i ja......i zar su one cudne senke bilo kakvo drvo?
Momak se sad smesi s razumevanjem, a ja bih nekako da pobegnem, ne znam kako, ni da li ce me noge izneti, ni na koja se vrata izlazi. Kako je krenulo da ne odem u neki podrum, u vrazju mater - kud god,samo da negde nestanem.
Vidim svoju pruzenu ruku (valjda je moja, prepoznajem dzemer) i osecam cvrst stisak ruke nagradjenog slikara, gledam mimo njega, ipak onaj osmeh seretski i zagonetan naslucujem, a zamisljam kako mene "skicira" onako unezverenu, i na sta bi to tek liclilo...Ipak, taj mi osmeh pomaze da ozivim, da hodam kako-tako i da pronadjem izlaz koji ne vodi u podrum......
Sledece dve godine, nisam ni privirila u Galeriju....
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Veceras je bogami bilo gusto, misljadoh, utepace nas grad, ali prodjosmo s olujnim vetrom, nosenjem cega zaboravljenog u dvoristu...i grmljavinom. Moja ćera i ja taman rešile da odigramo jednu partiju šaha (dzba, potuce me samo tako) a vidim i da gubim i da se nesto sprema, pocinje oluja, samo sto nije...
Nas dve smo zakljucale sve, pustile oba psa, uzivamo, i jos me "sreca htede", pogledam - mala se presla, samo jedan potez i šah-mat!
Zaletim se (ne pruza mi se cesto takva prilika) i raspalim: Šah i MAT
- Aha, MOJIM LOVCEM
I, pocinje napolju, krece, zagrmi obe se sručismo zajedno a kraljem i kraljicom i lovcima i lovokradicama, tap- nesta i struje
Krecem po čirak (ovog leta kojeg nije ni bilo, to je bio nacesce trazeni artikl u mojoj kuci.
- Pa ima struje, svi imaju, vidi, gore i ulicne svetiljke, samo mi nemamo, maaaaamaaaaaa!!!
Aha, znam sta je, ali jednom nisam znala, odnosno....pa, kao veceras ono s lovcem
Ovako je to bilo
Nas dve smo zakljucale sve, pustile oba psa, uzivamo, i jos me "sreca htede", pogledam - mala se presla, samo jedan potez i šah-mat!
Zaletim se (ne pruza mi se cesto takva prilika) i raspalim: Šah i MAT
- Aha, MOJIM LOVCEM
I, pocinje napolju, krece, zagrmi obe se sručismo zajedno a kraljem i kraljicom i lovcima i lovokradicama, tap- nesta i struje
Krecem po čirak (ovog leta kojeg nije ni bilo, to je bio nacesce trazeni artikl u mojoj kuci.
- Pa ima struje, svi imaju, vidi, gore i ulicne svetiljke, samo mi nemamo, maaaaamaaaaaa!!!
Aha, znam sta je, ali jednom nisam znala, odnosno....pa, kao veceras ono s lovcem
Ovako je to bilo
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Grmelo je kao da je smak sveta, ja s posla (primetila sam da se meni sve lose desava na potezu posao-kuca) i nekako uletim u kucu...nigde nikoga.
Puca, seva, da umrem od straha.
Pistavim sebi kafu (glava mi pucala kao dinja cerovaca) i poce da se zagreva vode, ja sedim u fotelji, kad raspali negde blizu, ja samo utonuh!
Nema, gotovo je
Cekam kafu, ona nesto stala..
Pritisnem prekidac, sijalica ne sveti, nema struje. Boze, ili uzimaj ili pustaj, ovo se ne mere izdrzati...
Nekako ja zakuvam tu neprovrelu vodu, kad raspali, meni se cini pravo u kucu. Ispade mi i solja.ma da ne pricam
I, nema struje pa nema.
Nista, malo se skuturim i zaspim. Sta ''s - ziva dusa...
Dodjem sebi, cuejm da neko nesto vari, znaci, dosla struja. Pogledam, sijalica ne svetli!
Izadjem napolje, vari komsija nesto, ima struje....
Dokopam telefon da isprozivam komsije, telefon ne radi. Ukljucim onaj drugi: SVI imaju struju, stavise, nije ni nestajala
Pozovem dispecera, izlozim svoj problem: TRI sata nemam struju, onaj vari, oni imaju, a pucalo je, mislila sam grom, ja ne znam...
Dobro, dobro, kaze, u kucu nije udario, je li?
Salite se
Naravno, smeje se, ali da iskljucim sve mogucnosti, pa da posaljem nekoga...
Nego, pita, imate li vi Fidovu sklopku?!
Naravno (glasom kao da imam svemirski brod)
Odlicno, pogledajte da nije iskljucena!
Kako iskljucena, pa ja sam SAMA ovde, bilo je, ja Fidovu sklopku nisam videla od proslog Petrovdana, ja...
Ipak pogledajte...
Dobro, pogledacu
Kad tamo - jeste!
Ono sto treba da je gore ("pipak" neki) palo dole, ja to vratim, vidim da ima struje, i objavim da je pobedio, ali se ne predajem tako lako: Nemam pojma kako, osim ako NIJE..
JESTE, upravo jeste, kaze!
Kad je najvise zagrmelo, ona je reagovala. Budte srecni sto je imate...
Jesam, srecna sam, umrecu od srece
-------------------
Ispricah joj veceras, pazljivo slusa, smeje se, ali: Zanimljivo, sto si menjala telefone, imala si MOBILNI!!!
Idi dete, spavaj!!!
- U 20.nula, nula?!
Ali, da ćutis, vazi?!
Vazi, hocemo jos jednu partiju šaha
Hrani pile da te kljucne, ali, neka
Puca, seva, da umrem od straha.
Pistavim sebi kafu (glava mi pucala kao dinja cerovaca) i poce da se zagreva vode, ja sedim u fotelji, kad raspali negde blizu, ja samo utonuh!
Nema, gotovo je
Cekam kafu, ona nesto stala..
Pritisnem prekidac, sijalica ne sveti, nema struje. Boze, ili uzimaj ili pustaj, ovo se ne mere izdrzati...
Nekako ja zakuvam tu neprovrelu vodu, kad raspali, meni se cini pravo u kucu. Ispade mi i solja.ma da ne pricam
I, nema struje pa nema.
Nista, malo se skuturim i zaspim. Sta ''s - ziva dusa...
Dodjem sebi, cuejm da neko nesto vari, znaci, dosla struja. Pogledam, sijalica ne svetli!
Izadjem napolje, vari komsija nesto, ima struje....
Dokopam telefon da isprozivam komsije, telefon ne radi. Ukljucim onaj drugi: SVI imaju struju, stavise, nije ni nestajala
Pozovem dispecera, izlozim svoj problem: TRI sata nemam struju, onaj vari, oni imaju, a pucalo je, mislila sam grom, ja ne znam...
Dobro, dobro, kaze, u kucu nije udario, je li?
Salite se
Naravno, smeje se, ali da iskljucim sve mogucnosti, pa da posaljem nekoga...
Nego, pita, imate li vi Fidovu sklopku?!
Naravno (glasom kao da imam svemirski brod)
Odlicno, pogledajte da nije iskljucena!
Kako iskljucena, pa ja sam SAMA ovde, bilo je, ja Fidovu sklopku nisam videla od proslog Petrovdana, ja...
Ipak pogledajte...
Dobro, pogledacu
Kad tamo - jeste!
Ono sto treba da je gore ("pipak" neki) palo dole, ja to vratim, vidim da ima struje, i objavim da je pobedio, ali se ne predajem tako lako: Nemam pojma kako, osim ako NIJE..
JESTE, upravo jeste, kaze!
Kad je najvise zagrmelo, ona je reagovala. Budte srecni sto je imate...
Jesam, srecna sam, umrecu od srece
-------------------
Ispricah joj veceras, pazljivo slusa, smeje se, ali: Zanimljivo, sto si menjala telefone, imala si MOBILNI!!!
Idi dete, spavaj!!!
- U 20.nula, nula?!
Ali, da ćutis, vazi?!
Vazi, hocemo jos jednu partiju šaha
Hrani pile da te kljucne, ali, neka
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Za mog prijatelja Likotu: Ponovo sam sinoc pregledala neke poruke,zao mi je, dva puta sam pokusavala tamo da se registrujem, nije islo. Ti kazes da je nesporazum, da pokusam ponovo, ne bih...
Ne znam gde si sad, gde pises, sta radis, ali, sve sto si ikad napisao ja sam sacuvala
Pozdrav za prelepu Crnu Goru, nevene i Nevena
P.S. Zurim, obaveze su vec pocele, nadam se da ces ovo nekako procitati..
Ne znam gde si sad, gde pises, sta radis, ali, sve sto si ikad napisao ja sam sacuvala
Pozdrav za prelepu Crnu Goru, nevene i Nevena
P.S. Zurim, obaveze su vec pocele, nadam se da ces ovo nekako procitati..
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
SNOVI OD SVILE MEKSHI
Uzalud vrebam mesecinu, mesec se skrio nocas
zvezdama svojim zameo trag.
Ja se ipak spremam na put, dok bije pozni cas
i dok si tako mnogo drag.
Selica ja sam nocas, i put do tebe u trenu nadjem,
vraticu se kad svane dan.
U svakoj noci sto tebe krije, uvek se lako snadjem
da tebi banem u san....
A lisce nocas susti, pretuzno nocas lisce tuzi
strepi od kisa i studeni
bicu mu nocas drug, sestra cu biti jesenjoj ruzi
zbog ove raskoši sto buja u meni...
............
(Biljana)
Uzalud vrebam mesecinu, mesec se skrio nocas
zvezdama svojim zameo trag.
Ja se ipak spremam na put, dok bije pozni cas
i dok si tako mnogo drag.
Selica ja sam nocas, i put do tebe u trenu nadjem,
vraticu se kad svane dan.
U svakoj noci sto tebe krije, uvek se lako snadjem
da tebi banem u san....
A lisce nocas susti, pretuzno nocas lisce tuzi
strepi od kisa i studeni
bicu mu nocas drug, sestra cu biti jesenjoj ruzi
zbog ove raskoši sto buja u meni...
............
(Biljana)
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"I kog me djavola pitate sta mi je, kada znate da cu reci da mi nije nista. Necu vam otkriti znacenje moje tisine, mog osmeha, mog bola! Bol je deo nas. Ne trudite se uzalud, ja sam se na vreme predala. A vas, lazne moraliste, ne zelim u svojoj okolini. Kradete mi ovaj mali, lepi deo sveta koji imam za sebe. Ne dam vam, niti cu vam ga ikada dati!"...
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Blago vama dok vas gone. Gonjeni privlače poglede zvezda, a ne gonitelji.
Guraju vas? No ne raste li lopta snega od guranja?
Ponižavaju vas? Lud metod! Time će vas dići.
Lupaju vas? Lud metod! Time će vas očvrsnuti.
Pljuju na vas? Lud metod! Time će vas očistiti.
Siromaše vas? Lud metod! Time će vas obogatiti.
Ubijaju vas? Lud metod! Vratićete im se kao sudije.
Šta vredi, što vas zadržavaju na vašem putu? Ko zadržava reku, sprema poplavu."
Sv. Vladika Nikolaj Velimirović
Guraju vas? No ne raste li lopta snega od guranja?
Ponižavaju vas? Lud metod! Time će vas dići.
Lupaju vas? Lud metod! Time će vas očvrsnuti.
Pljuju na vas? Lud metod! Time će vas očistiti.
Siromaše vas? Lud metod! Time će vas obogatiti.
Ubijaju vas? Lud metod! Vratićete im se kao sudije.
Šta vredi, što vas zadržavaju na vašem putu? Ko zadržava reku, sprema poplavu."
Sv. Vladika Nikolaj Velimirović
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Setio sam se svojih zaboravljenih mladićkih godina - koliko sam voleo ovakve mračne, mutne večeri u poznu jesen ili zimu, kako sam, opijen, žudno uvlačio u sebe raspoloženje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoći, uvijen u svoj kaput, trčao po kiši i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog lišća, već i tada usamljen, ali ispunjen dubokim uživanjem i pesmama, koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti sveće. To je prošlo, taj pehar je popijen i više se nije punio. Da li je trebalo žaliti za tim? Nije. Ne treba žaliti ni za čim što je prošlo. Žaliti treba za Sada i za Danas, za svim onim nebrojenim danima koje sam izgubio, koji su mi protekli ne donevši mi darove ni uzbudjenja."
"Ne volim da te cujem da tako govoris. Pomisli na vece kada si, slomljen i ocajan, usred svojih patnji, presekao moj put i postao mi drug! Sta mislis, zasto sam tada umela da te poznam i razumem?"
"Zasto, Hermina? Reci mi!"
"Zato sto sam ista kao i ti. Zato sto sam isto tako usamljena, zato sto isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno zivot i ljude. Uvek postoji nekolicina ljudi koji od zivota traze ono najvise i koji tesko mogu da se pomire sa gluposcu i gruboscu."
Naravno da je Hese, ko bi drugi
"Ne volim da te cujem da tako govoris. Pomisli na vece kada si, slomljen i ocajan, usred svojih patnji, presekao moj put i postao mi drug! Sta mislis, zasto sam tada umela da te poznam i razumem?"
"Zasto, Hermina? Reci mi!"
"Zato sto sam ista kao i ti. Zato sto sam isto tako usamljena, zato sto isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno zivot i ljude. Uvek postoji nekolicina ljudi koji od zivota traze ono najvise i koji tesko mogu da se pomire sa gluposcu i gruboscu."
Naravno da je Hese, ko bi drugi
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Ja nikada nisam znala kako se odustaje. Ja sam se uvek borila do kraja. Ja sam uvek padala i dizala se. Mene je ucio zivot. Meni je u krvi da brisem s lica krvave suze i da nastavljam dalje po svaku cenu. Mene mrze i preziru, sto sam takva. Iritirajuca je cinjenica da u meni gledaju ono sto bi zeleli da su, a znaju da nikada nece biti. Jer nisu rodjeni da budu.
Ja nikada nisam stajala u mestu i cekala da padne kisa. Nisam. Ja sam stajala u mjestu i molila kisu da padne. Molila sam. Ja sam molila. Jadno. Kazu da sam jadna jer molim. Jesam. Ako oni tako misle. Ali meni je moja kisa pala. Oni svoju jos cekaju."
Ja nikada nisam stajala u mestu i cekala da padne kisa. Nisam. Ja sam stajala u mjestu i molila kisu da padne. Molila sam. Ja sam molila. Jadno. Kazu da sam jadna jer molim. Jesam. Ako oni tako misle. Ali meni je moja kisa pala. Oni svoju jos cekaju."
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Sve manje vremana, sve vise obaveza i sve pokusavam da pronadjem gde sam sta pisala, da prenesem "tamo", i nema mi price: Stranac u kisnoj jesenjoj noci.........ili sam pronasla ali je prepravljena i jednostavno prisvojena, no, nebitno, napisacu ja jos, ali,ovo pronadjoh, jeste za smeh, a smeha, smeha dusi treba
Neka prosla vremena, lepa vremena...Sad su tuga i mrznja ali lepa secanja ostaju, i da uvek nije bilo kako je sada, reci ce ova mala lovacka "notica"...da ne kazem lovcevi zapisi, jer ni akteri nisi Turgenjev(I), ali ima pomalo od njega u njima, u svakom na svoj nacin
Sledi...
Neka prosla vremena, lepa vremena...Sad su tuga i mrznja ali lepa secanja ostaju, i da uvek nije bilo kako je sada, reci ce ova mala lovacka "notica"...da ne kazem lovcevi zapisi, jer ni akteri nisi Turgenjev(I), ali ima pomalo od njega u njima, u svakom na svoj nacin
Sledi...