misliš da je baš neophodno da se uradi nešto baš toliko nemoralno ? ili je dovoljno da povređivanje traje godinama
a za mržnju ne znam, to je baš teška kvalifikacija
Vidi, ako me partner prevari, mogu da stvarim odbojnost prema njemu kada to saznam. Ali recimo, ako me on prevari, a usput to uradi sa mojom dobrom drugaricom (necu Sebastijanov primer, jer to je vec bolest), moja negativna emocija ide stepen vise jer se ne osecam prevarenom nego je on do te mere bezobrazan da to uradi sa mojom drugaricom (za koju se sada vec postavlja pitanje da li mi je drugarica) pocinje da mi se gadi jer ovo sto je uradilo se kosi ako nista drugo bar sa nekim osnovnim vaspitanjem i postovanjem. A ako na sve to jos prica neistine o meni i blati me na svakom cosku, to vec pocinje da izaziva mrznju.
Ovo je malo plasticno opisano. Znaci, sama prevara kao takva ne bi izazvala mrznju, ali u konstalaciji sa ostalim njegovim akcijama, bi.
E sad, i tu ima razlike. Ovo je scenario ako govorimo o prevarenoj zeni koja je ipak emotivno stablna, zrela licnost. Ako pricamo o zeni zarobljenoj u emocijama deteta (a samim tim i reakcjama), kod nje ce samo prevara izazvati mrznju. Ako krenemo dalje, kako to nije adekvatna reakcija, jer jacina razvijene emocije nije u skladu sa onim sto ju je izazvalo (ma sta neko mislio) da li je to onda zaista mrznja ili obicno histerisanje?
Prelazak iz ljubavi u mrznju pravolinijski se desava uglavnom kod emocionalno nestabilnih i nezrelih osoba. Kod izgradjene licnosti to ide malo teze, jer ona zna kako da se na konstruktivan nacin nosi sa problemom/frustracijom. Partner je prevari, da mu jos jednu sansu, on to opet uradi i razidju se (ili se razidju odmah posle prvog puta). Da bi neko psihicki stabilan presao iz jake pozitivne emocije u jaku negativnu, kao sto je mrznja mora bas emotivna Hirosima da se desi i da to sto taj neko uradi bude to te mere gadno da jednostavno nema dalje.
Sa mrznjom je usko skopcan i oprost i mogucnost prastanja generalno. Emotivno dete ne zna i ne zeli da oprosti jer se na taj nacin stiti. Zrela osoba mrzi, pa oprosti, ali promeni odnos prema toj osobi (najcesce se radi o prekidanju odnosa i bilo kakvog kontakta). Oprost je po meni veliki deo emocije zvane mrznja i treba biti jaka i stabilna licnos da bi zaista nekome oprostio. S tim sto isto tako mislim, ako ne oprostis, ali ne prozivljavas mrznju (ima i toga) je mnogo manje zlo nego ne oprostiti uopste i mrzeti za vjek vjekova.
Ali ovde vec sad ulazimo i u pitanje vere, koji malo ljudi zaista ima (ne mislim da religiju, moze se vera imati i u druge stvari).
- - - - - - - - - -
au odoste u duboke psihologije a to već nije za mene
Trazio si da ti objasnim
to je već bizarna priča
