Normalno i konformističko ponašanje

[1DaL]

Ima li razlike između ova dva? Sa druge strane, ima li razlike između "nenormalnosti" i mentalne bolesti? I opet, gde je tu nekonformističko ponašanje?

 

[Borac za prava zivotinja]

Ovo je vrlo zeznuto i komplikovano pitanje.
Konformista je biljka koja više ništa ne očekuje od spoljašnjeg sveta. On svesno održava pasivnost svoje telesne mase, i vrlo često ga smatraju "normalnim", jer se povinuje ustaljenim pravilima. On se ne buni, ne teži promenama, ne poseduje kreativnu energiju. Konformizam je smrt civilizacije.
Nezadovoljan čovek, koga često proglašavaju nenormalnim jer se njegove težnje smatraju ekscentričnim, potreban je svakom društvu da bi ostalo koliko-toliko zdravo.
Bolje imati i loš plan nego nikakav. Bolje biti malo lud nego nimalo zbunjen.

I psihički bolestan čovek može biti konformista. Štaviše, konformizam bi se mogao okarakterisati kao neizlečiva mlitavost karaktera.

 

[Dragoljub69]

Savremen čovek je individualan i društven...Samo dobar balans između ova dva njegova aspekta
ga čine i uspešnim i srećnim.
Psihološki gledano,u pitanju su usklađenost ega i superega jednog čoveka.
Jak individualac je u stalnom sukobu s društvom,a izrazito društven čovek je komformista.Krajnosti su
nenormalne jer se potiskuju frustracije ili jedne ili druge strane ličnosti,pri čemukod predominantnog superega dolazi
do prisile i takve neuroze.
Dominacija ega je narcizam,ali i čest znak psihotićnog obolenja.
Inače su psihotičari slabo socijalno inkorporirani.
Malo sam uprostio,ali nije problem da se ovo detaljnije objašnjava...
Primer jačanja funkcija ega na uštrb funkcija superega srećemo kod poznijeg starenja-stari se povlače u sebe,
manje su društveni ,smetaju im društvena pravila koja im nisu ranije smetala,a drugih se "slepo" drže...Psihići
to zovu procesom demencije...Itd...

 

[Аристократа]

Ima razlike, zato sto mentalno oboleo covek nije isto sto i nenormalan covek u nekom bunt smislu.

Jedno je kad je neko lud zato sto je mentalno oboleo i sta vec, a drugo je kad nekom kazes: ''Au brate koji si ti ludak'' kad npr. odluci da isproba bandzidzamping. Biti lud u ovom drugom smislu je pozeljno, jer se u tome kriju iskre raznih spasonosnih ideja. Recimo Tesla nije normalan sto je ceo zivot pravio nekakve patente, pronalazio nacine prenosa struje, spavao 2-3 sata i po ceo dan drndao jedno te isto umesto da je mladost proveo u jurcanju za zenama, odlasku u kafane i provodu, pa se ozenio, dobio decu i ceo zivot radio za njih. Dakle, on je specifican slucaj koji iskace od te normalnosti koje drustvo stvara.

Znate ono klasicno: " E jesi budala, oktucao si bus plus karticu a nema kontrole" (posten covek - placa kartu bila ili nebila kontrola, a posteni ljudi su cesto okarakterisani kao budale i naivcine). Ili " Ovi metalci sa dugim kosama sto slusaju to krestanje su pravi retardi" (zato sto ne slusaju muziku koju slusa drustvo).

Sto se tice konformizma, usko je povezan sa tom normalnoscu i jedno i drugo mogu biti teska patologija u drustvo osim ako ne prelaze preko granice gde pocinje ugrozavanje prava i sloboda drugih ljudi. Onaj koji siluje neku devojku je naravno nenormalan.

 

[marlo­n­]

Konformizam je smrt civilizacije.

zavisi u kom istorijskom trenutku si konformista... moravija je to lepo nacrtao

 

[1DaL]

Ovo je vrlo zeznuto i komplikovano pitanje.
Konformista je biljka koja više ništa ne očekuje od spoljašnjeg sveta. On svesno održava pasivnost svoje telesne mase, i vrlo često ga smatraju "normalnim", jer se povinuje ustaljenim pravilima. On se ne buni, ne teži promenama, ne poseduje kreativnu energiju. Konformizam je smrt civilizacije.
Nezadovoljan čovek, koga često proglašavaju nenormalnim jer se njegove težnje smatraju ekscentričnim, potreban je svakom društvu da bi ostalo koliko-toliko zdravo.
Bolje imati i loš plan nego nikakav. Bolje biti malo lud nego nimalo zbunjen.

I psihički bolestan čovek može biti konformista. Štaviše, konformizam bi se mogao okarakterisati kao neizlečiva mlitavost karaktera.

Svaka socijalizacija je uzajaman proces, dakle svojom socijalizacijom pomalo utičemo i na sredinu koja formira pravila socijalizacije, iako i ona utiče na nas. Te originalne osobe koje vrše veći uticaj na sredinu i njena pravila u toku svoje socijalizacije su svakako ono najvrednije što imamo... Ali opet, koliko su oni nenormalni ili nekonformistički...

Savremen čovek je individualan i društven...Samo dobar balans između ova dva njegova aspekta
ga čine i uspešnim i srećnim.
Psihološki gledano,u pitanju su usklađenost ega i superega jednog čoveka.
Jak individualac je u stalnom sukobu s društvom,a izrazito društven čovek je komformista.Krajnosti su
nenormalne jer se potiskuju frustracije ili jedne ili druge strane ličnosti,pri čemukod predominantnog superega dolazi
do prisile i takve neuroze.
Dominacija ega je narcizam,ali i čest znak psihotićnog obolenja.
Inače su psihotičari slabo socijalno inkorporirani.
Malo sam uprostio,ali nije problem da se ovo detaljnije objašnjava...
Primer jačanja funkcija ega na uštrb funkcija superega srećemo kod poznijeg starenja-stari se povlače u sebe,
manje su društveni ,smetaju im društvena pravila koja im nisu ranije smetala,a drugih se "slepo" drže...Psihići
to zovu procesom demencije...Itd...

Naravno, primetio sam da psihostručnjaci termin konformizam koriste u malo širem smislu, nego što se to radi u svakodnevnom govoru. Tj, pod konformistom podrazumevaju socijalizovanu osobu. Tako, i pripadnici supkulture i oni buntovnici koji su barem i malo socijalizovani, jesu konformisti, jer se socijalizuju sa istomišljenicima ili sličnomišljenicima u svakom slučaju, iako je njih manje nego turbo likova I zato je teško napraviti razliku između konformizma i normalnosti, pogotovo kada se normalnost definiše sa subjektivnog aspekta, tj prema kulturnim normama jednog društva. A opet, jako je teško definisati normalnost kao neku objektivnu kategoriju, iako je bilo pokušaja i tako se ulazi u ovu problematiku E sad, jedan naš psihijatar npr razliku između psihotične i neurotične osobe pravi upravo u tome što ova prva nije socijalizovana, tj nije konformista, dok ova druga to jeste, jedino što joj to bivanje konformistom ne odgovara(otud neuroza) dok kod pravog konformiste imamo i zadovoljstvo pojedinca i zadovoljstvo grupe. Postoji još i nekonformističko ponašanje koje zadovoljava pojedinca, ali ne i grupu. Međutim, o tome se ne govori puno i ostaje maglovito... E sad, ni to ne razjašnjava pojam normalnosti u potpunosti, pa samim tim postavlja pitanje opravdanosti njegovog postojanja, osim u funkciji sinonima, što ja iskreno odbijam da priznam...

Ima razlike, zato sto mentalno oboleo covek nije isto sto i nenormalan covek u nekom bunt smislu.

Jedno je kad je neko lud zato sto je mentalno oboleo i sta vec, a drugo je kad nekom kazes: ''Au brate koji si ti ludak'' kad npr. odluci da isproba bandzidzamping. Biti lud u ovom drugom smislu je pozeljno, jer se u tome kriju iskre raznih spasonosnih ideja. Recimo Tesla nije normalan sto je ceo zivot pravio nekakve patente, pronalazio nacine prenosa struje, spavao 2-3 sata i po ceo dan drndao jedno te isto umesto da je mladost proveo u jurcanju za zenama, odlasku u kafane i provodu, pa se ozenio, dobio decu i ceo zivot radio za njih. Dakle, on je specifican slucaj koji iskace od te normalnosti koje drustvo stvara.

Znate ono klasicno: " E jesi budala, oktucao si bus plus karticu a nema kontrole" (posten covek - placa kartu bila ili nebila kontrola, a posteni ljudi su cesto okarakterisani kao budale i naivcine). Ili " Ovi metalci sa dugim kosama sto slusaju to krestanje su pravi retardi" (zato sto ne slusaju muziku koju slusa drustvo).

Sto se tice konformizma, usko je povezan sa tom normalnoscu i jedno i drugo mogu biti teska patologija u drustvo osim ako ne prelaze preko granice gde pocinje ugrozavanje prava i sloboda drugih ljudi. Onaj koji siluje neku devojku je naravno nenormalan.

Ali, ti ovde govoriš o konformističkom ponašanju sa subjektivnog aspekta popularne kulture, dakle, kucaj kartu(iako ovo kod nas nažalost nije popularna kultura ), radi kao najamni radnik(a ne inovator), nađi ženu, rodi decu itd... To je čisto normalno sa aspekta puka, ali ti i dalje omogućava da budeš konformista i da se socijalizuješ ukoliko ne ispoštuješ, pogotovo među istomišljenicima. Prosto variranje u stavovima je daleko od nesocijalizovanog i psihopatološkog ponašanja, jer su stavovi retko slični, ali isto tako i retko unikatni, tako da se uvek možeš socijalizovati, a sa druge strane, retko kada dve jedinke imaju sve iste stavove, tako i da se u kom slučaju zadesiš sa nekim unikatnim ili neuvreženim stavom, imaš ostale za diskusiju...

 

[Dragoljub69]

Svaka socijalizacija je uzajaman proces, dakle svojom socijalizacijom pomalo utičemo i na sredinu koja formira pravila socijalizacije, iako i ona utiče na nas. Te originalne osobe koje vrše veći uticaj na sredinu i njena pravila u toku svoje socijalizacije su svakako ono najvrednije što imamo... Ali opet, koliko su oni nenormalni ili nekonformistički...



Naravno, primetio sam da psihostručnjaci termin konformizam koriste u malo širem smislu, nego što se to radi u svakodnevnom govoru. Tj, pod konformistom podrazumevaju socijalizovanu osobu. Tako, i pripadnici supkulture i oni buntovnici koji su barem i malo socijalizovani, jesu konformisti, jer se socijalizuju sa istomišljenicima ili sličnomišljenicima u svakom slučaju, iako je njih manje nego turbo likova I zato je teško napraviti razliku između konformizma i normalnosti, pogotovo kada se normalnost definiše sa subjektivnog aspekta, tj prema kulturnim normama jednog društva. A opet, jako je teško definisati normalnost kao neku objektivnu kategoriju, iako je bilo pokušaja i tako se ulazi u ovu problematiku E sad, jedan naš psihijatar npr razliku između psihotične i neurotične osobe pravi upravo u tome što ova prva nije socijalizovana, tj nije konformista, dok ova druga to jeste, jedino što joj to bivanje konformistom ne odgovara(otud neuroza) dok kod pravog konformiste imamo i zadovoljstvo pojedinca i zadovoljstvo grupe. Postoji još i nekonformističko ponašanje koje zadovoljava pojedinca, ali ne i grupu. Međutim, o tome se ne govori puno i ostaje maglovito... E sad, ni to ne razjašnjava pojam normalnosti u potpunosti, pa samim tim postavlja pitanje opravdanosti njegovog postojanja, osim u funkciji sinonima, što ja iskreno odbijam da priznam...



:

Tvoje insistiranje na "normalnosti" nije baš "normalno"...Bolje bi bilo govoriti o formuli "lično zadovoljan-društveno prihvatljiv"!
To ,znači,nije zlatna sredina ili kompromis ega i superega,već suma ponašanja koja te čini zadovoljnim ,a u skladu je s društvenim normama!
Da se ne zavaravamo-i ego je pretvoran i dinamićan! Pri tome "resikle bajn" -naša podsvest služi kao kontejner za nesvarljivo-u podsvest
deponujemo sve što nam je neprijatno i protiv nas ,a nismo prevazišli-"prežvakali"...
Sasvim sam upućen u najčešće mišljenje nekolicine psihijatara o normalnosti i svakako nije jasna linija koja to razgraničava!
Više se radi o tome da imaju u vidu "prag" izdržljivosti i energiju libida i lepo "vide" kad se neko bliži ili jednoj ili drugoj krajnosti...
Naime,važan je ,ograničen,kapacitet savladavanja i prevladavanja problema i društvenih prepreka!
Mladim ljudima je najteže,jer osim društvenih,moraju i sopstvene probleme prevladavanja edipalnog ili elektra kompleksa da prevazilaze,
pa komplekse inferiori kojhi se začas inverziraju u suprotnost itd...
Nama matorima lakše jer smo već "uvežbani",a i superego je snabdeven "svim odgovorima"...Stari ljudi su komformisti osim pustinjaka...

 

[Svetozar ot Ružičić]

Konformizam je smrt civilizacije.

Konformizam je sustina civilizacije.

A civilizacija je smrt kulture.

Civilizacija je smrt.

Za dalja uputstva citati Spenglera.

Savremen čovek je individualan i društven

Individualizam savremenog coveka je prikriveni konformizam. Individualizam je povrsna odlika savremenog coveka koja mu daje iluziju autonomije koju nema.

Razlicitost/autenticnost radi razlicitosti/autenticnosti nije realna razlicitost/autenticnost.

Realna autenticnost znaci biti uskladjen sa svojom prosloscu. Savremena autenticnost nije nista drugo no odvajanje od proslosti, pretencioznost.

Realna autenticnost je SIMPTOM uskladjenosti sa prosloscu pojedinca.

Savremena autenticnost je CILJ, ne simptom, to je zelja da se bude drugaciji od DRUGIH.

Realna autenticnost ne znaci nuzno biti drugaciji od drugih.

Identitet moze biti genetski ili mimetski.

Identitet je genetski ukoliko je proizvod ujedinjavanja proslosti individue, ukoliko "dolazi iznutra". To je ono na sta se misli kada se kaze "biti svoj", da je covek prirodan, da mu je ponasanje organsko.

Identitet je mimetski ukoliko je prozivod negiranja proslosti individue, ukoliko "dolazi spolja". To je ono na sta se misli kada se kaze da covek nije svoj, da nije prirodan, da mu je ponasanje vestacko, neorgansko.

Mimetski identitet moze biti kolektivisticki ili individualisticki.

Kolektivisticki tip je svesni konformizam, individualisticki je nesvesni konformizam.

Prvi se otvoreno pokusava uklopiti u sistem, drugi se bori protiv sistema unutar sistema. Drugi tripuje da je potpuno izasao iz okvira konformizma.

Pobunjenik je malo dete koje se ljuti/duri svom tati (sistemu) jer ga ne voli.

Greska lezi u tome sto ljudi mesaju psiholosku nezavisnost od drustvene nezavisnosti.

Nezavisnost je psiholoski fenomen a ne drustveni. Drustvena nezavisnost je simptom koji nije jednoznacno vezan za psiholosku nezavisnost. Osoba moze biti drustveno nezavisna a psiholoski zavisna, i obrnuto.

Psiholoska nezavisnost je kapacitet volje da se distancira od tela i okruzenja u kojem se nalazi. To je smanjenje svesti koje je neophodno da bi se mentalno zdravlje ocuvalo u situacijama koje su previse kompleksne. Ljudi koji su nesposobni da se distanciraju snagom volje, distanciraju se tako sto se vezuju za odredjenu grupu instinkta, na taj nacin negirajuci sve ostale instinkte. To je selektivno iliti polovicno distanciranje gde se covek distancira od grupe instinkta tako sto se vezuje za drugu grupu instinkta.

Visoko razvijena samosvest je neophodna da bi se relacija izmedju volje i tela i pojam nezavisnosti koji je usko povezan sa njom shvatili kako treba. U suprotnom, nezavisnost se svodi na simptome, na stvari koje se ne nalaze u mozgu vec van mozga. Prosecan covek, sa nizim nivoom samosvesti, shvata nezavisnost upravo na taj nacin.

Mi smo svi zavisni u smislu da nase zdravlje zavisi od toga da li nasa volja saradjuje sa nasim telom ili radi protiv njega. Ukoliko se volja vezuje za instinkte da bi ih ujedinila, onda govorimo o zdravoj zavisnosti. Ukoliko se volja vezuje za instinkte da bi se distancirala od neke druge grupe instinkta, onda govorimo o bolesnoj zavisnosti.

I naravno, postoji jos jedan tip, a to je hibridni bipolarni tip koji je jedan dan kolektivista a drugi dan individualista.

Ima li razlike između ova dva?

Da li je neko normalan ili ne je vrednosni sud donet iz ugla drustvenog sistema i on oznacava koliko je neko uklopljen u sistem.

Normalan = uklopljen.
Nenormalan = neuklopljen.

To nema nikakve veze s biologijom. U biologiji nema "normalnog" i "nenormalnog" vec imamo samo stepene zdravlja.

Kad god sudimo nekome ili necemu mi uvek sudimo iz odredjenog ugla, u odnosu na odredjeni ideal. Da bi mogao da razumes odredjeni vrednosni sud moras prvo da provalis o kom idealu je rec.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Normalnost je apsolut. U realnosti ne postoje apsoluti samo stepeni boljeg/loseg i to samo u odnosu na ideal (koji smatramo najboljim idealom.)

Savremeno drustvo je nihilisticko, staticno, nivelisticko drustvo koje pokusava da izjednaci sve ljude, da ih svede na najmanji zajednicki sadrzalac, za razliku od artistokratskog koje je dinamicno drustvo gde je cilj postati bolji, gde se tezi ka razlicitosti, nejednakosti, rangu i hijerarhiji, drustvo ljudi sa mozgom, dok je ovo prvo drustvo ljudi bez mozga.

 

[Dragoljub69]

Sad kad bih ja ustvrdio da Niče ne čini ništa drugo nego pokušava da superego spusti što bliže egu tj da
pokušava da menja društvo prema svom egu-ti bi se naljutio!
A otprilike od njega i potiče ona maxima da pametan čovek se prilagođava sredini a mudar prilagođava sredinu sebi!
Što se tiče te mudrosti-mogao je umreti srećan jer je prilično promenio društvo-da nije umro kako se to već desilo...
Lično biram da imam put kojim furam,a ne ciljeve kojima težim,a volim magistrale...

 

[Svetozar ot Ružičić]

S obzirom na to da je univerzum fluks, kontinualna promena, tj. haos, a organizmi unutar njega suprotno od fluksa, tj. staticnost iliti red, bilo kakva vrsta promene, ukoliko nije promena koja ponistava promenu, ide na stetu organizmu.

Dakle, cilj nije menjati, sredinu ili sebe, vec ne menjati nista.

Menjanje funkcionise samo ukoliko menjanje ponistava promenu.

S obzirom na to da zivimo u neprirodnoj sredini, u sredini koja se izuzetno razlikuje od sredine u kakvoj smo navikli da zivimo (tj. nasi preci), menjanje postojece sredine je ponistavanje promene. Ali tu treba paziti da u procesu ne promenimo sebe . . .

 

[Lollol]

A sta je normalno? Ono sto vecina kaze da je normalno?

Mislim da je odlika pravog konformiste koji ne zeli i ne sme ni na koji nacin da se razlikuje. Stoji, nismo ni svi isti, nisu svi ljudi psihicki jaki i sposobni za tako nesto.
Kada pomislim konformizam prva asocijacija mi je masa ljudi koja velica silikonske estradne "umetnice", opasne momke koji imaju vise zlata na vratu nego pameti i sl., jer jednostavno ne znaju za bolje, prate vecinu, to je ono sto vecina kaze da je dobro, normalno, a sto bi ja odskakao od vecine i zagorcavao sebi zivot? Biti individualista nije lako, i sto je neko veci individualista, tj. drugaciji, daleko psihicki teze ume da mu bude. Uz individualizam neretko ide nerazumevanje sredine, samoca, usamljenost, a to zna poprilicno tesko da padne ljudima.

Ali mislim da je veliki broj ljudi konformista, po potrebi. Siguran sam da svako ima zajednickog prijatelja, poslovnog saradnika ili nekog koga ne mirise, njegov nacin ponasanja, razmisljanja, sta god. I koliko njih ce direktno reci u lice sta misli? Verovatno ne vecina, ostali ce se prihvatiti nekog konformizma samo da zadrze neke ok odnose, tj. prilagoditi se okruzenju i ljudima sa kojima se nalazi.

Meni su uvek paznju privlacili "nenormalni" ljudi, koji odskacu od sredine, jer slican se slicnom raduje verovatno.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ja kad pomislim konformizam prva asocijacija mi je svi ljudi koji me okruzuju.

Unutar konformizma postoje razliciti tipovi konformizma. Dva osnovna tipa, koja sam vec naveo, su kolektivisticki i individualisticki tip konforzmima. Unutar ta dva pod-tipa postoje dalji pod-tipovi . . .

Nijedan konformista ne voli da prizna sebi da je konformista, zbog cega trazi povrsne razlike na osnovu kojih moze da ubedi sebe da nije konformista. To cini tako sto se poredi sa kategorijama konformizma kojim ne pripada.

 

[Svetozar ot Ružičić]

jako je teško definisati normalnost kao neku objektivnu kategoriju, iako je bilo pokušaja i tako se ulazi u ovu problematiku

Zato sto je normalnost apsolut, staticna pojava, dok je univerzum dinamican. Nema normalnih, vec boljih i losijih.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Mozak upravlja telom pojedinca, on bira nacin na koji ce pojedinac da zivi zivot.

Objektivnost u smislu autoritativne pozicije koju drugi moraju bezuslovno da prihvate ne postoji. Objektivnost se protivi nacinu na koji mozak funkcionise jer objektivnost zahteva da se tudja odluka prihvati bez razmisljanja.

Mada takvih pozicija u realnosti nema, pojedinci sa slabim mozgom, koji ne mogu da izdrze nesigurnost, veruju da takvih pozicija ima. To su ljudi koji se "lepe" za stvari koje smatraju sigurnim.

Tu imamo likove koji veruju u Bogove (religiozne ljude), u zvezde (astrologe), u transcendentna Bica (metafizicare), u zakone prirode (fizicare), u brojeve (numerologe), u zadovoljstva (hedoniste) i tako dalje i tako dalje. Sve su to ljudi koji nemaju mozga i koji s tim moraju da se "zakace" za nesto sto ce ih drzati u zivotu.

Mozak razmislja, on obradjuje sve dostupne informacije i na osnovu njih donosi najbolju mogucu odluku. Odluke koje mozak donosi, makoliko mozak bio siguran u njih, su zauvek nesigurne tj. nisu nikakve "objektivne" istine koje ce vecito da traju. To su prosto sredstva kojim se mozak koristi da bi opstao u univerzumu. Razliciti mozgovi donose razlicite odluke, ali to ne znaci da su sve odluke jednake, ili da se odluke ne mogu rangirati. To prosto znaci da nista nije potpuno sigurno, jer u univerzumu koji je fluks, koji je dinamican, staticnih entiteta, apsoluta, nema.

Cinjenica da objektivnost ne postoji ne znaci da spoljasnja realnost ne postoji, odnosno, ne vodi u solipsizam. Jedino sto znaci je to da je spoljasnja realnost promena a ne staticni objekat. Zivot je interaktivan, ne aktivan ili reaktivan.

Biti realan ne zahteva objektivnu realnost. Biti realan znaci doneti sud na osnovu totaliteta svih dostupnih opazaja, dok biti nerealan znaci biti selektivan, znaci suditi na osnovu selekcije opazenog.

Razmisljati znaci obradjivati totalitet opazenog. Ne razmisljati znaci donositi prerane odluke na osnovu selekcije opazenog.

To je sto se tice objektivnosti koju je Vandal pomenuo.

Ono sto nas ovde stvarno zanima nije postojanje objektivne normalnosti ili nenormalnosti, jer objektivnosti nema, vec nas zanima zasto ljudi prave podelu na normalne i nenormalne i koliko je zapravo takva podela korisna za nas.

Normalno/nenormalno je prosto nacin na koji moderni drustveni sistemi pokusavaju da odrze unutrasnju koheziju/harmoniju sistema tj. mir. To je nacin na koji moderni drustveni sistemi FEMINIZIRAJU ljude, nacin na koji ih pretvaraju u masine koje koriste sistemu, nebitno koliko je to u njihovom interesu.

Nema normalnog i nenormalnog van toga, van toga imamo samo bolje i losije.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Jos jedan post i necu vise.

Objektivnost u spoljasnjoj realnosti ne postoji, ali postoji u unutrasnjoj. Objektivnost je stanje mozga, ne stanje realnosti. Objektivnost je ono sto sam ja rekao da znaci biti realan: sud na osnovu totaliteta opazenog, a ne na osnovu selekcije.

Ljudi koji traze objektivnu istinu zapravo traze da im neko drugi kaze sta je istinito, odnosno sigurno, a da oni to samo prihvate, bez ikakvog razmisljanja. To je razmisljanje putem proksija. U biti, to je prikrivena subjektivnost jer na taj nacin oni ignorisu/negiraju ono sto oni opazavaju kako bi bezuslovno prihvatili misao autoriteta.

 

[gost 361356]

Konformizam je smrt civilizacije.

Nisam hteo sve da citiram, ali bez veze. Potpuno bez veze.

Konformizam je upravo pokretač civilizacije.

Da pojednostavim, da nije tako kao što tvrdim, i dan danas bi baja usmervao plug a gospodža bi ga vukla, ko u prapovjesti, kakvi traktori, kakvi kombajni.

Progres je inspirisan nastojanjima čovečanstva da olakša sebi život a ne obrnuto.

 

[Dragoljub69]

Nisam hteo sve da citiram, ali bez veze. Potpuno bez veze.

Konformizam je upravo pokretač civilizacije.

Da pojednostavim, da nije tako kao što tvrdim, i dan danas bi baja usmervao plug a gospodža bi ga vukla, ko u prapovjesti, kakvi traktori, kakvi kombajni.

Progres je inspirisan nastojanjima čovečanstva da olakša sebi život a ne obrnuto.

I to odvelo ljudsku civilizaciju stranputicom-da ti prevedem šta još sadrži citirana rečenica Borkinje...
Zaobiđi svoju nadobudnost i trezveno promisli o ,recimo,odmerenijem razvoju!

 

[gost 237624]

Ima li razlike između ova dva? Sa druge strane, ima li razlike između "nenormalnosti" i mentalne bolesti? I opet, gde je tu nekonformističko ponašanje?

Normalno je nista drugo no ono sto je statisticki dominantno. Kako se vecina priklanja komformizmu, mogla bi da se povuce paralela. Mentalna bolest je vec nesto sasvim drugo.
Retki ce se odreci komformizma zarad nekog cilja, sto je opet neko ugadjanje sebi.

 

[mekflaj]

Ima li razlike između ova dva? Sa druge strane, ima li razlike između "nenormalnosti" i mentalne bolesti? I opet, gde je tu nekonformističko ponašanje?

normalnost je određeni standard koji pojedincima nameće zajednica.
konformizam je kada pojedinac nešto radi ili zastupa neko mišljenje upravo sa ciljem da bi ispunjavao taj standard. tako se svrstava u većinu, i ide utabanim, proverenim putem stada.

iz ugla društva, ono što je nenormalno jeste patološko, poremećaj ili bolest.

nekonformističko ponašanje je autonomno delovanje, osoba ne sledi slepo put stada već kritički promatra i nezavisno od suda gomile donosi odluke. odluke mogu biti ispravne ili pogrešne.

 

[gost 237624]

Komformizam u korenu ima lenjost, intelektualnu, duhovnu, nosi inertnost i ravnodusnost. Bez toga ne bi bilo pomirljivosti i prihvatanja onoga sto drustvo nalaze i u skladu sa tim i delovanja ili nedelovanja. Ako se zna da je covek po svojoj prirodi vrlo inertan, ne cudi ovo izjednacavanje ''normalnog'' i komformiste.
Neuroze vise imaju veze sa afektivnim potencijalom i poremecajima u dozivljavanju protoka vremena, psihoze su vec sasvim nesto drugo.

 

[gost 361356]

I to odvelo ljudsku civilizaciju stranputicom-da ti prevedem šta još sadrži citirana rečenica Borkinje...
Zaobiđi svoju nadobudnost i trezveno promisli o ,recimo,odmerenijem razvoju!

Jes vala. Civilizacija je bila na pravom putu dok je smrtnost odojčadi bila 70o%na.

- - - - - - - - - -

Komformizam u korenu ima lenjost, intelektualnu, duhovnu, nosi inertnost i ravnodusnost.

To je jednostrana i nedovoljno precizna interpretacija pojma. Konformizam ima socijalnu dimenziju koje se uopšte ne dotičete u svoji komentarima.

 

[Аристократа]

Ali, ti ovde govoriš o konformističkom ponašanju sa subjektivnog aspekta popularne kulture, dakle, kucaj kartu(iako ovo kod nas nažalost nije popularna kultura ), radi kao najamni radnik(a ne inovator), nađi ženu, rodi decu itd... To je čisto normalno sa aspekta puka, ali ti i dalje omogućava da budeš konformista i da se socijalizuješ ukoliko ne ispoštuješ, pogotovo među istomišljenicima. Prosto variranje u stavovima je daleko od nesocijalizovanog i psihopatološkog ponašanja, jer su stavovi retko slični, ali isto tako i retko unikatni, tako da se uvek možeš socijalizovati, a sa druge strane, retko kada dve jedinke imaju sve iste stavove, tako i da se u kom slučaju zadesiš sa nekim unikatnim ili neuvreženim stavom, imaš ostale za diskusiju...

Htedoh reci se konformista uvek uklapa u trenutnu normalnost, iako bas ne volim da relativizujem ali ajde. Konformista moze biti konformista i u liberalnom i u totalitarnom drustvu. U prvom moze da se ponasa kao sto se svi ponasaju, da ide na izbore, da radi i prodaje robu na trzistu, dok u drugom moze da se obrne ako bi doslo do promene vlasti pa da juri Jevreje i ubija ih ili pak da juri burzuje i razne nestaljinisticke istomisljenike i salje ih u gulage.

E sad normalno za nekoga moze biti kamenovati preljubnicu, dok sa nekoga ne moze. Doduse, za moral bi se moglo reci da je univerzalan, pa se u ova dva slucaja razlikuju samo metodi ophodjenja prema nemorlanom. U liberalnom drustvu preljubnice niko ne kamenuje, ali se zato to smatra pogresnim pa se takve nazivaju kuravama. E sad otkud moral, pa ima veze sa normalnoscu jer je tu koren NORMA, odredjeni kodeks ponasanja.

Sto se tice ovog sto si naveo, ne bih se slozio delom zato sto ne razumem sta si hteo reci. Normalan je onaj koji radi kao najamni radnik, ima zenu i decu i ceo zivot rinta za njih. On to radi po odredjenim propisima (nisu zakonski propisi) koji su opste poznati. Onaj koji to ne radi obicno se karakteristi kao nenormalan, kao onaj koji odskace od sredine, koji ne postuje takve propise i obicaje. Zato sam naveo Teslu. Konformista pak ne moze biti neko ko odskace od te normalnosti, jer ako je on nenormalan onda nije konformista. Tesla ne moze biti konformista, vec bas suprotno. Konformista uvek postuje postojece norme i obicaje, kakve god da su, bile liberalne ili totalitarne.

Jedina razlika moze zapravo nastati u tome sto bi i to normalno bilo univerzalno kao moral, a konformizam bi bio relativan.

 

[1DaL]

Tvoje insistiranje na "normalnosti" nije baš "normalno"...Bolje bi bilo govoriti o formuli "lično zadovoljan-društveno prihvatljiv"!
To ,znači,nije zlatna sredina ili kompromis ega i superega,već suma ponašanja koja te čini zadovoljnim ,a u skladu je s društvenim normama!
Da se ne zavaravamo-i ego je pretvoran i dinamićan! Pri tome "resikle bajn" -naša podsvest služi kao kontejner za nesvarljivo-u podsvest
deponujemo sve što nam je neprijatno i protiv nas ,a nismo prevazišli-"prežvakali"...
Sasvim sam upućen u najčešće mišljenje nekolicine psihijatara o normalnosti i svakako nije jasna linija koja to razgraničava!
Više se radi o tome da imaju u vidu "prag" izdržljivosti i energiju libida i lepo "vide" kad se neko bliži ili jednoj ili drugoj krajnosti...
Naime,važan je ,ograničen,kapacitet savladavanja i prevladavanja problema i društvenih prepreka!
Mladim ljudima je najteže,jer osim društvenih,moraju i sopstvene probleme prevladavanja edipalnog ili elektra kompleksa da prevazilaze,
pa komplekse inferiori kojhi se začas inverziraju u suprotnost itd...
Nama matorima lakše jer smo već "uvežbani",a i superego je snabdeven "svim odgovorima"...Stari ljudi su komformisti osim pustinjaka...

Ne insistiram ja na normalnosti, već me prosto zanima razgraničenje značenja između navedenih termina, jer se često čini da su isti znatno varijabilni...
A što se tiče formule koje si naveo, upravo je to ono što ovaj čova navodi! To jeste, ta dva kriterijuma, i četiri moguće kombinacije koje proizlaze iz njih.
No isti čova navodi i da socijalizacija predstavlja upravo tu umetnost maksimalne zadovoljenosti ličnih potreba kroz snalaženje u društvu, tj udovoljavanje istom...

Da li je neko normalan ili ne je vrednosni sud donet iz ugla drustvenog sistema i on oznacava koliko je neko uklopljen u sistem.

Normalan = uklopljen.
Nenormalan = neuklopljen.

To nema nikakve veze s biologijom. U biologiji nema "normalnog" i "nenormalnog" vec imamo samo stepene zdravlja.

Kad god sudimo nekome ili necemu mi uvek sudimo iz odredjenog ugla, u odnosu na odredjeni ideal. Da bi mogao da razumes odredjeni vrednosni sud moras prvo da provalis o kom idealu je rec.

Naravno da je u pitanju vrednosni sud lol, kao što su i pojmovi objektivnog i subjektivnog, zato i otvaram ovu temu, jer me zanima mogućnost objektivnog(ili da budem precizan "objektivnijeg") pojma normalnog, kao što je npr prirodno pravo ili tržišni sistem u ekonomskoj nauci.... Npr, ti imaš situaciju da se u nekim afričkim državama obrezivanje žena smatra normalnim i delom tradicije, dok je ovaj akt u SAD inkriminisan zatvorom do 20 godina, dakle poprilično variraju stavovi. Tako npr jedna grupa psihologa misli da je objektivno nenormalno biti hiperaktivan, letargičan, neobično govoriti itd... I niko ne govori o tome da je to po sebi loše, već da je prosto nenormalno.(etimologija reči normalan dosta toga govori, takođe)

Normalnost je apsolut. U realnosti ne postoje apsoluti samo stepeni boljeg/loseg i to samo u odnosu na ideal (koji smatramo najboljim idealom.)

Savremeno drustvo je nihilisticko, staticno, nivelisticko drustvo koje pokusava da izjednaci sve ljude, da ih svede na najmanji zajednicki sadrzalac, za razliku od artistokratskog koje je dinamicno drustvo gde je cilj postati bolji, gde se tezi ka razlicitosti, nejednakosti, rangu i hijerarhiji, drustvo ljudi sa mozgom, dok je ovo prvo drustvo ljudi bez mozga.

Lol, savremeno društvo upravo teži ka nejednakosti, tj nagrađuje vizionare i inovatore. Tako npr jedan čova koji nije ni završio fakultet zaradi milijardei stiče ugled i poštovanje inovirajući i pritom samoafirmišući se, dok eksperti koji su parili oči knjigom po čitav dan, isti taj čitav dan posvećuju radu u njihovoj firmi, zarađujući tek pohvalno iznad proseka... Možemo govoriti da je nebitan kriterijum novca, ugleda ili poštovanja, ali je činjenica da tim ljudima ovi "resursi" pružaju mnogo toga što ostali ne mogu priuštiti i pritom ne mislim isključivo na materijalne stvari.

normalnost je određeni standard koji pojedincima nameće zajednica.
konformizam je kada pojedinac nešto radi ili zastupa neko mišljenje upravo sa ciljem da bi ispunjavao taj standard. tako se svrstava u većinu, i ide utabanim, proverenim putem stada.

iz ugla društva, ono što je nenormalno jeste patološko, poremećaj ili bolest.

nekonformističko ponašanje je autonomno delovanje, osoba ne sledi slepo put stada već kritički promatra i nezavisno od suda gomile donosi odluke. odluke mogu biti ispravne ili pogrešne.

Po tvom shvatanju nekonformističkog, pripadnici supkultura se tako ponašaju, ali i nekakva intelektualna elita. Međutim, činjenica je da se i oni socijalizuju, i to veoma često i više nego ta "gomila"...

 

[Svetozar ot Ružičić]

Naravno da je u pitanju vrednosni sud lol

Naravno da je u pitanju vrednosni sud, to uopste nije smesno, to je prosto definicija.

jer me zanima mogućnost objektivnog(ili da budem precizan "objektivnijeg") pojma normalnog

Moraces da definises pojam "objektivnosti".

Ja sam to vec ucinio. Na ovoj a i na drugoj temi ("Fluks", pdf filozofija.)

Lol, savremeno društvo upravo teži ka nejednakosti

Ne tezi. Kao sto sam vec objasnio u ranijem postu, razlike unutar savremenog drustvenog sistema su povresne, nisu sustinske.

nagrađuje vizionare i inovatore

Kao naprimer?

Da li ti mozes da vidis razliku izmedju bioloskog i tehnoloskog napretka?