...ili pak istina,koju mnogi vernici ne zele da prihvate
Ako je drzava zaista sekularna,kako je moguce da Beograd ima svoju slavu?Dakle,radi se o proslavljanju jednog iskljucivo verskog i to pravoslavnog obreda.A sta sa ostalim ljudima koji zive u BG-u?Muslimanima,katolicima,jevrejima,budistima,ateistima i svima ostalim?Jesu oni manje vazni od gradjana koji su pravoslavne veroispovesti?
Hajde da krenemo od toga,pa mozemo natenane da obradimo svaki slucaj krsenja sekularnosti pojedinacno,pa da vidimo da li je Srbija sekularna ili ne.
Како је српски народ и православни верници велика већина у Србији, као и у Београду, ништа чудно није што Београд има своју славу. Многи градови на свету имају своје заштитнике у ликовима светаца. То не значи да су православци важнији већ да су домаћини на овој територији. Тиме се не умањују права свих осталих верника других вероисповести. Нико не тера било кога да прославља тај дан, што би било наметање верског утицаја. Нико од верника друге вероисповести као ни атеисти, не мора да слави славу града Београда.
Право да се измени прослава града Београда није укинуто, постоје легални и легитимни начини да се то уради. Убедите све људе да је штетно славити славу града Београда и сигурно ће се десити неке промене.
Са друге стране, ако већина жели да дан града буде прослављан на овај начин, повезан са православљем, зашто би мањина требала да одређује шта је добро а шта не? Да кренемо екстремније, можда би неко желео да само један човек одређује шта је добро а шта не? Има то свој назив и познато је историјски...
Секуларност државе не значи да нека верска организација, како већинска, тако и мањинске, немају никакав утицај на политику државе и на функционисање државе. Секуларност државе значи да верске организације немају право одлучивања и вршење власти. Али, ако је 30% становника државе верски опредељено, то значи и да је 30% бирача верски опредељено и да ће свој глас дати оној странци, покрету или партији који у свом програму промовишу вредности за које се залажу и њихове духовне вође. Ако у том смислу неко каже да Србија није секуларна држава, онда би требао да размисли које све утицаје околине треба искључити из фактора одлучивања. Уклањање свих фактора одлучивања може само довести до тога да се одлучивање препусти гомили дечурлије која о животу не знају ништа.
Да видимо дефиницију секуларности:
"Sekularnost ili sekularno uređenje je odvojenost države od bilo koje crkve i samim tim bilo koje religije.
Sekularnost ne znači uništavanje ili zabrana religije već omogućava kompletnu slobodu religioznosti svim građanima ravnopravno, nezavisno od toga da li oni pripadaju većinskoj religiji ili ne.
U sekularnoj državi svi ljudi imaju pravo da praktikuju svoju religiju slobodno, međutim država i njene institucije su kompletno neutralne i ne smeju ni na koji način da favorizuju bilo koju religiju, bez obzira da li je ona većinska ili nije."
http://sr.wikipedia.org/wiki/Sekularnost
Овде вероватно буни онај део који каже да држава не сме да фаворизује једну религију? Па као што сам навео горе, држава као таква и не фаворизује једну религију, али бирачи, политички чиниоци, већина одлучује да изабере да се слави слава града Београда (да не спомињем историјски аспект овог начина прослављања). Сматраш ли да би зарад 3-5% оних којима смета слава града требало укинути ту славу?
