Nespojivost nacionalnih mentaliteta

[Mystic+]

Daj mi samo reci vezano uz posavinu, tko je tamo u startu odmah protjerao sve Hrvate?

Немој о старту ... јер одосмо у 2.с.р., па у 1.с.р. па у 1901,...

Немој

 

[capitosinora]

Jeste

Ironija je da taj nacista Maro Perkovic potice iz srpske porodice bas kao i vecina
novokomponovanih tzv "Hrvata" koji mu klicu.

 

[Zagor92]

Немој о старту ... јер одосмо у 2.с.р., па у 1.с.р. па у 1901,...

Немој

Nemoj ti sad mutit s pričama o 1901. i nekim starim vremenima. Pitam te konkretno: tko je odmah na početku rata protjerao Hrvate iz Posavine? Hajde, budi čovjek i odgovori jasno, bez izmotavanja.

 

[Mystic+]

Nemoj ti sad mutit s pričama o 1901. i nekim starim vremenima. Pitam te konkretno: tko je odmah na početku rata protjerao Hrvate iz Posavine? Hajde, budi čovjek i odgovori jasno, bez izmotavanja.

Ја ти лепо рекох "у старту је кретенизам хрватски " - добро можда Загорски

Даље
--
Američki komunistički saveznik. Hrvati, Titova Jugoslavija i SAD 1945.–1955. (2003.), Treća strana Hladnog rata (2011.) - Т.Јаковина

 

[Zagor92]

Ја ти лепо рекох "у старту је кретенизам хрватски " - добро можда Загорски

Даље
--
Američki komunistički saveznik. Hrvati, Titova Jugoslavija i SAD 1945.–1955. (2003.), Treća strana Hladnog rata (2011.) - Т.Јаковина

Nemoj se skrivati iza fraza i starih knjiga. Pitam te jasno i jednostavno, tko je odmah na početku protjerao Hrvate iz Posavine? Odgovori ili prestani izbjegavati pitanje.

 

[Mystic+]

Ајде опет за Рвате...

шта имају у коренима добрих модерних историчара:

--

JUGOSLAVIJA I SVIJET 1968​

ISTORIJA
Šifra artikla: 332389
Isbn: 9788660240080
Autor: Hrvoje Klasić
Izdavač : HELIKS

 

[Nikola Tajland]

Па то не постоји !

Када се Америка држала тога ? Мали покушавају да се држе тога да се заштите од великих сила ! Иначе не би се ни они држали тога

Зато су уведена од стране великих правила да замене право.

Ту правници и државници најављују пропаст међ.права

Sila je sila
A zakon je zakon.
Zakoni uvek ostaju a sile se ciklicno smenjuju

 

[Mystic+]

Sila je sila
A zakon je zakon.
Zakoni uvek ostaju a sile se ciklicno smenjuju

Да, ако мислиш на метафизички закон који твори физички

 

[Nikola Tajland]

Да, ако мислиш на метафизички закон који твори физички

Pogledajte prilog 1753810

Mislim iskljucivo na strpljenje i neodustajanje. Nista drugo.

 

[Mystic+]

Покушавам да нађем појам Хрватско становиште, међутим то има само неко ограничено значење и коришћење у профаном хрватском схватању !

Не могу наћи другу реч на гоогле.

Можда Рвати (регресирани Хрвати) знају која реч мења становиште

Сумњам !

 

[Mystic+]

Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије​

Serbian position in language policy at the time of creation of Yugoslavia

2021​

Preuzimanje​

bitstream_52532.pdf (157.9Kb)

Autori​

Милановић, Александар М.

Ostala autorstva​

Војводић, Михаило

Konferencijski prilog (Objavljena verzija)​

Metapodaci​

Prikaz svih podataka o dokumentu
У раду се анализирају ставови српских филолога и књижевника у вези са језичком политиком при стварању концепције српскохрватског стандардног језика. Јачање идеје југословенства узроковало је познату Скерлићеву анкету. Она је указала на жртве које је српска филологија била спремна да поднесе зарад јединства са Хрватима: одустајање од ијекавице и ћирилице у заједничком стандардном језику. То би истовремено значило и напуштање темељних вуковских поставки српске културе. У званичним документима српске владе током рата (Крфска декларација из 1917) ставови о укидању двоазбучности већ су одбачени, док се у Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921) и Уставу Краљевине Југославије (1931) било какво стандарднојезичко уједначавање и не спомиње. Опстанку екавице и ћирилице у српскохрватском језику пресудно су допринела трагична искуства српске културе под окупацијом у време Првог светског рата.

 

[Mystic+]

Mislim iskljucivo na strpljenje i neodustajanje. Nista drugo.

То не одустајање од метафизичких закона, могли би назвати онтологија.

Да ли су Југословенски Хрвати и Југословенски Срби / назовимо их Титоисти / одустали од онтологије ?

 

[kapetanmark]

Daj mi samo reci vezano uz posavinu, tko je tamo u startu odmah protjerao sve Hrvate?

daces mi tacno primjer tog proterivanja hrvata u ''STARTU'' iz posavine 1992 godine

 

[Zagor92]

daces mi tacno primjer tog proterivanja hrvata u ''STARTU'' iz posavine 1992 godine

U travnju 1992., već u samom početku rata u BiH, pokrenuli ste operacije protjerivanja, posebno u općinama kao što su Orašje, Odžak i Bosanski Brod.

 

[kapetanmark]

U travnju 1992., već u samom početku rata u BiH, pokrenuli ste operacije protjerivanja, posebno u općinama kao što su Orašje, Odžak i Bosanski Brod.

molim te potvrdi mi da li kada kazes travanj mislis na april ili cetvrti mjesec ?

 

[Mystic+]

U travnju 1992., već u samom početku rata u BiH, pokrenuli ste operacije protjerivanja, posebno u općinama kao što su Orašje, Odžak i Bosanski Brod.

Тролови се баве квантитетом.

Форум нема концепт базе података.

 

[Kshatriya]

Nacionalni mentalitet. Huh, klizav je to teren.
U Hrvatskoj, mentalitet jednog ljutog Dinarca spojiti sa mentalitetom blagog gruntovčana iz Zagorja?
Ili, u Srbiji, isto tako, spojiti ljute Dinarce iz zapadne Srbije sa blagim lalama iz Vojvodine ili sa proračunatim trgovcima iz južne Srbije?
A da ne pričamo o razlikama u mentalitetu nekoga iz Zagreba iili Beograda prema onima iz ruralnih sredina.
Nacionalni mentalitet ne postoji.
Možemo govoriti o nacionalnim ciljevima, stremljenjima, ali mentalitet u okviru nacije, hm, tek u naznakama.

 

[Dekston]

Skužaj, ali koga boli briga? Hrvati su znali i prije ujedinjenja 1918. da nisu spojivi sa Srbima i da ne mogu nikako imati zajedničko društvo i državu, ali su bili natjerani na to. Nije da se nije znalo da smo mi zapadna, a Srbi istočna civilizacija.

Dokle ste danas stigli u federaciji sa bosanskim sunitima ? Traje federacija duže nego kraljevina SHS. Znači sve se može kad se hoće.

 

[Велики Комбинатор]

Hrvati i Srbi su isti narod koji govori istim jezikom i potpuno su isti u svakom smislu, osim u smislu preovlađujuće religije.

Sve to što si ti napisao u traktatu isto govore i Srbi, samo što zamene imena naroda.

To generalno važi za ceo Balkan.

Imaš određeni procenat intelektualaca koji su iznad tih sranja na svakoj strani, i većinsku neobrazovanu boraniju koja pada na te nebeske narative o sopstvenoj superiornosti bez ikakvog razumnog dokaza.

Frojd, koliko god bio blesav, to je pravilno primetio i nazvao "the narcissism of small differences".

Odnosi se na tendenciju ljudi ili grupa koje su veoma slične da upravo zbog tih sitnih razlika razvijaju posebno žestok antagonizam i rivalstvo. Umesto da ih sličnost zbliži, one postaju povod za sukob. To je recimo čest slučaj kod religijskih sekti, hordi fudbalskih navijača, malih naroda poput Balkanjeros simpleksa, i sličnih životinjskih vrsta.

Управо ми српски националисти то и говоримо. Хрвати су Срби, дакле ми српски националисти смо изнад тих срања, имамо ширу слику

 

[Harvat]

Hrvati i Srbi su isti narod koji govori istim jezikom i potpuno su isti u svakom smislu, osim u smislu preovlađujuće religije.

Sve to što si ti napisao u traktatu isto govore i Srbi, samo što zamene imena naroda.

To generalno važi za ceo Balkan.

Imaš određeni procenat intelektualaca koji su iznad tih sranja na svakoj strani, i većinsku neobrazovanu boraniju koja pada na te nebeske narative o sopstvenoj superiornosti bez ikakvog razumnog dokaza.

Frojd, koliko god bio blesav, to je pravilno primetio i nazvao "the narcissism of small differences".

Odnosi se na tendenciju ljudi ili grupa koje su veoma slične da upravo zbog tih sitnih razlika razvijaju posebno žestok antagonizam i rivalstvo. Umesto da ih sličnost zbliži, one postaju povod za sukob. To je recimo čest slučaj kod religijskih sekti, hordi fudbalskih navijača, malih naroda poput Balkanjeros simpleksa, i sličnih životinjskih vrsta.

Već sam rekao da je tvoj pristup promašen. On je u biti ponavljanje stereotipa zapadnih pokrovitelja Jugoslavije koji su tu tvorevinu gledali kao na melasu njekakvih plemena, a Srbima davali dominirajuću ulogu (prešutno).

Narcizam malih razlika, serbokroatizam (kao isti jezik), ...to su motivi elita i njihove inteligencije koja je stvorila Jugoslaviju s ciljem, a onda ju pustila niz vodu jer ju nisu u ratu mogli održati, iako su ostavili koloniju BH koja je isto neodrživa i sad više nego ikada.

Naravno, zbog serbokroatizma u jeziku i zaostalosti ovih naroda, to je njima na zapadu čorbine čorbe čorba, pa ni u svijesti ne vide -osim kad vide, kao što je Auburger točno rekao za hrvatski i srpski: Radi se o percepciji sličnosti hrvatskog i srpskog jezika, koja onda rađa iluziju istosti.

Nitko ne priča o nekoj "regiji" koja bi uključivala Sloveniju i Makedoniju jednostavno zbog loše shvaćene predočbe nacije preko heredrovske ideje o narodu kao jeziku, koja je promašena i kad je istinita, a ovdje nije ni istinita.

Dakle- pogrješan svjetonazor. Stoga samo c-p onog što sam napisao i prije, uz dio epiloga Bilandžićeve "Moderne hrvatske povijesti", te Bančev interview koji je u velikoj mjeri točan.

Tko su Srbi? To je slavofoni narod koji pripada istočnomu kršćanstvu specifične, svetosavske fizionomije i koji govori zapadnojužnoslavenskim dijalektima plus, dijelom, torlačkim govorima koji tvore bugarsko-srpski jezični savez. U konstituiranju toga naroda odigrala je ključnu ulogu dinastija Nemanjića na zalazu srednjega vijeka, te mitizirana prošlost oko Kosovske bitke, Obilića itd. Dakle, kod Srba je slučaj jednostavan- balkanski pravoslavni narod koji je u gibanjima prema sjeveru i zapadu dolazio u doticaj sa zapadnom kulturom, obogatio se kroz nju -no to nije promijenilo njegovu narodnosnu fizionomiju. On se i pozapadnio od 19. st.nadalje, no ostaje civilizacijski drugotniji, pripadajući drugom kulturnomu kodu.

Tko su Hrvati? I zašto Srbi, kad su i dobronamjerni, ne mogu ništa shvatiti oko Hrvata? Stvar je u tom što je hrvatski identitet višeslojan i za tako homogen i jednostavan kao srpski zapravo nepojmljiv. Hrvati su slavofoni narod pripadajući zapadnomu kršćanstvu koji baštini tradicije ranosrednjovjekovne hrvatske države preko institucije Sabora, te stare bosanske države, rubno, preko franjevačkoga reda. Hrvati govore zapadnojužnoslavenskim dijalektima, no njihov je identitet višeslojan. Također- Hrvati su jedini katolički slavenski narod koji ima i ćirilometodsku/crkvenoslavensku tradiciju, što ostali takvi narodi (Slovenci, Česi, Poljaci...- nemaju).

Kod Hrvata sve dolazi u tri: Trojedno kraljevstvo Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; tronarječna dimenzija hrvatskoga jezika: čakavski, štokavski i kajkavski; tropismena kultura: glagoljica, hrvatska ili bosanska ćirilica, latinica; trojezična povijesna kultura: latinski, starocrkvenoslavenski, hrvatski; pripadnost trima kulturnim krugovima ili civilizacijama: mediteranskoj, srednjoeuropskoj i balkansko-orijentalnoj. Upravo složenost hrvatskoga identiteta čini to da njega ne mogu pojmiti ni najdobronamjerniji Srbi. Čak ni srpski dobronamjerni intelektualci na najvišim razinama nisu u stanju apsorbirati činjenice iz višerazinskoga korijena hrvatskoga identiteta.

Dušan Bilandžić, dio o Jugoslaviji:

Jugoslavija je bila i multireligijska zemlja: Srbi, Crnogorci i Makedonci su pravoslavci (45,4%); Hrvati, Slovenci, zatim Mađari, Slovaci, Česi, Talijani su katolici (30,8%), a Bošnjaci i Turci su (sunitski) muslimani (17%).

Jugoslavija je dakle bila konglomerat nacija, jezika, kultura i religija. Uz to, iz prošlosti su naslijeđeni elementi iz četiri različita kulturno-civilizacijska kruga: bizantskog, mediteranskog, srednjoeuropskog i islamskog, koji su ostavili pečate u društvenom zivotu južnoslavenskih naroda. Razlike u stupnju moderniteta bile su veće nego između najrazvijenije i najzaostalije europske zemlje. Tako, npr., nacionalni dohodak per capita u Sloveniji je bio sedam puta veći od onoga na Kosovu.

U Europi, a možda i u svijetu, ne postoji tako maleni geografski prostor na kojemu su se stekle tako velike razlike kao sto je to bio slučaj s Jugoslavijom. Može se reći da su se u njoj isprepleli svi glavni problemi suvremene svjetske civilizacije. Uz spomenute razlike, valja znati da su do osnivanja Jugoslavije 1918. njezini narodi milenij i pol živjeli odvojeno.
.............................................
Suština međunacionalnih sukoba i trajne sedamdesetgodišnje krize i raspada Jugoslavije u ideologijama je stvaranja nacionalnih država. U tom se pogledu južnoslavenske nacije ne razlikuju od procesa i stvaranja nacionalnih država u Europi i svijetu. Svi europski narodi - veliki i mali, razvijeni i zaostali - oblikovali su nacionalne ideologije koje su većinom željele stvoriti velike nacionalne države, a koje su obuhvaćale i najudaljenije ogranke svoje nacije i najudaljenija područja koja su bilo kada bila u okviru "stare, ranije" države. Presudna je bila povijesna činjenica da su južnoslavenske nacije nastale prije stvaranja Jugoslavije 1918. i u nju ušle sa svojim ideologijama stvaranja samostalnih država. I tada je nastala konfliktna situacija. Pobjednička Srbija doživjela je stvaranje Jugoslavije kao ostvarenje svoje nacionalne ideologije, s nadom da ce se ostale nacije stopiti u jugoslavensku, a s vremenom u srpsku naciju. Hrvati i Slovenci su se pak, zbog višestoljetne opasnosti od njemačkoga, talijanskog i mađarskog imperijalizma htjeli spasiti ulaskom u "veliku" jugoslavensku državu. Makedonce nitko nije ništa pitao - njih su podijelili Srbi, Bugari i Grci. Albance i muslimane također nitko ništa nije pitao. Srbija je 1918. anektirala Crnu Goru.

Budući, dakle, da su sve nacije bile formirane već prije, u novoj su državi nastavile borbu za svoju državnost i time došle u sukob sa Srbijom, koja je Jugoslaviju doživjela kao svoju jedinu, užu i širu domovinu, tim više što je oko 40% Srba živjelo u svim jugoslavenskim zemljama, osim u Sloveniji.

 

[kapetanmark]

U travnju 1992., već u samom početku rata u BiH, pokrenuli ste operacije protjerivanja, posebno u općinama kao što su Orašje, Odžak i Bosanski Brod.

добро, дакле спомињеш април 1992 или ти четврти мјесец 1992

а ко је покренуо акцију упада у босански брод из славонског брода, на почетку трећег мјесеца 1992 ? то прескачемо ?

на снимку 03.20 мин се види оклопно воѕило хрватске војске или бојне из хрватске. видесе и бојовници хв по босанском броду почетком трећег мјесеца као и припадници тзв босанске армије, када укрстише копља...


у априлу је ''азра два ножа'' или ти азра башић из хв бојне из ријеке већ увелико у Дервенти клала српско становништво зар не... она је пре десетак година или мање пребачена иѕ канаде у босну где јој се судило за те злочине у том мјесецу баш у дервенти и посавини... тако да те акциеј протеривања хрвата у посавини ,у травњу како ти кажеш је обично срањешце да простиш...
не кажем да нисте протерани тј ухватили маглу али то није било тада већ вашим поразом који је уследио по пробијању коридора...
дакле упали сте пјевајући (има снимак када ваше кобре улазе маршевским кораком свечано преко моста док са воѕила на разгласу урла пјесма ''ево зоре ево дана ево мате и бобана..''
дакле улазак ХВ бојне из ријеке и осијека у посавину у трећем мјесецу 1992 је свакако прва агресија на БиХ али то није битно јел, то се не рачуна, јер је то упад и покољ над србима. токо о тој мантри ко је агресор у БиХ...

него да се ми вратимо на последњи дан другог мјесеца 1992


Dana 29. februara 1992. u hrvatskom granatiranju mesta Koraće ubijen je Simo Aleksić a već 3. marta 1992. započinje agresija na Brod. Hiljade uniformisanih crnokošuljaša iz Hrvatske prelazi most i upadaju u Brod gde vrše masakr nad srpskim civilnim stanovništvom. Jedno za drugim padala su srpska sela a svaki ulazak hrvatskih agresora u mesta naseljena Srbima bio je praćen jezivim zločinima koji su uključivali zlostavljanja, silovanja i surove likvidacije. Prvo napadnuto mesto bilo je Sijekovac u koje su hrvatski agresori upali 26. marta 1992. kada su počinili pokolj nad nevinim civilima. Ukupno je ubijeno 50 civila, žena, dece i staraca. Već 4. aprila 1992. hrvatski ekstremisti upadaju u selo Kostreš, opština Derventa, gde masakriraju petnaest starijih osoba, mahom žena, od kojih su neke bile slepe i nepokretne. Pre svakog upada u sela, po dobro osmišljenom planu hrvatski agresori bi tukli artiljerijom po ovim mestima.

U Brodu tokom proleća i leta 1992. nisu vođene nikakve ravnopravne borbe već je jedna strana – hrvatska, agresorska mučila, silovala i ubijala dok je druga strana – srpska ubijana. U besomučnoj kampanji istrebljenja hrvatski agresori pristigli iz različitih krajeva Hrvatske, potpomognuti lokalnim Hrvatima, koristili su različite metode ubijanja. U tim zločinima stradalo je i dosta Hrvata što daje poseban pečat ratnim dešavanjima u ovom kraju. Evidencije pokazuju kako je preko stotinu etničkih Hrvata u Brodu ubijeno, ranjeno ili zlostavljano, silovano od strane pripadnika HV ili HVO. Najčešće je bio slučaj o ženama i muškarcima koji su bili u bračnoj zajednici sa Srbinom/Srpkinjom zbog čega su trpeli teška poniženja i zlostavljanja a neki su platili i životom. Drugi su pak ubijeni ili zverski mučeni kada su pokušali da zaštite komšije Srbe i kada su digli glas protiv stravičnih zločina hrvatskih vojnika. Nije bio redak slučaj ni da zločinci prvo ubace bombu u kuću ili podrum, bez provere u čijem je ona vlasništvu. Tako su stradali mnogobrojni hrvatski civili a neki su poginuli i tokom hrvatskog bombardovanja mešovitih ili većinski srpskih sela na području opštine Brod.

Jedan deo Hrvata iz Broda stao je na stranu svojih komšija i u odbranu Jugoslavije. Pridružili su se odbrambenim snagama i ustali protiv tuđmanovih neonacista zbog čega su neki časno poginuli ili ostali invalidi. Ima Hrvata koji su danas članovi boračkih udruženja i primaju invalidninu ili boračke dodatke zbog svog učešća u ratu.

Već tokom napada na Sijekovac u martu 1992. bilo je jasno o kakvim teškim zločinima se radi. Penzioner Ivan Rudež, Hrvat po nacionalnosti, star 79 godina, pokušao je da zaustavi razularene bande hrvatskih „dragovoljaca“ koji su palili i pljačkali sve pred sobom. – Zašto im to radite, šta su vam ti ljudi krivi? Ostavite ih na miru, pustite nas da živimo kao i do sada – govorio je stari Ivan, međutim, to nije mnogo vredelo. Protivljenje ovog starog poštenog čoveka razljutilo je do zuba naoružane crnokošuljaše koji su ga pretukli a potom masakrirali i zapalili. Ivan je bio rodom iz Vrgorca, Hrvatska a čak i u tim najtežim danima nije pokazao zrno straha. Rizikovao je da bude ubijen samo kako bi zaštitio svoje komšije. Platio je životom svoju dobrotu i ostao upamćen kao hrabar čovek velikoga srca. Na spomen ploči u Sijekovcu uklesano je i ime Elizabete Đerić, Hrvatice udate za Srbina, koja je zajedno sa još šestoro Đerića ubijena tokom upada hrvatske vojske. Tada je u Sijekovcu stradala i Hrvatica Cirilnka Čelebija a meštani ovog mesta sa ponosom pominju i ime izvesnog Hrvoja, koji je takođe ubijen tokom hrvatske okupacije Sijekovca i Broda. I njegovo ime je uklesano na spomen ploči posvećenoj nedužnim sijekovačkim žrtvama a komšije ga pamte kao vedrog, dobrodušnog čoveka koji nije znao za verske i nacionalne razlike već je uvek negovao dobre i prijateljske odnose sa pripadnicima svih nacija. Valjda je zato i nastradao jer se nije slepo pokoravao pravilima tuđmanove politike.


постоје многи снимци који те демантују , поготово ту мантру о протеривању хрвата у травњу 1992. извршили сте агресију на БиХ послали своје бојне , правили зулум почевши од сијековца (постоје снимци) а потом до дервенте,модриче... о том постоји и ''азра башић азра два ножа, из бојне из ријеке...'' баш у том травњу...

користили сте исту методу као и у вуковару, први упали са својим формацијама убијали српске цивиле (у вуковару ниеј страдао ни један хрватски цивил до краја осмог мјесеца и отвореног сукоба са ЈНА) , укопали се у граду а када је кренула контра офанѕива како то обично бива , подвили репове и бјежанија преко саве.

дошли пјевајући утекли плачући.

снимака постоји много, о вашем упаду у трећем мјесецу. како сте сејали одлично сте прошли.

поред свега овога ми смо дошли у жепче и одбрнаили га када су на вас погром учинили дојучерашњи ваши саборци муслимани, бина ладенови муџахедини и домаће џихадлије. иначе вас у средњој босни данас не би било.

то говори о вама и о нама.

тада сте у средњој босни викали : ПОМОЅИТЕ БРАЋО СРБИ! правили се наивни како не разумете да крст удара на крст и ко нас завади јел...

ипак, ми смовас тамо одбранили.
а ово палење заставе у жепче током томпсоновог концерта од 500 000 људи, само показује ко је хрвате спасао и оставио на својим огњиштима а како нам се узвраћа.

но добро, ја опет не кривим хрвате из жепче. шта они ту могу ?

можда могу да теби и таквима кажу :
ало, да не би тих срба не би било нас дананс у средњој босни и у жепче... али ви би сте их тада шутнули ...

 

[Zagor92]

добро, дакле спомињеш април 1992 или ти четврти мјесец 1992

а ко је покренуо акцију упада у босански брод из славонског брода, на почетку трећег мјесеца 1992 ? то прескачемо ?

на снимку 03.20 мин се види оклопно воѕило хрватске војске или бојне из хрватске. видесе и бојовници хв по босанском броду почетком трећег мјесеца као и припадници тзв босанске армије, када укрстише копља...


у априлу је ''азра два ножа'' или ти азра башић из хв бојне из ријеке већ увелико у Дервенти клала српско становништво зар не... она је пре десетак година или мање пребачена иѕ канаде у босну где јој се судило за те злочине у том мјесецу баш у дервенти и посавини... тако да те акциеј протеривања хрвата у посавини ,у травњу како ти кажеш је обично срањешце да простиш...
не кажем да нисте протерани тј ухватили маглу али то није било тада већ вашим поразом који је уследио по пробијању коридора...
дакле упали сте пјевајући (има снимак када ваше кобре улазе маршевским кораком свечано преко моста док са воѕила на разгласу урла пјесма ''ево зоре ево дана ево мате и бобана..''
дакле улазак ХВ бојне из ријеке и осијека у посавину у трећем мјесецу 1992 је свакако прва агресија на БиХ али то није битно јел, то се не рачуна, јер је то упад и покољ над србима. токо о тој мантри ко је агресор у БиХ...

него да се ми вратимо на последњи дан другог мјесеца 1992


Dana 29. februara 1992. u hrvatskom granatiranju mesta Koraće ubijen je Simo Aleksić a već 3. marta 1992. započinje agresija na Brod. Hiljade uniformisanih crnokošuljaša iz Hrvatske prelazi most i upadaju u Brod gde vrše masakr nad srpskim civilnim stanovništvom. Jedno za drugim padala su srpska sela a svaki ulazak hrvatskih agresora u mesta naseljena Srbima bio je praćen jezivim zločinima koji su uključivali zlostavljanja, silovanja i surove likvidacije. Prvo napadnuto mesto bilo je Sijekovac u koje su hrvatski agresori upali 26. marta 1992. kada su počinili pokolj nad nevinim civilima. Ukupno je ubijeno 50 civila, žena, dece i staraca. Već 4. aprila 1992. hrvatski ekstremisti upadaju u selo Kostreš, opština Derventa, gde masakriraju petnaest starijih osoba, mahom žena, od kojih su neke bile slepe i nepokretne. Pre svakog upada u sela, po dobro osmišljenom planu hrvatski agresori bi tukli artiljerijom po ovim mestima.

U Brodu tokom proleća i leta 1992. nisu vođene nikakve ravnopravne borbe već je jedna strana – hrvatska, agresorska mučila, silovala i ubijala dok je druga strana – srpska ubijana. U besomučnoj kampanji istrebljenja hrvatski agresori pristigli iz različitih krajeva Hrvatske, potpomognuti lokalnim Hrvatima, koristili su različite metode ubijanja. U tim zločinima stradalo je i dosta Hrvata što daje poseban pečat ratnim dešavanjima u ovom kraju. Evidencije pokazuju kako je preko stotinu etničkih Hrvata u Brodu ubijeno, ranjeno ili zlostavljano, silovano od strane pripadnika HV ili HVO. Najčešće je bio slučaj o ženama i muškarcima koji su bili u bračnoj zajednici sa Srbinom/Srpkinjom zbog čega su trpeli teška poniženja i zlostavljanja a neki su platili i životom. Drugi su pak ubijeni ili zverski mučeni kada su pokušali da zaštite komšije Srbe i kada su digli glas protiv stravičnih zločina hrvatskih vojnika. Nije bio redak slučaj ni da zločinci prvo ubace bombu u kuću ili podrum, bez provere u čijem je ona vlasništvu. Tako su stradali mnogobrojni hrvatski civili a neki su poginuli i tokom hrvatskog bombardovanja mešovitih ili većinski srpskih sela na području opštine Brod.

Jedan deo Hrvata iz Broda stao je na stranu svojih komšija i u odbranu Jugoslavije. Pridružili su se odbrambenim snagama i ustali protiv tuđmanovih neonacista zbog čega su neki časno poginuli ili ostali invalidi. Ima Hrvata koji su danas članovi boračkih udruženja i primaju invalidninu ili boračke dodatke zbog svog učešća u ratu.

Već tokom napada na Sijekovac u martu 1992. bilo je jasno o kakvim teškim zločinima se radi. Penzioner Ivan Rudež, Hrvat po nacionalnosti, star 79 godina, pokušao je da zaustavi razularene bande hrvatskih „dragovoljaca“ koji su palili i pljačkali sve pred sobom. – Zašto im to radite, šta su vam ti ljudi krivi? Ostavite ih na miru, pustite nas da živimo kao i do sada – govorio je stari Ivan, međutim, to nije mnogo vredelo. Protivljenje ovog starog poštenog čoveka razljutilo je do zuba naoružane crnokošuljaše koji su ga pretukli a potom masakrirali i zapalili. Ivan je bio rodom iz Vrgorca, Hrvatska a čak i u tim najtežim danima nije pokazao zrno straha. Rizikovao je da bude ubijen samo kako bi zaštitio svoje komšije. Platio je životom svoju dobrotu i ostao upamćen kao hrabar čovek velikoga srca. Na spomen ploči u Sijekovcu uklesano je i ime Elizabete Đerić, Hrvatice udate za Srbina, koja je zajedno sa još šestoro Đerića ubijena tokom upada hrvatske vojske. Tada je u Sijekovcu stradala i Hrvatica Cirilnka Čelebija a meštani ovog mesta sa ponosom pominju i ime izvesnog Hrvoja, koji je takođe ubijen tokom hrvatske okupacije Sijekovca i Broda. I njegovo ime je uklesano na spomen ploči posvećenoj nedužnim sijekovačkim žrtvama a komšije ga pamte kao vedrog, dobrodušnog čoveka koji nije znao za verske i nacionalne razlike već je uvek negovao dobre i prijateljske odnose sa pripadnicima svih nacija. Valjda je zato i nastradao jer se nije slepo pokoravao pravilima tuđmanove politike.


постоје многи снимци који те демантују , поготово ту мантру о протеривању хрвата у травњу 1992. извршили сте агресију на БиХ послали своје бојне , правили зулум почевши од сијековца (постоје снимци) а потом до дервенте,модриче... о том постоји и ''азра башић азра два ножа, из бојне из ријеке...'' баш у том травњу...

користили сте исту методу као и у вуковару, први упали са својим формацијама убијали српске цивиле (у вуковару ниеј страдао ни један хрватски цивил до краја осмог мјесеца и отвореног сукоба са ЈНА) , укопали се у граду а када је кренула контра офанѕива како то обично бива , подвили репове и бјежанија преко саве.

дошли пјевајући утекли плачући.

снимака постоји много, о вашем упаду у трећем мјесецу. како сте сејали одлично сте прошли.

Prema presudama međunarodnih sudova, izvješćima organizacija poput Human Rights Watcha, te dokumentaciji ICTY-a, srpske snage bile su prve koje su započele sustavne napade i zločine u Posavini u kontekstu šire vojne strategije.
Tako da si ovo sve objesi o rep

 

[kapetanmark]

Prema presudama međunarodnih sudova, izvješćima organizacija poput Human Rights Watcha, te dokumentaciji ICTY-a, srpske snage bile su prve koje su započele sustavne napade i zločine u Posavini u kontekstu šire vojne strategije.
Tako da si ovo sve objesi o rep

то су којештарије. јер исто тако постоје иѕвештаји УСА о аѕри башић и њеним злодјелима која су описана да су се догађала у травњу 1992 у дервенти па она је чак и правоснажно осуђена за злочине над српским живљем баш у том четвртом мјесецу
а била је припадница ХВ бојне из ријеке - толко о агресији

дакле млатиш праѕну сламу

а ово је реалност.

прво си овде млатио како је протеривање хрвата у посавини кренуло у травњу 1992 .

сада када видиш ваше видео материјале из трећег мјесеца 1992 онда се хваташ неких других срањешца да простиш...

снимак је ту, трећи мјесец 1992.
ајде дај нам неке снимке о тој тобож агресији срба на босанском броду и посавини из тог периода... да видимо ко је упао трећег мјесеца 1992 у босански брод... и направио зулум, попалио српске куће... на снимку се види да су то ваши крвници...

имаш ли ти доказе снимке или само трућања своја ?

 

[Sizif]

Već sam rekao da je tvoj pristup promašen. On je u biti ponavljanje stereotipa zapadnih pokrovitelja Jugoslavije koji su tu tvorevinu gledali kao na melasu njekakvih plemena, a Srbima davali dominirajuću ulogu (prešutno).

Narcizam malih razlika, serbokroatizam (kao isti jezik), ...to su motivi elita i njihove inteligencije koja je stvorila Jugoslaviju s ciljem, a onda ju pustila niz vodu jer ju nisu u ratu mogli održati, iako su ostavili koloniju BH koja je isto neodrživa i sad više nego ikada.

Naravno, zbog serbokroatizma u jeziku i zaostalosti ovih naroda, to je njima na zapadu čorbine čorbe čorba, pa ni u svijesti ne vide -osim kad vide, kao što je Auburger točno rekao za hrvatski i srpski: Radi se o percepciji sličnosti hrvatskog i srpskog jezika, koja onda rađa iluziju istosti.

Nitko ne priča o nekoj "regiji" koja bi uključivala Sloveniju i Makedoniju jednostavno zbog loše shvaćene predočbe nacije preko heredrovske ideje o narodu kao jeziku, koja je promašena i kad je istinita, a ovdje nije ni istinita.

Dakle- pogrješan svjetonazor. Stoga samo c-p onog što sam napisao i prije, uz dio epiloga Bilandžićeve "Moderne hrvatske povijesti", te Bančev interview koji je u velikoj mjeri točan.

Tko su Srbi? To je slavofoni narod koji pripada istočnomu kršćanstvu specifične, svetosavske fizionomije i koji govori zapadnojužnoslavenskim dijalektima plus, dijelom, torlačkim govorima koji tvore bugarsko-srpski jezični savez. U konstituiranju toga naroda odigrala je ključnu ulogu dinastija Nemanjića na zalazu srednjega vijeka, te mitizirana prošlost oko Kosovske bitke, Obilića itd. Dakle, kod Srba je slučaj jednostavan- balkanski pravoslavni narod koji je u gibanjima prema sjeveru i zapadu dolazio u doticaj sa zapadnom kulturom, obogatio se kroz nju -no to nije promijenilo njegovu narodnosnu fizionomiju. On se i pozapadnio od 19. st.nadalje, no ostaje civilizacijski drugotniji, pripadajući drugom kulturnomu kodu.

Tko su Hrvati? I zašto Srbi, kad su i dobronamjerni, ne mogu ništa shvatiti oko Hrvata? Stvar je u tom što je hrvatski identitet višeslojan i za tako homogen i jednostavan kao srpski zapravo nepojmljiv. Hrvati su slavofoni narod pripadajući zapadnomu kršćanstvu koji baštini tradicije ranosrednjovjekovne hrvatske države preko institucije Sabora, te stare bosanske države, rubno, preko franjevačkoga reda. Hrvati govore zapadnojužnoslavenskim dijalektima, no njihov je identitet višeslojan. Također- Hrvati su jedini katolički slavenski narod koji ima i ćirilometodsku/crkvenoslavensku tradiciju, što ostali takvi narodi (Slovenci, Česi, Poljaci...- nemaju).

Kod Hrvata sve dolazi u tri: Trojedno kraljevstvo Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; tronarječna dimenzija hrvatskoga jezika: čakavski, štokavski i kajkavski; tropismena kultura: glagoljica, hrvatska ili bosanska ćirilica, latinica; trojezična povijesna kultura: latinski, starocrkvenoslavenski, hrvatski; pripadnost trima kulturnim krugovima ili civilizacijama: mediteranskoj, srednjoeuropskoj i balkansko-orijentalnoj. Upravo složenost hrvatskoga identiteta čini to da njega ne mogu pojmiti ni najdobronamjerniji Srbi. Čak ni srpski dobronamjerni intelektualci na najvišim razinama nisu u stanju apsorbirati činjenice iz višerazinskoga korijena hrvatskoga identiteta.

Dušan Bilandžić, dio o Jugoslaviji:

Jugoslavija je bila i multireligijska zemlja: Srbi, Crnogorci i Makedonci su pravoslavci (45,4%); Hrvati, Slovenci, zatim Mađari, Slovaci, Česi, Talijani su katolici (30,8%), a Bošnjaci i Turci su (sunitski) muslimani (17%).

Jugoslavija je dakle bila konglomerat nacija, jezika, kultura i religija. Uz to, iz prošlosti su naslijeđeni elementi iz četiri različita kulturno-civilizacijska kruga: bizantskog, mediteranskog, srednjoeuropskog i islamskog, koji su ostavili pečate u društvenom zivotu južnoslavenskih naroda. Razlike u stupnju moderniteta bile su veće nego između najrazvijenije i najzaostalije europske zemlje. Tako, npr., nacionalni dohodak per capita u Sloveniji je bio sedam puta veći od onoga na Kosovu.

U Europi, a možda i u svijetu, ne postoji tako maleni geografski prostor na kojemu su se stekle tako velike razlike kao sto je to bio slučaj s Jugoslavijom. Može se reći da su se u njoj isprepleli svi glavni problemi suvremene svjetske civilizacije. Uz spomenute razlike, valja znati da su do osnivanja Jugoslavije 1918. njezini narodi milenij i pol živjeli odvojeno.
.............................................
Suština međunacionalnih sukoba i trajne sedamdesetgodišnje krize i raspada Jugoslavije u ideologijama je stvaranja nacionalnih država. U tom se pogledu južnoslavenske nacije ne razlikuju od procesa i stvaranja nacionalnih država u Europi i svijetu. Svi europski narodi - veliki i mali, razvijeni i zaostali - oblikovali su nacionalne ideologije koje su većinom željele stvoriti velike nacionalne države, a koje su obuhvaćale i najudaljenije ogranke svoje nacije i najudaljenija područja koja su bilo kada bila u okviru "stare, ranije" države. Presudna je bila povijesna činjenica da su južnoslavenske nacije nastale prije stvaranja Jugoslavije 1918. i u nju ušle sa svojim ideologijama stvaranja samostalnih država. I tada je nastala konfliktna situacija. Pobjednička Srbija doživjela je stvaranje Jugoslavije kao ostvarenje svoje nacionalne ideologije, s nadom da ce se ostale nacije stopiti u jugoslavensku, a s vremenom u srpsku naciju. Hrvati i Slovenci su se pak, zbog višestoljetne opasnosti od njemačkoga, talijanskog i mađarskog imperijalizma htjeli spasiti ulaskom u "veliku" jugoslavensku državu. Makedonce nitko nije ništa pitao - njih su podijelili Srbi, Bugari i Grci. Albance i muslimane također nitko ništa nije pitao. Srbija je 1918. anektirala Crnu Goru.

Budući, dakle, da su sve nacije bile formirane već prije, u novoj su državi nastavile borbu za svoju državnost i time došle u sukob sa Srbijom, koja je Jugoslaviju doživjela kao svoju jedinu, užu i širu domovinu, tim više što je oko 40% Srba živjelo u svim jugoslavenskim zemljama, osim u Sloveniji.

Čitam te i shvatam - ti jesi zapravo savršen primer onoga o čemu sve vreme govorim ovde.

Uopšte nije sporno da ljudi u Srbiji i Hrvatskoj imaju drugačije nacionalne mitove i identitetske narative – jer upravo to i jeste poenta tog 'narcizma malih razlika'. Imaš tu jednu kompleksnu, lepo upakovanu priču o hrvatskoj višeslojnosti, i banalizovanu srpsku priču o svetosavlju i Kosovu – sve je to folklor kojim se pravdaju mržnja i sukobi među ljudima koji se inače razumeju bez prevodioca i dele 95% svakodnevnog iskustva. Meni je fascinantno kako ozbiljno shvataš te priče i pritom želiš da ih predstaviš kao dokaz tobožnje različitosti. To je baš to – ljudi se identifikuju s tim pričama toliko da bi se pre poubijali nego priznali sličnost koja je na svakom koraku evidentna.

Sve te razlike jesu itekako stvarne u glavama ljudi, ali su na kraju (isto kao i nacionalnost) samo imaginarni socijalni konstrukti održani generacijskim ispiranjem mozga svima na celom Balkanu. Bez toga bi i Srbi i Hrvati bili samo ljudi koji pričaju različita narečja istog jezika i mahom se bave sličnim stvarima, jedu ista jela, slušaju istu muziku, vesele se na isti način, odmaraju se na isti način - osim što neki idu u crkvu s ikonostasom, a drugi u onu sa kipovima.

I naravno, svi su sebi tako posebni.

 

[Harvat]

Čitam te i shvatam - ti jesi zapravo savršen primer onoga o čemu sve vreme govorim ovde.

Uopšte nije sporno da ljudi u Srbiji i Hrvatskoj imaju drugačije nacionalne mitove i identitetske narative – jer upravo to i jeste poenta tog 'narcizma malih razlika'. Imaš tu jednu kompleksnu, lepo upakovanu priču o hrvatskoj višeslojnosti, i banalizovanu srpsku priču o svetosavlju i Kosovu – sve je to folklor kojim se pravdaju mržnja i sukobi među ljudima koji se inače razumeju bez prevodioca i dele 95% svakodnevnog iskustva. Meni je fascinantno kako ozbiljno shvataš te priče i pritom želiš da ih predstaviš kao dokaz tobožnje različitosti. To je baš to – ljudi se identifikuju s tim pričama toliko da bi se pre poubijali nego priznali sličnost koja je na svakom koraku evidentna.

Sve te razlike jesu itekako stvarne u glavama ljudi, ali su na kraju (isto kao i nacionalnost) samo imaginarni socijalni konstrukti održani generacijskim ispiranjem mozga svima na celom Balkanu. Bez toga bi i Srbi i Hrvati bili samo ljudi koji pričaju različita narečja istog jezika i mahom se bave sličnim stvarima, jedu ista jela, slušaju istu muziku, vesele se na isti način, odmaraju se na isti način - osim što neki idu u crkvu s ikonostasom, a drugi u onu sa kipovima.

I naravno, svi su sebi tako posebni.

Već sam rekao da je to nepomirljivo. Ti pišeš u biti iz vizure serbokroatističnog unitarizma. Jasno je da tu ne spadaju Slovenci i Makedonci.

No, za tebe su nacionalni identiteti apriori patologije, a to je nerealno- bar za mene. To je pojednostavljena i idealizirana slika bez korjena u empiriji.

I bez jezika, pučka i elitna kultura tih naroda je različita- od prehrane, blagdana, folklora, praznovjerja, tradicionalne nošnje, tradicionalne glazbe, usmene kulture...

Ne će Muslimani ni Srbi osjetiti "to smo mi" kad vide nošnju iz Paga ili Krka, a hoće Hrvati iz Zagorja i Slavonije.

Isto će Hrvati emocionalno reagirati na Tomislava ili Zrinskoga, a ne će na Karađorđa ili Husejna Gradaščevića.

Oko jezika, jasno je da nema slaganja. Ima argument za varijante, ali i više za razne jezike analogno hindskom i urdskom.

No da se gleda i ovako i onako, to je u praksi kodificirano, pa se na japanski, francuski.... ne prevodi s nekog jednog, nego s hrvatskog, srpskog i bosanskog i tako piše u prijevodima.

Na razini osjećaja, ali i povijesti jezika- ne osjećaju učenici Srbi ni Muslimani da je njihov jezik npr. čakavski Lucića iz 16. st. ili štokavski Kašića iz 17. st., iako ih razumiju, uz malo napora. A to ni ne rade sadašnji udžbenici tih jezika, unatoč galami niza srpskih likova, jer povijest tih jezika ide svojim putom. Slavenosrpski je u razvoju srpskog i s tim Hrvati nemaju veze, kao ni Srbi s početcima standardizacije hrvatskoga u doba baroknog slavizma 1600-1650.

To je tako prirodno i nije nikakva patologija ni primitivizam, nego normalno stanje stvari. Ono što je više, i to autentično više- nije jedno.