- Poruka
- 6.538
Пре неки дан је у Андрићграду, откривен споменик Његошу, http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:466107-Andricgrad-Svecano-otkriven-spomenik-Njegosu.
Ретко ко се данас дрзне да јавно полемише о лику и делу Његошевом, а камо ли да му још и споменик диже. Зато, свака част Кустурици који је један од ретких интелектуалаца који не ћути у ово зло време, који има ону дозу дрскости и личног интегритета да се одупре ништавним створењима, њиховим газдама и њиховим плаћеним идејама и идеологијама. Није му опростила фукара што се, истражујући сопствено порекло, опет уписао у Србе и вратио коренима, а могао је да бира, те да се као сав нормалан свет, приклони много ,,већим, светијим и моћнијим" народима. На том путу ка својим коренима, неминован је био сусрет са владиком Радом. Ко жели да проникне у корен српства, тај се са Његошем мора сусрести, нарочито у злим временима, када зло семе раздора прети да уништи читав засад, те да целу, некад, плодну њиву, претвори у грозни прашњави кукољ. На том путу ,,кукољизације" Србије, нађе се и по нека ,,будала" која одбацује идеје Великог Кукоља, и усуди се да му оштро и дрско противречи, навлачећи на себе сав бес кукољских паса. Спомену Његоша, понекад, и наказе и утваре, попут оних из Црног Кукоља, али се Владика, на тај помен ни не обазире, јер је та врста кукоља толико мизерна и бедна, да би се Владика деградирао кад би и само помислио на њих.
Пошто се данас сви јавни скупови у Републици Србији пријављују амбасадама Великог Кукоља, ми нисмо имали организовано обележавање годишњице Његошеве, јер се његови архаични текстови нису могли превести странцима на модеран језик, па с тога они нису могли донети одлуку о подобности датих идеја новоформираним системима вредности. У Његошевом тексту, као узвишени идеал је истинска слобода, а то је оно што је данас одбачено и превазиђено. Данас имамо неке друге идеале, које на које би Његош, може бити и сабљу исукао, а то никако не би било у складу са уважавањем различитости и реалног стања на терену...
Ретко ко се данас дрзне да јавно полемише о лику и делу Његошевом, а камо ли да му још и споменик диже. Зато, свака част Кустурици који је један од ретких интелектуалаца који не ћути у ово зло време, који има ону дозу дрскости и личног интегритета да се одупре ништавним створењима, њиховим газдама и њиховим плаћеним идејама и идеологијама. Није му опростила фукара што се, истражујући сопствено порекло, опет уписао у Србе и вратио коренима, а могао је да бира, те да се као сав нормалан свет, приклони много ,,већим, светијим и моћнијим" народима. На том путу ка својим коренима, неминован је био сусрет са владиком Радом. Ко жели да проникне у корен српства, тај се са Његошем мора сусрести, нарочито у злим временима, када зло семе раздора прети да уништи читав засад, те да целу, некад, плодну њиву, претвори у грозни прашњави кукољ. На том путу ,,кукољизације" Србије, нађе се и по нека ,,будала" која одбацује идеје Великог Кукоља, и усуди се да му оштро и дрско противречи, навлачећи на себе сав бес кукољских паса. Спомену Његоша, понекад, и наказе и утваре, попут оних из Црног Кукоља, али се Владика, на тај помен ни не обазире, јер је та врста кукоља толико мизерна и бедна, да би се Владика деградирао кад би и само помислио на њих.
Пошто се данас сви јавни скупови у Републици Србији пријављују амбасадама Великог Кукоља, ми нисмо имали организовано обележавање годишњице Његошеве, јер се његови архаични текстови нису могли превести странцима на модеран језик, па с тога они нису могли донети одлуку о подобности датих идеја новоформираним системима вредности. У Његошевом тексту, као узвишени идеал је истинска слобода, а то је оно што је данас одбачено и превазиђено. Данас имамо неке друге идеале, које на које би Његош, може бити и сабљу исукао, а то никако не би било у складу са уважавањем различитости и реалног стања на терену...
) , samo bih o tome kako ni veliki o velikima sve ne znaju. A veliki su. i Njegos i Andric. Bas ! 
