šetao sam letos ulicom i naletim na nepoznatu devojku u beloj haljini, naslonjenu na zid zgrade
ona me me pita: mogu li nešto da te zamolim
ja u sebi, o ne ko će više nadavati za drogu svima ovima što im svi imaju rak u porodici, ali rekoj ajde
on meni, možeš li da mi nešto pomogneš
ja: dobro šta?
ona: da me držiš za dupe
ja s poraslimegom : što?
ona: uflekavala sam haljinu pozadi i blam da idem takva i blizu živim nije daleko
ja kaki sam čovek štaću: dobro
i onda smo tako šetali jedno pet minuta s mojom rukom na njenom desnom guzu
ona mi se zahvalila kad smodošli do nenog ulaza
a moja dilema je sad da li smo mi samo prijatelji ili tu ima prostora i za nešto više?
ona me me pita: mogu li nešto da te zamolim
ja u sebi, o ne ko će više nadavati za drogu svima ovima što im svi imaju rak u porodici, ali rekoj ajde
on meni, možeš li da mi nešto pomogneš
ja: dobro šta?
ona: da me držiš za dupe
ja s poraslimegom : što?
ona: uflekavala sam haljinu pozadi i blam da idem takva i blizu živim nije daleko
ja kaki sam čovek štaću: dobro
i onda smo tako šetali jedno pet minuta s mojom rukom na njenom desnom guzu
ona mi se zahvalila kad smodošli do nenog ulaza
a moja dilema je sad da li smo mi samo prijatelji ili tu ima prostora i za nešto više?