Sada nezavisno od ovog članka. Taj isti New York Times je 1995. godine "konstatovao" da je većina krajiških Srba itekako imala veze sa ratom u Bosni i da je "opsada" Bihaća uglavnom bila rukotvorina lidera u Krajini. O uticaju takvih glasina da ne govorim.
Moto koji je skovao pra-pra-deda današnjeg izdavača i dalje je istaknut u gornjem levom uglu pored naslova novina: "Sve vesti koje su prikladne za štampanje". Kada je Adolf Oks 1896. godine kupio Njujork tajms, koji je umirao dobrih četrdeset godina nakon osnivanja, obećao je čitalačkoj publici da će novine prenositi "vesti, sve vesti" i to "bez straha i naklonosti” i bez obzira na stranke, sekte ili interese. Idealista.
Ako želite da znate kako da probudite emocije u američkoj liberalnoj eliti, "morate" čitati Tajms. Naravno, dok je predsednik bio Donald Tramp je izazvao najjača osećanja, pomogao je da "neuspešni" Times bude ponovo uspešan. I pre nego što se on kandidovao za predsednika, liberalni mediji postali opsednuti pitanjima identiteta, posebno prevlasti bele rase – od kada su uveli platni zid početkom prošle decenije, da je entuzijazam liberalnih belaca za budnost stvorio povratnu petlju sa medijima koje su platili. To je taj današnji "elitni" Times koji otvoreno i sa prezirom piše o konzervativnom delu juga Amerike, kao kada su o nama pisali devesetih godina. Ista matrica.
Pazite, taj list ima mračnu prošlost kada govorimo o njihovim izveštavanjima sa dubokim posledicama.
Tokom 1930-ih, taj list je zaposlio dopisnika u Berlinu koji je održavao bliske veze sa nacističkim rukovodstvom i oslanjao se na njihovu propagandu; taj isti New York Times je 1939. izvestio, da je Poljska izvršila invaziju na Nemačku. I verovao je nagrađivanom reporteru u Moskvi koji je prevideo glad u Ukrajini koja je ubila milione jer je verovao u istinu komunističke Pravde.
Američka politika je, međutim, počivala na navodnim tragačima za istinom iz Tajmsa. Novinari stoga ne samo da su napisali prvi nacrt priče, već su ga i napravili. Predsednik Ruzvelt je prekasno uvideo šta treba misliti o tiraniji Hitlera i Staljina. Predsednik Ajzenhauer je pogrešno procenio Fidela Kastra jer su svetske novine slavile pobunjenike u zaleđu Kube kao demokratsku rok zvezdu od 1957. godine. A predsednik Kenedi je pristao na državni udar protiv predsednika Ngo Din Dijema u Vijetnamu 1963. godine, koji je uvukao SAD u nepobediv rat, pošto ga je izveštač i zvezda Timesa Dejvid Halberstam "bodrio".
A godine 1941. "liberalni i otvoreni" New York Times je sakrio vest da nacisti najavljuju "konačno rešenje jevrejskog pitanja”, a 1942. je izvestio o pogubljenju 700.000 istočnoevropskih Jevreja u poruci od dvadeset redova.
Veliki i uticajni New York Times je izgrađen na mitu, koji bledi.
