NIJE LOŠE BITI LOŠ

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

proka

Legenda
Poruka
57.100
„Како да сачувате дете када му отац прави испраћај у затвор? Више се не прави испраћај у војску, нажалост, него на робију”, рекао је недавно Крстић, гостујући у Београдској хроници РТС-а. Оцењујући да испраћаји који родитељи праве деци пред одлазак у затворпредстављају озбиљан индикатор стања у друштву, он је упозорио да су затвори постали „школе криминала” у којима се „зарађује” и констатовао да су криминалци постали популарнији од факултетски образованих момака и да ће се девојке пре „залепити” за неког повратника из затвора, него за некога са факултетском дипломом – јер је он „предатор” који ће брзо да заради „ловину”.
Није лоше бити лош“, коментарише специјални педагог и ауторка култне књиге „Како да најлакше упропастите сопствено дете“ Надежда Миленковић овај друштвени феномен испраћаја на робију. Она оцењује да је испраћај детета у затвор – нормална последица ненормалне популаризације криминалаца и момака са усијаног асфалта. Наша саговорница додаје да су филмски магови из холивудске фабрике снова деценијама радили на глорификовању лоших момака: након породице Корлеоне, дошла је сага о Сопрановима, а на тај планетарни феномен надовезале су се наше деведесете „тужне и несретне“, када су криминалци преко ноћи постали популарнији од доктора, астрофизичара и професора информатике и када смо „сви ми помало били криминалци, јер смо куповали и продавали девизе и шверцовали робу преко границе како бисмо преживели“.

„Касно је да се паничи, дали смо шансу да се лудило озваничи – а сад смо просто згранути“, има обичај да поентира панонски морнар Ђорђе Балашевић, а наша саговорница примећује да су клинци који данас одлазе у затвор одрастали уз директан телевизијски пренос Аркановог венчања и, уместо Дизнијевих, гледали јунаке филма „Видимо се у читуљи“.

robija.jpg



Само још фале сличице са криминалцима
„Ја се не бих усудио да правим паралелу између одласка у затвор и испраћаја у војску, јер је армија у вредносном и статусном систему нашег народа високо вреднована. Међутим, не треба заборавити да су деца рођена деведесетих година одрастала уз медијску популаризацију криминалаца и да су главни антијунаци њиховог детињства били жестоки момци из филма ’Видимо се у читуљи’ – само је фалио још албум са сличицама, па да они постану главне звезде дечјих споменара“, закључује социолог Борис Јашовић.

- - - - - - - - - -

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rado-Srbin-ide-na-robiju.sr.html
 
ja nekako verujem da pomenuti specijalni pedagozi i sociolozi malo preteruju.
ja nikada nisam bila pozvana na neciji ispracaj u zatvor, i ne poznajem bas nikoga ko je bio pozvan na takav ispracaj. ne poznajem nikoga ko bi pristo da ode na neciji ispracaj u zatvor, ukljucujuci i one koji idu na slicne skupove zbog besplatne hrane i pica.
sa druge strane, ako postoje oni koji bi isli da isprate nekog u zatvor uz muziku i slavlje, onda mi nije cudno da iste neko i organizuje :(
....
da arkanovo vencanje nije imalo publiku ne bi bilo ni emitovano...
 
Iskreno receno, vreme lepog ponasanja i domaceg vaspitanja je davno proslo. Ne kazem da se prema finim ljudima ne treba ophoditi fino, ali u vecini slucajeva najbolje prolazis grubom silom. Pacovi uzmicu jedino kad su uplaseni za sopstveni opstanak, tako da je to nazalost formula opstanka danas. Cim osete meko tlo, pocinju da grizu. Zato, samo sve po spisku, sto brutalnije i okrutnije, i nema problema.
 
Iskreno receno, vreme lepog ponasanja i domaceg vaspitanja je davno proslo. Ne kazem da se prema finim ljudima ne treba ophoditi fino, ali u vecini slucajeva najbolje prolazis grubom silom. Pacovi uzmicu jedino kad su uplaseni za sopstveni opstanak, tako da je to nazalost formula opstanka danas. Cim osete meko tlo, pocinju da grizu. Zato, samo sve po spisku, sto brutalnije i okrutnije, i nema problema.
Finoca i dobrota nisu isto sto i slabost i popustljivost. Moguce je biti dobar i prijatan covek koji ume da se zastiti od drugih ako je to potrebno. Nije grubost dobitna kombinacija, vec pamet.
 
Finoca i dobrota nisu isto sto i slabost i popustljivost. Moguce je biti dobar i prijatan covek koji ume da se zastiti od drugih ako je to potrebno. Nije grubost dobitna kombinacija, vec pamet.

Ipak je bolje odmah staviti do znanja da s tobom nema zajebancije (to se odnosi na ljude koje ne poznajes, ne zavisis od njih i vidjas ih jednom u zivotu). Ne dozvoli sebi da budes zatecen nekulturom, agresivnoscu i napadnoscu drugih vec idi ispred njih i ne ostavljaj im ni malo prostora da se razmahnu.
 
Poslednja izmena:
Као што не може свако да буде добар, не може ни свако да буде лош.
А за ове психологе немам речи, не изводи се теорија нека на основу 2-3 случаја у току 3-4 године.

То ко је добар ко је лош је опет много дискутабилно - ето ја за себе никад не бих могла да кажем где припадам, јесам и помагала много и коме треба и коме не треба, али сам умела и да будем зла и лоша према онима који то нису заслужили. Не могу да кажем да сам добра због тога, али се трудим да ове зле демоне држим под контролом. Нисам никог убила ни опљачкала ни лажно оптужила, али да сам се огрешила о људе које волим јесам. Некад се трудим да се мењам,некад немам вољу.
Ако никад ниси прекршио закон, не значи да си добар. Ако некад и прекршиш закон да би некоме помогао, да ли си стварно лош?

Стварно је тачно оно да никад не треба судити, нити себе претерано хвалити, зато што су то неки параметри које не можемо увек да сагледамо.
 
„Како да сачувате дете када му отац прави испраћај у затвор? Више се не прави испраћај у војску, нажалост, него на робију”, рекао је недавно Крстић, гостујући у Београдској хроници РТС-а. Оцењујући да испраћаји који родитељи праве деци пред одлазак у затворпредстављају озбиљан индикатор стања у друштву, он је упозорио да су затвори постали „школе криминала” у којима се „зарађује” и констатовао да су криминалци постали популарнији од факултетски образованих момака и да ће се девојке пре „залепити” за неког повратника из затвора, него за некога са факултетском дипломом – јер је он „предатор” који ће брзо да заради „ловину”.
Није лоше бити лош“, коментарише специјални педагог и ауторка култне књиге „Како да најлакше упропастите сопствено дете“ Надежда Миленковић овај друштвени феномен испраћаја на робију. Она оцењује да је испраћај детета у затвор – нормална последица ненормалне популаризације криминалаца и момака са усијаног асфалта. Наша саговорница додаје да су филмски магови из холивудске фабрике снова деценијама радили на глорификовању лоших момака: након породице Корлеоне, дошла је сага о Сопрановима, а на тај планетарни феномен надовезале су се наше деведесете „тужне и несретне“, када су криминалци преко ноћи постали популарнији од доктора, астрофизичара и професора информатике и када смо „сви ми помало били криминалци, јер смо куповали и продавали девизе и шверцовали робу преко границе како бисмо преживели“.

„Касно је да се паничи, дали смо шансу да се лудило озваничи – а сад смо просто згранути“, има обичај да поентира панонски морнар Ђорђе Балашевић, а наша саговорница примећује да су клинци који данас одлазе у затвор одрастали уз директан телевизијски пренос Аркановог венчања и, уместо Дизнијевих, гледали јунаке филма „Видимо се у читуљи“.

robija.jpg



Само још фале сличице са криминалцима
„Ја се не бих усудио да правим паралелу између одласка у затвор и испраћаја у војску, јер је армија у вредносном и статусном систему нашег народа високо вреднована. Међутим, не треба заборавити да су деца рођена деведесетих година одрастала уз медијску популаризацију криминалаца и да су главни антијунаци њиховог детињства били жестоки момци из филма ’Видимо се у читуљи’ – само је фалио још албум са сличицама, па да они постану главне звезде дечјих споменара“, закључује социолог Борис Јашовић.

- - - - - - - - - -

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rado-Srbin-ide-na-robiju.sr.html

Što se devojaka tiče... slično se sličnom raduje... što se robijaša tiče, to su kokošari... oni ozbiljni ne robijaju.
I msm da se malo preteruje za te devedesete... one su nam opravdanje za sve...
 
Postoji jedan film...Ubistvo s predumišljajem... U tom filmu glavni lik ode kod lekara koji ga leči , i kad izdaje iz ordinacije kaže prijateljici "mnogo fin ovaj lekar" , a ona mu odgovori "ma pusti ga, il je peeder, ili Vojvodjanin". Tako da biti fin, peeder, ili Vojvodjanin, izgleda nije poželjno, čak i kad čoveku spasavas život...na žalost.
 
Sopranovi su mi jedna od omiljenih serija, jer pokazuju kako je biti krimos, i da se lupas u grudi i kada te boli, a da tu ima i straha, i panike i da ne spavas mirno, i da ne trajes dugo.
Ne znam zasto velicamo antisocijalne osobe, gde smo pukli, ali valjda gledamo sve kroz novac, posteni ljudi nemaju novca, ili dovoljno a za to se muce debelo. A zasto da ucim skolu, pomazem roditeljima, budem covek, kada mogu da dilujem drogu, ili da kradem i da zaradim 100 eur za vece?

E sad, zasto je to cool, opet je pitanje, mada ti krimosi su na neki nacin "alfe" u drustvu a i buntovnici, a klinci se loze da budu alfe i buntovnici. Mislim, neko ce se loziti na Arkana, neko na Dzim Morisona i duvati travu, nositi kosu i busiti nos.
Treba vaspitati decu, pricati sa njima, pokazati im sta je dobro a sta lose, zabranjivati im, a ne dopustiti da ih ulica i TV vaspitavaju.
 
ИЗВИНИ И ХВАЛА: Отворено писмо омладини пуној беса и гнева
Нишки глумац је поводом насиља међу малолетницима у Нишу послао отворено писмо „Извини и хвала“ јавности али и деци пуној гнева и беса чиме да побеђују.Фамилијо.. рођаци… браћо…децо моја…. Па зар нам је мало, ратова, убијања, беле куге..Зар ћемо на крају и међусобно да се таманимо… Убијамо се аутомобилима.. алкохолом.. дрогом.. ножевима.. шипкама..пиштољима..Ако ви, децо моја, тако наставите.. ко ће унуке да нам прави.. На кога тестамент да насловимо?Бољи си од њега? За**би нож, за**би шипку.. узми гитару.. узми рекет.. докажи да си бољи..Нервира те? Одлично… Заврши школу.. отвори фирму… А, тог што те нервира запосли као портира у својој фирми.. нека стоји мирно, сваки пут кад продјеш поред њега.Волиш да се бијеш? Супер.. Узми рукавице, па у ринг.. у три рунде.. мазни злато..Мрко те погледао? Испричај му неки фазон.. Насмеј га.. Осећај се супер..То мораш да ми верујеш, синак.. Ја се целог живота трудим да насмејем друге… Осећај је феноменалан..А ми маторци.. дртине покварене.. Све радимо да децу што боље покваримо.. Док се други ј**у за потомство… нама се ј**е за наше потомке..Упропастли смо образовање, културу, здравство, правосуђе… систем.. Систем, који код нас још функционише је… систем за варење.Васпитавамо покољење преко љубичастих реалити шоова..– где побеђују они најпокваренији, најподмуклији, свађалице, силеџије…– где се трпање испод јоргана, представља као љубав– где ретардирани Екреми и малоумне старлете, постају суперхеројиНа ТВ-у већу медиску пажњу изазива …– нашкрабани первезни графит, него ново написана песма или књига.– Већу минутажу у вестима има ишврљани споменик НН лица, него награда младог сликара.Е бре маторци… све смо покварили, за шта смо се ухватили…Од демократије направили политички куплерај.Од радних места.. социјалне установе.Од природе… депонију…Не дирајте више ништа… доста смо засрали…Можете још само једно…Да се присетите неких старих српских заборављених речи.. као што су „Извини“ и „Хвала“…Па почнете да их примењујете.. Прво.. према својој деци, а онда ширите даље…Ево.. ја ћу да Вам дам пример..ИЗВИНИТЕ, сви Ви које сам овим текстом можда увредио.ХВАЛА на пажњи.Аутор: Мирољуб Недовић Рики, глумац Народног позоришта у Нишу
 
Najlakse je biti los covek na zalost
На жалост, у праву си. Јер човек по правилу избегава труд. Прима га као нужду, као невољу. Он по правилу избегава и опасност. Прима је исто тако као и труд. Цела природа, и мртва и жива, влада се исто тако као и просечни човек: иде линијом мањег и најмањег отпора. Само свеци и јунаци побеђују закон инерције у себи, излазе испод његове власти. Зато су само они изузеци. Просечни човек, дакле, грађење и успињање прима само као оно што се избећи не може, као нужду, као принуду, иначе их избегава.
 

Back
Top