Његош - ревитализација

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.429
Dvesta godina od rođenja Njegoša.
Politička situacija nikad složenija, nacionalni identitet na ovom prostoru osetljiva i škatljiva tema.
I svakako ne za ovaj kutak foruma.

Sam Njegoš nije ni sanjao da će njegova pripadnost jednog dana biti dovedena u pitanje.

Čiji je Njegoš - nećemo se ovde time baviti.

Ali volela bih da čujem šta mislite o jubijeju, Politika je bila puna članaka o tome da se Njegoševa dvestagodišnjica obeležava svuda, osim u Srbiji, gde nije izdvojen ni dinar za, čini mi se, naučni skup koji je trebalo da se održi u Beogradu ove godine.

Moguće je pratiti preko interneta kako neki drugi, naši susedi, pre svega, Crna Gora to radi.

Kako je po vašem mišljenju trebalo da se obeleži?
Na koji aspekt njegovog stvaralaštva da se baci koje novo svetlo?

Temu možemo i proširiti, pa diskovati uopšte o onome što je pisao, onome što se izdvojilo i posle dvesta godina kao aktuleno i univerzalno...
 
О томе, чији је Његош, расправљају само неписмени идиоти. То је расправа на нивоу питања, шта је Тесла био по националности. Насилна замена културног обрасца, идеологизација и рационализација титоистичког наслеђа довела је до тога да данас, све што је српско бива предмет ревизије и новог тумачења по коме је сваки Србин априори злочинац и терориста или ако је не дај Боже био успешан у свету, онда је Хрват, Црногорац, Бошњак или припадник неког другог новоформираног ,,мученог" народа.


Његош је писац духовног устава српског народа. То дело је једно универзално и вечито дело. Нарочито у времену када први човек државе нађе за сходно да се поводом почетка факултетске године, не обрати студентима бегоградског или неког другог државног универзитета, него лажним студентима, још лажнијег факултета који се налази у власништву неког његовог прике.

Та срамота, да се поводом 200-годишњице не организује никакав подсетник на ,,најмудрију српску главу", показује друштвени, политички, културни и морални ниво наше елите. Није Његош њихов стил, њихов ранг. Данс су то Мегатренд, ФАБУС, Чуме, Прајд, Сорош итд. Какав Његош? Та анахрона старина, тај подсетник српске културне заоставштине и свести, није потребан новим погледима.

Такође, Његошева косовска компонента никако није пожељна у овом моменту. У времену кад нас неки представници елите убеђују, како су, по сопственим речима, постигли историјски успех тиме што су Србљима представили и ону нежнију страну господина Хашима Тачија, те тако одували предрасуде о Тачију као некаквој звери која тргује српским органима, никако не би било одговорно обележити датум везан за човека који Косово посматра као ,,грдно судилиште" и који упозорава ,,Куда ћете с клетвом прађедовском, су чим ћете изаћ пред Милоша?"

Ово необележавање је један од типичних облика самопорицања сопственог националног бића, у коме се огледа читав апсурд и друштвена патологија олињале српске елите. Међутим, ропство је лако, слобода је тешка, па зашто би се бунили и правили проблеме, и на тај начин забадали прст у око нашим осведоченим пријатељима, никако поробитељима и робовласницима.
 
Poslednja izmena:
Та срамота, да се поводом 200-годишњице не организује никакав подсетник на ,,најмудрију српску главу", показује друштвени, политички, културни и морални ниво наше елите. Није Његош њихов стил, њихов ранг. Данс су то Мегатренд, ФАБУС, Чуме, Прајд, Сорош итд. Какав Његош? Та анахрона старина, тај подсетник српске културне заоставштине и свести, није потребан новим погледима.

Такође, Његошева косовска компонента никако није пожељна у овом моменту. У времену кад нас неки представници елите убеђују, како су, по сопственим речима, постигли историјски успех тиме што су Србљима представили и ону нежнију страну господина Хашима Тачија, те тако одували предрасуде о Тачију као некаквој звери која тргује српским органима, никако не би било одговорно обележити датум везан за човека који Косово посматра као ,,грдно судилиште" и који упозорава ,,Куда ћете с клетвом прађедовском, су чим ћете изаћ пред Милоша?"

Ово необележавање је један од типичних облика самопорицања сопственог националног бића, у коме се огледа читав апсурд и друштвена патологија олињале српске елите. Међутим, ропство је лако, слобода је тешка, па зашто би се бунили и правили проблеме, и на тај начин забадали прст у око нашим осведоченим пријатељима, никако поробитељима и робовласницима.

A sto je on najmudrija srpska glava? Za mene nije, ja ga jako tesko razumem, a i ne trudim se da ga razumem.
A ako ja nemam nikakav " odnos" prema njemu, sta briga srpsku ommladinu ( uglavnom polupismenu za knjige, super pismenu za fejsove i lajkovanja)
za nekakvog Njegosa. Naravno da to sve treba da se obelezi, sa prigodnom zakuskom u Francuskoj ulici.
 
A sto je on najmudrija srpska glava? Za mene nije, ja ga jako tesko razumem, a i ne trudim se da ga razumem.
A ako ja nemam nikakav " odnos" prema njemu, sta briga srpsku ommladinu ( uglavnom polupismenu za knjige, super pismenu za fejsove i lajkovanja)
za nekakvog Njegosa. Naravno da to sve treba da se obelezi, sa prigodnom zakuskom u Francuskoj ulici.

Шта те је навело да помислиш да си ти репрезентативни примерак српске омладине?
За мене и добар део Срба који нису вични лајковању и фејсбучењу, већ изучавању културно-историјског наслеђа Срба, Његош је синоним мудрости, српске културе и свести. Не знам ко је за тебе најмудрији Србин, али не видим разлог за цинизам поводом необележавања овог датума.
 
Шта те је навело да помислиш да си ти репрезентативни примерак српске омладине?
За мене и добар део Срба који нису вични лајковању и фејсбучењу, већ изучавању културно-историјског наслеђа Срба, Његош је синоним мудрости, српске културе и свести. Не знам ко је за тебе најмудрији Србин, али не видим разлог за цинизам поводом необележавања овог датума.
Pogresno si me razumeo. Uopste nisam bila cinicna.
Htela sam samo da kazem da se u Srbiji preteruje sa nekim datumima ( rodjenja, smrti) ljudi za koje tridesetogodisnjaci ( a o mladjima i da ne govorim)
nemaju nikakvog interesovanja. Culi su za ime, ali se tu sve i zavrsava.
 
Pogresno si me razumeo. Uopste nisam bila cinicna.
Htela sam samo da kazem da se u Srbiji preteruje sa nekim datumima ( rodjenja, smrti) ljudi za koje tridesetogodisnjaci ( a o mladjima i da ne govorim)
nemaju nikakvog interesovanja. Culi su za ime, ali se tu sve i zavrsava.

Dobro, mada bi smisao obilježavanja godišnjica baš trebalo da bude u tome da se podsjetimo ličnosti i događaja koji padaju u zaborav. A neki i da nauče o njima nešto što nisu znali.
Nešto stariji ljubitelji fudbala sjećaju se Dva veka Vuka. Zaista je simptomatična disproporcija u obilježavanju Vukove godišnjice onda i neobilježavanju Njegoševe sada.
 
Poslednja izmena:
Уби Милош цара под шатором,
Бич свијетски - Амурата првог.

(Натпис на косовској медаљи коју је установио Његош)

Грдно нам се очи сусретоше:
Очи кажу што им срца жуде!

(Односи се на његов сусрет с Али-пашом Ризванбеговићем)
 
A sto je on najmudrija srpska glava? Za mene nije, ja ga jako tesko razumem, a i ne trudim se da ga razumem.
A ako ja nemam nikakav " odnos" prema njemu, sta briga srpsku ommladinu ( uglavnom polupismenu za knjige, super pismenu za fejsove i lajkovanja)
za nekakvog Njegosa. Naravno da to sve treba da se obelezi, sa prigodnom zakuskom u Francuskoj ulici.

Nemam ovdje nekog uloga, a pišem samo po sjećanju: Njegoš mi je
ostao nešto kao glavni srpski mitograf, koji je mitologizirao Kosovsku bitku, a u
"Luči mikrokozma" - iako sam načitan u gnozi- nisam našao do opisa gnostičke priče
(što baš nije kršćanski ortodoksno).

Rekao bih da je on sad važniji kao simbol. Postoje "udaljeni" pisci koji
se čitaju uz napor- no napor se isplati. Njegoš ne zahtijeva takav napor, no po
senzibilitetu i tematici je (meni) stran, kao i niz Goetheovih djela (npr. njegovi epovi, pa "Werther" i sl.).

Sumarno- važniji kao ikona nego kao autor, i to ponajviše
zbog promjene čitateljskog zahtjevnoga ukusa. Politika ga je zapravo oživjela.

A opet, možda to govorim posve subjektivno. Meni su i polumrtvi i
hrvatski epičari kao Gundulić i Mažuranić, a i dobar je dio svjetskih epova
koje sam čitao u prijevodu (Beowulf, Roland, Kalevala, Niebelunzi,..) stran i
zastario.

- - - - - - - - - -

Dobro, mada bi smisao obilježavanja godišnjica baš trebalo da bude u tome da se podsjetimo ličnosti i događaja koji padaju u zaborav. A neki i da nauče o njima nešto što nisu znali.
Nešto stariji ljubitelji fudbala sjećaju se Dva veka Vuka. Zaista je simptomatična disproporcija u obilježavanju Vukove godišnjice onda i neobilježavanju Njegoševe sada.

Bile su i kutije šibica s natpisom Dva veka Vuka ...
 
Нарочито ми се свиђају посвете његошевих књига:

СЈЕНИ АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА

Над звјезданим многостручним сводом,
над домаком умнога погледа,
под врховним небосклоном неба,
гдје се млада непрестано сунца
искресана руком магическом
општег творца, сипљу ројевима:
тамо се је твој гениј зачео
и пјевања миром помазао;
откуд зора сине над природом,
одонуд је к нама долетио.
Сретњи пјевче великог народа,
твоме праху земном свештеноме
собраће ти витешки подвизи
пред дивнијем ступају олтаром.

Владика црногорски
 
Шта те је навело да помислиш да си ти репрезентативни примерак српске омладине?
За мене и добар део Срба који нису вични лајковању и фејсбучењу, већ изучавању културно-историјског наслеђа Срба, Његош је синоним мудрости, српске културе и свести. Не знам ко је за тебе најмудрији Србин, али не видим разлог за цинизам поводом необележавања овог датума.

Možemo različito tretirati njegova dela, mogu da nam budu ideološki bliska ili daleka, mogu biti razumljiva ili ne... svakako da je stil kojim je tada pisao Njegoš, forma + hermeneutičnost izraza, u ovom vremenu nepopularan, jer živi se u drugačijim tehnološkim i uopšte civilizacijskim okolnostima, pa to oblikuje drugačiju društvenu atmosferu, interesovanja, pobude i pobune... Ali ja lično vidim u njegovim delima ''iskru'' koja se provlači kroz naš narod kroz sve vekove - što se tiče njegovog nacionalnog osećaja, a što se tiče drugih motiva - zanimljiva je, svakako nehrišćanska, njegova filozofija života i smrti iskazana kroz Luču.
Naglašavam - meni lično, razumem drugačiji stav.

Ali šta god mislili o njegovim delima, neosporno je da su predstavljala vrh tadašnje srpske književnosti, da je on zajedno sa Vukom i Dositejem utirao put razvoju srpske književnosti u vreme kada je to bilo zaista teško. Iz tog razloga, trebalo je ispoštovati njegov jubilej.
Ne šibicama na kojima bi stajao njegov lik ili oznaka jubileja, to je smešno i ponižavajuće, ali recimo da je deo Sajma knjiga bio posvećen njemu, da su ga naglasili barem pola kao Crnjanskog (koga potpuno podržavam i pohvalno je da je Sajam protekao u znaku ovog velikog mislioca i pisca)... Takav program na Sajmu ne bi koštao onoliko koliko odbijeni projekti o Njegošu.
 
За мене је Његош много више од књижевности. Симбол, универзум, хроничар српског страдалаштва и творац духовног устава српског народа. Међутим, пошто смо ми окупирана колонија, Његош је маргинална појава, јер се његова слободна мисао и симболика коју она носи, не уклапају у савремене моделе веикобратовске идеологије којој смо поодавно изложени.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav!
Dobio sam zadatak da analiziram lik igumana Stefana, kao i njegove govore. Zasad mi je islo dobro ali sam naisao na stihove, koji cini mi se imaju religijsko-istorijsku pozadinu. To su sledeci stihovi:

...
Razgleda sam i sve tri pecine:
dje se sunce hristijanstvu rodi,
dje je nebo jasli osvestalo,
dje su cari nebesnom mladencu
pohitali s darom pokloniti se.

...

Ukoliko se ne varam, ovde se aludira na Hrista, odnostno jedna od pecina bi bila Vitlejemska pecina. Interesuju me ostale dvije.
Hvala unaprijed!
 
Pozdrav!
Dobio sam zadatak da analiziram lik igumana Stefana, kao i njegove govore. Zasad mi je islo dobro ali sam naisao na stihove, koji cini mi se imaju religijsko-istorijsku pozadinu. To su sledeci stihovi:

...
Razgleda sam i sve tri pecine:
dje se sunce hristijanstvu rodi,
dje je nebo jasli osvestalo,
dje su cari nebesnom mladencu
pohitali s darom pokloniti se.

...

Ukoliko se ne varam, ovde se aludira na Hrista, odnostno jedna od pecina bi bila Vitlejemska pecina. Interesuju me ostale dvije.
Hvala unaprijed!

U principu, ovdje ne pišemo domaće zadatke, ali pošto si sam već malo o tome razmišljao, nadam se da će se neko naći da ti pomogne.
 
У коментарима Радовог издања као и издања Обода/Просвете пише да се то односи на пећину где је Исус рођен, положен у јасле и где су га посетили цареви како би му се поклонили, али да је то уистину једна пећина. Међутим, у Нолитовом издању се наводи мишљење руског професора (Дмитриевског) да се ради о три пећине које су близу једна другој, а у којој се Исус родио, где је Јосиф, Богородичин муж, добио налог од анђела да побегну у Египат и пећина Младенаца.
 
"O, Rade Tomov zove te Vladika na Cetinje" !

Evo velikana među velikanima književnosti, većinu sam radio ugljenom a Radu/a sa uljem na hammer papiru...

Ima on poneku "mrlju" kao ono sa Jelačićem, ali čojstvo mi ne dozvoljava da kritikujem tadašnje okolnosti i vrijeme.
E, korjeni su dolje neđe u brdima..."đe orlovi vodu piju i đevojke lice miju"...:)
 
"O, Rade Tomov zove te Vladika na Cetinje" !

Evo velikana među velikanima književnosti, većinu sam radio ugljenom a Radu/a sa uljem na hammer papiru...

Ima on poneku "mrlju" kao ono sa Jelačićem, ali čojstvo mi ne dozvoljava da kritikujem tadašnje okolnosti i vrijeme.
E, korjeni su dolje neđe u brdima..."đe orlovi vodu piju i đevojke lice miju"...:)
Ha, šta uradi perspektiva pod nekim (šiljatim uglom) sve izduženo kao glava Klunija ili M. Šumahera.:)
 
Mnogo mi je krivo sto juce nisam mogao da odem u C.G , da se poklonim vladiki. Ali, ima, ako mi Sokolice, kao postavljac teme, dozvolis, jedna polu-anegdota. Posvecena , dabome, Njemu ( Njegosu ), Elem, stalno kad sam u Crnoj Gori na letovanju, obilazim Njegosa na Lovcenu. Pre nekoliko godina vracamo se mi, ronioci, speleolozi, sa mora, drustvo veliko, nekoliko auta, tu i zene, i idemo na Lovcen, kod vladike. Dodjosmo gore, kad tamo, nestala struja. Svi u glas, i zensko i musko nece da idu u mauzolej, posebno, sto ima mnogo stepenica. Ja se naljutim i kazem ja idem i sam kod njega. Zene nece, htede jedna pecinarka, ali, nece muz ( a taze u braku ). I tako odosmo samo jedan drugar i ja, sa aparatom. I sada imam sliku na Njegosevom odru, sa svecom ! Struje nije bilo. Ljubomorno cuvam tu sliku, kod vladike, ja sa svecom. Danas, svi znajuci taj dogadjaj mi kazu - idemo kod Njega ( Njegosa ).
 
Matija Ban pise o svom poslednjem susretu sa Njegosem ( Podaci o Petru Petrovicu Njegusu ), 1851 godine, i kaze :

" Tad sam se poslednji put sa Vladikom vidio. On je bio jako oslabio, i predvidjao je svoju skoru smrt. ' Prijatelju, moj ' , rece mi, ' dusa mi ubija telo. Ne zalim sto cu umreti, ali zalim sto nisam u mome zivotu nista znamenito ucinio. Tako je htela moja zla sudba, koja mi je od pocetka do kraja uzasna bila... Seti me se gdegod kad me vec ne bude, i neka potomstvo dozna za nase namere, kad mu dela ne mogoh ostaviti.' " ( Citirano po : Memoarska proza XVIII i XIX veka, knjiga II, Nolit, Beograd, 1989, str. 119-120 ).

Da je Njegos ostavio velika dela, u to ne treba sumnjati. Da je potomstvu ostavio ta dela, takodje je jasno. Da ga se secamo, takodje ne treba sumnjati. Tako je i ovaj mali citat secanje " djegod ", na Njegosa.
 
Mnogo mi je krivo sto juce nisam mogao da odem u C.G , da se poklonim vladiki. Ali, ima, ako mi Sokolice, kao postavljac teme, dozvolis, jedna polu-anegdota. Posvecena , dabome, Njemu ( Njegosu ), Elem, stalno kad sam u Crnoj Gori na letovanju, obilazim Njegosa na Lovcenu. Pre nekoliko godina vracamo se mi, ronioci, speleolozi, sa mora, drustvo veliko, nekoliko auta, tu i zene, i idemo na Lovcen, kod vladike. Dodjosmo gore, kad tamo, nestala struja. Svi u glas, i zensko i musko nece da idu u mauzolej, posebno, sto ima mnogo stepenica. Ja se naljutim i kazem ja idem i sam kod njega. Zene nece, htede jedna pecinarka, ali, nece muz ( a taze u braku ). I tako odosmo samo jedan drugar i ja, sa aparatom. I sada imam sliku na Njegosevom odru, sa svecom ! Struje nije bilo. Ljubomorno cuvam tu sliku, kod vladike, ja sa svecom. Danas, svi znajuci taj dogadjaj mi kazu - idemo kod Njega ( Njegosa ).
I ja sam bio..Vozio reli sedamdeset i neke...:mrgreen:
Obično kažem za Njegoša:mudrac svog vremena-pesnik za sva vremena!
A inače me preflekali ona dvojica:Pavlikovič i Slovenac (ministar) u BMV Alpinama...Nabudženim naravno...:mrgreen:
Baš bih voleo znati da li su Andrić i Krleža nekad bili gore...U svakom slučaju-sad jesu...:sad2:
Što b reko moj sugrađan Đokej-"Oru nebeske njive..." Njegoš jok! Mogao bi po oblaku šta napisat,ali oranje...:evil:
 
Poslednja izmena:

Back
Top