Nije pristojno biti dobro

[Neda]

Moj odgovor je kotrljam.
Da'l s punim gumama ili praznim nikoga nije briga.
Kad sam u najgorem padu smejem se na sav glas, to me je koštalo ozbiljnih stvari.
Ne voli okolina da te vidi bezbrižnog jer onda ne može da te žali i pruža lažnu podršku.
Reč podrška mrzim iz dubine duše, neiskrena je i lažna, ne znači baš ništa, samo daje
drugima mogućnost da sebe predstave dobrim.

 

[Plant]

Gospodo, pa vi ste svi okruženi licemerima ?
Uvek kažem kako jesam i svi znaju da sam jako pozitivan.. a ako kažem nisam dobro, ne veruju mi i smeju se.

 

[bmaxa]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

Ne valja kad ti psihijatar kaze da nisi dobro.

 

[Richard III]

Velika istina je, nažalost, izrečena u uvodnom postu. Kad god mi je bilo dobro (a nije bilo mnogo takvih trenutaka), čim bih se pohvalio nekome, zažalio bih... vremenom sam naučio da gledam svoja posla i držim jezik za zubima. Ljudima se ne može verovati...

 

[Жижи]

Ne valja kad ti psihijatar kaze da nisi dobro.

Psihijatar koji kaže :"Dovedite mi normalnog čoveka, da ga izlečim?,"
PO mišljenju psihijatar, svi imamo dijagnozu, a po mom mišljenju, psihijatri su najveći bolesnici.

 

[Plant]

Nisu... nego među njima onih koji su to specijalizirali da bi sebi pomogli...
Ima i dobrih... ali ta je materija nedokučiva..
Psiholozi su malo bolji... tj. ima ih više dobrih, ali oni ne leče hemijom iz pilula...

 

[~sweet girl~]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

I ja sam tako prije razmišljala, mislila sam da je to empatija.
A sada ne vidim razlog zašto bismo se drugima prilagođavali u toj sitnici.
Ako smo super, super amo, Bogu hvala na tome i što to ne reći? To ukazuje na vrline osobe koja osjeća da je super.
Ako ništa, drugi će se zapitati zašto si stalno super- možda skontaju da je samo do razmišljanja.
Često ljudi koji su loše, zapravo nose breme svojih grijeha-prokleti su i tužni jer nemaju više para, ili nezahvalni za sve dobro, itd.

Po meni bi trebalo da svi što više pričamo kako sm fantastično, da na nam to bude normano, a ne loše/tužno/depresicno...


Lijep pozdrav

 

[AleksaJ]

svako ima pravo da bude u svom balonu ali ce taj balon sigurno puci, pitanje je samo kada.

Немамo си време за пристојност да балони пукну .. Да би нам било добро Бушитe балоне

 

[maybell]

bolje neutralno odgovarati, sta koga briga...

 

[Casual Observer]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

To kako je “nepristojno” biti dobro kao da je pisala Svetlana Lukić u svom Peščaniku. Ima ona svojih razloga za to…

 

[Lule]

Ta fraza "Kako si" je besmislena i nepristojna. Da li smo kao deca i tinejdžeri pitali jedni druge- Kako si.

 

[sinmbad]

...strahom i pohlepom se najlakše vladaju ljudima...