Quantcast

Необјављени интервју генерала Младића

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
Пред вама је интервју који је генерал ВРС Ратко Младић дао америчкој телевизији Си-Ен-Ен 1995. године и који из (не)познатих разлога никада није објављен. Време интервјуа је август 1995. године, вријеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО војске против Војске Републике Србске и Републике Србске Крајине. По мишљењима аналитичара, интервју није никада објављен јер генерал Младић разложно и са одличним аргументиума објашњава позицију Срба и оправдава борбу Срба за самоодржањем на вековним животним просторима. Просечном гледаоцу Си-Ен-Ен-а би био нејасан преокрет са „лоших“ момака на „добре“ момке. Било је једноставније погазити начела новинарске професије и овај интервју не објавити, ради испуњења политичких циљева западних влада и наставка уобичајене поделе на „добре“ и „лоше“ момке.

Први део:

Ми смо тек уназад, неколико седмица прогласили ратно стање да би се одбранили од хрватско-муслиманских снага и њихових спонзора из света који су на овај простор довели плаћене убице од Ирана па до неких западних земаља. Ја бих само још једну реченицу, дозволите да Вам кажем, да Вас обавестим. Једном сам приликом рекао. Над нашим народом до сада је испробано сво оружје које је произведено на планети, изузев подморничког и нуклеарног. Не знам да ли ћете Ви као новинар ЦНН-а смети објавити ову моју реченицу коју ћу Вам сад рећи , а ја бих је рекао у интересу мира. Лично сам био присутан када су нас бомбардовали авиони Ф-16 и неки њима слични. И у том моменту нас није болело толико што су нам деца од њих гинула, већ нас је болела неразумна одлука потомака оних предака из Америке који су раме уз раме у Првом и Другом светском рату са нашим очевима и дедовима у истом рову умирали и против истог зла се борили. Тада су потомци ових које они сад подржавају били у спротним рововима и заједно са аустро-угарским хордама или Хитлеровим. Нажалост, ето и то је једна од заблуда и света и од трагичних истина овог тешког и суморног рата у кога су многи умешали прсте.

Н: У исто вријеме док се говори о избјегличкој кризи Срба из Крајине, амерички медији посебно говоре и о наводно масовним гробницама у Сребреници, муслиманским, и о огромном броју несталих људи, а масовне гробнице су фотографисане из ваздуха па Вас пита да ли је то тачно, шта је са тим људима.
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
РМ: Ја Вас могу обавестити да је о Сребреници потписан споразум априла и маја 93. године којима где су оне дефинисане и јасно омеђене као заштићене зоне у којима не може бити нико наоружан сем војника УН. Ми смо из Републике Србске пружили сву могућу помоћ и снагама УН и цивилном муслиманском становништву које се норманлно снабдевало у Сребреници, Жепи, Горажду, Сарајеву, Бихаћу скоро три године. Уместо да снаге УН разоружају муслиманске формације, како су преузеле обавезу по споразуму који смо потписали ја и генерал Морион, они су те заштићене зоне претворили у терористичке, фундаменталистичке базе који су вршили нападе према нашим селима и градовима. Муслимани из Сребренице и Жепе су у ширем рејону та два места попалили више од двеста србских села и у више села масовно побили народ, измасакрирали сво србско становништво. Ми смо у више контаката и са другом страном и посебно са надлежним командама унпрофора и одговарајућим институцијама међународне заједнице, било на нивоу владе или председништва Републике или на нивоу Главног штаба, упозоравали да се мора обезбедити разоружање муслиманских формација и да зона буде потпуно демилитаризована, што није учињено.

Н: Шта се десило са.....?

РМ: Само дозволите да Вам објасним мало шире, ја ценим Вашу новинарску радозналост, али би желио да саслушате целу генезу да би могли имати јасну слику јер усмерена питања и исецкани одговори могу имати криву слику у медијима, нарочито телевизија. Може да се злоупотреби, што је у овоме рату учињено безброј пута на нашу штету. Од 93. па до ове године ми нисмо предузели ниједну акцију према Сребреници и Жепи иако смо пратили наоружавање муслимана који су чак и хеликоптерима Ми-17 пребацивали оружје из Ирана и убојна средства. Такав један хеликоптер смо прије два-три месеца оборили у рејону Жепе. Не би се десило у Сребреници и Жепи то што се десило да муслимани нису предузели акцију из Сребренице и Жепе која је била у директној функцији њихове најављене офанзиве за деблокаду и ослобађање Сарајева. Они су на енклаву Сарајево напали, и то је заштићена зона, мада није дефинисана никаквим споразумом двију страна. И то су напали тежишно из зоне искључења са планина Игмана и Бјелашнице, са које су се повукле снаге Војске Републике Србске 93. године и које су са поверењем предате снагама мира са намером да у њих не улазе ни наше ни муслиманске снаге, што су муслимани злоупотребили. Светски медији, па и Ваша цењена кућа је пратила муслиманску офанзиву у Сарајеву и према Сарајеву и колико знам нисте заузели енергичан став нити сте осудили њихове офанзиве из зоне искључења нити ка заштићеној зони Сарајево.

Н: Са пуним поштовањем према Вама, инсистира да му се одговори на питање о Сребреници и Жепи.

РМ: Јесте, ја са још већим поштовањем према њему инсистирам да он буде стрпљив и да ме саслуша и да му ја кажем, јер ја говорим истину, и онако како је било, а то су чињенице које не може оповргнути ни наука јер ово што ја говорим и што ћу Вам рећи, све је снимила камера. Тако, да ћете једног дана и ви и свет бити правилно информисани.

У јеку највећих и најжешћих битака око Сарајева, муслимани из Сребренице и Жепе су 26. и 27. јуна, уочи великог србског празника Видовдана, извршили терористичке испаде, ширих размера из Сребренице и Жепе на нашу териротрију. Упали су у село Вишњицу ...

(пауза интерјуа) ...Камерман – морам да промијеним траку...

РМ: ...неограничену моћ имају и као медији, велику моћ и онда је добро да што више тога сазнају.

Колико видим, овај господин је јако стрпљив, који снима, врло је симпатичан момак..

Н2: Ми би разговарали са Вама читав дан.

РМ: Нећу ја имати времена за читав дан, али надам се да ће некада бити прилике да разговарамо и у другим околностима и у срећнијим и у мирнијим временима. Ако је спремна техника, ако дама да команду, ми можемо продужити. Стао сам код села Вишњице.

(крај паузе – трака промијењена)

РМ: Они су у селу Вишњице и селу Бања Лучици масакрирали све што су ухватили живо и убили су нам неколико војника. На такав њихов напад ми смо одговорили контраофанзивом на том простору и максимално водећи рачуна да не дође до цивилних жртава, нити да неко буде повређен од припадника унпрофораи поред тога што је авијација НАТО пакта без икаквог разлога дејствовала против нас, чак и по цивилним циљевима у рејону и Сребренице и Жепе.

Трећи део:

На моје питање, ако он пружа отпор....
....молим да Ви одговорите. Шта сте урадили према ономе који је са пушком, са оним ћорцима пуцао на Белу кућу? Да ли сте га привели суду? Господине, шта је било са тим човеком?

Н: Он је у затвору и он мисли да ће да остане у затвору...

РМ: Не, није тачно, убили сте га пред камерама на улици. Ви се интересујете шта је са дивизијом терориста из Сребренице, а ја се интересујем шта је са једним терористом који је направио сулуду акцију да пуца у близини Беле куће. Ви сте велика земља, велика сте телевизијска кућа, слуша вас цео свет, постављате велика питања и молим Вас говорите људима истину. Шта би ви да се у Лос Анђелесу или у неком малом граду формирала дивизија од десетак, дванест хиљада наоружаних из Ирана. Би ли дошли мене да интервјуишете или би били присутни у Лос Анђелесу?

Н: Он се опет интересује и жели да зна шта се десило са људима у Сребреници. Да ли су они погинули у борбама или се држе негдје као заробљеници или је нешто друго?

РМ: Ја мислим да се њих навјевћи број пробио на територију коју контролишу муслимани о чему је на крају крајева у њиховој скупштини поднио Расим Делић и најављује да ће веома брзо постројити Сребреничку дивизију. Један мали део се предао и они који су се предали, они су под нашом контролом и пријављени су или ће бити пријављени Међународном црвеном крсту, а један део је и погинуо. И наших и њихових. Ви можете питати припаднике међународних организација који су били присутни у Жепи. Ми смо њихове погинуле сахрањивали у њихова муслиманска гробља на том простору. Ми се..

Н: Значи нема масовних гробница и није било смакнућа?

РМ: Само што је погинуло у борби, то је морало из хигијенских разлога да се склони на одговарајућа места и да се сахрани док не буду размењени посмртни остаци са другом страном.

Н: Значи, просто је могуће да су то видјели авиони. Јесу ли то те масовне гробнице?
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
РМ: Прво, ваше приче о авонима и ваше приче америчке о томе да знате шта је у васиони, у ваздуху, човеку у глави и у земљи и на земљи су нетачне. И ја не бих желио да на провокативна питања дајем одговоре ни да подгрејавам светску јавност око неких минорних питања јер у овоме тренутку много има значајнијих питања од Сребренице и Жепе или од муслиманских терориста и њихове судбине.

Н: Шта је Ваш план за Горажде и Сарајево?

РМ: Ја рачунам да сте Ви новинар, да нисте официр. Ако сте новинар онда постављате из искуства питања, а ако сте официр онда из незнања. Ваљда не очекујете да моје планове откривам пред камерама ЦНН-а. То су споредна питања, можда вероватно на путу ономе, глобалном. Ја очекујем да постављате питања о миру, о прекиду рата, али не бих желио да Вам останем дужан и на овакво питање. Горажде је јасно дефинисано, тамо је круг пречника три километра, који је демилитаризован. Муслимани, нажалост нису поштовали, па ван тога круга држе још једну дивизију муџахединску и они не могу уживати заштиту међународних мировних снага јер мировне снаге нису да чувају наоружане исламско-фундаменталистичке дивизије, већ да чувају мир. И они који су гарантовали безбедност са нивоа Савета безбедности и УН, они морају обезбедити да се те снаге разоружају и да тамо завлада мир и за србски и за муслимански народ. И да се омогући нормална комуникација, коришћење комуникације долином реке Дрине, јер она је од стратегијског значаја за србски народ. А слично је тако и са Сарајевом и ја мислим и једно и друго, као и бројна друга питања на овом простору, требају се решавати за преговарачким столом, политичким и дипломатским средствима, разумним главама и главама које знају шта хоће и шта је логично да се направи, шта је праведно, једнаким приступом на основу међународног права и релевантних повеља УН, а не да се решавају оружјем и његовим гомилањем на овим просторима. Можда ви у Америци мислите да је гомилање оружја овде или тренажа ваших момака у бомбардерима Ф-16 и Ф-18 велика безбедност Америке јер је то далеко преко једне и друге баре. Али ја сам више склон веровању да је оружје тако страшан производ људскога ума, а да је рат таква страшна појава у човечанству кроз векове од његовог постојања. Када би се ја питао, и једну и другу реч би забранио да се употребљава на језицима свих народа света, а не би се сложио да се оружје производи и као дечје играчке од пластике. Можда ће Вам ово бити чудно, али се придружујем оним генералима из прошлости и садашњости који су нажалост то разумели на својој кожи као и ја, да нико више не жели мир од војника и генерала. Ово Вам ја не говорим ради тога што ја на нама испробано оружје високе технологије из великог броја земаља света, и не из страха. Ја сам већ пету годину у рату и спортским жаргоном речено, у врло доброј сам кондицији за вођење рата. Ми немамо другог излаза него да бранимо свој народ. Али би моја порука била да цело човечанство, ако то није извукло поуку из трагедије Вијетнама, Блиског истока, рата у Заливу, рата у Чеченији, да извуче поуку из овог страшног, грађанског, верског, регионалног рата у коме су умешали прсте чак и велике неке силе и да се рат прекине. Да се седне за преговорачки сто и мирним путем разреше спорна питања.

Н: Разговарајмо о миру. Када се овај рат може завршити?

РМ: Ја нисам врачара и не бавим се прогнозама и не бих могао одређивати временске термине. Ово би питање требало поставити у Савету безбедности УН и у великим светским центрима моћи, одакле је нажалост, из њих појединих, и продукован овај рат и њиме се управља. Он се дозира са већим и мањим интензитетом и усложава се. По мени је могуће врло брзо решење и заустављање рата под условом да се међународна заједница на бази науке и достигнуте свести и памети човечанства, поштено и неутрално стави према свим сукобљеним странама на овом простору. Да призна и србском народу који је вековима државотворан на овим просторима оно што му је одузела неразумним одлукама и резолуцијама. Одузели су нама државу коју смо хиљадама година имали, а дали је некима који је у историји никада нису имали. Рецимо Словенцима, Хрватима или сад ово што има појединих снага из Америке која жели да направи исламску земљу на Балкану преко Алије Изетбеговића. Ја не могу ни као човек, ни као генерал да поверујем да би се Америка одлучила да ствара мали Иран у Европи.

Пети део:
И да опере своје лице срамоте којим нам је увела блокаду, не једноструку већ двоструку. И поред званично прокламованог ембарга на увоз оружја на ове просторе, Хрвати и Муслимани су се наоружали авионима, хеликоптерима, тенковима, бродовима и муниције имају више него брзе снаге, ове, за интервенцију. Можда су им и неке од њих притекле у помоћ сада, јер до уназад двадесет дана нису имали ништа. А ми, замислите, не можемо да добијемо гориво да превеземо триста хиљада бескућника из Републике Србске Крајине до неке сигурније пољане у Србији иил Републици Србској. Или не можемо да добијемо лекове за старе и изнемогле или млеко у праху за оне бебе које умиру по путу. С којим правом.... Ја бих рецимо, да сам новинар као Ви, опростите на сугестивном питању, али нисам убеђен да Ви то смијете питати. Ја бих питао са којим правом је уведена блокада србскоме народу. И да ли је то правно исправно, да српски народ који вековима има државу, сада нема признату државу од стране међународне заједнице. И скоро сам гледао мало ЦНН па сам видио да приказујете живот неких племена из Амазона или из оне Калахари пустиње, оне Пигмеје који још племенским животом живе, а о нама Србима се причају идиотске глупости, о некаквим масовним силовањима, о некаквим сатанизацијама које немају никакве везе са истином. Дозволите ми да Вас обавестим да су то и снимали ваши медији, нађите те архивске снимке из 93. године, за време рата између Муслимана и Хрвата, ми смо омогућили Хрватима да логистицирају и своје становништво и своје снаге преко наше територије. Прихватили смо њихове жене, дјецу, па чак војнике и официре и са оружјем их пребацили из рејона Жепча и Усоре на територију Херцег Босне. Њих око тридесет хиљада. Само у једном дану смо им пребацили деветстотиначетири наоружана војника и официра.

Н: Са обзиром да желите мир, како се осјећате да сте етикетирани као ратни злочинац?

РМ: Сад ћу одговорити и на то питање. Очекујем такво питање, јер ви сви који долазите из западних кућа имате клише у глави и постављате стално иста питања.

Н: Ви сте војник, Вама вјерујем.

РМ: Ја ћу Вама да одговорим. Дозволите да наставим. Врло интелектуално, интелигентно ми делујете. И Ви и као неке колеге и колегинице ваше које су ми поставиле такво питање. Али вероватно сте урамљени као нека слика на зиду одговарајућим политичким димензијама. Или неким уредничким жељама.

Док су водили борбе око Вареша, примили смо двадесетпет хиљада њихових жена и деце, омогућили смо Хрватима да своје оружане формације из рејона Кисељака и Витеза пребаце у помоћ своме народу у Вареш. Омогућили смо им да њихови војници и официри након пораза од Муслимана код Вареша напусте ту територију и оду безбедно са оружјем у рејон Стоца где смо их предали њима иако су неке злочине чинили према нашем народу. У рејону Бугојна и на планини Комар примили смо више од десет хиљада њихових војника и становника које смо преко Купреса предали у Ливно, да би Хрватска напала на тај исти Купрес само неколико месеви касније. Као и на Грахово и Гламоч и Републику Српску Крајину преко које смо им испоручили њихове људе. Следеће. У току 93. године, у периоду борби око Сребренице и Жепе, једина смо војска на свету која је тако поступила, омогућили смо да Муслимани помоћу хеликоптера унпрофора евакуишу у једном дану 495 рањених својих војника и официра, из Сребренице и 202 из Жепе. Тај број се увећао јер је евакуација трајала неколико дана. А из Горажда 94. године, априла месеца, негде око 753 њихова официра и војника рањеника су евакуисани хеликоптерима УН-а, иако нас је код Горажда бомбардовала авијација НАТО пакта која је побила наше медицинско особље у једном селу. Из Гацка је тај лекар и медицинске сестре. Можете то отићи негде и да снимите да потврдите да ово што говорим, да је истина. И, идем на Ваше питање.

Делимично сам пратио ту харангу против мене преко Хашког суда. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци припадам свом народу. Нисам као ни мој народ почео први рат и никоме тај наш народ и његово руководство, па ни ја као генерал још нисмо објавили рат. Тај је рат објављен нама и почели су га против нас нажалост они, који су 1914. и 1941. са страним трупама Аустро-Угарске монархије и Хитлеровим фашистичким хордама кренуле у клање и бацање у јаме србскога народа. Ја свим својим бићем и свим својим умећем браним свој народ од истребљења јер су га напале хрватско-муслиманско оружане формације мимо воље, сигуран сам, великог дела хрватског и муслиманског становништва, а по налогу светских центара моћи који желе да Балкан и Европу германизују или исламизују.
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
И никакве судове сем суда мога народа, нити признајем, нити ми треба одбрана јер то су идиотске флоскуле настале из оних центара који су продуковали лажи преко којекаквих пабликријешена и сличних организација, које су на овом простору направиле такав хаос да међународна заједница, не зна или не види или неће да види излаз из овога свега. И следеће, дозволите да Вам кажем овако, пошто сте ви велика кућа. За мене није битно колико ћу живети, већ ми је битно шта ћу за свога живота урадити за мој народ и колико ћу допринети да се он у овом тешком страдању спаси од свих оних који су на њега кренули и оних који подржавају наше непријатеље и имају велику моћ. Ја сам то рекао генералу Смиту и генералу Жанмијару и неким генералима који су претили некаквим бомбардовањем, а један је из Ваше земље. Ми смо на својој земљи, отворени смо за мир и сарадњу са свим народима и земљама света. И српски народ, нити ја лично, нити имамо расних, нити верских, нити било каквих других предрасуда. И могу моћници донијети одлуку да нас униште, али то неће успети, јер наша љубав према родној груди и жеља за животом је јача од свог оружја којим располаже планета. Опстаћемо, јер и ово страдање србског народа из Републике Србске Крајине дало нам је снагу.

Шести део:
Откуд Вам право као човеку и новинару, претпостављам да сте хуман човек јер сте новинар, да се толико интересујете за енклаву, било коју, било да је то Жепа или Сарајево, а не постављате ни једно питање како је србском народу у двострукој енклави која му је наметнута вољом светских моћника, па и ваше земље, да не можемо да увеземо кисеоник за старце којима то треба? И дозволите да ми одговорите на питање. Јесте ли Ви срећан или несрећан човек што се тако монструозно примењују санкције на србски народ и у Републици Србској и у Србији? И молим Вас, егзодус овај и ова колона дуга 600 километара избеглица је последица тих монстроузних одлука о санкцијама српског народа и њиховој сатанизацији. Из светских центара моћи се чини све да се што више замути вода овде да би се реализиловали прљави циљеви доминације над Балканом. Балкан треба оставити на миру и балканским народима и помоћи им да нађу излаз из ове голготе.

Н:Последње питање. Као искусан човјек, као војник и као хумано људско биће, да ли има икакав осјећај када би се овај рат могао завршити, пошто је јуче професор Кољевић рекао да би то могло да буде већ за мјесец-два дана?

РМ: Професор Кољевић је политичка личност и он вероватно има више информација. Има контакте са политичким факторима у свету.

Н: Да ли је могуће да се заврши следећег мјесеца?

РМ: Јесте Ви ожењен човек?

Н: Да јесам, двоје дјеце.

РМ: Јесте се Ви икад посвађали са својом женом у животу, у браку?

Н: Нисам.

РМ: Не верујем Вам. Ја јесам са мојом. И некад је љутња трајала... Док смо били млађи љутња је трајала краће, сад дуже. Велика је храброст почети рат, још је већа храброст прекинути рат. Ја сам убеђен да србски народ жели мир и убеђен сам да то желе и муслимански и хрватски народ. И убеђен сам да је уз помоћ међународне заједнице и уз помоћ великих сила могуће и неопходно је, прекинути рат, принудити Хрватску да повуче своје оружане снаге са простора бивше Босне и Херцеговине. Јер да их није она ту имала никада рата овамо не би имало. Сести за преговарачки сто и спорна питања решити у краћем или дужем периоду на једнаким основама јер ми немамо против да Муслимани имају своју државу, да Хрвати имају своју државу. Само смо против да ту државу праве и на милиметру србске земље.
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
Н: Је ли то могуће док су Хрвати у Крајини?

РМ: Они би требали да се повуку из Републике Србске Крајине и да снаге мира преузму и изврше своју функцију и успоставе тамо стање прије агресије Хрватске. Нема Србина, а не би требало бити ни човека у међународној заједници који би требао да верификује окупацију хрватску било ког дела Републике Србске Крајине.

Н: Значи ли то да нема мира док се Хрвати не повуку из Крајине?

РМ: Да Вам кажем. Ја бих одговор на то питање препустио онима који су Хрватској дали зелено светло да изврши агресију на Републику Србску Крајину, а Вама бих рекао да смо петстотина, а на неким просторима шестстотина година водили рат против Турске империје док нисмо ослободили своја вековна огњишта и гробове својих предака. Деценијама смо водили рат против Аустро-Угарске монархије да то исто учинимо и пола деценије смо водили рат против фашистичке Немачке да то учинимо. За наше светиње и нашу земљу много су били бољи наши преци него што смо то ми и наша земља је за наш светиња. Ми нисмо отишли на Аљаску, на Гренланд, на Марвине или Фокланде нити у Вијетнам. Ми смо свој на својој земљи и опстаћемо. И што прије мир наступи биће боље за све сукобљене стране, а и за њихове спонзоре јер бумеранг се увек враћа. Треба утихнути ратне ветрове....

Ви узмите биографске податке генерала Младића, немојте их узимати од мене. Сви генерали који су били у мисији на командним дужностима у бившој Босни и Херцеговини или у команди за бившу Југославију. Међу њима сам упознао много честитих и дивних људи, али такви који су година мојих.. И мени је ово први рат, а неки од мојих колега, нећу да их помињем иза себе имају дванаест или више земаља или ратова и никад нису ратовали на својој земљи јер им је нико никад није напао, а мени визирају пут за Хаг.

Ни СНН нема питања колико ја имам одговора.
-------крај интервјуа-----

РМ: Ау, да Вам не узмем микрофон. Ово би била хуманитарна помоћ .

Ја бих замолио мога сарадника да вам омогући да ви одете у Сребреницу да видите, пошто сте на делком путу, али да то иде преко преса Републике Србске. Поздравите Америку.

Н: Можемо ли у Сребреницу?

РМ: Немам ништа против, ја немам никаквих забрана да ви тамо одете.

Симпатична ова девојка. Ја бих волио да имам оваквог неког шефа. Ја мислим да ће ово њему бити комплимент. Хвала лепо.
 

Guru 42

Veoma poznat
Poruka
13.324
E sad će ga osloboditi.

.. па да су хтели да га ослободе не би га ни хапсили и још да додам, није он тамо што је починио којекакве монструозне злочине, већ да се велике државе, које су иницирале овај рат, оперу од сопствених лажи!!! у првом реду "камен" у мору и усРа, који иначе током претходних шездесет година спроводе, гитлерову, наци- доктрину, под паролом демонкратије:
images7-1.jpg
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.