Ni Pablo Eskobar ni El Čapo joj nisu bili ravni

[Nina]

Više od jednog veka pre nego što će se roditi Pablo Eskobar i El Čapo, živela je neverovatno moćna žena koja je vodila pravu imperiju nakotika, tako veliku i profitabilnu da pomenuti ozloglašeni trgovci drogom deluju kao obični dileri iz kraja.Za razliku od njih, ona nije morala da se krije u džungli, okružena naoružanim čuvarima, jer niko je nije gonio. Nije morala da "pere pare", jer je prihodima od droge finansirala celu svoju državu. O zatvoru takođe nije bilo govora, jer su svi koji su mogli da je kazne, već bili na njenom platnom spisku.

Ta žena bila j kraljica Viktorija, a na čelu britanske imperije vodila je i globalno narko-carstvo, piše Time magazin.
Nije ga pušila, već ga je pila — u formi laudanuma, mešavine opijuma i alkohola koja se u to vreme koristila kao univerzalni lek protiv svih bolova. Čak su ga preporučivali i bebama kada im rastu zubi. Viktorija je svakog jutra ispijala "zdravu" dozu laudanuma — jer, prema njenom mišljenju, nije postojao bolji način da mlada kraljica započne dan.

I kokain joj je bio na meniju. U to vreme nije bio zabranjen i važo je za novotariju s kojom su Evropljani tek počinjali da eksperimentišu. Kraljica je volela žvakaće gume na bazi kokaina i poseban napitak od vina sa kokom. Preporučivao se protiv zubobolje, a i davao je dozu samopouzdanja — što je bilo korisno kada ste mlada vladarka koja pokušava da deluje moćno.

 

[Nina]

 

[Nina]

Po preporuci lekara, koristila je i tečni ekstrakt kanabisa za menstrualne tegobe. A kada bi došlo vreme porođaja — Viktorija bi s oduševljenjem udisala hloroform. Jednom prilikom držala je natopljen peškir na licu 53 minuta i opisala iskustvo kao "neopisivo divno".
Kako je istoričar Toni Makmahon rekao za Smithsonian: "Po svim merilima — kraljica Viktorija je obožavala droge".

Kako je kraljica Viktorija došla na čelo opijumskog carstva
I dok je privatno uživala u raznim drogama, mlada kraljica je još odlučnije radila na širenju svoje narko-imperije.
Kada je 1837. stupila na presto, suočila se s problemom: Britanci su obožavali kineski čaj, ali Britanija nije imala šta da ponudi Kini zauzvrat. Novac je curio u jednom pravcu — ka Kini.

Opijum je postao "čarobni začin", kog su Britanci imali na pretek, jer su Indiju držali pod kontrolom preko Istočnoindijske kompanije. Bio je jeftin, lako dostupan, ublažavao bolove — i, što je najvažnije, izazivao zavisnost, što je Britancima omogućilo da cenu podignu u nebesa.

Britanija je i ranije krijumčarila opijum u Kinu, ali sa dolaskom Viktorije na presto, količine su eksplodirale. Ubrzo se trgovinski deficit pretvorio u ogroman višak i Kina je bila ta koja je slala novac u Britaniju.

 

[Nina]

 

[Nina]

Kineska vlada odlučila je da stane na put zavisnostima, jer je zakon protiv opijuma već je postojao, ali se nije sprovodio. Car je tako poslao svog najpouzdanijeg čoveka — Lina Cesjia — filozofa i etičara da zaustavi trgovinu po svaku cenu.
Prvi korak bio je uspostavljanje dijaloga, pa je poslao pismo kraljici Viktoriji, pitajući: "Ako vam mi šaljemo korisne stvari — čaj, svilu, porcelan — zašto vi nama šaljete otrov koji uništava naše ljude?"

Ali Britanija nije imala nameru da se odrekne 15–20 posto svog godišnjeg prihoda, koliko je tada donosila prodaja opijuma, a kraljica navnodno čak nije ni pročitala pismo.Kada je Lin Cesji shvatio da mirnim putem ne ide, naredio je 1839. zaplenu ogromnog broja britanskih brodova i bacio 2,5 miliona funti opijuma u more.Na to je kraljica objavila je rat Kini i tako je počeo Prvi opijumski rat.

 

[Nina]

Pomorska bitka u Prvom opijumskom ratu

 

[Nina]

Britanska vojska je pregazila kineske trupe, ubila desetine hiljada ljudi i naterala cara da potpiše ponižavajući "mirovni" sporazum. Kina je predala Hongkong, otvorila još više luka za trgovinu opijumom i dala imunitet britanskim državljanima.Kina je bila poražena i u toj zemlji započeo je period koji će se u udžbenicima nazivati "vekom poniženja".

Mlada kraljica je posmatrala sve to s distance i nije pokazivala ni trunku griže savesti. Nije je bilo briga što milioni ljudi pate — dokle god je srebro stizalo u britansku riznicu.Toliko je bila uverena da je kokain zdrav, da ga nije želela prodavati Kinezima — čuvala ga je za sebe - ali opijum im je slala bez problema, iako ga nisu tražili.

"Upravo ta brutalna, ogoljena pohlepa i ravnodušnost prema ljudskoj patnji čine Viktoriju — ne Eskobara, ne El Čapa — najuspešnijim narko-bosom u istoriji", zaključuje Time

 

[Neda]

Sada im se sve šta su radili drugima stostruko vraća u sopstvenoj zemlji. Karma pamti.

 

[hm337]

Sada im se sve šta su radili drugima stostruko vraća u sopstvenoj zemlji. Karma pamti.

a šta se nama vraća pošto živimo sto puta gore nego Englezi?

 

[Neda]

a šta se nama vraća pošto živimo sto puta gore nego Englezi?

Sopstvena glupost jer ne učimo na greškama.

 

[AleksaJ]

a šta se nama vraća pošto živimo sto puta gore nego Englezi?

Производња оружја у СФРЈ и продаја стога несврстанима

90% БДПа у СФРЈ је била до '90их од продаје оружја а не фантазмагоричних 'дознака' и 'кредита '

 

[Platin]

Империјална грубост.

Решење - постати што већа сила и потом диктирати по својим интересима. Такав је ово свет.

 

[Гамбино]

Dokumentarci (bez britanske propagande)​

1. "The Opium War" (1997) – CCTV/Kineska televizija
   
   • Kineski dokumentarac koji detaljno prikazuje uništenje opijuma u Humenu i agresiju Britanije.
   • Ima arhivsku građu i analize kineskih istoričara.
2. "Heavenly Kingdom" (2005) – Arte/ZDF
   
   • Nemačko-francuski dokumentarac koji kritički prikazuje kinesku krizu u 19. vijeku, uključujući Opijumske ratove.
3. "China: A Century of Humiliation" (2011)
   
   • Fokusira se na "vek poniženja" (Opijumski ratovi, Bokserski ustanak, kolonijalna dominacija).
   • Ne štedi Britaniju, Francusku i druge kolonijalne sile.
4. "The Chinese Exclusion Act" (2018) – PBS
   
   • Iako se više bavi američkom diskriminacijom Kineza, ima kontekst o rasističkim stavovima Zapada prema Kini nakon Opijumskih ratova.

---

Igrani filmovi (kineska perspektiva)​

1. "The Opium War" (1997) – Režija Xie Jin
   
   • Najpoznatiji kineski film o ratu, snimljen za povratak Hong Konga.
   • Ne glorificira Britance, prikazuje ih kao agresore.
   • Lin Zexu je prikazan kao heroj, a Britanci kao pohlepni trgovci drogom.
2. "The Burning of the Old Summer Palace" (1983)
   
   • O Drugom opijumskom ratu i uništenju Yuánmíng Yuán (Letnje palate).
   • Britanci i Francuzi prikazani kao barbari.
3. "The Sino-British Opium War" (1959)
   
   • Stariji kineski film, ali vrlo eksplicitan u osudi Britanije.

---

Knjige (kritičke prema Britaniji)​

1. "Imperial Twilight: The Opium War and the End of China’s Last Golden Age" – Stephen R. Platt
   
   • Razotkriva britansku pohlepu i lažno moralisanje.
   • Pokazuje kako je Kina bila žrtva, a ne "zatvorena zemlja koja je odbijala trgovinu".
2. "The Opium War: Drugs, Dreams and the Making of China" – Julia Lovell
   
   • Britanska autorka, ali ne opravdava kolonijalizam.
   • Detaljno opisuje kako je Britanija koristila opijum kao oružje.
3. "China Marches West: The Qing Conquest of Central Eurasia" – Peter C. Perdue
   
   • Daje širi kontekst o kineskom otporu prema Zapadu.

---

Online izvori (nezavisne analize)​

• "The Dark History of the Opium Trade" – Extra History (YouTube) – Kratka animirana serija koja osuđuje Britaniju.
• "How Britain Forced Opium on China" – The Guardian (članak) – Kritički tekst o kolonijalnoj trgovini drogom.

 

[Cro_čvarak]

Po preporuci lekara, koristila je i tečni ekstrakt kanabisa za menstrualne tegobe. A kada bi došlo vreme porođaja — Viktorija bi s oduševljenjem udisala hloroform. Jednom prilikom držala je natopljen peškir na licu 53 minuta i opisala iskustvo kao "neopisivo divno".
Kako je istoričar Toni Makmahon rekao za Smithsonian: "Po svim merilima — kraljica Viktorija je obožavala droge".

Kako je kraljica Viktorija došla na čelo opijumskog carstva
I dok je privatno uživala u raznim drogama, mlada kraljica je još odlučnije radila na širenju svoje narko-imperije.
Kada je 1837. stupila na presto, suočila se s problemom: Britanci su obožavali kineski čaj, ali Britanija nije imala šta da ponudi Kini zauzvrat. Novac je curio u jednom pravcu — ka Kini.

Opijum je postao "čarobni začin", kog su Britanci imali na pretek, jer su Indiju držali pod kontrolom preko Istočnoindijske kompanije. Bio je jeftin, lako dostupan, ublažavao bolove — i, što je najvažnije, izazivao zavisnost, što je Britancima omogućilo da cenu podignu u nebesa.

Britanija je i ranije krijumčarila opijum u Kinu, ali sa dolaskom Viktorije na presto, količine su eksplodirale. Ubrzo se trgovinski deficit pretvorio u ogroman višak i Kina je bila ta koja je slala novac u Britaniju.

Pa a obzirom na dozivljenu dob, ljekari tadašnji i nisu bili u krivu