Нигредо је симбол стања у коме смо. Стања заглибљености у појавни свет или опијености сенкама на зиду Платонове пећине. Циљ је спасити се тог стања ,кроз процес рубедо, како би дошли до спасења и просветљења или албеда. До овога су дошли мистици, алхемичари, својим инцијацијама и мистичким исксутвима,. До тога су дошли касније и филозофи сасвим другим путем уз помоћ филзофских открића и сазнања када је и оно што је некада било вера постало знање. Тако смо дошли до Шопенахуеовог пута ка негацији воље.
Ипак, интересантно да нам се то знање нон стоп саопштава сасвим другим путевима...из дубина несвесног или из света ствари по себи од кога нас заклањају форме интелекта и који нам је непојмљив другачије сем приказан кроз те форме. То је нешто као позив одбеглом сину који је заборавио своје порекло. Позив који стиже из трансценденције, али који не може продерти до свести у својој оргиналности већ сама преведен на језик који интелект може да разуме. Одатле имамо симболе, који нам се непрестано шаљу као знакови на путу у сву мизерију баналног људског живота. Најасније се те слике понекад пробију у снове па имамо овакав сан који сам скоро чуо од једне особе:
То је ,дакле,један од снова у које су продрле поруке из метафизичког света ствaри по себи ...из нечега трансцендентног од чега нас зaкалањају форме нашег интелекта. Тај свет је интелекту непојмљив, тако да се његови садржаји исказују кроз симболе..кроз ткз. "архетипе" који су само превод на језик интелекта нечега непојмљивoг, трансцендентног, на језик који инетелект може разумети. Али тај језик опет остаје само то ... знак, симбол који показује и тако га морамо и посматрати.
Ово представља опис уобичајеног живота на овом свету. Стање човека уроњеног у њега који се занима њиме и не мари много за онострано. Или преведено на језик који је теби вероватно близак. Неко ко се занима велом Маје а не сопством које тај вео скрива.
Пошто је такав човек на лошем путу који не води спасењу. Овај сан га заправо позива да скрене поглед са сенки на зиду Платонове пећине и потражи сунце, сопство, које је права суштина света и живота.
Позив се манифестује кроз симбол који се у мистици зове нигредо,(црно) рубедо (црвено) и албедо (бело)
Црно сунце представља нигредо или стање оног ко је заглибљен у овај свет пролазности, нестајања и настајања ...далеко од сопства.
Рубедо је пут који води ослобођењу од тог света и приближавању сопству зато то црно сунце искри црвеним варницама. Јер тај пут рубеда јесте пут којим се разбија црнило овог света и задобија просветљење...или албедо.
Кугла дакле представља симбол пута ка спасењу. Али тај пут изазива страх. Тај човек је уроњен у овај свет, хипнотисан сенкама на зиду пећине и ужасава се пута који води изван пећине. који води ка сопству. Зато тај симбол он гађа камењем јер не жели тај пут. Стрепи и осећа нелагоду.
Угодни човек је ткз. архетип старог мудраца. То је Јунгов Филемон, То је Хермес у Грчкој митологији, или Мерлин у Нордијкој итд..
Ovako је Јунг представио Филемона.(ту су и змије)
Стари мудрац је објективација тог позива и пута ка сопству. Он се ту затим експлицитно појављује на тај начин двају врата ,као избор. Као два пута у коме на једном путу човек наставаља како је навикао или наставља да се бави појавношћу, сенкама тј. лева врата. Док десна представљају пут ка сопству која воде у вечни живот..
Та особа бира лева врата и окреће се ка сенкама на које је навикао и које сматра реалношћу.
Дакле, пут који је сневач изабрао води у овај појавни свет Самсаре, у ткз "реалан свет" а змија је симбол тог света јер она представља нешто што је везано за земљу, што пузи по земљи и удаљено је од неба.[/QUOTE]
Ипак, интересантно да нам се то знање нон стоп саопштава сасвим другим путевима...из дубина несвесног или из света ствари по себи од кога нас заклањају форме интелекта и који нам је непојмљив другачије сем приказан кроз те форме. То је нешто као позив одбеглом сину који је заборавио своје порекло. Позив који стиже из трансценденције, али који не може продерти до свести у својој оргиналности већ сама преведен на језик који интелект може да разуме. Одатле имамо симболе, који нам се непрестано шаљу као знакови на путу у сву мизерију баналног људског живота. Најасније се те слике понекад пробију у снове па имамо овакав сан који сам скоро чуо од једне особе:
То је ,дакле,један од снова у које су продрле поруке из метафизичког света ствaри по себи ...из нечега трансцендентног од чега нас зaкалањају форме нашег интелекта. Тај свет је интелекту непојмљив, тако да се његови садржаји исказују кроз симболе..кроз ткз. "архетипе" који су само превод на језик интелекта нечега непојмљивoг, трансцендентног, на језик који инетелект може разумети. Али тај језик опет остаје само то ... знак, симбол који показује и тако га морамо и посматрати.
sanjam ja tako da sjedim s dosta prijatelja i poznanika onako ugodno rasporedjenih po nekim vrtnim terasama ispred kuca svojih na obroncima jednog brdasca u mom mjestu, atmosfera je puna narancastih, purpurnih i crvenih tonova sumraka koje boji oblake odispod..
Ово представља опис уобичајеног живота на овом свету. Стање човека уроњеног у њега који се занима њиме и не мари много за онострано. Или преведено на језик који је теби вероватно близак. Неко ко се занима велом Маје а не сопством које тај вео скрива.

primjetim odjednom da se oblaci razilaze i nebo postaje sumracno plavo, sunce teman zalazi, a negdje u daljini primjecujem neku tamnu kuglu, 2-3 puta manju nego mjesec, ali je ful crna i kao da iskri crvene varnice (nesto kao izmedju pukotina na njoj mozes primjetiti kao da izlazi lava)..
Пошто је такав човек на лошем путу који не води спасењу. Овај сан га заправо позива да скрене поглед са сенки на зиду Платонове пећине и потражи сунце, сопство, које је права суштина света и живота.
Позив се манифестује кроз симбол који се у мистици зове нигредо,(црно) рубедо (црвено) и албедо (бело)

Црно сунце представља нигредо или стање оног ко је заглибљен у овај свет пролазности, нестајања и настајања ...далеко од сопства.

Рубедо је пут који води ослобођењу од тог света и приближавању сопству зато то црно сунце искри црвеним варницама. Јер тај пут рубеда јесте пут којим се разбија црнило овог света и задобија просветљење...или албедо.
i ona prelazi nebo sa jugozapada na sjeverozapad i postepeno se priblizava nama.. pocnemo svi upirati prstom i nekako se u isto vrijeme diviti ali mene uhvati strepnja i neka nelagoda.
Primjetim odjednom da to nije bilo nikakvo nebesko tijelo vec da je nesto poput drona iliti letjelice (mala skeri kugla koja lebdi onako 100-200 m iznad nas).
Odlucim se prema njoj baciti kakav kamen.. i pogodim je jednom.. kad sam je pogodio ona pocne bacati manje kugle na mene, ja se pocnem skrivati u kucu al ona te teske kugle pocne bacati na kucu i unistavati je. Kugla se potpuno priblizi i vec bude mrak.
Кугла дакле представља симбол пута ка спасењу. Али тај пут изазива страх. Тај човек је уроњен у овај свет, хипнотисан сенкама на зиду пећине и ужасава се пута који води изван пећине. који води ка сопству. Зато тај симбол он гађа камењем јер не жели тај пут. Стрепи и осећа нелагоду.
U jednom trenutku cujem ja kako kugla pita druge gdje sam, i oni me prokazu i predaju.. I nista se strasno nije desilo osim sto sam ja u sljedecem trenutku u nekom mracnom podrumu a ispred mene su dva bljesteca pravokutnika velicine vrata. Nisam se mrdao od tud jer sam pogledao negdje prema gore i shvatio da sam zapravo u dnu nekog dubokog podruma i stube prema gore vode do nekog predvorja te ta kugla se na neki nacina manifestirala kao neki ugodan covjek koji ostalim ljudima koji su me prokazali prica price i prikazuje kojekakve svjetlosne atrakcije i magiju.. ja ga jos uvjek ne vidim ali mu cujem glas, vrlo ugladjen i privlacan smirujuci glas. A ekipa koja ga promatra stalno uzvikuje WOW na sve njegove trikove.. od svega samo vidim odbljeske svjetla u tami i jeku njihovih glasova gore.
Okrenem se ja tim dvama vratima.. kontam to mi je dano kao izbor.. shvatim da lijeva vrata vode u smrtni regularni zivot, a desna vode u vjecni zivot jednog te istog ponavljajuceg dana po mom izboru. Odlucim se za lijeva vrata.
Угодни човек је ткз. архетип старог мудраца. То је Јунгов Филемон, То је Хермес у Грчкој митологији, или Мерлин у Нордијкој итд..
Ovako је Јунг представио Филемона.(ту су и змије)

Стари мудрац је објективација тог позива и пута ка сопству. Он се ту затим експлицитно појављује на тај начин двају врата ,као избор. Као два пута у коме на једном путу човек наставаља како је навикао или наставља да се бави појавношћу, сенкама тј. лева врата. Док десна представљају пут ка сопству која воде у вечни живот..
Та особа бира лева врата и окреће се ка сенкама на које је навикао и које сматра реалношћу.
nista posebno se ne desi, odjednom sve se oko mene vrati u normalu i ja se nadjem pred svojim stubistem koje me vodi u kucu (dvokrako stubiste kuce koja ima vise katova a moj je na prvom) i krenem ja prema gore.. kad sam bio pred zadnjim stepenicama s lijeva ugledam da netko na produzetku stubista prema gore sjedi.. kad ono taj gospodin, mlad s malo brade, suh i markantan s nevjerovatnim prodornim smaragdnim ocima (boje u snu su bile nevjerojatne, inace je to rjetkost sanjati u boji) i covjek je imao 5 ruku koje su pred menom bile kao neke hipnotizirajuce zmije. dlan svake ruke je bio drukcije boje i sa nekim figurativnim znakovima. Ja sam zapamtio samo jedan zeleno obojen dlan na kom su bile ucrtane neke 3 manje zmije ili gusteri.. ne sjecam se dobro.
Дакле, пут који је сневач изабрао води у овај појавни свет Самсаре, у ткз "реалан свет" а змија је симбол тог света јер она представља нешто што је везано за земљу, што пузи по земљи и удаљено је од неба.[/QUOTE]