Nije tvoj, nego moj... blog

Dragi prijatelji i ostali dobronamernici, u ovo vreme oseke ideja, a plime toksičnih odnosa, sa velikom radošću
sam shvatila da je lični blog dragoceno i spasonosno mesto za dobre odnose... za poklanjanje životne energije,
ali i prihvatanje iste...za javno iskazivanje ljubavi i pažnje, prijateljstva i razumevanja, bez straha da ćete biti
ismejani, ili da nećete biti shvaćeni...u svakom slučaju, bićete zagrljeni prijateljskom rukom...

Dragi prijatelji, hajde da oživimo ovaj blog - šalama! Uživajte!


Screenshot_56.png





:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
Mene je more oduvek fasciniralo... Prvi put sam se sa morem pogledala u nekih 7 godina... To je bila ljubav na prvi pogled! Volim da, što bi rekao moj deko-''njutrim'' pored mora, uživanje u moru mi se uglavnom bazira na očima, sedenju nadomak, gledanju.
Reka je nešto drugo-pored nje sam odrasla, a sedela sam češće pored mora nego pored reke!
Kako se moj narod odnosi prema rekama je jadno... ali te fotografije nećemo deliti večeras... jer želimo biti lepi... :dosadno:

 
Indigo3:
Pa... da nije tuge, ne biste znali koliko ste srećni...
Žao mi je podsećati vas da postoje tužni ljudi na svetu...
Moramo uvek misliti na njih.
Tužnih je mnogo... njima dugujemo biti srećni...
Ispadne da nema pravamo biti tužni.
Kliknite za proširenje...
Ti, znači, misliš da ja nisam tužna?
Ceo ovaj blog je napravljen da bi ljudi bili manje tužni...
pa i ja...
 
Indigo3:
Kliknite za proširenje...
Kažu ljudi: Reci mi šta čitaš, pa ću ti reći ko si...
Možda bi moglo da se kaže i ovako: Reci mi šta slušaš, pa ću ti reći ko si...
Ovu seljančuru, tzv. Srpsu majku, ne slušam... Muka mi je od nje i njenog nakota... naročito od toga
da je bila žena najvećeg srpskog kriminalca, ubice, pljačkaša, za kom je bila izdata crvena poternica Interpola celog sveta...
Oliška se deklarisao kao četnik, tako da nisam u kljubu ljubitelja njegovog postojanja kao takvog...
Njih dvoje su tandem idiota, kreatura našeg vremena...
Na njih ne trošim svoje vreme...
Naravno, svako ima prava da falsifikuje i svoj ukus i svoj život... svoje vreme i da ga poklanja kome hoće i troši kako hoće...
Svako ima prava da ne upotrebljava svoje vijuge, jer, što bi, kada neko drugi može da misli umesto njih...
Meni se zadesio maler, pa mi Bog naredio da koristim sivu masu...
Ja sam sa druge strane
i slušam ovo_


:cmok2: :cmok2:
 
Indigo3:
Ta seljančura okuplja stanovništvo na jedno mesto u hiljadama. Hajde da budemo malo osetljiviji.
Iskreno, pesmu sam podelila jer je u njoj Oliver Mandić, a ne ''seljančura''. Oliver Mandić je umetnik kojeg bi retko ko uzeo za temu rasprave..
Jer je ime, a ko ga je napravio imenom-mi!
Ceca je, ipak, odraz nekoliko generacija... Ako me mrzite jer volim:
onda vi mrzite čitave generacije koje su odrasle uz to.
Ne, svako će prepoznati razliku između Cece i Vivaldija, ne sumnjajte u to, ali odjednom Cecu toliko obesmišljavati je greh.
Kliknite za proširenje...
Samo ću jednom da ti odgovorim na ovakve provokacije!
Idemo redom:
Seljancura me ne interesuje, nisam poklonik njakanja i ne interesuju me hiljade koje okuplja-
Olišku nismo napravili MI... postoji mašinerija koja se time bavi...
Ne koristi ljubav u lošoj konotaciji tipa: "Ako me mrzite jer volim Cecu, onda mrzite čitave generacije....Prvo, odakle ti to da ja tebe mrzim?
Ne smeš ove manipulacije da radiš, jer nisu zdrave...
Drugo: ne mrzim čitave generacije, jer u u takvim generacijama rođena i moja dva sina, koji, zamisli, ne vare Cecino jaukanje... Moja snaja i unuka isto nisu ljubitelji dotične, a njih volim... tako da generacije koje su odrasle u Cecino doba nisu baš onakve kakvima ih ti zamišljaš...
Tako da_ zaključke tipa: ako ti voliš Cecu, mora da te ja mrzim...analogno svemu, mrzim više generacija, etc, etc...
Razgovor mora da bude fer... idemo na to da se poštujemo, iako volimo različitu muziku... ali se nećemo poštovati ako ćemo biti nefer u razgovoru...
Da bi smo izbegli nesporazume i polarizacije, moraćemo da baratamo znanjem i kulturom...
A to obezbeđuje da se poštujemo, iako smo različiti...
 
@Soradze ,žao mi je. Očito da smo odrastale u različitim životnim sredinama. Kod mene se u istom danu moglo desiti da se rođak zapio i doneo Acu Likasa, Ljubu Aličića, Sinana Sakića, a nekad su vetrovi navijali za Draganu Mirković, Cecu i Brenu...
Meni to ne smeta, niti me određuje kao čoveka.
Nijednu još umetnost nisam podelila prema politici, inače bih bila u velikom problemu.
Moje detinjstvo je obeležila pesma koje se ne stidim, i koja će uvek biti pesma mog detinjstva bez razlike o tome ko je na vlasti, ko mi se dopada ili koliko je izvođač bio protiv mojim uverenjima... tad veze nisam imala o političkim uverenjima, slušala sam, i želela da budem deo društva. Drago mi je bilo da pišem u spomenarima da znam pesmu Ace Lukasa iako ne slušam baš to često...Dakle :hahaha1:
Dve ličnosti:
 
Poslednja izmena:
Aca Lukas ne zna da peva... on recituje u nekakvoj intonaciji i ritmu...
Došlo je vreme patetičkih pesama za naš narod i za našu jadnu dijasporu...
Tugaljiv tekst najverovatnije Tucakovićeve je ono što donosi i suze slušaoca i zaradu autorima...
Bezvredna pesma koja u srdašce udara... užas je što zarađuju na muci jadnog naroda...

Svi smo mi imali svoje pijane pesme...prvo vreme pijančenja, drugo vreme tugovanja... i to je proces
kroz koji se mora proći... ali i svesno ostaviti za sobom....

Ovu treš miziku ne slušam... zamara me... ide mi na živce ovo urlanje...
Ako ovo voliš, imaš dobre živce...koji će ti ovakva agresivna urlatorska muzika svakako uništiti...
Kako godine idu, sve ćeš imati manje živaca, pa ti savetujem da na vreme počneš da istražuješ i drugačiju muziku...
onu koja će te oplemenjivati i hraniti ... jer, iza svega što živimo i proživimo, ostaju samo tragovi ozbiljne kulture...
polako...
E, da... ono što smo dobili mestom i vremenom rođenja, ono ćime su nas hranili dok smo bili deca, to nije zauvek!..
To je samo polazna taćka, okidač da nastavimo dalje da se samokultivišemo, obogažujemo, bez obzira u kom pravcu išli... svašta treba probati da bi se izgradio sopstveni ukus...što opet ne znači da je ispravan... ali - kome je to pa i važno?

 
@biljana... Hvala na poseti i prilogu...

Lepo... Improvizacije ima svuda oko nas.. Ipak, ne moramo da slušamo iransku muziku miksovanu sa holandskim džezom, kad imamo naše majstore improvizacije, naše vrhunske muzičare... Tako da...
Više volim da slušam i gledam naše momke u žarištu improvizacije u momentima kada rađaju nešto novo na muzičkoj sceni za odabrane...

Moj veliki prijatelj Papa Nik i njegov "Institut" su pokazatelji dokle naši talentovani muzičari mogu da dopru i kakva muzika čeka da bude rođena u vrhunskim improvizacijama...


Hvala još jednom, draga Biljana!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top