nesto sam u romanticnom fazonu

Pavle80:
To da su sve prave ljubavi tuzne, ta prica ne pije vodu. Tuzno je samo ono sto mi sami tuznim napravimo. Po zakonima prirode ljubav ne moze biti nista drugo do izvor ne izmerne srece. A ljudska je priroda destuktivna i nastoji da sve sto je divno iskoreni. Sva problematika lezi u tome sto covek ne moze da se zadovolji onime sto ima vec vazda tezi necemu sto mu nije u tom momentu dato od boga, i tada je spreman da svoj divni momenat menja za nesto neizvesno itd, itd. I time sprecavamo sami sebe da nas jedan jedini trenutak ispuni u potpunosti i svoju nesrecu postizemo stalno sebi postavljajuci nova pitanja, nove ciljeve....
Kliknite za proširenje...

Slazem se u potpunosti da nisu sve prave ljubavi tuzne. Ono sto sam ja dodala je da je ljubav mesavina i lepih i tuznih osecanja, jos narocito na njenom pocetku. Sto se tice problematike koju pominjes, ja sam imala sve sto mi je bilo moguce dati od tog boga, osetila sam zaista sta znaci biti istinski srecan, ali okolnosti su bile te koje su bile zeznute. I totalno se slazem sa onim iskazom da se ljudska priroda tezi da sve sto je divno iskoreni, dozivela sam to na sopstvenoj kozi, ne od njega vec od onih koji su nam do juce bili prijatelji ali videvsi toliku kolicinu ljubavi potrudili su se na sve nacine da je iskorene, jer 'nije bila normalna, nije bila po sablonima...Ma u stvari, nikog uopste ne krivim za propad te velike ljubavi. Shvatam da sve na neki nacin ima kraj.
 
OBIČAN ČOVEK

Plašim se
susreta našeg
dodira života dva
sudara naših pogleda

Strah me je
praznih rečenica
hladnih očiju tvojih bez lika
osmeha tvog bez poljubca mog

Bojim se sebe,
strepim od tebe
da me osetiš
kao prošlost

Prošlo je, znam
može li, ja se nadam
bilo je prelepo,kraj je doneo
da ti postanem običan čovek
 
Nina2:
misli o tebi...kao senke prelaze mojim umom, dok se podnevno sunce gasi...
misli, tako slatke i u isto vreme tako gorke...
tvoj osmeh je uvek tu, zraci kao potajna nada...tvoje oci kao dve sjajne zvezde oznacavaju put kojim putuje moje srce do tvoje istine..
misli o tebi...osecanja tako iskreno bogata da se ni svo Aladinovo blago ne moze porediti sa tvojim osmehom i trenucima srece koje mi pokazujes...
misli o tebi...padaju kao senke u popodnevnom suncu...i nalazim te obavijenog zlatnim zracima koji padaju po meni...tako topli a opet tako nestvarni...
ne zelim se probuditi iz sna u kome postojis ti...
jer san je sve sto imam...
Kliknite za proširenje...

Neko je nekad rekao da velike ljubavi pocinju odmah ili nikad. Sve sto pocne kasnije nije trebalo ni da pocinje. Moj Bog i koja dusa su moja savest. Savest je Bog kome se klanjam. Zelja je bujna masta. Za svaku zadovoljenu zelju dolazi deset ne ostvarenih.
 
I tako sutra putujem, ponovo malo u staru dobru Srbiju. Zadnji put ove godine. Uvek se pred putovanje nesto raznezim, u secanje prizovem hiljadu lepih uspomena, jer me toliko njih veze na sve tamo..Ove noci jos posebno nema spavanja, ushicenje je vec tu, budno i orno struji mi venama i izaziva osmeh na licu...
Srecna sam! 8)
 
dzmidz:
Neko je nekad rekao da velike ljubavi pocinju odmah ili nikad. Sve sto pocne kasnije nije trebalo ni da pocinje. Moj Bog i koja dusa su moja savest. Savest je Bog kome se klanjam. Zelja je bujna masta. Za svaku zadovoljenu zelju dolazi deset ne ostvarenih.
Kliknite za proširenje...

Ipak, kopka me ova poruka. Volela bih objasnjenje za nju. Inace, u mom slucaju ovo u vezi zelja nije pravilo.
 
Posle prevelikog idealizovanja ljudi razocarenje je neizbezno.
Ljudi nisu savrseni, ne postoji onda ni savrsena ljubav
Prava ljubav nije bezgresna, vec se sastoji od oprastanja i kompromisa, po tome i jeste prava jer prolazi kroz najteze izazove i uspeva da traje. Najveci neprijatelj ljubavi je bas VREME.
 
Neobuzdana tresnja:
Ugrizao si me zivotinjo
Krvarim,i boli me
To si i hteo zar ne?
slucajno?
Ti me volis?
Ne znas ti za ljubav zveri
hajde,raskomadaj me,trgni me
otkini me,sladi se mojim bolom,
uzivaj!!!
Hajde ionako sam otrovana
tvojim ujedom
Umrecu svakako.
Zavrsi me sad.
Kliknite za proširenje...

Simpaticno, podseca me na Tarantina. Nisam ja iz te price, zrtva u mojoj prici je bio neko drugi. Ljudi se ipak najbolje uce na sopstvenim greskama. Moja je sto ne OSECAM.
 
A moja je sto sam isuvise emocionalna. Ali ja to volim. Sve je to deo zivota. I voleti i patiti. Tako znam da je moje srce zivo i to je najbitnije.
A iz zajebane emocionalnosti me izvlaci neprikosnovena tvrdoglavost i ponos,jer ako me decko jednom jako povredi makar UMIRALA za njim i makar crkla iz inata mu se necu vratiti.
Naravno u svemu ima izuzetaka pa i u ovome :oops: .
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
110
KPCTAHK
KPCTAHK
B
Da li je ova prica samo meni romanticna
2 3
Odgovora
56
Pregleda
876
*pustinjakinja
*pustinjakinja

Back
Top