Nije mala, nije mala...

[Q. in perpetuum hibernum]

Da u nekoj mjeri da. Znaci Svjatopluk je vladao 40 godina i recimo da je taj Sabor bio u njegovoj 30. godini vladavine. Poslje njega dolazi Svetolik 12 godina, Vladislav 17 godina i Tomislav 24 godine vladavine, i poslje toga se kraljevstvo razbija. Znaci ako je sabor bio 870. godine, znaci negdje 930. do 940. prestaje ujedinjeno kraljevstvo, sto se odprilike poklapa sa izlaganjem Porfirogenita bas u to vrijeme. Dosljedno je. Negdje oko 900. godine se to ujedinjeno kraljevstvo raspalo.

Ne može se to pomiriti sa istorijom Srba kod Porfirogenita. Ona obuhvata zadnji vek, dakle, od sredine IX do sredine X stoleća.

 

[Scott Isle]

Ne može se to pomiriti sa istorijom Srba kod Porfirogenita. Ona obuhvata zadnji vek, dakle, od sredine IX do sredine X stoleća.

Ne, poklapa se hronoloski. Kad Porfirogenit pise, Ujedinjeno Kraljevstvo je vec razbijeno. On pise negdje 930, 40, 50. Tad je vec Kraljevstvo razbijeno. Dok recimo ti detalji kod njegovog prethodnika Lava izostaju.
Po Orbiniju postoji razmak od 60-90 godina od Sabora do razbijanja kraljevstva, recimo da je period od 70 godina. Posto je Sabor bio izmedju 850 i 890, to znaci da je Sabor bio blize 850. godini, ali je to okvirno taj period, izvori su dosljedni.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ne, poklapa se hronoloski. Kad Porfirogenit pise, Ujedinjeno Kraljevstvo je vec razbijeno. On pise negdje 930, 40, 50. Tad je vec Kraljevstvo razbijeno. Dok recimo ti detalji kod njegovog prethodnika Lava izostaju.
Po Orbiniju postoji razmak od 60-90 godina od Sabora do razbijanja kraljevstva, recimo da je period od 70 godina. Posto je Sabor bio izmedju 850 i 890, to znaci da je Sabor bio blize 850. godini, ali je to okvirno taj period, izvori su dosljedni.

Popis vladara ide sve do Višeslava (Vojislava) kao prvog imenovanog.

 

[Scott Isle]

Popis vladara ide sve do Višeslava (Vojislava) kao prvog imenovanog.

Orbini zavrsava Radoslavom III negdje 1160. godine, Medjutim, od djece Sebeslava koji je cetvrto koljeno od Svjatopluka (Budimira) koji je sazvao Sabor, pocinju razmirice i ratovi. Vec u vrijeme Porfirogenita. I tada mozemo govoriti o razbijenom kraljevstvu, iako kroz borbe neko nesto i zauzme u medjuvremenu. A prvo imenovani je ostrogot Ostroilo.

 

[Scott Isle]

Objasni malo bolje. Koje je to kraljevstvo?

Da se vratimo na ovo. Posto je kraljevstvo opisano u poglavlju o Dalmaciji, mozemo ga slobodno zvati Kraljevinom Dalmacijom, iako se odnosi na kraljevstvo Slovena pa tako i Srba u Iliriku.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Orbini zavrsava Radoslavom III negdje 1160. godine, Medjutim, od djece Sebeslava koji je cetvrto koljeno od Svjatopluka (Budimira) koji je sazvao Sabor, pocinju razmirice i ratovi. Vec u vrijeme Porfirogenita. I tada mozemo govoriti o razbijenom kraljevstvu, iako kroz borbe neko nesto i zauzme u medjuvremenu. A prvo imenovani je ostrogot Ostroilo.

Govorio sam o rodoslovu kod Porfirogenita. Prvi je imenovani srpski vladar Vojislav/Višeslav, negde s početka IX stoleća (kome možda i pripada ona krstionica u Splitu, koja se često pripisuje nekom hrvatskom ili možda drugom, nepoznatom vladaru, iz Zahumlja recimo ili tako nešto).

 

[Scott Isle]

Porfirogenit je prilicno neprecizan, jer u tom stavku trpa na gomilu i dolazak pod Iraklijem, i rimske izaslanike, i pokrstavanje, i potom neimenovana tri vladara plus druge, i tek onda spominje Viseslava. Znaci Viseslav je prvi "imenovani" a ne prvi.

Ne znamo o kojem se vremenu radi. U dijelu o Dalmaciji Porfirogenit spominje pokrstavanje u vrijeme Vasilija I. To je poslje Mihajla kojeg Orbini spominje, ali okvirno to je to vrijeme posto je Vasilije nasljedio Mihajla III. Moguce je da se Sabor dogodio pod MIhajlom a pokrstavanje nekih djelova obavljeno po Vasilijem, recimo.

Postoje problemi, Porfirogenit kaze, nakon sto je umro taj koji ih je pokrstio (kod Orbinija Svjatopluk) pod Vasilijem, onda je dosao njegov sin, pa od toga sin. Znaci dva koljena. Onda su kaze Porfirogenit oni vladali neko vrijeme, znaci njihovi sinovi i unuci, Pa je dosao Viseslav. Pa onda spominje nekoliko njegovih nasljednika, pa onda bugarskog Boris Mihajla oko 850., pa onda mnostvo borbi za presto, pa na kraju poglavlja spominje vrijeme Simeona I bugarskog, sto je okay. To je upravo prije Porfirogenitovog vremena. Ova hronologija od pokrstavanja i Sabora do Viseslavovog praunuka je 100-150 godina duga kod Porfirogenita.

Ta hronologija je nedosljedna samoj tvrdnji u njegovoj knjizi da je Vasilije pokrstio Dalmaciju, jer je Vasilije vladao 885. A onda u poglavlju o Srbima ispada da su pokrsteni 100 do 150 godina ranije, po hronologiji iz te glave. Znaci trebao bi biti neki Vasilije oko 750 godine a nema ga. U toj glavi je sve s brda s dola.

Ne mozemo bez Orbinija. Orbinijeva referenca prema caru MIhajlu, i Papi Stefanu petom, nas navodi na to da se radi o vremenu Ahenskog mira kada je car Mihajlo I priznao carsku krunu Karlu Velikom, i dao Dalmaciju. U to vrijeme priblizno, na papski presto je dosao Papa Stefan IV, koji so nekad zove V i kao takvog ga Orbini spominje.

Dakle, ako se Sabor dogodio u vrijeme Ahenskog mira, onda je Sabor bio 816. godine u vrijeme pape Stefana IV. To je dosljedno jer se sprovodila podjela izmedju Carigrada i Karla Velikog pa je trebalo preurediti i kraljevinu Dalmaciju. A Porfirogenitov Vasilije je samo sprovodio 886. godine ono sto se vec potpisalo.
Po toj hronologiji, ceteri koljena ili 60 godina nakon Sabora i Svjatopluka 816. godine, u vrijeme raspada ujedinjenog kraljevstva, pojavljuje se Viseslav oko 870. godine. A onda, kod Porfirogenita se spominje Viseslavov praunuk Vlastimir koji bi trebao biti oko 930. godine a pominje se u vrijeme bugarskog kralja Presijana, sto je oko 850. godine. Porfirogenit je tu nedosljedan sebi sto se tice Vasilija i pokrstavanja, i nedosljedan je drugim izvorima.

Uglavnom, izgleda da je Ujedinjeno Dalmatinsko Kraljevstvo prisiljeno na reorganizacuju pod Ahenskim mirom izmedju Carigrada i Karla Velikog, i cetri koljena kasnije se defakto raspalo.

I na kraju da vidimo tu teoriju da je Sabor bio 753. Po Orbiniju uzimajuci u obzir 10 godina Svjatipluka i 53 godine njegova cetrii koljena, period nakon Sabora traje 63 godine. Kad to dodamo na 753. godinu dobijamo 816. godinu ili vrijeme potpisivanja Ahenskog mira. Po toj teoriji, Ujedinjeno Kraljevstvo se de fakto raspalo po potpisivanju Ahenskog mira, sto je dosljedno.

Tada 753. godine postoji Papa Stefan, ali II a ne V. To bi znacilo da je Orbini pogrjesio o kojem se Papi radi. Sto se tice cara Mihajla kod Orbina, radi se o periodu bezvlasca u Carigradu 753. godine tako da ne znam koji bi to Mihajlo mogao biti, nema ga osvjedocenog u tom periodu. I naravno, nema Porfirogenitovog Vasilija 753. godine. Tako da postoje te nedeosljednosti sa izvorima.
Medjutim, ako te nedosljednosti zanemarimo. onda je Viseslav upravo u periodu Ahenskog mira, a njegov praunuk Vlastimir se poklapa sa kraljem Presijanom, i Porfirogenitova hronologija je okay.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Porfirogenit je prilicno neprecizan, jer u tom stavku trpa na gomilu i dolazak pod Iraklijem, i rimske izaslanike, i pokrstavanje, i potom neimenovana tri vladara plus druge, i tek onda spominje Viseslava. Znaci Viseslav je prvi "imenovani" a ne prvi.

Pa šta sam ja, napisao?

Popis vladara ide sve do Višeslava (Vojislava) kao prvog imenovanog.

Prvi je imenovani srpski vladar Vojislav/Višeslav,

P. S. Porfirogenita je, svakako, čitati s manjom glavoboljom od Prezbitera iz Duklje. Narativ sveštenika Dukljanske crkve je konfuziji, haotičniji i sa manje spolješnje potvrde, tako da je moj dojam suprotan ukoliko bismo ih uporedili. I ne samo to, kako pomiriti Dukljaninov narativ sa franačkim izvorima; sa knezom Bornom i Ljudevitom Posavskim?

 

[Scott Isle]

Moguce da je 753. godina Sabora. Ja ne vjerujem Porfirogenitovoj hronologiji. On pise s brda s dola. Recimo on kaze da tamo vladaju zupani, a ujedno pominje i kraljevstvo koje traje. On ne zna sta se tamo tacno dogadja. On zvuci kao neko kome je sve pobrkano i nema nikakvu kontrolu tamo duze vrijeme ali zna da to njemu treba pripasti.


Orbini je mnogo precizniji i dosljedniji. Po hronologiji on spominje bunu u Bjeloj Hrvatskoj pod Karamirom koja je 60-70 godina poslje Sabora, u kojoj Karamir gine, i to se poklapa sa Franackim Analima i pobunom Borne 818 i porazom Guduscana.
Poslje njega dolazi Tvrdoslav i uspustavlja mir, i to se poklapa sa periodom mira po Franackim Analima.
Kasnije poslje dva koljena Orbini pominje napad Franaka u vrijeme Krepimira koji Krepimir odbija i sklapa primirje, uzimajuci za nevjestu kcer sincovca franackog kralja. I to se poklapa sa upadom Franaka 847 u Panoniju pod Louis the Son u Analima.
Poslje Krepimira dolaze Radoslav pa Caslav, i tada se kraljevina raspada na zupe.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Moguce da je 753. godina Sabora. Ja ne vjerujem Porfirogenitovoj hronologiji. On pise s brda s dola. Recimo on kaze da tamo vladaju zupani, a ujedno pominje i kraljevstvo koje traje. On ne zna sta se tamo tacno dogadja. On zvuci kao neko kome je sve pobrkano i nema nikakvu kontrolu tamo duze vrijeme ali zna da to njemu treba pripasti.


Orbini je mnogo precizniji i dosljedniji. Po hronologiji on spominje bunu u Bjeloj Hrvatskoj pod Karamirom koja je 60-70 godina poslje Sabora, u kojoj Karamir gine, i to se poklapa sa Franackim Analima i pobunom Borne 818 i porazom Guduscana.
Poslje njega dolazi Tvrdoslav i uspustavlja mir, i to se poklapa sa periodom mira po Franackim Analima.
Kasnije poslje dva koljena Orbini pominje napad Franaka u vrijeme Krepimira koji Krepimir odbija i sklapa primirje, uzimajuci za nevjestu kcer sincovca franackog kralja. I to se poklapa sa upadom Franaka 847 u Panoniju pod Louis the Son u Analima.
Poslje Krepimira dolaze Radoslav pa Caslav, i tada se kraljevina raspada na zupe.

Zašto stalno pominješ Orbinija, kada se tu radi o sekundarnom izvoru? To bi ti bilo kao kada bi tvrdio da je Tibor Živković precizniji i dosledniji od Porfirogenita, te da zatotreba više verovati njemu.

Mavro Orbin je posrednik; ovde potpuno nebitan. Mi ovde i ne čitamo njega tj. ne govorimo o njemu (ukoliko dokument nije falsifikat kao što neki sumnjaju, naravno), već o svešteniku koji je napisao tzv. (i pogrešno prozvani) Letopis Popa Dukljanina. Nema nekog razloga zadržavati se na Orbiniju kada su njegovi izvori od daleko većeg znasja za nas, dakle, da se tako izrazim, GRS 'nekontaminiran' Orbinijem (ako se ne postupa tako pažljivo, onda može doći do mešanja Orbinija s Popom Dukljaninom, kao što mi se čini da se kod tebe dogodilo).

 

[Scott Isle]

Mavro Orbini je sveobuhvatniji, bolja knjiga. Sto se ovoga tice nema neke razlike izmedju izvora, tako da nema razloga da spminjem LPD, To je isto ko da insistiras da se naglasi da neku pjesmu pjeva originalno neko iz 50tih dok je verzija iz 80tih deset puta bolja, i sa deset puta boljeg albuma. Dakle, LPD ti mozes staviti u fusnotu strucnog rada, ali kad ja trazim materijal za citanje ja koristim Orbinija a ne LPD.

Dakle Ujedinjeno Dalmatinsko Kraljevstvo je postojalo, sto se tice OP, i prije 14. vijeka. To je bitno. I trajalo je.

I mali osvrt na BB skolu, ako se uci recimo o tom Saboru u skolama, treba da pise da je to teorija koja ima nedosljednosti, i da se predstavi druga sukobljena teorija, a ne da se to iznosi kao istina, kao sto "istoricari" vole da rade u svojim ideolskim zabludama, htjenjima, i obavezama.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mavro Orbini je sveobuhvatniji, bolja knjiga. Sto se ovoga tice nema neke razlike izmedju izvora, tako da nema razloga da spminjem LPD, To je isto ko da insistiras da se naglasi da neku pjesmu pjeva originalno neko iz 50tih dok je verzija iz 80tih deset puta bolja, i sa deset puta boljeg albuma. Dakle, LPD ti mozes staviti u fusnotu strucnog rada, ali kad ja trazim materijal za citanje ja koristim Orbinija a ne LPD.

Dakle Ujedinjeno Dalmatinsko Kraljevstvo je postojalo, sto se tice OP, i prije 14. vijeka. To je bitno. I trajalo je.

I mali osvrt na BB skolu, ako se uci recimo o tom Saboru u skolama, treba da pise da je to teorija koja ima nedosljednosti, i da se predstavi druga sukobljena teorija, a ne da se to iznosi kao istina, kao sto "istoricari" vole da rade u svojim ideolskim zabludama, htjenjima, i obavezama.

Ne može prepričavanje nikada biti bolje od samog dela. To ti je kao da kažeš da je TV serija Koreni bolja, sveobuhvatnija od Ćosićeve knjige, te da zato treba koristiti televozijslu adaptaciju umesto same knjige.

Dakle, Orbini piše na početku 17. stoleća, pričajući i o događajiđa hiljadu godina pre rođenja bilo koga ko je tada živeo. Nije uopšte relevantno šta piše Orbini, već šta kažu njegovi izvori. A pošto ovde govorimo o Barskom rodoslovu, čije jedno izdanje inače i sam Orbino donosi, neđa nikakvog razloga da se preskače izvorno delo i umesto toga bira onak koji ga prepričava. Svaka takva analiza mora biti propraćena uporednom analizom sa Popom Dukljaninom, kako bismo razlučili šta je od njega, a šta je Orbino dodao ili krivo rastumačio.

Dakle, praviš osnovnu metodološku grešku u startu, jer umesto da čitaš Popa Dukljanina ti uzimaš Orbinija (to je pitanje koje postavih Sotiru). Isto bi bilp ukoliko ne bismo čitali Porfirogenita, već umesto njega Bandurija. To nas od izvora udaljava, umesto da nas približuje i kao takvo potencijalno je vrlo opasno jer otvara mogućnosti nastanku velikih zabluda (npr. preuzimanjem nečega što je poteklo iz usta onog ko prepričava, a 90 odstp greško u istoriografiji upravo je tog uzroka).

 

[Scott Isle]

Ne može prepričavanje nikada biti bolje od samog dela.

Dakle, praviš osnovnu metodološku grešku u startu,

Jesi ti normalan? Doslovno je tekst isti! Tvoje insistiranje na LPD ne pravi nikakvu razliku u sustini! Da su tekstovi razliciti onda bi ja citarao Orbina iz jednog razloga a ti LPD iz drugog razloga i imali bi sukobljene stavove. U ovom slucaju tekst je isti i nema nikakve sustinske razlike.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jesi ti normalan? Doslovno je tekst isti! Tvoje insistiranje na LPD ne pravi nikakvu razliku u sustini! Da su tekstovi razliciti onda bi ja citarao Orbina iz jednog razloga a ti LPD iz drugog razloga i imali bi sukobljene stavove. U ovom slucaju tekst je isti i nema nikakve sustinske razlike.

Pravi razliku, pogrešno je. Zamislo da ja kažem "Tibor Živković, a zapravo govorim o Popu Dukljaninu, koja je Tile samo kritički priredio i izdao. Da li bih mogao da kažem "ma isti je". Ili isto tako da govorim o tome šta je Porfirogenit prikazao i napišem, recimo, "po Tiboru Živkoviću Srbi su dobili ime po obući". Pa nema smisla, nikakvog.

Ovako kako pišeš ispada sa se priklanjaš ideji koja postoji u jednom delu naučne zajednice; da se radi o Orbinijevom falsifikatu (tj. da je, zapravo, on bio autor).

 

[Scott Isle]

Nije, nego ne mozes ti nikom narediti sta da citira. Ja citiram koga hocu. Mogu ja i Ivana Lucica citirati ako hocu. To nije tvoj problem. Tvoje je da kaze jeli sadrzaj nedosljedan ili netacan. Citat je tacan. Dakle nisam ja citirao Orbinija a govorio o necemu sto nije kod Orbinija.. I da, ja mogu citirati Zivkovica ako hocu, i tvoje nije da me uputis koga da citiram, nego ako hoces nesto ispraviti onda ukazi na nedosljednost sadrzaja.

Drugo, nije to ljetopis. I ne znamo je li on Dukljanin ili ne znamo je li mu ime Dukljanin i ne znamo je li Baranin, i ne znamo je li pop. To djelo anonimnog se zove Kraljevstvo Slovena, ili Regnum Sclavorum, i jos Knjiga o Gotima. I tako, tacno, je predstavljena kod ORbinija, i nema nikakav razlog da se Orbini ne citira direktno. A ne Ljetopis Popa Dukljanina!

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Nije, nego ne mozes ti nikom narediti sta da citira. Ja citiram koga hocu. Mogu ja i Ivana Lucica citirati ako hocu. To nije tvoj problem. Tvoje je da kaze jeli sadrzaj nedosljedan ili netacan. Citat je tacan. Dakle nisam ja citirao Orbinija a govorio o necemu sto nije kod Orbinija.. I da, ja mogu citirati Zivkovica ako hocu, i tvoje nije da me uputis koga da citiram, nego ako hoces nesto ispraviti onda ukazi na nedosljednost sadrzaja.

Drugo, nije to ljetopis. I ne znamo je li on Dukljanin ili ne znamo je li mu ime Dukljanin i ne znamo je li Baranin, i ne znamo je li pop. To djelo anonimnog se zove Kraljevstvo Slovena, ili Regnum Sclavorum, i jos Knjiga o Gotima. I tako, tacno, je predstavljena kod ORbinija, i nema nikakav razlog da se Orbini ne citira direktno. A ne Ljetopis Popa Dukljanina!

Ništa tebi ja nisam naredio, niti pokušao narediti. Ti možeš citirati koga hoćeš, samo kažem da treba biti korektan i govoriti o izvorima; Orbini kao jedan prilično pozni autor, sam po sebi, nije preterano značajan. A najbitnije od svega; prevođenje tebe ne čini autorom. To je, bez navođenja autora, plagiranje (ti bi reako, to je terorizam, jer je krađa intelektualne svojine). Npr. zamisli da ja sada prevedem Rat i mir; da li bi po tvom mišljenju bilo korektno dela Lava Tolstoja pripisivati Slavenu, samo zbog toga što ih je on preveo i preneo domaćoj publici?

P. S. Inače, kada smo već kod Orbinija, nije zgoreg baciti pogled na ovu raspravu: Orbinijevo izdanje „Ljetopisa popa Dukljanina“: povijesni falsifikat.

Vrlo interesanti argumenti pominju se povodom teze da se radi o falsifikatu koji je izašao iz kuhinje Orbinija, glavom i bradom. Tako da možda i nije greška sve ovo, tj. celi izvor, prosto, pripisati Orbiniju.

 

[Scott Isle]

da li bi po tvom mišljenju bilo korektno dela Lava Tolstoja pripisivati Slavenu,

Da, ako je Lav anoniman i potom citavo djelo je doslovno objavljeno u tvom radu i u tom doslovnom radu pise kao naziv djela "Rat i Mir.".

Ne postoji dobar razlog da se to ne citira kao Rat i Mir, i iz tvog rada posto je jednako, identicno originalu, citirano prebaceno. I ne postoji razlog da se to djelo iskrivljuje u Ljetopis Aztapskoga Burzuja, kad fino pise ime djela Rat i Mir, i nije ljetopis, i ne znas je li on burzuj i je li iz Astapova. Takve budalastine su zivi cirkus istoriografije.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Da, ako je Lav anoniman i potom citavo djelo je doslovno objavljeno u tvom radu i u tom doslovnom radu pise kao naziv djela "Rat i Mir.".

Ne postoji dobar razlog da se to ne citira kao Rat i Mir, i iz tvog rada posto je jednako, identicno originalu, citirano prebaceno. I ne postoji razlog da se to djelo iskrivljuje u Ljetopis Aztapskoga Burzuja, kad fino pise ime djela Rat i Mir, i nije ljetopis, i ne znas je li on burzuj i je li iz Astapova. Takve budalastine su zivi cirkus istoriografije.

Šta je bitno da li je autor anoniman ili ne? Gro izvora iz srednjeg veka je anonimno...niko ne zna ko je sastavio gomilu letopisa i rodoslova i šta sad, da ih pripisujemo nekom drugom, samo zato što nije konkretno identitet autora znan? Recimo, male franačke kraljevske anale, da ja prevedem i objavim. Pa nije budalaština, ali bi u takvoj situaciji bilo lažno predstavljanje.

 

[Scott Isle]

Knjiga se NE ZOVE Ljetopis Popa Dukljanina. To je izmisljotina. To moras shvatiti. To se ne moze citirati.
Knjiga se zove na nasem jeziku Knjizica o Gotima, ili u latinskom prevodu Regnum Sclavorum, sto opet prevedeno znaci Kraljevstvo Slovena. To je ime knjige, i nista drugo!
I to se citira.

Ta knjiga se nalazi (Knjiga je "objavljena" u "potpunosti") u knjizi Mavra Orbinija Kraljevstvo Slovena. To se citira!
Ne samo da je u potpunosti objavljena, nego je Orbini dao i predgovor u kome daje kredit autoru, i objasnjava vrijeme nastanka knjige.
Dalje, Orbini u tom predgovoru daje SVOJE MISLJENJE o Autoru na osnovu onoga sto je u knjizi napisano, a ne nekim svojim znanjem autora. Dakle NE CINJENICE o autoru nego misljenje. Cinjenica je naslov knjige, i naslov nije Ljetopis.

Jedini razlog sto ti mislis da je pop Dukljanin napisao knjigu je jer je to Orbini ispoljio kao svoje misljenje na bazi predgovora anonimnog autora i on je objavio knjigu. Pa kako onda ne zelis citirati Oribnija kad ti sve informacije o toj knjizi dolaze od Orbinija!?
I nije tacno da se autor zvao Dukljanin jer se to nemoze tvrditi! To je samo misljenje. I ne znamo da je on cak i autor jer je "dukljanin" prevodilac postojece Knjizice o Gotima na latinski sa kojom Orbini barata. Dakle prije pisanja latinske verzije sa kojom Orbini barata postojala je slovenska verzija. A tu verziju ne znamo ko je napisao. Mozemo samo nagadjati.

Vi, istoricarski ludjaci, na bazi misljenja ste prekrstili knjigu imenom izmisnjenog autora, uz to ste je krstili i ljetopis bez ikakvog razloga, zanemarili cinjenice naslova knjige, i negirate izdanje koje je objavilo knjigu u potpunosti i po kojem jedino znate to sto znate o knjizi. To je ludost,
Dakle, citira se "izdanje" i "tacan naslov" a ne izmisljotine!

 

[NickFreak]

Па зар Орбинов превод није уједно и први превод ГРС на словенски-српски?
Мислим да се он озбиљно трудио да га добро преведе где је сам исправио Порфирогенита око Рагузе и померио догађај 2 века у назад исто указујући на хронологију владара папа и још неких ствари. Мислим да се баш трудио да га преведе добро.

Једино он и Жупанић говоре о сеоби Срба који из азијске Сарматије долазе прво на Балкан па у данашњу источну Немачку.
Онда говори да су пре Срба очигледно мало пре у 4. веку по њему дошли прво Рашани-Московљани па мало затим Срби.
Тако да код њега је Бодин краљ Срба и Рашана.
Нема Трибала и сличних ствари.
Е сад упитно да ли је постојао икад словенски оригинал и ако јесте да је сачуван свашта би објаснио.


Но да надовежем на оно што сте причали некао синхроно овим догађајима само да упоредим тачно време се појављује хрватско име први пут.
Јер Порфирогенит говори да је Србима после Сарбике дата Далмација. После доласка Хрвата дакле сеоба Срба у Хрвате!
Франачки анали потврђују да Срби држе велики део Далмације а Хрвате уопште не спомиње већ Гудушчане и разна словенска племена са својим представницима владарима , као и Борну као владара Гудушчана.
Како је то могуће сем ако је већ исфалсификован извор дошао до порфирогенита помешан са неким другим изворима.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Knjiga se NE ZOVE Ljetopis Popa Dukljanina. To je izmisljotina. To moras shvatiti. To se ne moze citirati.
Knjiga se zove na nasem jeziku Knjizica o Gotima, ili u latinskom prevodu Regnum Sclavorum, sto opet prevedeno znaci Kraljevstvo Slovena. To je ime knjige, i nista drugo!
I to se citira.

Ta knjiga se nalazi (Knjiga je "objavljena" u "potpunosti") u knjizi Mavra Orbinija Kraljevstvo Slovena. To se citira!
Ne samo da je u potpunosti objavljena, nego je Orbini dao i predgovor u kome daje kredit autoru, i objasnjava vrijeme nastanka knjige.
Dalje, Orbini u tom predgovoru daje SVOJE MISLJENJE o Autoru na osnovu onoga sto je u knjizi napisano, a ne nekim svojim znanjem autora. Dakle NE CINJENICE o autoru nego misljenje. Cinjenica je naslov knjige, i naslov nije Ljetopis.

Jedini razlog sto ti mislis da je pop Dukljanin napisao knjigu je jer je to Orbini ispoljio kao svoje misljenje na bazi predgovora anonimnog autora i on je objavio knjigu. Pa kako onda ne zelis citirati Oribnija kad ti sve informacije o toj knjizi dolaze od Orbinija!?
I nije tacno da se autor zvao Dukljanin jer se to nemoze tvrditi! To je samo misljenje. I ne znamo da je on cak i autor jer je "dukljanin" prevodilac postojece Knjizice o Gotima na latinski sa kojom Orbini barata. Dakle prije pisanja latinske verzije sa kojom Orbini barata postojala je slovenska verzija. A tu verziju ne znamo koje napisao. Mozemo samo nagadjati.

Vi, istoricarski ludjaci, na bazi misljenja ste prekrstili knjigu imenom izmisnjenog autora, uz to ste je krstili i ljetopis bez ikakvog razloga, zanemarili cinjenice naslova knjige, i negirate izdanje koje je objavilo knjigu u potpunosti i po kojem jedino znate to sto znate o knjizi. To je ludost,
Dakle, citira se "izdanje" i "tacan naslov" a ne izmisljotine!

A zašto ti meni ubacuješ tuđe reči u usta, polemišući sa zamišljenim Slavenom777?

koji je napisao tzv. (i pogrešno prozvani) Letopis Popa Dukljanina.

Ovde je nejasno šta ti pokušavaš meni da kažeš. Ja napišem nešto i onda mi uporno ponavljaš da moram shvatiti to što sam...i sam napisao? Pre par poruka mi kažeš da Višeslav nije bio prvi vladar, već prvi imenovani iako sam vrlo jasno to napisao ( https://forum.krstarica.com/showthr...-nije-mala?p=36544773&viewfull=1#post36544773 ). Pa da li ti čitaš šta ja kucam, dok me vređaš nazivajući me luđakom i pokušavajući da objasniš meni stvari koje...ja objašnjavam drugima?

 

[NickFreak]

Колико се сећам Живковић је дао легитимитет ГРС-у пе 12-ог века па се чак одважио да је дао потенцијална имена првим српским односно хрватским владарима баш према ГРС-у поклапајући време када су владари живели негде у периоду после 626. године. Мислим да је Селимир био први потенцијални владар који је довео Србе на Балкан ако се добро сећам?

Мислим али ово је баш лично мишљење а и узимање у обзир борбу са болешћу и године рада на делу да је на крају схватио да документ ипак није веродостојан те да малтене из исте куће потиче као ГРС када је Балкан у питању. Као и сумњиво поклањање огромне територије западном Риму све некако после супермације Франака...

 

[NickFreak]

Свакако је то добро дело о нама Порфирогенитово оставило посао и главобољу историчарима од пар векова нерешен.
Што је издвојио Ђорђе Јанковић најзначајније у делу што је остављено да смо ипак насељени вољом Римског цара а не насилно.
Да није тога веровано би нас већ иселили из Србије на Кавказ Берлинским конгресом са Чекерезима!


Славене једно питање за тебе као доброг познаваоца ондашњих прилика јер си ми један такав и клип поставио.
Да ли је било икако могуће формирање једне српске државе Берлинским конгресом?
Ако јесте мислим да би то лакше било оствариво са Карађорђем него са Милошем Обреновићем?

 

[Scott Isle]

A zašto ti meni ubacuješ tuđe reči u usta, polemišući sa zamišljenim Slavenom777?

Zato sto si mi sjeo za vrat da citiram LPD, i ja to necu, i sad znas zasto. Ignorisao sam prve tvoje opaske ali si bio uporan i sad znas. Necu citirati LPD a ti citiraj.

 

[Scott Isle]

Па зар Орбинов превод није уједно и први превод ГРС на словенски-српски?

Orbini koristi latinsku literaturu kod Knjizice o Gotima jer se poziva na latinske nazive kad objasnjava razliku izmedju Docleate i Doclea u tekstu koji ima.

Mислим да се он озбиљно трудио да га добро преведе где је сам исправио Порфирогенита око Рагузе и померио догађај 2 века у назад исто указујући на хронологију владара папа и још неких ствари. Мислим да се баш трудио да га преведе добро.

Djelo je napisano na talijanskom kolko znam.
Prevodi su nasi.

Но да надовежем на оно што сте причали некао синхроно овим догађајима само да упоредим тачно време се појављује хрватско име први пут.

U Knjizici o Gotima, Hrvatska je regija uz more od Draca do Vinodola, i pominje se kad Svjatopluk dijeli kraljevstvo. On tada poziva rimske izaslanike da mu kazu kako je njegovo kraljevstvo nekad u davnini bilo regionalizovano i gdje su medje regija. Rimski izaslanici mu savjetuju da postoje gornja dalmacija (crvena hrvatska), donja dalmacija (bijela hrvatska) i Srbija koja je Raska i Bosna. zagorje primorja od Draca do Vinodola. I sve se to zove Kraljevina Dalmacija.

Франачки анали потврђују да Срби држе велики део Далмације а Хрвате уопште не спомиње већ Гудушчане и разна словенска племена са својим представницима владарима , као и Борну као владара Гудушчана.
Како је то могуће сем ако је већ исфалсификован извор дошао до порфирогенита помешан са неким другим изворима.

Borna nije vladar Guduscana nego je Borna pobunjenik u banovini donjoj Dalmaciji koji je u vrijeme svoje pobune savladao Guduscane, u tom kratkom periodu svoje vlasti da bi mogao udariti na Ludovika Posavskog po dogovoru sa Francima.