Nepobitne filozofske istine

Ne postoji nikakva filozofska istine, već samo iskustvena i logička.

Iskustvena istina je samo jedna koja glasi da postoji samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanje, kretanje, opažanje osećanje (dobra i zla), pamćenje, mišljenje i razumevanje.

Kao što je i logička istina samo jedna, koja se svodi na na traženje idavanje odgovora na pitanje KAKO SVEST POSTOJI? Koji glasi da Svest postoji sama po sebi, od uvek i za uvek, jer nije mogla da nastane iz ništa. Ona postoji sama po sebi, po principu "jaje-pile koka", tako što se večito pretače kroz svoja TRI ptitodna oblika i stanja, igrajući naizmenično ulogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. Sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Sve druge "ISTINE" koje nam svetski manipulatori nameću, su običnna verovanja, tj, obične belosvetske laži i prevare.
 
Ljubo2:
Ne postoji nikakva filozofska istine, već samo iskustvena i logička.

Iskustvena istina je samo jedna koja glasi da postoji samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanje, kretanje, opažanje osećanje (dobra i zla), pamćenje, mišljenje i razumevanje.

Kao što je i logička istina samo jedna, koja se svodi na na traženje idavanje odgovora na pitanje KAKO SVEST POSTOJI? Koji glasi da Svest postoji sama po sebi, od uvek i za uvek, jer nije mogla da nastane iz ništa. Ona postoji sama po sebi, po principu "jaje-pile koka", tako što se večito pretače kroz svoja TRI ptitodna oblika i stanja, igrajući naizmenično ulogu i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice. Sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Sve druge "ISTINE" koje nam svetski manipulatori nameću, su običnna verovanja, tj, obične belosvetske laži i prevare.
Kliknite za proširenje...
Ljubo, ako smem da sugerisem, hteo bih da podelim ovaj serijal u 2.sezone po 6 epizoda. Kratke su, oko 35 do 40 min svaka.
Nije potrebno toliko poznavati pozadinu zbivanja iz Marvela, dovoljno je znati da je radnja zasebna i sveza, kao i to da se radi o
Lokiji, nordijskom bogu nestasluka, sinu Odinovom , pored poznatog Tora... ;) Centralno pitanje ovog fantasticnog shoua, u kome
se preplicu nordijska mitologija i savremena teorijska fizika cestica je bas pitanje paradoksa vremena, odn. cuveni Uroborus,
simbolicna zmija koja samoj sebi grize rep, pa tako i obesmisljava staru dilemu kokos/jaje...:think: I to je ono sto me, hajde da kazemo,
muci na neki nacin, pogotovu smisao i simbolika tzv. kosmickog Drveta zivota...:confused: Dakle, prodji kroz te epizode do kraja, velikog finala,
nece ti biti tesko, znam, jer zanimljivo je sve jako, pa mi eto odgovori kako si ti to shvatio...:) Takodje, voleo bih da izbegnem unapred date odgovore,
manje vise su mi poznati osnovi tvojih hipoteza. Ono sto me tacno zapravo interesuje je tvoja refleksija na ponudjeni materijal ;)
Eto, ucini mi tu uslugu, brzo ce to biti, ne osecaj se kao da ti vredja stvar inteligenciju, vec naprotiv, stimulise, i odgovori mi kako si ti to razumeo,
narocito kraj...:) Seriju mozes videti onlajn, bindzovati kako se to kaze, preko ovog linka :
https://vipserije.com/serije/besplatno-za-gledanje-loki-hd-sa-prevodom-online/
Unapred zahvaljujem. :hvala::cool:
 
Umri_muski:
Pa ne razumem aksiom ne moze da nastane ni iz cega....stvari nastaju ni iz cega...
Kliknite za proširenje...
Lako je razumeti aksiom da "nešto ne može nastati iz ništa, već samo iz nešto", ako u proces logičkog mišljenja uvedemo dva pojma "ništa" - "apsolutno ništa" i "relativno ništa". Uostalom ta dva različta pojma "ništa", nisu izmišljeni pojmovi, pretpostavke ili verovanje, već su ta dva pojma "ništa", realnost, od kojih, svako od ta dva pojma ništa ima značenje aksioma, tj. istine koja se podrazumeva sama po sebi.

Ovako, pod pojmom "apsolutno nošta" treba podrazumevati beskrajnio nebeski proster kao PRAZNINU iz koje nikada ne može nastati "nešto".

A pod pojmom " relativno ništa" treba podraumevati "NEŠTO" koje egzistira u prostoru kao praznini, koje samo izgleda kao da je "NIŠTA", zato jer nije materijalno, iz kojeg može nastati "nešto".

Odmah da pojasnim stvar do kaja, da ne bude da izmišljam i pričam uprazno. "Relativno ništa" je "NEMATERIJALNI KVANTNI VAKUUM", koji egzistira u beskonačnom nebeskom prostoru kao praznini, koji samo sa stanovišta fizike izgleda kao da je "ništa", zato jer nije materijalan, a to znači, nije opažljiv, merljiv i eksperimentom dokažljiv. A i pored toga nije "ništa" jer iz njega može nastati "nešto", tj. može nastati energija, život i Svemir. To sve može nastati iz njega zato jer raspolaže sa SEDAM fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih može da se napregne, pokrene i tako poprimi fizička svojstva sile i mase i postane energija/materija. Taj kvantni vakuum još plus raspolaže i sa pet psohičkih sposobnosti - opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumebanja tog svog naprezanja i kretanja, pomoću kojih od sebe samoga, putem samoorganizovanja svojih delova i čestica može da napravi šta god poželi - i atom i nebesko telo i galaksiju i telo biljke, životinje, čoveka itd.

Naravno, kada se pitamo šta je taj Kvantni vakuum, koji rasplaže sa tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, odgovor glasi da je Kvantni vakuum polje mirujuće nematerijalne Svesti. Jer ispravna definicija Svesti glasi da je Svvet ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. Da bi Svest to bila u stanju, ona mora putem iskustv sebe, tj. putem opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja sebe da stekne znanje i sebi i pomoću tog znanja dovede sebe u stanje svesnosti. Ali pošto Svest nije materijalna, ona ne bi mogla steći nikakvo znanje o sebi kad nebi raspolagala i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja i pomoću njih postane materijalna, opažljiva i spoznatljiva.

I to je sva mudrist koja može i iskustveno, tj. naučno i da se proveri i logički do kraja objasni i razume, pomoću koje do kraja može da se objasni postojanje i Svesti, tj, Boga koji je stvorio svet iz "ništa", kao i pstojanje materije, života i Svemira.

Zapamti, postoje dva pojma NIŠTA - APSOLUTNO I RELATIVNO.

Da još navedem, po ko zna koji put, indijskog fizičara i jogija Maharišija, koji se kroz meditaciju prosvetlio i poniranjem sa svojom svešću do kraja, do "NIŠTAVILA", spozna unutrašnju SVESNU suštinu tog "NIŠTAVILA", tj. Kvantnog vakuuma, koji je svugde oko nas i koji ispunjava ceo Svemir. Mahariši o tome kaže sledeće:

”U osnovi svijeta stoji ujedinjeno polje svih prirodnih zakona. To je neštonematerijalno, vanvremensko, nemanifestovano, neaktivno. To je veliko ništa koje je početak i uzrok svega. U njemu postoji sve, sve velikei male stvari, svi svjetovi, svi oblici, svi odnosi, ali samo kao princip, kao ideja, kao latentna
mogućnost. To je čista svijest. I kad se dio te čiste svijesti, makar i najsitnija njena čestica, izdvoji i stupi u aktivno stanje, kad postane dinamična, pretvara se u konkretnu stvar, u materiju, u biće, u svemir. To ništa ima potpunu svijest o sebi jer je čista svijest. Ima ogromnu, beskonačnu moć samoorganizovanja, jer je kreativno, jer je ujedinjeno polje svih sposobnosti, svih mogućnosti.Njegova priroda je savršenstvo, sklad, harmonija, blaženstvo, i sve sto nastaje iz toga zadržava tu osobinu, ostaje blaženstvo.”
 
Black_star:
Eto, ucini mi tu uslugu, brzo ce to biti, ne osecaj se kao da ti vredja stvar inteligenciju, vec naprotiv, stimulise, i odgovori mi kako si ti to razumeo,
Kliknite za proširenje...
Black star, mnogo se izvinjavam, ali nemam više ni vremena, ni volje da se zanimam za takvu vrstu mitologija i legendi, posebno iz razloga što sam u početku mog interesovanja za postojanje materije, života i Svemira, koji su ravni ČUDU, pročitao i pogledao svu moguću naučnu, filozofsku, versku i ezoteričnu literaturu koja o tome govori. Da bih na kraju, kada sam uspeo da razumem ŠTA su materija, život i Svemir i KAKO oni postoje i ZAŠTO, shvatio da su sve svetske religije, mitovi i legende, zapravo, zaostavština drevnih, ispravnih, ali zanoravljenih i iskrivljenih, znanja, o postojanju materije, života i Svemira, kojim su rapolagale starije i daleko naprednije civilizacije od naše. Koje su živele na Zemlji, pa ostarile i vratile se nazad u duhovni svet iz kojeg su i ponikle. Isto kao i ova naša civilizacija koja se sada razvija i teži da sazna istinu o svom postojanju. A koju sam ja već do kraja otkrio i razumeo i koju iz posta u post na ovom forumu pokušavam i vama prenesem. I budi siguran, da, ako bih i pogledao tu seriju koju mi nudiš, da bi moje mišljenje bilo isto ovakvo koje sada u vezi svega toga iznosim. Pa te molim da obratiš više pažnje na sve ovo što ja pričam. I kad budeš uspeo da shvatš o čemu pričam, moći ćeš i sam da shvatiiš smisao i značenje "zmije" ili, kako to nemački filozof Fihte veli: "čudovišta koje samo sebe proždire da bi opet moglo sebe roditi i koje se rađa da bi ponovo moglo sebe proždreti." To je princip "koka-jaje", po kojem se u Svemiru večiro sve uvek iznova i na isti način ponavlja". Evo kako je to večito ponavljanje razumeo nemaćki filozof Fihte. On kaže:

"Ja da samo jedem i pijem, da bih opet mogao ogladnjeti i ožednjeti, pa jesti i piti tako dugo dok me otvoreni grob podno mojih nogu proguta i dok sam kao hrana ne bih isklijao iz zemlje? Ja da stvaram bića sebi jednaka, da bi i ona jela i pila i umirala, pa ostavljala za sobom sebi jednaka bića, koja će činiti isto što sam ja već činio?
Čemu ta kružnica, koja se neprestano vraća sama u sebe, ta igra koja uvijek iznova započinje na isti način i u kojoj sve nastaje da bi nestalo, i nestaje da bi opet moglo nastati, kao što je već bilo;- to čudovište, koje neprestano samo sebe proždire, da bi sebe opet moglo roditi, i koje se rađa da bi sebe opet moglo proždreti? Nikada to ne može biti odredjenje mojega bića, i nikakvoga bića. Mora da ima nešto što jeste, jer je nastalo, i što dakle ostaje, a pošto je jednom nastalo, ne može nikada više opet nestati. To, pak, što ostaje, mora sebe proizvoditi u mijeni prolaznoga i trajati u njemu, pa ga talasi vremena prvobitnog i nepovređenog moraju nositi dalje."

Dakle, i kad bih pogledao tu seriju, jedino što bih mogao da zaključiim, jeste da su ljudi, nekada davno, znali istinu o postojanju materije, života i Svemira, pa zaboravili njeno pravo značenje i onda uz pomoć svog delimičnog sećanja pravili legende i izmišljali razna verovanja i bogove. Što i danas još uvek rade.
 
Poslednja izmena:
alim:
Sloboda čovjeka
To znaju sartr i bog
Po sartru .. ne da je čovjek slobodan, on je osuđen na slobodu .. sloboda je skoro pa njegovo prokletstvo.
Pred bogom će mnogi moliti nek ih tretira kao štakore .. ili gliste .. da ih oslobodi slobode i odgovornosti.
Kliknite za proširenje...
Sartr, kao i drugi svetski filozofi, znao je samo da lupeta, koristeči lepe, čoveku dopadljive, ali bezvredne reči koje ništa ne znače.
 
Cvetoje:
Da vidimo, koje su...
Kliknite za proširenje...
Да ли постоје апсолутне истине које није могуће оспорити или ткз." аподиктички судови" ? Имамо три врсте судова: проблематични, асерторични и аподиктички. Ови последњи значе апсолутно истинити, неоспориви и они постоје. Питање је само где?
Веровали или не, у природним наукама таквих судова нема. Научни метод има посла једино са проблематичним судовима. Ево један пример закључивања на темељу индукције при чему је донесени суд проблематичан:

Ако видимо да јабука пада са гране данас а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али, само претпостављамо, не можемо бити сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.
Дакле, сви природни закони су проблематични судови а за оне који за овако нешто први пут чују споменућу једно име филозоф "Дејвид Хум" .

Па које су то онда неоспорне истине?

Аподиктичке апсолутне истине постоје само у оним судовима који се тичу априорних форми опажања нашег разума. Као основни услови саме могућности сазнавања они представљају апсолутне истине јер тако мора бити и свако сазнање мора бити са њима у складу да би уопште било сазнања. Сада и у вјеки вјеков.

Рецимо пример: " У једној равни једнакостраничан правоугли троугао није могућ."

Ево, ова истина је апсолутна. Такав троугао није могуће направити данас и неће бити могуће сутра, никада, то је апсолутна истина јер описује априорну форму сазнавања нашег разума или однос у простору.

Исто тако и увиди који се тичу непосредних чињеница свести јесу аподиктички, али нису добар пример јер су тешко схватљиви оном ко их први пут чује. Берклијева корелативност субјекта и објекта јесте таква истина која гласи:

"Изван свести субјекта, објекат није више објекат".

Дакле, апсолутне истине постоје у наукама које се баве априорним формама самог сазнања као и у филозофији која се бави непосредним чињеницама свести.
 
Ozi, za trougao i ravan je jasno, ali prokomentarisaću dva primjera.
oziman:
Ако видимо да јабука пада са гране данас а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али, само претпостављамо, не можемо бити сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.
Дакле, сви природни закони су проблематични судови а за оне који за овако нешто први пут чују споменућу једно име филозоф "Дејвид Хум" .
Kliknite za proširenje...
Jabuka će pasti pod tim i tim uslovima i sutra, ukoliko se uslovi promijene to je onda nešto drugo. Ali zar nije apodiktična istina, ako kažem da pod tim i tim uslovima, jabuka mora pasti na zemlju i sutra!?

oziman:
Исто тако и увиди који се тичу непосредних чињеница свести јесу аподиктички, али нису добар пример јер су тешко схватљиви оном ко их први пут чује. Берклијева корелативност субјекта и објекта јесте таква истина која гласи:
"Изван свести субјекта, објекат није више објекат".
Kliknite za proširenje...
Prvo da pitam, šta to onda znači, da nešto što neko ne opaža nije objekat ili ne postoji, ili?
 
Zanimljivo je tvrditi da su jedino retoričke istine apsolutne istine, naročito ako kažemo da su naučne istine problematične, a kao prvi i najači dokaz uzmemo matematički dokazanu istinu da u istoj ravni ne može da postoji pravougli jednakostranični trougao.
Očigledno je i da retorici, kao najjačoj disciplini filozofije, nedostaju saznanja koja nauka utvrdjuje naučnim metodom koji osporava tvrdnje o apsolutnim istinama, dok se ne dokažu.
Recimo da je apsolutna istina da je subjekt rodjen, koja je i naučno i filozofski dokaziva, ali je i rodjenje veštačke intelegencije dokazivo, što govori o tome da svest prihvata široke mogućnosti i ne podleže kritici elite ni mase.
 
To sto su istine aksiomatski zavisne , ne bi trebao da bude problem, jer znas gde su slabe tacke, tj kod aksioma...
Ja se bar tako ponasam.
Sto manje smanjim broj aksiomatskih stavova, a pazljivije ih biram, to je sistem verovatnije istinit....
Samim tim je i cistiji prostor koji se formira oko istine....

Medjutim, to kosta puno vremena u pazljivoj proveri...
I dovodi do odvajanja prostora pouzdanosti , tj ne mozes isto tretirati strogo kontrolisani deo oko jako proverenih aksioma i deo koji je zasnovan npr na empirijskim trenutnim stavovima..
Klasicna fizika...
Simbolicki receno ne kao vrsta fizike...

Zanimljivo je da ko zeli da bude precizan i efikasan istovremeno , on pravi ovakve podele...tj zbog preciznosti drzi odvojene domene visoko srednje i niske pouzdanosti , a zbog brzine vrsi povezivanje svih mogucih veza te postoji mnogo vise uslovljenosti nego kod rigidnih znanje osoba...
Na kraju ide ekstrem, a to je metafizika gde se povezivanje vrsi do beskonacno malih uticaja , bukvalno rec beskonacno....

Zasto je filozofima to neprihvatljivo ne znam....
Mislim da su samozaljubljeni u rigidnost jer im to omogucava kasnije uzivanje u samobitnosti....tj psiholoski je razlog....otud ona moja izreka, filozofija je emotivna geneza...emocija je u sustini tog stvaranja....
Metafizicaru ne bi trebalo da je to neprihvatljivo ako je pravi metafizicar...
Ako nije vican , nece moci da kristalizuje nista , ili nista vredno , ali ako je vican, moci ce da prati linije manjeg i viseg sadejstva izmedju faktora i da formira modele...
 
Steinadler:
Ozi, za trougao i ravan je jasno, ali prokomentarisaću dva primjera.

Jabuka će pasti pod tim i tim uslovima i sutra, ukoliko se uslovi promijene to je onda nešto drugo. Ali zar nije apodiktična istina, ako kažem da pod tim i tim uslovima, jabuka mora pasti na zemlju i sutra!?
Kliknite za proširenje...

Одговор на питање да ли бисмо у неком другом моменту, а у којем бисмо унели све елементе стварности који постоје и у овом сада, добили исте резултате а следећи научни индуктивни метод закључивања гласи НЕ ЗНАМО. То јест, претпостављамо да хоће, верујемо да хоће (одатле оно "вероватно") али ето, као што видиш, ипак се ту само ради о вери, јер то што се нешто дешавало јуче не значи да ће се дешавати и сутра на исти начин. Можда хоће, а можда и неће.
Дакле, драга вам наука није дала ама баш никакво знање о суштинској природи посматране појаве о којој и после установљења вашег из индукције изведеног "природног закона", не знате заправо ништа.

Prvo da pitam, šta to onda znači, da nešto što neko ne opaža nije objekat ili ne postoji, ili?
Kliknite za proširenje...

Не постоји као такво, јер када се објекту одузму сви атрибути које му је додао субјекат, (боја, чврстоћа, мирис, укус, или секундарни квалитети као и облик и просторност или примарни квалитети) па и онај "бити објекат", не остаје ништа више за сазнање, тако да не можемо рећи да он постоји у смислу на који си навикао. Постоји као "ствар по себи", али она је трансцендентна, у Кантово време нешто апсолутно "непознато X", данас не више тако непознато али и далеко од објашњивог.
Metronomy:
Zanimljivo je tvrditi da su jedino retoričke istine apsolutne istine, naročito ako kažemo da su naučne istine problematične, a kao prvi i najači dokaz uzmemo matematički dokazanu istinu da u istoj ravni ne može da postoji pravougli jednakostranični trougao.
Kliknite za proširenje...
Као што написах, једина наука која има аподиктичке доказе јесте аритметика и геометрија, то јест оне науке које се баве априорним форамама наше сопствене моћи сазнавања, све остале ткз "природне науке", засноване су на претпоставкама, или буквално вери.
 
oziman:
Не постоји као такво, јер када се објекту одузму сви атрибути које му је додао субјекат, (боја, чврстоћа, мирис, укус, или секундарни квалитети као и облик и просторност или примарни квалитети) па и онај "бити објекат", не остаје ништа више за сазнање, тако да не можемо рећи да он постоји у смислу на који си навикао. Постоји као "ствар по себи", али она је трансцендентна, у Кантово време нешто апсолутно "непознато X", данас не више тако непознато али и далеко од објашњивог.
Kliknite za proširenje...
Kad objektu oduzmeš sve kvalitete, šta ostaje? Ostaje njegova SUŠTINA. Na primer i ceo Svemir je objekt, sa svim velikim i malim objektima iz kjih se on sastoji. I kad celom Svemiru i svim objektima oduzmeš sve kvalitete, šta ostaje? Ostaje njihova SUŠTINA. Šta je suština Svemira. Suština Svemira je ono što je postojalo pre Svemira, koje je iz sebe iznedrilo Svemir kao objekt. To je KVANTNI VAKUUM. Šta je suština Kvantnog vakuuma? Suština Kvantnog vakuuma su njegove fizičke i prihičke sposobnosti koje su potrebne da bi putem samopreobražavanja postao objektom koji zovemo imenom Svemir. Koje su to fizičke i psihičke sposobnosti? To su one iste fizičke i psihičke sposobnosti koje i sam Svemir kao objakt ima. Jer, ako iz Nešto koje postoji kao Prvo, a to je Kvantni vakuum, nastaje nešto Drugo, a to je Svemir, tada to Drugo o ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je samo promenilo svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo.

Ozimane, za tebe, kao bajnog filozofa, jedno pitanje za domaći zadatak.

Odgovori, kojim fizičkim i psihičkim sposobnostima mora da raspolaže Kvantni vakuum da bi mogao putem samopreobražavanja da postane objekt zvani Svemir? Ili, kojim fizičkim i psihičkim sosobnostima mora da raspolaže Svemir da bi mogao da ima sve one kvalitete objekta koje već inače ima? Koje će da izgubi kada prestane da koristi te svoje fizičke i psihičke sposobnosti i prestane da bude objektom, tako što će ponovo da se pretvori u Kvantni vakuum?

Mislim da ćeš lalo moći da odgovoriš na ovo pitanje, jer sam se služio tvojim terminim i pomoću njih ti gotovo sve objasnio.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top