ODIEBITE OD MENE!
Postoji naime..jedna šira populacija koja već predugo ugrožava nas ostale.
To su mladi roditelji.
Svuda ih ima. Po prodavnicama, poštama, parkovima, autobusima..gde god mrdneš, eto ti neke keve koja vucara svoje derište u naručju.
Ali ajde što ga vucara, nego što negde očekuje da je to i moj /tvoj / naš problem.
Gde ti je auto ženo? Nemaš..A što si pravila dete kad nemaš auto? Dete zaslužuje bolje od toga.
Znam da bi na ovo skočili mnogi dušebriznici..“deca su blago sveta“, „deca su budućnost“ bla bla bla bli ble blo..ali nemoj da se lažemo – niko od tih mladih ljudi, dok su se kresali, tucali i prcali nije na umu imao svetsku populaciju , već su imali na umu nešto sasvim drugo .
Tačno vidim da većina tih žena, pre nego je rodila dete NIKAD u životu nije imala život. Bile su ljuta margina, luzeri, nula. Ali, dečije usrane pelene su ulaznica u svet odraslih i sada ona (sa sve tim pelenama) ide, gura se kroz redove, drži visoko u naručju kao štit, svoje ni krivo ni dužno dete, koje kenka, plače, slini, grabi ostale za kosu, za nos..Ta žena je sada najednom hrabra, sada će je društvo konačno prihvatiti.
Oće malo sutra.
Da se razumemo: onog dana kada društvo svakoj ženi za svako dete, da jednu doživotnu platu, kada joj za drugo dete dodeli stan u vlasništvu – onda možemo da pričamo o prihvatanju i poštovanju žena, ovako – trt.
Gade mi se ti ljudi, u istim trenerkama, masni, neispavani, čupavi, krmeljavi..sa svojim kesama, flašicama, fotografijama
hello? Imate li negde u svesti ideju da oko vas postoje ljudi koje a.p.s.o.l.u.t.n.o. ne zanima kada je i da li je vaše dete prdnulo, podrignulo ili povratilo?
Fak of od mene!
Jesam li vam ja kriv što tog dana niste stavili kurton? Nisam.
Jesam li vam ja kriv što ste rodili dete u društvu koje decu (a ni roditelje) ne tretira kako treba? Nisam.
Dakle? Dakle – odiebite od nas, koji čekamo, koji sedimo, koji uživamo u svom miru i nemiru.
I sledeći put prst na čelo – roditelj se ne postaje izlivanjem njegove slinave spermuštine u njen stomak, već se roditelj postaje stvaranjem uslova da se dete ne muči.
Postoji naime..jedna šira populacija koja već predugo ugrožava nas ostale.
To su mladi roditelji.
Svuda ih ima. Po prodavnicama, poštama, parkovima, autobusima..gde god mrdneš, eto ti neke keve koja vucara svoje derište u naručju.
Ali ajde što ga vucara, nego što negde očekuje da je to i moj /tvoj / naš problem.
Gde ti je auto ženo? Nemaš..A što si pravila dete kad nemaš auto? Dete zaslužuje bolje od toga.
Znam da bi na ovo skočili mnogi dušebriznici..“deca su blago sveta“, „deca su budućnost“ bla bla bla bli ble blo..ali nemoj da se lažemo – niko od tih mladih ljudi, dok su se kresali, tucali i prcali nije na umu imao svetsku populaciju , već su imali na umu nešto sasvim drugo .
Tačno vidim da većina tih žena, pre nego je rodila dete NIKAD u životu nije imala život. Bile su ljuta margina, luzeri, nula. Ali, dečije usrane pelene su ulaznica u svet odraslih i sada ona (sa sve tim pelenama) ide, gura se kroz redove, drži visoko u naručju kao štit, svoje ni krivo ni dužno dete, koje kenka, plače, slini, grabi ostale za kosu, za nos..Ta žena je sada najednom hrabra, sada će je društvo konačno prihvatiti.
Oće malo sutra.
Da se razumemo: onog dana kada društvo svakoj ženi za svako dete, da jednu doživotnu platu, kada joj za drugo dete dodeli stan u vlasništvu – onda možemo da pričamo o prihvatanju i poštovanju žena, ovako – trt.
Gade mi se ti ljudi, u istim trenerkama, masni, neispavani, čupavi, krmeljavi..sa svojim kesama, flašicama, fotografijama
hello? Imate li negde u svesti ideju da oko vas postoje ljudi koje a.p.s.o.l.u.t.n.o. ne zanima kada je i da li je vaše dete prdnulo, podrignulo ili povratilo?
Fak of od mene!
Jesam li vam ja kriv što tog dana niste stavili kurton? Nisam.
Jesam li vam ja kriv što ste rodili dete u društvu koje decu (a ni roditelje) ne tretira kako treba? Nisam.
Dakle? Dakle – odiebite od nas, koji čekamo, koji sedimo, koji uživamo u svom miru i nemiru.
I sledeći put prst na čelo – roditelj se ne postaje izlivanjem njegove slinave spermuštine u njen stomak, već se roditelj postaje stvaranjem uslova da se dete ne muči.
