Јој, непристојни гости!
Имам ја два другара ( Раша и Диша) који заиста кад дођу не умеју да оду.
Једном су тако дошли у 21, а ја их истерала из куће у 5 ујутру.
Ваљда се осећају к'о домаћи кад дођу...додуше, нисам их питала да л' би да им разместим по кревет, можда су тад то и очекивали.
Док смо били млади ( добро, и сад смо, али...) имали другара који је у дворишту својих родитеља имао своју кућу, лепу, трособну, у којој смо редовно правили журке и где смо сви стизали ненајављани. Трајало то пар година и само се договоримо купимо пиће и хајд' код Нене...
Он је волео да смо тамо, а свима нам било лепо. Забављао се са неком девојком, али је није доводио у друштво. Први пут смо је видели у свадби, њиховој.
Пар дана после свадбе, ми, по навици, код Нене.
Он се обрадовао, и сви заглавили, кад,око 2 по поноћи, улази његова жена у спаваћици у собу у којој смо, и каже: ,,
Нено, хајде ми да спавамо, можда би гости да иду кући...''
Ја хтедох у земљу да пропаднем...Остали се смејали, али ја више никад не одох код Нене и његове жене...
Ето, бејах један од непристојних гостију некад...