РМ: Прво, ваше приче о авонима и ваше приче америчке о томе да знате шта је у васиони, у ваздуху, човеку у глави и у земљи и на земљи су нетачне. И ја не бих желио да на провокативна питања дајем одговоре ни да подгрејавам светску јавност око неких минорних питања јер у овоме тренутку много има значајнијих питања од Сребренице и Жепе или од муслиманских терориста и њихове судбине.
Н: Шта је Ваш план за Горажде и Сарајево?
РМ: Ја рачунам да сте Ви новинар, да нисте официр. Ако сте новинар онда постављате из искуства питања, а ако сте официр онда из незнања. Ваљда не очекујете да моје планове откривам пред камерама ЦНН-а. То су споредна питања, можда вероватно на путу ономе, глобалном. Ја очекујем да постављате питања о миру, о прекиду рата, али не бих желио да Вам останем дужан и на овакво питање. Горажде је јасно дефинисано, тамо је круг пречника три километра, који је демилитаризован. Муслимани, нажалост нису поштовали, па ван тога круга држе још једну дивизију муџахединску и они не могу уживати заштиту међународних мировних снага јер мировне снаге нису да чувају наоружане исламско-фундаменталистичке дивизије, већ да чувају мир. И они који су гарантовали безбедност са нивоа Савета безбедности и УН, они морају обезбедити да се те снаге разоружају и да тамо завлада мир и за србски и за муслимански народ. И да се омогући нормална комуникација, коришћење комуникације долином реке Дрине, јер она је од стратегијског значаја за србски народ. А слично је тако и са Сарајевом и ја мислим и једно и друго, као и бројна друга питања на овом простору, требају се решавати за преговарачким столом, политичким и дипломатским средствима, разумним главама и главама које знају шта хоће и шта је логично да се направи, шта је праведно, једнаким приступом на основу међународног права и релевантних повеља УН, а не да се решавају оружјем и његовим гомилањем на овим просторима. Можда ви у Америци мислите да је гомилање оружја овде или тренажа ваших момака у бомбардерима Ф-16 и Ф-18 велика безбедност Америке јер је то далеко преко једне и друге баре. Али ја сам више склон веровању да је оружје тако страшан производ људскога ума, а да је рат таква страшна појава у човечанству кроз векове од његовог постојања. Када би се ја питао, и једну и другу реч би забранио да се употребљава на језицима свих народа света, а не би се сложио да се оружје производи и као дечје играчке од пластике. Можда ће Вам ово бити чудно, али се придружујем оним генералима из прошлости и садашњости који су нажалост то разумели на својој кожи као и ја, да нико више не жели мир од војника и генерала. Ово Вам ја не говорим ради тога што ја на нама испробано оружје високе технологије из великог броја земаља света, и не из страха. Ја сам већ пету годину у рату и спортским жаргоном речено, у врло доброј сам кондицији за вођење рата. Ми немамо другог излаза него да бранимо свој народ. Али би моја порука била да цело човечанство, ако то није извукло поуку из трагедије Вијетнама, Блиског истока, рата у Заливу, рата у Чеченији, да извуче поуку из овог страшног, грађанског, верског, регионалног рата у коме су умешали прсте чак и велике неке силе и да се рат прекине. Да се седне за преговорачки сто и мирним путем разреше спорна питања.
Н: Разговарајмо о миру. Када се овај рат може завршити?
РМ: Ја нисам врачара и не бавим се прогнозама и не бих могао одређивати временске термине. Ово би питање требало поставити у Савету безбедности УН и у великим светским центрима моћи, одакле је нажалост, из њих појединих, и продукован овај рат и њиме се управља. Он се дозира са већим и мањим интензитетом и усложава се. По мени је могуће врло брзо решење и заустављање рата под условом да се међународна заједница на бази науке и достигнуте свести и памети човечанства, поштено и неутрално стави према свим сукобљеним странама на овом простору. Да призна и србском народу који је вековима државотворан на овим просторима оно што му је одузела неразумним одлукама и резолуцијама. Одузели су нама државу коју смо хиљадама година имали, а дали је некима који је у историји никада нису имали. Рецимо Словенцима, Хрватима или сад ово што има појединих снага из Америке која жели да направи исламску земљу на Балкану преко Алије Изетбеговића. Ја не могу ни као човек, ни као генерал да поверујем да би се Америка одлучила да ствара мали Иран у Европи.
Пети део:
И да опере своје лице срамоте којим нам је увела блокаду, не једноструку већ двоструку. И поред званично прокламованог ембарга на увоз оружја на ове просторе, Хрвати и Муслимани су се наоружали авионима, хеликоптерима, тенковима, бродовима и муниције имају више него брзе снаге, ове, за интервенцију. Можда су им и неке од њих притекле у помоћ сада, јер до уназад двадесет дана нису имали ништа. А ми, замислите, не можемо да добијемо гориво да превеземо триста хиљада бескућника из Републике Србске Крајине до неке сигурније пољане у Србији иил Републици Србској. Или не можемо да добијемо лекове за старе и изнемогле или млеко у праху за оне бебе које умиру по путу. С којим правом.... Ја бих рецимо, да сам новинар као Ви, опростите на сугестивном питању, али нисам убеђен да Ви то смијете питати. Ја бих питао са којим правом је уведена блокада србскоме народу. И да ли је то правно исправно, да српски народ који вековима има државу, сада нема признату државу од стране међународне заједнице. И скоро сам гледао мало ЦНН па сам видио да приказујете живот неких племена из Амазона или из оне Калахари пустиње, оне Пигмеје који још племенским животом живе, а о нама Србима се причају идиотске глупости, о некаквим масовним силовањима, о некаквим сатанизацијама које немају никакве везе са истином. Дозволите ми да Вас обавестим да су то и снимали ваши медији, нађите те архивске снимке из 93. године, за време рата између Муслимана и Хрвата, ми смо омогућили Хрватима да логистицирају и своје становништво и своје снаге преко наше територије. Прихватили смо њихове жене, дјецу, па чак војнике и официре и са оружјем их пребацили из рејона Жепча и Усоре на територију Херцег Босне. Њих око тридесет хиљада. Само у једном дану смо им пребацили деветстотиначетири наоружана војника и официра.
Н: Са обзиром да желите мир, како се осјећате да сте етикетирани као ратни злочинац?
РМ: Сад ћу одговорити и на то питање. Очекујем такво питање, јер ви сви који долазите из западних кућа имате клише у глави и постављате стално иста питања.
Н: Ви сте војник, Вама вјерујем.
РМ: Ја ћу Вама да одговорим. Дозволите да наставим. Врло интелектуално, интелигентно ми делујете. И Ви и као неке колеге и колегинице ваше које су ми поставиле такво питање. Али вероватно сте урамљени као нека слика на зиду одговарајућим политичким димензијама. Или неким уредничким жељама.
Док су водили борбе око Вареша, примили смо двадесетпет хиљада њихових жена и деце, омогућили смо Хрватима да своје оружане формације из рејона Кисељака и Витеза пребаце у помоћ своме народу у Вареш. Омогућили смо им да њихови војници и официри након пораза од Муслимана код Вареша напусте ту територију и оду безбедно са оружјем у рејон Стоца где смо их предали њима иако су неке злочине чинили према нашем народу. У рејону Бугојна и на планини Комар примили смо више од десет хиљада њихових војника и становника које смо преко Купреса предали у Ливно, да би Хрватска напала на тај исти Купрес само неколико месеви касније. Као и на Грахово и Гламоч и Републику Српску Крајину преко које смо им испоручили њихове људе. Следеће. У току 93. године, у периоду борби око Сребренице и Жепе, једина смо војска на свету која је тако поступила, омогућили смо да Муслимани помоћу хеликоптера унпрофора евакуишу у једном дану 495 рањених својих војника и официра, из Сребренице и 202 из Жепе. Тај број се увећао јер је евакуација трајала неколико дана. А из Горажда 94. године, априла месеца, негде око 753 њихова официра и војника рањеника су евакуисани хеликоптерима УН-а, иако нас је код Горажда бомбардовала авијација НАТО пакта која је побила наше медицинско особље у једном селу. Из Гацка је тај лекар и медицинске сестре. Можете то отићи негде и да снимите да потврдите да ово што говорим, да је истина. И, идем на Ваше питање.
Делимично сам пратио ту харангу против мене преко Хашког суда. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци припадам свом народу. Нисам као ни мој народ почео први рат и никоме тај наш народ и његово руководство, па ни ја као генерал још нисмо објавили рат. Тај је рат објављен нама и почели су га против нас нажалост они, који су 1914. и 1941. са страним трупама Аустро-Угарске монархије и Хитлеровим фашистичким хордама кренуле у клање и бацање у јаме србскога народа. Ја свим својим бићем и свим својим умећем браним свој народ од истребљења јер су га напале хрватско-муслиманско оружане формације мимо воље, сигуран сам, великог дела хрватског и муслиманског становништва, а по налогу светских центара моћи који желе да Балкан и Европу германизују или исламизују.
