- Poruka
- 23.062
Уобичајено је да на питање како се осећамо одговарамо са „добро” или „лоше”. Тиме подразумевамо да су пријатна осећања добра, а непријатна лоша. И у психологији се пријатна осећања означавају као „позитивна”, а непријатна као „негативна”. Зато је „позитивна психологија” дисциплина која се бави пријатним осећањима. Последица оваквог означавања јесте да су у нашој колективној свести непријатна осећања асоцирана са лошим и негативним.
Тиме је потврђен првобитни став малог детета према емоцијама који је Фројд описао као „принцип пријатности”: оно верује ономе што осећа и њему je све што је пријатно – корисно и добро, а све што је непријатно – штетно и лоше. То је разлог због ког дете у почетку избегава све оне активности које су повезане са непријатношћу, ма колико његови родитељи сматрали да су те активности корисне.
Због тога многи сматрају да би било нормално да се човек стално осећа пријатно, а да су непријатна осећања изузетак. Како тај стандард не успевају да остваре у властитим животима, сматрају да треба да још раде на себи.
У стварности, непријатна осећања су веома корисна. Њих осећамо када процењујемо да је нека наша вредност угрожена. Таква осећања нас покрећу на активности чији су циљеви да заштитимо ту вредност и да се прилагодимо. Зато су непријатна осећања у најширем смислу речи повезана са преживљавањем. Као што је бол користан сигнал да нешто са телом није у реду, тако су и непријатна осећања корисни сигнали које је тешко игнорисати, да нешто што нам је важно није у реду. За разлику од њих пријатна осећања су повезана са квалитетом живота.
На ниво језика, непријатна осећања су препозната као важнија. Доказ је што има десет пута више речи за различита непријатна осећања него што постоје за пријатна. Зато што су социјално опажена, као значајнија добила су своје речи – имена.
Разлог што се у психологији непријатна осећања означавају као негативна јесте што је крајем 19. века, када је настајала, психологија преузимала моделе из тада главне науке – хемије. Први психолози су покушавали да направе аналогију између душевног живота и начина рада атома и молекула. Исто оно својство јона да имају позитивно или негативно наелектрисање – валенцу – због чега се привлаче или одбијају, приписано је емоцијама. Право значење осећања са „негативном валенцом” или „негативног осећања” јесте да доводи до одбијања између живог бића које га осећа и предмета који „изазива” појаву овог осећања.
У време афирмације пријатних осећања кроз позитивну психологију, не треба заборавити да су непријатна осећања такође важна и да их је боље звати непријатним, а не негативним.
Зоран Миливојевић
објављено: 22.02.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Negativno-ili-neprijatno-osecanje.sr.html
Тиме је потврђен првобитни став малог детета према емоцијама који је Фројд описао као „принцип пријатности”: оно верује ономе што осећа и њему je све што је пријатно – корисно и добро, а све што је непријатно – штетно и лоше. То је разлог због ког дете у почетку избегава све оне активности које су повезане са непријатношћу, ма колико његови родитељи сматрали да су те активности корисне.
Због тога многи сматрају да би било нормално да се човек стално осећа пријатно, а да су непријатна осећања изузетак. Како тај стандард не успевају да остваре у властитим животима, сматрају да треба да још раде на себи.
У стварности, непријатна осећања су веома корисна. Њих осећамо када процењујемо да је нека наша вредност угрожена. Таква осећања нас покрећу на активности чији су циљеви да заштитимо ту вредност и да се прилагодимо. Зато су непријатна осећања у најширем смислу речи повезана са преживљавањем. Као што је бол користан сигнал да нешто са телом није у реду, тако су и непријатна осећања корисни сигнали које је тешко игнорисати, да нешто што нам је важно није у реду. За разлику од њих пријатна осећања су повезана са квалитетом живота.
На ниво језика, непријатна осећања су препозната као важнија. Доказ је што има десет пута више речи за различита непријатна осећања него што постоје за пријатна. Зато што су социјално опажена, као значајнија добила су своје речи – имена.
Разлог што се у психологији непријатна осећања означавају као негативна јесте што је крајем 19. века, када је настајала, психологија преузимала моделе из тада главне науке – хемије. Први психолози су покушавали да направе аналогију између душевног живота и начина рада атома и молекула. Исто оно својство јона да имају позитивно или негативно наелектрисање – валенцу – због чега се привлаче или одбијају, приписано је емоцијама. Право значење осећања са „негативном валенцом” или „негативног осећања” јесте да доводи до одбијања између живог бића које га осећа и предмета који „изазива” појаву овог осећања.
У време афирмације пријатних осећања кроз позитивну психологију, не треба заборавити да су непријатна осећања такође важна и да их је боље звати непријатним, а не негативним.
Зоран Миливојевић
објављено: 22.02.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Negativno-ili-neprijatno-osecanje.sr.html
Poslednja izmena od moderatora: