KPCTAHK
Veoma poznat
- Poruka
- 10.486
S A N
-----
Noćas sam sanjao najlepši, ali i najtužniji san. Moja Vilmica i ja, kao i obično, dok je moja slatka i mila sa mnom bila, odlutali smo do prelepih obala Havaja. Dok je ona blaženo spavala nečujno sam izašo iz našeg apartmana i došao na našu omiljenu plažu. Tu su mi već bili doneli 1000 balona, najrazličitijih boja, ali svaki je imao oblik srca i na svakome je pisalo:
VOLIM TE, NA SVETU NAJVIŠE, MOJE NAJMILIJE!
Kada sam proverio da je sve, čak i predivan buket belih hrizantema, na svom mestu otišao sam i poljupcima probudio je. Ustala je, mada se je mnogo nećkala, na pidžamu je samo zaogrnula lagani, snežno beli, ogrtač, svezao sam joj oči i na rukama sam je odneo do plaže. Kada smo tamo prispeli odvezao sam joj povez sa očiju i ona je vrisnula od zadovoljstva. Najviše su je oduševili baloni - skakutala je od sreće. Tada sam joj rekao da ih odvežemo. Pitala me je:
"Zašto? Hoću da ih gledam, makar ovaj prelepi dan."
Odgovorio sam joj:
"Neka baloni polete i poruče svetu i vasioni koliko volim te."
Niz obraze su joj se tada slile suze radosnice. Upijao sam ih svojim usnama, a ona me je tako čvrsto zagrlila oko vrata da sam jedva disao. Tog trena sam se probudio. Bio sam veseo što mi je ona došla u san, ali neizmerno žalostan što mi sa njom ne započinje i na javi svaki dan... I meni su se, onako same od sebe, niz lice slile biserne suze, ali ne od sreće, jer nemam je ...
Krstan Đ. Kovjenić
-----
Noćas sam sanjao najlepši, ali i najtužniji san. Moja Vilmica i ja, kao i obično, dok je moja slatka i mila sa mnom bila, odlutali smo do prelepih obala Havaja. Dok je ona blaženo spavala nečujno sam izašo iz našeg apartmana i došao na našu omiljenu plažu. Tu su mi već bili doneli 1000 balona, najrazličitijih boja, ali svaki je imao oblik srca i na svakome je pisalo:
VOLIM TE, NA SVETU NAJVIŠE, MOJE NAJMILIJE!
Kada sam proverio da je sve, čak i predivan buket belih hrizantema, na svom mestu otišao sam i poljupcima probudio je. Ustala je, mada se je mnogo nećkala, na pidžamu je samo zaogrnula lagani, snežno beli, ogrtač, svezao sam joj oči i na rukama sam je odneo do plaže. Kada smo tamo prispeli odvezao sam joj povez sa očiju i ona je vrisnula od zadovoljstva. Najviše su je oduševili baloni - skakutala je od sreće. Tada sam joj rekao da ih odvežemo. Pitala me je:
"Zašto? Hoću da ih gledam, makar ovaj prelepi dan."
Odgovorio sam joj:
"Neka baloni polete i poruče svetu i vasioni koliko volim te."
Niz obraze su joj se tada slile suze radosnice. Upijao sam ih svojim usnama, a ona me je tako čvrsto zagrlila oko vrata da sam jedva disao. Tog trena sam se probudio. Bio sam veseo što mi je ona došla u san, ali neizmerno žalostan što mi sa njom ne započinje i na javi svaki dan... I meni su se, onako same od sebe, niz lice slile biserne suze, ali ne od sreće, jer nemam je ...
Krstan Đ. Kovjenić
