Gledam ovaj "blog" pa bih pisala, ali uvek u nekoj žurbi, uvek se završi sa: "Da... čim stignem da to lepo uradim!"
A nije tako davno bilo neko drugo vreme u kome nije prošao dan, a da nisam bila živa ukoliko ne uzmem olovku u ruke (dobro sad... "važi se" i tastatura!
). Svašta sam u životu radila i nisam radila... Jedino što je trajalo je pisanje...
Kako mi sad prolaze dani, meseci... godine? (
), a da ne nalazim to malo svog vremena? Kako je došlo do toga da izgubim deo sebe? I to taj, toliko važan, potreban deo sebe?!
Ne znam zašto mi to treba. Ne znam šta me vuče tome... Samo znam da mi treba i da mi prija. Kao jutarnja šolja kafe, šetnja sa Donom, razgovor sa prijateljima, smeh... Živi se i bez toga... ali je lepše sa tim.
Ma, ovo je idealno mesto za "uhodavanje"... i povratak sebi. I prija. Za početak.
A nije tako davno bilo neko drugo vreme u kome nije prošao dan, a da nisam bila živa ukoliko ne uzmem olovku u ruke (dobro sad... "važi se" i tastatura!
). Svašta sam u životu radila i nisam radila... Jedino što je trajalo je pisanje... Kako mi sad prolaze dani, meseci... godine? (
), a da ne nalazim to malo svog vremena? Kako je došlo do toga da izgubim deo sebe? I to taj, toliko važan, potreban deo sebe?!Ne znam zašto mi to treba. Ne znam šta me vuče tome... Samo znam da mi treba i da mi prija. Kao jutarnja šolja kafe, šetnja sa Donom, razgovor sa prijateljima, smeh... Živi se i bez toga... ali je lepše sa tim
.Ma, ovo je idealno mesto za "uhodavanje"... i povratak sebi. I prija. Za početak.
Pojela nas je svakodnevica, posao, deca, kuca... sada mi je forum taj mali deo MOG vremena i strasno sam nezadovoljna kada ni to ne mogu da stignem...
