Richard III
Domaćin
- Poruka
- 3.892
Nesigurni roditelji odgajaju jednako nesigurnu decu, često prepunu usadjenih strahova, krivice, kompleksa, nesigurnosti. Ovo znam jer poznajem dosta ovakve dece, i gotovo bez izuzetka iza njih uvek stoji jedan dominantno nesiguran roditelj, ili oba roditelja. Ovakva deca kasnije izrastu u depresivne, nesigurne, neurotične individue koje vrlo teško funkcionišu u svetu kakav jeste, preosetljivi su, skloni projekcijama, iskompleksirani, teško izdržavaju čak i najsitnije nepravde, i vrlo često završe život samoubistvom ili potonućem u drogu i alkohol. U nešto boljem slučaju ta nesigurnost kao i kompleksi im je katalizator ka opsesivnom jurenju uspeha, pa ima slučajeva da postanu i veoma uspešni, ali nikada srećni, ispunjeni i smireni. A neki jednostavno propadnu, nesposobni da se nose sa svetom kakav jeste, ili završe u brakovima gde su uvek u ekstremu - ili su neprirodno dominantni i siledžije nad partnerom i/ili decom (time leče duboko ukorenjene nesigurnosti), ili su neprirodno pasivni, papučari, pokorni, čak ih ni rodjena deca ne poštuju itd, ili su jednako nesigurni kao svoji roditelji. Ima i onih koji skliznu u kriminal, postanu preterano agresivni i duboke komplekse leče preteranim ispoljavanjem sile. Kako god, sve to vrlo često, pod uslovom da ne potiču iz neke poremećene ili kriminalne sredine, ima svoj koren u detinjstvu, odnosno u roditeljima koji su od silne nesigurnosti i neuroze to preneli svojoj deci i time ih opteretili za čitav život. A čak i da potraže pomoć psihijatra, taj problem, da ga tako nazovemo, se jako jako teško otklanja.
Šta vi mislite, da li nesigurnim, neurotičnim roditeljima punim strahova uopšte treba dati da odgajaju decu? Ja što sam stariji i što više ovakvih ljudi upoznajem sve više dolazim do zaključka da treba da postoji posebno odeljenje socijalnih službi koje bi ovaj vrlo suptilan vid nenamernog zlostavljanja i uništavanja deteta trebalo da sankcionišu najstrože moguće, tj. da oduzmu dete a roditelja pošalju kod psihijatara dok ne bude sposoban da odgaja dete kako valja i da mu obezbedi normalan život, pun samopouzdanja i šanse da uspe u svetu i bude srećno. Ovi roditelji naravno ne vide da je bilo šta loše u vezi sa njima, zapravo oni tvrdoglavo smatraju da su u pravu, pa ili dete previše zaštite od spoljnog sveta, ili mu postave nerealna očekivanja i kritikuju ga za svaku sitnicu terajući uporno mak na konac oko i najnebitnijih stvari i detalja, ili mu usadjuju bezrazložne strahove kojih ne treba da bude. U svakom slučaju - rezultat je isti, uvek jednako bolan i složen: nesrećno, uništeno, nesigurno, uplašeno dete, nesposobno da se nosi sa teškim realnostima života i lišeno šanse da bilo kada zaista bude srećno i zadovoljno sobom.
Šta vi mislite?
Šta vi mislite, da li nesigurnim, neurotičnim roditeljima punim strahova uopšte treba dati da odgajaju decu? Ja što sam stariji i što više ovakvih ljudi upoznajem sve više dolazim do zaključka da treba da postoji posebno odeljenje socijalnih službi koje bi ovaj vrlo suptilan vid nenamernog zlostavljanja i uništavanja deteta trebalo da sankcionišu najstrože moguće, tj. da oduzmu dete a roditelja pošalju kod psihijatara dok ne bude sposoban da odgaja dete kako valja i da mu obezbedi normalan život, pun samopouzdanja i šanse da uspe u svetu i bude srećno. Ovi roditelji naravno ne vide da je bilo šta loše u vezi sa njima, zapravo oni tvrdoglavo smatraju da su u pravu, pa ili dete previše zaštite od spoljnog sveta, ili mu postave nerealna očekivanja i kritikuju ga za svaku sitnicu terajući uporno mak na konac oko i najnebitnijih stvari i detalja, ili mu usadjuju bezrazložne strahove kojih ne treba da bude. U svakom slučaju - rezultat je isti, uvek jednako bolan i složen: nesrećno, uništeno, nesigurno, uplašeno dete, nesposobno da se nosi sa teškim realnostima života i lišeno šanse da bilo kada zaista bude srećno i zadovoljno sobom.
Šta vi mislite?
Poslednja izmena:
