Nerazumevanje u porodici

[Lexa]

Dvoumila sam se gde ovu temu da postavim, ovde ili na psihologiju.

Naime imam 18godina, sada ce svi reci pobertet slicne gluposti, ali ne pricam sad o tome i mislim da ja to nikad nisam prozivela kako su moji vrsnjaci proziveli.
Imam po meni jedan ogroman problem, koji iziskuje za sobom more problema. Imam oca (50god) koji je tako reci dosta konzervativan, krug prijatelja mu ne ne svodi na nulu nego je jos tako reci u minusu. Ponasa se ne znam kako bih to opisala. UVEK mora da bude po njegovom, tako ili nikako. Sta to znaci? To znaci da kada nekome zabrani nesto ili kaze da se to uradi, to mora da bude i nema ali i slicnog. Mama cesto prica jednu pricu pa drugu. Otkako znam za sebe oni se ne slazu, uvek su bili u svadji nekada bi se zagrli ili slucajno mozda poljubili. Sta znaci nekada? pa to je onako mozda 2-3 puta godisnje. Sa tatom nikad nisam imala neki odnos. Secam se jos perioda kada sam bila u zabavistu, sta god bih zgresila ubio bi boga u meni, pa je sve to psotalo mnogo gore kada sam krenula u skolu. Uvek sam bila odlican djak, ali nikad nije bio zadovoljan time, i kad bih dobila 5- derao bi se na mene za 3 bih batine dobijala pa sam cesto i lagala za ocene, jer bolje mi je bilo da ubije boga u meni jednomposle roditeljskog nego svaki put kad bih dobila neku ocenu. Tako je bilo do nekog VII - VIII razreda i od tada nije ubio boga u meni no i dan danas se desi da dobijem somar (cestit ) za stvari koje mu se ne svide i koje nisu po njegovom. Od odlazaka napolje jedino do skole, i ono svakodnevno do prodavnice. Sto se mog drustva tice, niko mu nije po volji, bas kao i za mamine prijateljice, a za drugove nece ni da cuje. Ali kad je brat u pitanju stvari potpuno drugacije stoje iako on ima samo 14 godina moze gotovo sve da radi sto pozeli.Ne znam vise sta da radim, polako postajem ocajna zbog celoukupne situacije.....
Pokusam da trazim podrsku od mame ali ona je danas na mojoj strani a sutra ide totalno drugacija prica....

A tipično... pogotovo za mlađeg brata. I mislim da nije fora što je muško već što je mlađi i možda otresitiji, druga ličnost, veći buntovnik, a ti sva odlična i fina i ideš niz dlaku i dok to ne promeniš neće se promeniti ni njegov odnos prema tebi. No, malo upozorenje to će biti dug i bolan, ali neophodan proces. Par godina žestokih svađa. Ondak sve postane bolje, uglavnom.

 

[drdoktor]

Dvoumila sam se gde ovu temu da postavim, ovde ili na psihologiju.

Naime imam 18godina, sada ce svi reci pobertet slicne gluposti, ali ne pricam sad o tome i mislim da ja to nikad nisam prozivela kako su moji vrsnjaci proziveli.
Imam po meni jedan ogroman problem, koji iziskuje za sobom more problema. Imam oca (50god) koji je tako reci dosta konzervativan, krug prijatelja mu ne ne svodi na nulu nego je jos tako reci u minusu. Ponasa se ne znam kako bih to opisala. UVEK mora da bude po njegovom, tako ili nikako. Sta to znaci? To znaci da kada nekome zabrani nesto ili kaze da se to uradi, to mora da bude i nema ali i slicnog. Mama cesto prica jednu pricu pa drugu. Otkako znam za sebe oni se ne slazu, uvek su bili u svadji nekada bi se zagrli ili slucajno mozda poljubili. Sta znaci nekada? pa to je onako mozda 2-3 puta godisnje. Sa tatom nikad nisam imala neki odnos. Secam se jos perioda kada sam bila u zabavistu, sta god bih zgresila ubio bi boga u meni, pa je sve to psotalo mnogo gore kada sam krenula u skolu. Uvek sam bila odlican djak, ali nikad nije bio zadovoljan time, i kad bih dobila 5- derao bi se na mene za 3 bih batine dobijala pa sam cesto i lagala za ocene, jer bolje mi je bilo da ubije boga u meni jednomposle roditeljskog nego svaki put kad bih dobila neku ocenu. Tako je bilo do nekog VII - VIII razreda i od tada nije ubio boga u meni no i dan danas se desi da dobijem somar (cestit ) za stvari koje mu se ne svide i koje nisu po njegovom. Od odlazaka napolje jedino do skole, i ono svakodnevno do prodavnice. Sto se mog drustva tice, niko mu nije po volji, bas kao i za mamine prijateljice, a za drugove nece ni da cuje. Ali kad je brat u pitanju stvari potpuno drugacije stoje iako on ima samo 14 godina moze gotovo sve da radi sto pozeli.Ne znam vise sta da radim, polako postajem ocajna zbog celoukupne situacije.....
Pokusam da trazim podrsku od mame ali ona je danas na mojoj strani a sutra ide totalno drugacija prica....

Nisi rekla da li tvoja mama osim sto se ne slaze sa tvojim ocem trpi neki vid nasilja, psihicko ili fizicko? Na zalost na nju ne mozes da racunas, jer po svemu sto si napisala, ona pokusava da izbegne konfliktne situacije sa tvojim ocem. Da li ga se plasi?

Procitao sam sve savete koji su ti ovde upuceni, ali i koji su dati na osnovu po meni nepotpunih informacija. Neko je takodje napisao da je ovo cesta situacija u Srbiji, ali to nema veze sa nama, jer se desava i u civilizovanim zemljama Zapadne Evrope, i to ne kao pojedinacni slucajevi.

Svakako preporucujem strucnu pomoc, jer psiholog koji ce imati uvid u tvoje potpuno stanje moze da ti da prave savete.

 

[gost 271475]

mnogo toga u uvodnom postu nije rečeno.
a tata nije tu da čujemo i drugu stranu.

 

[malenaaaaaa]

mnogo toga u uvodnom postu nije rečeno.
a tata nije tu da čujemo i drugu stranu.

nije meni problem da odgovorim n a bilo sta al sumnjamd a ce neko citati post dug 3 stanice.....
a tata.... zna se prica ne moram ni da je kucam.....
a mama... ne, nikad nije digao ruku na nju, oako u svadji je podigne ali je nikada ne bi udario....nikad..... sad dal trpi nasilje, ne znam, mozda sa moje strane dosta surovo zvuci, ali cesto mnoe svadje ona izaziva, povlaci svadje zbog sitnica, kako sudovi nisu oprani kako ovo kako ono al na kraju sa takvih stvari prelazi na mnogo krupnije i desava se da sadja koja je pocela od pranja sudova zavrsi na bog zna cemu i da traje 2-3-4 dana pa i nedelu dana, al kad se ta svadja zavrsi posle nekoliko sati izbija nova dal ista takva il sitnija.... al sumnjam da ga se plasi... cesto pomislim da ide "zavadi pa vladaj" al onda me kao tesi ona mi je majka pa ne bi to uradila.....ali cesto uvidim da je ona ta koja tati puni glavu iza ledja a predamnom je svetica i nikom nista

 

[gost 204907]

Све би, дакле, било друкчије, да ти имаш сестру, онда би обавезе Пепељуге биле подељене на две равне части са извесним привлегијама за ону која је бољи ђак, "смернија" итд. Од синдрома Пепељуге можеш да побегнеш само том линијом да су ти они обезбедили даље школовање, студије, како сам схватио, су нешто што би они желели. Ето и решења да се изместиш...