neurofidbek

U familiji imam momka (30.g.) koji od malena ima problem tzv. "poremećaj pažnje" mislim da se ovde o tome radi. Kada je bio mali, oko sedme godine su roditelji primetili da je u nekim momentima hiperaktivan, a opet u nekim momentima kao uspavan. Problemi su počeli kada je pošao u školu. Učiteljica se žalila da ne pazi na času, da je bezobrazan, nevaspitan, drzak, to je sve bilo kontradiktorno njegovom uopštenom ponašanju. U startu je dobijao loše ocene. Roditelji su ga vodili kod školskog, a kasnije i kod drugih psihologa. Radili su mu test inteligencije, IQ mu je bio iznad proseka u odnosu na školske drugove.
Živimo gde živimo, dete je okarakterisano kao asocijalno mada ni u kom slučaju nije tako izgledalo. Bio je (i dandanas je takav) vrlo drag i simpatičan, umeo je i ume i danas da svaku situaciju koja mnogima deluje nerešiva za čas posla dovede u red. Pomaže ljudima u nevolji, uspeo je na jedvite jade da završi osnovnu školu, srednju nije, roditelji su mu omogućili da se bavi privatnim biznisom, i veoma je uspešan, štaviše, u svom poslu je u ovom našem malom gradu najuspešniji i veoma cenjen.
I danas je "na svoju ruku" kako bi mnogi rekli, veoma je depresivan sa nekim svetlim momentima, devojke ga obožavaju, ali kratko, veze su mu burne, lepe i kratko traju. Posao kojim se bavi obavlja fantastično, ima ljude koji rade za njega a on ima ideje koje oni uspešno realizuju. Pronašao je u poslu smisao življenja, ali u privatnom životu nikako mu ne ide.
To je iskustvo sa takvom decom sa kojim sam ja upoznata.
 
Постоји књига др Небојше Јовановића о томе, и ја је имам. Он се бави неурофидбеком годинама. Фантастичан типус! :ok:
 
Moje dete ima ADHD .Inace je pacijent psihologa Neboise Jovanovica vec godinu dana ali ja jos uvek ne vidim rezultate.Cula sam da neurofidbek ima uspesnost 80-90 posto pa se plasim da smo mi onih 10 posto neuspesnih.Ako neko ima bolja iskustva neka mi se javi.A imamo problem i sa tikovima .Sin mi ima 9 godina i vec 3 godine ima tikove.
 
zorica beograd:
Moje dete ima ADHD .Inace je pacijent psihologa Neboise Jovanovica vec godinu dana ali ja jos uvek ne vidim rezultate.Cula sam da neurofidbek ima uspesnost 80-90 posto pa se plasim da smo mi onih 10 posto neuspesnih.Ako neko ima bolja iskustva neka mi se javi.A imamo problem i sa tikovima .Sin mi ima 9 godina i vec 3 godine ima tikove.
Kliknite za proširenje...

..ishchitaj ovaj link, nadam se da cesh naci neke savete ili bar podrshku..
http://forum.krstarica.com/showthread.php/137805-ADHD-ili-hiperaktivnost-kod-dece
.. :bye:
 
Зорице, имаш тему, Новембер ти је копирала линк.
Доста је писано тамо, ниси усамљена у свом проблему, а на тој теми ћеш наћи много сличних прича, биће ти лакше. :zag:
 
zorica beograd:
Moje dete ima ADHD .Inace je pacijent psihologa Neboise Jovanovica vec godinu dana ali ja jos uvek ne vidim rezultate.Cula sam da neurofidbek ima uspesnost 80-90 posto pa se plasim da smo mi onih 10 posto neuspesnih.Ako neko ima bolja iskustva neka mi se javi.A imamo problem i sa tikovima .Sin mi ima 9 godina i vec 3 godine ima tikove.
Kliknite za proširenje...

Problem sa neurofeedback-om je da uopšte nisu vršena skoro nikakva ozbiljna istraživanja u vezi efikasnosti u tretmanu ADHD, tako da bi bilo bolje ne eksperimentisati sa još uvek eksperimentalnim metodama, nego se osloniti na ono što više ili manje deluje na simptome ADHD, a to su za sada, samo, jedino i isključivo stimulanti, znači ritalin, adderall (mešavina d-amfetamina i l-amfetamina), dexedrine (čist dekstroamfetamin - d-amfetamin - jedino bi on mogao da bude adiktivan u dozama koje se koriste za tretman ADHD ili narkolepsije, kod adderall-a l-amfetamin služi da "povuče za uši" ako se pretera jer izaziva jaku perifernu stimulaciju, što i nije baš najprijatniji osećaj). daleko najefikasniji ali i neurotoksičan je desoxyn (ranije čist d-metamfetamin, sada vlajda racemska smeša d i l metamfetamina) - uopšte ne očekujem da bude korišćen u Srbiji, jer je to, pored čistog deksedrina, jedina supstanca koja bi zavisnicima nešto značila - ostalo je za njih "kao obična kafa". O ritalinu može na Internetu da se pročita bukvalno sve i svašta, samo treba imati na umu da je u pitanju samo odjek propagande $ajentološke "Crkve" iz devedesetih - njihovo "vjeruju" je da psihijatrijske bolesti i psihološki problemi ne postoje - ovome komentar stvarno nije potreban. Takođe, preporučuju nijacin, vitamin B3 kao "lek za sve", pa kad se tako nešto pročita, onda bi neke stvari trebalo da budu jasnije...

Tikovi su simptom Turetovog (Tourette) sindroma, koji veoma često "ide" uz ADHD. Osim "običnih" tikova postoje i verbalni tikovi, kad se bez razmišljanja i bez ikakve namere nešto kaže, npr imitira se neko, njegov izgovor, izleti po koja vulgarnost i sl... U početku terapije ADHD može da se pogorša, ali posle par meseci uglavnom iščezne, i do 19-20-te obično više tikova nema...

Psihološke intervencije na sam ADHD nemaju ama baš nikakav pozitivan uticaj (jedan od glavnih problem sa ADHD-om je egzekutivna disfunkcija, tj tzv prefrontalni korteks (služi kao dirigent u orkestru, tj omogućava nam da inteligenciju koristimo na inteligentan način) "spava", tj nije dovoljno aktivan, tako da je nemoguće primeniti u praksi bilo šta naučeno kod psihologa jer pažnja leti na sve strane, impulsi su van kontrole, prvo se nešto uradi pa se onda možda razmisli o tome i sl). Jako su efikasne kada su u pitanju razni disfunkcionalni "mehanizmi za borbu" sa simptomima ADHD koje tokom vremena dete usvoji jer oseća da mu "nešto tu ne ide". Npr, pošto ima probleme sa učenjem, to postaje jako teskobno, pa ono malo po malo počne da izbegava da uopšte i pokuša da bilo šta uči, jer su svi pokušaji ranije bili samo frustracija za frustracijom). Kognitivno Bihejvioralna Terapija može puno da pomogne u toj sferi, ali je nužno da pre toga simptomi ADHD budu pod kontrolom - da se uzimaju lekovi koje prepiše psihijatar.

Apsolutno se ne treba pouzdati u dijagnostiku bilo koga drugog osim psihijatra ili psihologa koji radi sa takvom decom, mada je ADHD čisto hiperaktivni tip moguće prepoznati kod deteta za 10 do 15 minuta maksimalno, ako se znaju simptomi, i na šta obratiti pažnju, nije ni tada moguće tako lako razlučiti čisto hiperaktivni od kombinovanog tipa ADHD - najozbiljniji oblik, tu su mogući raznorazni ishodi, npr da takvo dete potpadne pod uticaj ko zna koga, da se jave ozbiljni problemi u ponašanju, pa da sve to postepeno progresira u antisocijalni poremećaj ličnosti - uglavnom zbog neprestang kažnjavanja i kritikovanja dete stekne predstavu o sebi kao o nepopravljivo lošem. Počne tako da se ponaša, krene da izaziva odrasle, da se suprotstavlja svakom autoritetu, i tu kreću ozbiljni problemi... Da bi se ovo izbeglo, neophodan je tretman (psihijatar!!!) i često rad sa psihologom i možda i defektologom da se one loše navike i naučeni obrasci ponašanja promene... ADHD gde dominira poremećaj pažnje - ranije ADD, sada ADHD-PI (ADHD Predominantly Inattentive) se veoma teško uoči kod manje dece, problemi se jave tek u višim razredima osnovne škole ili u srednjoj, kod jako inteligentnih tek na fakultetu, ima puno drugih poremećaja sa sličnim simptomima (odsustvo koncentracije, "prisutnost samo telom" itd) kao što je npr atipična depresija, neki oblici bipolarnog poremećaja (BP II, BP NOS, tzv "soft bipolar"...) kod kojih je hipomanija krajnje blaga pa se i ne uoči kao problem, nego se posle "nabada na nos": vidiš da možeš kad hoćeš (porast aktivnosti i motivacije u hipomaničnom stanju), samo nećeš, i sl... U ovom slučaju jedino psihijatar može da uoči pravu prirodu problema i da postavi ispravnu dijagnozu, jer se često desi da se npr. godinama tretira "ADHD" a da je u pitanju atipična depresija, ili da se ADHD "leči" stabilizatorima raspoloženja i antidepresivima jer je podsećala na bipolar II.

Da malo obradujem roditelje čisto hiperaktivne dece - čist ADHD hiperaktivan tip, tzv hiperkinetički sindrom - ovaj oblik ume da deluje izuzetno dramatično, dete juri naokolo kao da ima neki motor u sebi, ne može da se nikako smiri - je najlakše tretirati - u ovim slučajevima stimulanti odlično deluju, i to u sasvim umerenim dozama, rizik od komorbidnih problema - depresija, anksioznost, distimija i sl je daleko najmanji, pored toga simptomi postepeno ili iščile ili postanu jedva primetni...

I upozorenje: osim u postove WithdrawnWater, nemojte da verujete baš ni u šta više na ovom forumu kad je ADHD u pitanju, ljudi pišu sve i svašta, napamet, lupaju razne gluposti i sl... Preporučuju dijete!!! Feingold-ova dijeta je čista prevara!! "Lečenje" ribljim uljem isto tako! Jedino u čemu se ne bih složio sa njom je da šećer pogoršava stanje kod ADHD dece - njima je više šećera potrebno, pošto prefrontalni korteks nije aktivan koliko treba aktivira se dosta drugih centara u mozgu ne bi li nadoknadili funkciju pfc, bar koliko-toliko, i onda je i "potrošnja šećera" u CNS-u veča... Dakle, velika potreba za šećerom je posledica a ne uzrok ADHD-a...

Izuzetno koristan link (na engleskom):

http://www.russellbarkley.org/images/BarkleyCh01.pdf

Pisac, Dr Barkley je jedan od vodećih svetskih autoriteta za ADHD...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top