Nije tvoj, nego moj... blog

Dragi prijatelji i ostali dobronamernici, u ovo vreme oseke ideja, a plime toksičnih odnosa, sa velikom radošću
sam shvatila da je lični blog dragoceno i spasonosno mesto za dobre odnose... za poklanjanje životne energije,
ali i prihvatanje iste...za javno iskazivanje ljubavi i pažnje, prijateljstva i razumevanja, bez straha da ćete biti
ismejani, ili da nećete biti shvaćeni...u svakom slučaju, bićete zagrljeni prijateljskom rukom...

Dragi prijatelji, hajde da oživimo ovaj blog - šalama! Uživajte!


Screenshot_56.png





:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
Ma, nema veze što smo bombardovani idejom o nedovoljnosti, tj. idejom
da nikada nismo dovoljno dobri i da nećemo biti dovoljno dobri ni za šta...

Nema veze ni što smo bombardovani idejom o besmislenost svega i bezvrednosti
života ljudskog...

Nema veze ni što smo preplavljeni strahom po pitanju bilo čega sistemon indukcije...
Ma, tek nema veze što je toliko teško s' tim izboriti se...

Kad nemaš ništa od onog što su mediji rekli da moraš da imaš,
onda možeš i moraš da se vratiš - vertikali...


Screenshot_84.png


💫
 
Videla sam ženu...
Umrla, a diše!
Kako to?

Žena još uvek diše, kao i svi mi...
Ustvari, videla sam mnogo takvih žena...
Neke su se i žalile na svoje stanje...

Kada je žena mrtva?

- kada sa njenog lica zauvek iščezne osmeh
- kada se zapusti, jer više nema razloga da se sredi
- kada izgubi svaku nadu u život dostojan čoveka
- kada je njen ponos zgažen
- kada je tretiraju kao robu koja se kupuje, prodaje, nasleđuje
- kada je izneveri onaj kome je život posvetila
- kada je iznevere prijatelji, porodica...


🌸 🌸 🌸
 
– Reci mi, koliko je teška jedna snežna pahuljica? – upita mala senica divlju golubicu.
– Težina joj nije veća od ništa – glasio je odgovor.
– Onda ti moram ispričati jednu priču – reče senica...
Sedela sam na grani jele, bliže deblu, kad je počeo padati sneg.
Nije padao kao mećava, već je padao kao u snu, bez žurbe i žestine. Kako nisam imala
pametnija posla, počeh brojati snežne pahuljice, koje su padale na grančice i iglice moje
grane. Izbrojala sam do broja trihiljadesedamstotinaijedne pahuljice.
A kad je pala trihiljadesedamstotinaidruga pahuljica, pahuljica o kojoj kažeš da joj težina
nije veća od ništa, grana se slomila.

Rekavši to, ptičica je odletela.
Golubica, koja je još od vremena patrijarha Noe znamen mira, razmišljala je o ovoj priči
i na kraju rekla samoj sebi:
– Iako se nekom čini da je njegov mali glas nevažan za mir u svetu, možda upravo on
još nedostaje...

https://www.tiktok.com/video/7318451938620673312
 
Bez reči...




Ova Gorka Zemlja​


Ova gorka zemlja
kakve plodove nosi?
Čemu je dobra ljubav
koju niko ne deli?
I ako je moj život kao prašina
koja krije sjaj ruže
za šta sam ja dobra?
Samo nebo zna.

Ova gorka Zemlja
da li može biti tako hladna?
Danas si mlad,
prebrzo si star.
Ali dok glas
u meni viče,
sigurna sam da će neko
možda odgovoriti na moj poziv.
I ova gorka zemlja
možda na posletku ipak
neće biti tako gorka.

:cistinaocare:
 

Ako je uspeh ispunjenje cilja, mi nikada nećemo biti dovoljno uspešni...
Kada ostvarimo jedan, tragamo za ostvarenjem drugog...
Uvek postoje želje, postoje ciljevi, a mi, ma koliko uspešni bili, nećemo
biti zadovoljni, osim kad nas očima posmatraju oni čiji se uspeh ne može
ravnati sa našim...
Takvi smo mi ljudi, umesto da budemo srećni zbog onoga što imamo,
mi smo nesrećni zbog onog što nemamo...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top