JA KOJI JESAM
Poznat
- Poruka
- 7.799
'Subjektivna egzistencija nema suprotnost'...kontradiktorno.
Čim pomeneš subjekat...moraš da znaš da subjekat postoji samo u relaciji sa objektima. Dakle, subjektivna realnost se doživljava izričito u suprotnosti sa objektima te subjektivne realnosti. Iako se zaključci o toj realnosti donose isključivo unutar razuma subjekta, ti zaključci se mogu donijeti jedino posmatrajući objekte prema kojima se subjekat odnosi. Stoga, istina subjekta (iz subjekta) je zaključak (dakle logika) da 'Ja'-subjekat NISAM ono što objekat jeste.
I gdje ti tu vidiš da je subjektivna egzistencija uopšte moguća bez prisustva objekta?
Da si rekao naprimjer, da subjektivna realnost nema suprotnost...onda bih se s tim mogao složiti jer, sama realnost je stvorena unutar razuma subjekta, po sebi.
.
Subjekat je ono što jedno 'Ja' (znanje-o-sebi iz apsoluta) postaje kada se u njemu centrira DUH ili biće-koje-jesmo. Do tog momenta subjekat ne postoji. Postoji postojanje, apsolut. Duh je u postojanju upravo centar koji obuhvaća svo postojanje odjednom, SVIJEST koja apsolut ZNA u sebi za sebe, zato u apsolutu kao postojanju i nema subjekta. Apsolut je egzistencija koja ne treba suprotnost da bi egzistirala. Apsolut jeste postojanje.
Jedino duh, kada se odvoji od sebe-svijesti i kroz subjekat počne da nadgrađuje svjesnost o sebi-koji-postaje, može da 'vidi' apsolut kao nešto izvan sebe (ako ga 'vidi'). Ako bi bilo moguće gledati sa strane, i apsolut i iskustva bi bili jedan izvan drugoga, svijest bi bila izvan svjesnosti, svjesnost bi bila izvan svijesti...a to nije istina. Sve je unutar apsoluta. Odvajanje je iluzorno, te se uistinu ništa i ne odvaja već se centar (duh) postavlja, centrira unutar apsoluta (pri čemu se zna da sve jeste apsolut) ili pak unutar jednog individualnog znanja-o-sebi ('Ja') kroz koje projektuje sva ostala znanja-o-sebi iz apsoluta, te smatra da sve što jeste jeste u tom jednom, u subjektu. Na tom putu projekcije, duh se uslovno rečeno, odvaja i udaljava od svijesti postajući svjesnost-o-sebi da bi u jednom momentu, kada za to bude povoljna podloga, zatvorio krug svoje projekcije (od sebe-ka sebi) i našao se ponovo u apsolutu, u kojemu se njegovo iskustveno znanje tad izravnava sa apsolutnim i postaju jedno koje jeste...ono apsolutno, koje nikada i nije prestalo da biva dok je duh bio 'odsutan' u isksutvu.
Poslednja izmena:
