Neizvesnost, tvrdi pazar, privlacenje...

Lollol:
Obicno kazu da oni koji glume "tvrdi pazar" i nisu uvek dostupni kada ih decko, devojka pozovu su nekako pozeljniji, jer druga strana nikada nije na sigurnom, nema taj neki osecaj sigurnosti i onda mora da se vise trudi oko te osobe i da se nekako vise angazuje, tj. veze.
Kada citamo tako neke "savete" kako primera radi ne biti otirac, potrcko ili sta vec, svi kazu, nesto kao "budite svoji" "nemojte uvek biti dostupni, nemojte se prvi javljati i sl". I mislio sam da su takvi saveti glupi, jer, cemu igre, sad cu da se ne javljam, pa neka me se uzeli i neka se javi prvi / prva ako joj je stalo.

Medjutim, otkrio sam skoro da je jedan naucnik 60-ih godina proslog veka sproveo eksperiment na majmunima i psima. U eskperimentu majmuni bi imali "vestacku" majku, koja bi ih "gurala" od sebe zahvaljujuci vazduhu pod pritiskom, ili elektrosokovima, cime vec, ne secam se, dok su psi bili tretirani ljubazno i puno paznje ili tretirani grubo u nasumicnim intervalima tako da te zivotinje nikada nisu bile "na sigurnom" tj. nisu imali siguran izvor ljubavi, paznje i podrske, i zbog toga su se vise vezivale, tj. trudile da dobiju tu paznju koja im je bila preko potrebna, upravo zbog te "neizvesnoti".

E sada, moje pitanje je, da li i ljudi funkcionisu tako, da li se vise vezujemo, tj. vise trudimo oko nekog, ako znamo da sa tom osobom nismo na sigurnom? Nikad ne postoji ona sigurnost, ona je tu, uvek i zauvek, vec postoji strah da ce otici, da ce nas odgurnuti i stoga se vise trudimo? Znate kako kazu, sada generalizacija, ali da muskarci jure za kuckama koje ih ne sisaju 2% i koje ih tretiraju kao otirace, dok zene isto tako jure za muskarcima koji ih ne sisaju dva posto, ili da ljudima dojadi neko ko im je uvek na raspolagaju u fazonu "da draga", "da dragi" i onda tu osobu pocnu da uzimaju zdravo za gotovo jer je toliko predvidiva i tu, uvek, ma sta da druga osoba uradi, ona je uvek tu.

Da li je su oni nedustupni pozeljniji nama ljudima, da li nas neizvesnost (strah od odlaska) primorava da se vise trudimo oko nekog i zasto je to tako?
Kliknite za proširenje...

Za većinu ljudi jeste tačno... mada sve to zavisi da li si sam po sebi dominantna osoba ili nisi. Ako jesi, ti prosto eliminišeš ljude koji na tebe ne obraćaju dovoljno pažnje.
 
firedragon9:
Dobro, sad si se izvukao malo :D e, ali mora da se vodi racuna da se osoba ipak oseca pozeljnom ili voljenom ili da joj se pruza paznja jer lako moze to da drugacije shvati i onda ode za drugoga...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Нормално. :D

Јер каква је то онда веза или брак у којој се мушкарац постави према жени екстремно стерилно (без икаквог осећаја истинске привржености) као према буђавом хлебу, не зарезује је пет посто,
постави се сувише високо и са неког врха је онда посматра онако - аристократски, и господарски узвишено? Никаква.

Као што исто тако не ваља ни друга крајност (оверлоуд), трајне и непрекидне напаљености, када неко као парна машина иде за том особом - куд она оком, ту он скоком. Перманентно надзирање, гушење, посесивност,
константно љубакање, као да не постоји ништа друго што тај пар треба да ради.
 
DeeLite:
uvek bilo i bice...misim to da su ti tajanstveniji interesantniji...
al se cesto kad dodjemo do njih ispostavi da i nisu bili vredni tog truda...
Kliknite za proširenje...

e, to....slusaj sad...
http://www.lyricstime.com/zabranjen...britanija-postala-probu-eni-dolar-lyrics.html

Na odmoru sam ispred nje
Dubio na glavi
Jer to sam u razredu ja
Najbolje znao

Ko je imao para,
Kupovao joj kifle
Ko je znao riječi,
Pjesme joj je slao

"Đulijano Pike, otrov za klinke,
Ženskih srca on je gospodar
Zavede je u mraku, u velikom parku,
A već sutra je za njom vikn'o
Probušeni dolar"

ali opet mi to nekako ima vise veze sa bas mladim i neiskusnim osobama... :)
 
Lollol:
Obicno kazu da oni koji glume "tvrdi pazar" i nisu uvek dostupni kada ih decko, devojka pozovu su nekako pozeljniji, jer druga strana nikada nije na sigurnom, nema taj neki osecaj sigurnosti i onda mora da se vise trudi oko te osobe i da se nekako vise angazuje, tj. veze.
Kada citamo tako neke "savete" kako primera radi ne biti otirac, potrcko ili sta vec, svi kazu, nesto kao "budite svoji" "nemojte uvek biti dostupni, nemojte se prvi javljati i sl". I mislio sam da su takvi saveti glupi, jer, cemu igre, sad cu da se ne javljam, pa neka me se uzeli i neka se javi prvi / prva ako joj je stalo.

Medjutim, otkrio sam skoro da je jedan naucnik 60-ih godina proslog veka sproveo eksperiment na majmunima i psima. U eskperimentu majmuni bi imali "vestacku" majku, koja bi ih "gurala" od sebe zahvaljujuci vazduhu pod pritiskom, ili elektrosokovima, cime vec, ne secam se, dok su psi bili tretirani ljubazno i puno paznje ili tretirani grubo u nasumicnim intervalima tako da te zivotinje nikada nisu bile "na sigurnom" tj. nisu imali siguran izvor ljubavi, paznje i podrske, i zbog toga su se vise vezivale, tj. trudile da dobiju tu paznju koja im je bila preko potrebna, upravo zbog te "neizvesnoti".

E sada, moje pitanje je, da li i ljudi funkcionisu tako, da li se vise vezujemo, tj. vise trudimo oko nekog, ako znamo da sa tom osobom nismo na sigurnom? Nikad ne postoji ona sigurnost, ona je tu, uvek i zauvek, vec postoji strah da ce otici, da ce nas odgurnuti i stoga se vise trudimo? Znate kako kazu, sada generalizacija, ali da muskarci jure za kuckama koje ih ne sisaju 2% i koje ih tretiraju kao otirace, dok zene isto tako jure za muskarcima koji ih ne sisaju dva posto, ili da ljudima dojadi neko ko im je uvek na raspolagaju u fazonu "da draga", "da dragi" i onda tu osobu pocnu da uzimaju zdravo za gotovo jer je toliko predvidiva i tu, uvek, ma sta da druga osoba uradi, ona je uvek tu.

Da li je su oni nedustupni pozeljniji nama ljudima, da li nas neizvesnost (strah od odlaska) primorava da se vise trudimo oko nekog i zasto je to tako?
Kliknite za proširenje...

Osnovna razlika izmedju svih eksperimenata izvedenih na zivotinjama i covekovog ponasanja je u tome sto zivotinjom vlada instink, a covek ima svest. Kao vrsta koja ima svest i moc razmisljanja covek je nadmocan i njegove reakcije se ne mogu poistovetiti sa reakcijama eksperimentalnih zivotinja. Postoje slicnosti ali su strogo instinktivne i animalne, bez prosudjivanja.

Sve ostalo sto si napisao zavisi od moci prosudjivanja coveka. Recimo ja uvek intenziviram kontakt sa zanimljivom i inspirativnom osobom. Ako ne dobijam ujednacenu povratnu reakciju to moze da bude splet trenutnih okolnosti koje mi druga strana i pojasni. ali ako ne dobijam ni reakciju ni pojasnjenje postaje mi jasno da ja toj drugoj osobi nisam inspirativna i mirim se sa tim. Svako siljenje zblizavanja je uludo utrosena energija. Druga strana mora da ima volju da vas saslusa, odvoji vreme za vas, ako je nema sama od sebe tesko da cete moci necim da navedete nekog da trosi svoje vreme i energiju na vas. Jednostavno kada prepoznavanje nije obostrano glupe su bilo kakve strategije upornosti ili ocajno vezivanje za iluziju o nekome u cijoj osnovi je usamljenost, koja je jak, ali los motiv.
 
Lollol:
Obicno kazu da oni koji glume "tvrdi pazar" i nisu uvek dostupni kada ih decko, devojka pozovu su nekako pozeljniji, jer druga strana nikada nije na sigurnom, nema taj neki osecaj sigurnosti i onda mora da se vise trudi oko te osobe i da se nekako vise angazuje, tj. veze.
Kada citamo tako neke "savete" kako primera radi ne biti otirac, potrcko ili sta vec, svi kazu, nesto kao "budite svoji" "nemojte uvek biti dostupni, nemojte se prvi javljati i sl". I mislio sam da su takvi saveti glupi, jer, cemu igre, sad cu da se ne javljam, pa neka me se uzeli i neka se javi prvi / prva ako joj je stalo.

Medjutim, otkrio sam skoro da je jedan naucnik 60-ih godina proslog veka sproveo eksperiment na majmunima i psima. U eskperimentu majmuni bi imali "vestacku" majku, koja bi ih "gurala" od sebe zahvaljujuci vazduhu pod pritiskom, ili elektrosokovima, cime vec, ne secam se, dok su psi bili tretirani ljubazno i puno paznje ili tretirani grubo u nasumicnim intervalima tako da te zivotinje nikada nisu bile "na sigurnom" tj. nisu imali siguran izvor ljubavi, paznje i podrske, i zbog toga su se vise vezivale, tj. trudile da dobiju tu paznju koja im je bila preko potrebna, upravo zbog te "neizvesnoti".

E sada, moje pitanje je, da li i ljudi funkcionisu tako, da li se vise vezujemo, tj. vise trudimo oko nekog, ako znamo da sa tom osobom nismo na sigurnom? Nikad ne postoji ona sigurnost, ona je tu, uvek i zauvek, vec postoji strah da ce otici, da ce nas odgurnuti i stoga se vise trudimo? Znate kako kazu, sada generalizacija, ali da muskarci jure za kuckama koje ih ne sisaju 2% i koje ih tretiraju kao otirace, dok zene isto tako jure za muskarcima koji ih ne sisaju dva posto, ili da ljudima dojadi neko ko im je uvek na raspolagaju u fazonu "da draga", "da dragi" i onda tu osobu pocnu da uzimaju zdravo za gotovo jer je toliko predvidiva i tu, uvek, ma sta da druga osoba uradi, ona je uvek tu.

Da li je su oni nedustupni pozeljniji nama ljudima, da li nas neizvesnost (strah od odlaska) primorava da se vise trudimo oko nekog i zasto je to tako?
Kliknite za proširenje...

Moguce... :think:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top