Nisam stroga, jer ispadnem smesna

Strogoća mi nije prirodna karakterna osobina, za nju mi je potrebna velika koncentracija.
Neke ličnosti koje smatram dobrim autoritetima su same od sebe takve, ali to može da se vežba.
Najbitnije je steći poštovanje, ali i poverenje onoga pred kim se takve postavljamo, bilo da su u pitanju đaci, kolege, zaposleni, prijatelji, deca...
 
Pa kad jeste. :D
Kad sam bio u partizanima pridje mi neki stariji covek, onako ozbiljan, otresit, sa jedva primetnim madjarskim naglaskom, deluje dostojanstveno, samouvereno, visok, suv, sasvim sed, pravilno lice, markantan lik, i predstavi se, vodnik taj i taj, stvarno Madjar, cuveno prezime familije iz naselja sa periferije naseg "sela". Izgleda mi kao da me gotivi, dobrocudan, smeska se dok prica, i rece mi u jednom momentu: "Vi ste kapetan, porucnik? Pre mi delujete kao nasi nekadasnji zastavnici neposredno pred penziju." :lol: Opsti smeh prisutnih, onako drugarski, vidim da se matori shali. A stvarno, ja okrugao, zadrigao, kao medjed, puca na meni tesna uniforma, oficirski opasac sa pistoljchinom mi klizi negde dole prema bedrima, jedva je dobacio preko stomacine, iz gornjeg dzepa maskirne kosulje viri i presijava se vojnicki escajg, a faca dobrocudna, kao da sam stalno pijan, kao pokojni Ricard Barton u filmu "Sutjeska". I kako delovati strogo, kako... :lol:
 
Poslednja izmena:
grlata sam,ogromna i umem da gledam urokljivo
na livadi kad dreknem na svoje kuce ,svi psi spuste glave i podviju repove i momentalno ispljunu sto god su drzali u ustima.a komsija kaze,dobro je da sam malo pre kakio,jer sad bi se....:mrgreen:
deca znaju razliku kad histerisem radi reda ,onda obicno i budem glasna,a kad snizim ton i pocnem da rezim,svi salutiraju
 
Redzina:
Kako vama stoji strogoca??
Kliknite za proširenje...

Nikako mi ne stoji strogoca.

Kad hocu da podviknem svi se pogledaju i puknu od smeha.

E imam jednu strogu crtu, kada me neko toliko izludi i toliko pomeri iz tezista, to je mahom nesto vrlo krupno i desilo mi se svega par puta u zivotu, onda umem da probudim matjku iz podznaka, advokaturu od koje sam pobegla, postane jasno sto mi je edukacija kakva jeste, pretvorim sodu u sudnicu i krenem povisenim glasom da postavljam pitanja, onako sugestivno i da obavijam pitona coveku oko vrata a kada zadam zavrsni verbalni udarac dunem u kandzice pobedonosno i matjku zamenim leprsavom vodolijom koja mrziiiiiiii svadjeeeee...

Iskreno, ja se sama sa sobom ne bih svadjala jer umem toliko argumentovano, zahtevno, strogo, precizna da budem da su me jednom prilikom trojica muskaraca u srednjim pedesetim slusali i cutali.

Ono sto se ne vidi to je da nakon takve rasprave, takvog rocista pred nevidljivim sudijom, ja padnem polumrtva, preumorna i treba mi puno vremena da se oporavim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top