AristotelSRB
Aktivan član
- Poruka
- 1.362
Pišem esej na ovu temilicu pa ako imate kakve konkretne primjere, bio bih vam zahvalan....
Negativne strane demokracije
- Začetnik teme AristotelSRB
- Datum pokretanja
MidHealer
Aktivan član
- Poruka
- 1.194
Trebalo bi da počneš od činjenice da "demokratija" nema jedinstveno značenje, odnosno ima taman toliko tumačenja i oblika koliko ima i implementacija iste.
Danas se u državi X pod "demokratija" podrazumeva jedno, u državi Y drugo, a stari Grci su pod demokratijom podrazumevali nešto sasvim treće. Neke implementacije podrazumevaju samo "demokratski proces", ali ne i demokratiju kao metod vladanja, odnosno društvenog uređenja. Recimo, USA su striktno republika sa reprezentativnim sistemom, a ne demokratija, pod time oni podrazumevaju samo "demokratske procese i vrednosti", tipa, svako može biti odabran za javnu funkciju, slobodno glasanje, itd. Velika Britanija je parlamentarna monarhija, sa nekim odlikama demokratije. I tako dalje...
E sad, svaka od ovih implementacija ima dobre i loše strane, zavisno od same implementacije. Uzmeš par primera kroz istoriju od antičke Atine do danas i uporediš, tu ima ihaha materijala.
Grof Vronski
Legenda
- Poruka
- 60.495
Negativna strana, najvažnija i najpogubnija je nedostatak
ili potpuno odsustvo kulture.
Tada se demokratija preobražava u anarhiju
i ispoljava destruktivnost i rušilaštvo !
A, mase u hordu, koju je nemoguće kontrolisati....
ili potpuno odsustvo kulture.
Tada se demokratija preobražava u anarhiju
i ispoljava destruktivnost i rušilaštvo !
A, mase u hordu, koju je nemoguće kontrolisati....
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.720
Najnegativnija joj je osobina sto nije prilagodjena GENETICI LJUDSKE VRSTE.
NEREJ
Aktivan član
- Poruka
- 1.735
Nije bas jasno na sta se odnosi tema. Ja je razumem, prikladno ovom pdf-u, sta o demokratiji kaze filozofija, tacnije, filozofi.
Ali to je preopsirna tema.
Za primer, navescu samo neka razmisljanja koja su karakteristicna za filozofiju.
Jos su sofisti ucili da niko nije dovoljan samom sebi, pa se ljudi udruzuju u drzavu da bi zadovoljili svoje raznovrsne potrebe.
Platon je, zadrzavajuci sofisticku tezu o specijalistima kao strucnjacima ( pa i za politicko delovanje ), razvio teoriju elite filozofa kao vladara. Tako je ucio da je politicko vladanje stvar pojedinih strucnjaka, a ne gradjana.
Aristotel, pak, zadrzava misao da je za svako umece i posao potrebno odgovarajuce znanje, ali, nasuprot Platonu, pokazivao je da politika nije stvar nikakvih mudraca, filozofa, posebnih strucnjaka ni elita, vec razboritih slobodnih i jednakih gradjana.
U tom smislu ce i Aristotel politeju pretpostaviti demokratiji.
Ovo Aristotelovo razmisljanje ( npr. iz Politike i Nikomahove etike ) treba i danas uzeti u obzir.
Naime, on je politeju ( politeia ) smatrao dobrim oblikom vladavine jer oni koji u noj vladaju to rade u interesu svih.
Demokratiju je smatrao losim oblikom vladavine, jer, iako je u njoj vecina na vlasti, njihova vladavina nije u sluzbi svih gradjana vec u sluzbi te vecine, pa je zato demokratija kvalitativno jednaka oligarhiji i despotiji, od kojih se ( kao losih oblika vladavine ) razlikuje samo kvantitativno.
Iz istog razloga ce kasnije Hegel oduzimati pravo demokratiji za dobru politicku vladavinu, pa ce monarhiji pridavati znacenje najboljeg oblika vladavine, tj. smisao Aristotelove politeje.
Marks ce, opet, nasuprot Hegelove konstitucionalne monarhije, staviti demokratiju u izvornom politickom smislu ( npr. u Kritici Hegelovog drzavnog prava ).
Jedan od novovekovnih filozofa, Spinoza, ce, nasuprot tada cestim povodjenjima za Aristotelom, isticati, pak, pozitivno znacenje demokratije kao onog oblika politicke vladavine u kojem se pojedinac ne odrice svoje slobode i prirodnog prava nego ih tek ostvaruje. Od svih oblika vlasti, demokratija je prema Spinozi " najprirodnija i najvise odgovara slobodi koju priroda svakom daje " ( Videti, npr., Spinoza, Teolosko-politicka rasprava, narociot poglavlje VI ). Itd., itd.
Ovde sam samo ukazao na mogucnost da se ovakvoj temi pristupi sa filozofskog gledista i ukaze kako su neki filozofi razmisljali o demokratiji. No, tema je, iako interesantna, opsirna, pa je tek " naceta " .
Sekenenre Tao
Aktivan član
- Poruka
- 1.414
U današnje vreme
demokratija je višepartijski parlamentarni sistem.
Dakle više stranaka u skupštini - to ti je demokratija !
Kreni od toga u eseju !
demokratija je višepartijski parlamentarni sistem.
Dakle više stranaka u skupštini - to ti je demokratija !
Kreni od toga u eseju !
LeoneMontana
Domaćin
- Poruka
- 4.893
Demokratija je ***** i koriste je svi od USA do DDR-a ili DPRK-a, zavisno od potreba.
- - - - - - - - - -
Mada ja sam lično za demokratiju, samo što je nemoguće izvući dobro iz nje kod nepismenog stanovništva.
- - - - - - - - - -
Nije tačno.
- - - - - - - - - -
Mada ja sam lično za demokratiju, samo što je nemoguće izvući dobro iz nje kod nepismenog stanovništva.
- - - - - - - - - -
Nije tačno.
gost 382909
Domaćin
- Poruka
- 4.665
Vidiš li ona tri čobana u daljini, prijatelju? - Dokle god oni mogu da nadglasaju Sokrata i mene, ja u demokratiju ne verujem!
A možda i treba pustiti čobane da glasaju pa se solidarisati s njima i propasti.
A možda i treba pustiti čobane da glasaju pa se solidarisati s njima i propasti.
Sekenenre Tao
Aktivan član
- Poruka
- 1.414
Kao i sve druge zablude i ova Platonova moćno zvuči !
Međutim,
Bog je drugačije svet udesio
i trojica uvek imaju veću moć i potrebu,
nego dvojica !
Treba takođe znati
da ovom planetom upravljaju biljke.
Upoređujući mase,
biljni svet je 1.840 puta zastupljeniji od životinjskog !!!
Gledajući beskrajni kosmos, vidimo isti taj zakon golemosti :
veća zvezda guta manju.
NEREJ
Aktivan član
- Poruka
- 1.735
To je sasvim u duhu onog Lokovog ( J. Locke ) aksioma da " obicni ljudi moraju biti iskljuceni iz javnih poslova " koji svoj izvor nalazi kod Platona.
No, mislim da je taj princip usmeren protiv izvornog pojma demokratije, sto nam govori i Kisindzerovo usvajanje tog aksioma, kao osnovnog nacela, po kojem su za implicitnu potcinjenost vecine zaduzeni tzv. intelektualni menadzeri koji oblikuju konsenzus elita. Sve te ideje idu ka tome da se proizvode iluzije kako bi se " zbunjeno stado " ( tj., neprosveceni narod sa tacke gledista te manjinske " elite " ) "zastitilo od demokratskog dogmatizma ".
Da bi se razumelo o cemu je tu rec valja uzeti u obzir savremenu kritiku N.Comskog.
Comski polazi od poznatog Hjumovog ( D.Hume ) paradoksa vlasti, gde Hjum nalazi problem u tome sto vecina, nad kojom se vlada, se sa lakocom prepusta manjini koja ima moc. Danas je to izrazenije nago u Hjumovo vreme.
Hjum ce zakljuciti da svaka vlast pociva na kontroli misli.
Comski se suprotstavlja Hjumovoj tezi da kategorija sile pripada iskljucivo vecini nad kojom se vlada, pa kaze da svaka vlast pociva na sili ( " na maču " ) , ali je naivno verovati da su vojska i policija dovoljni da obezbede prinudu, pa je zato neophodno da se indoktrinacijom obezbedi pristanak naroda.
To ce Comski nazvati "proizvodnjom pristanka" koja svakako urusava osnovne principe demokratije.
No, meni nije bas jasno zasto Comski nalazi resenje tog tzv. Hjumovog paradoksa u anarhistickoj tradiciji Bakunjinovog odredjenja pojma slobode ( " instinkt za slobodu " ), povodeci se pritom i za Raselom ( Rasel - " Anarhizam je konacni ideal kojem se treba pokusati pribliziti " ) kada je u filozofiji mogao naci daleko bitnija odredjenja slobode, kod onih gde je ona ( sloboda ) centralni i sustinski pojam ostvarenja coveka i ljudskog uopste.
- Poruka
- 3.423
Najveća je mana demokratije kompromis!
Idealan bi bio system vladanja koji zadovoljava sve želje I potrebe svih u zajednici!
Demokratija to nije u stanju bez umanjenja ispunjenja tih želja I potreba.
I Čomski I Rasel su u pravu,daleko je izglednije ostvarenje želja I potreba u anarhiji...
Međutim,anarhija,kao nad demokratija iziskuje apsolutno moralne ljude, jer ako taj
uslov nije ispunjen, slama se!
Analogijom dolazimo do druge najveće mane demokratije kao vladavine-to je da
trpi nemoral koga inkorporira jednako kao I moral.
Treća velika mana je izrastanje zajednice koja je demokratska u monstruma-skup
antagonićan drugim skupovima.
Četvrta mana (ili kvalitet?) je da se vezuje za svako društveno uređenje-I robovlasničko I feudalno I
kapitalističko I socijalističko-u svima je moguća ,a I bila,predstavnička demokratija...
Najbolju kritiku demokratije I ne samo po meni je napisao Horhe Borhes pričom "Kongres".
Idealan bi bio system vladanja koji zadovoljava sve želje I potrebe svih u zajednici!
Demokratija to nije u stanju bez umanjenja ispunjenja tih želja I potreba.
I Čomski I Rasel su u pravu,daleko je izglednije ostvarenje želja I potreba u anarhiji...
Međutim,anarhija,kao nad demokratija iziskuje apsolutno moralne ljude, jer ako taj
uslov nije ispunjen, slama se!
Analogijom dolazimo do druge najveće mane demokratije kao vladavine-to je da
trpi nemoral koga inkorporira jednako kao I moral.
Treća velika mana je izrastanje zajednice koja je demokratska u monstruma-skup
antagonićan drugim skupovima.
Četvrta mana (ili kvalitet?) je da se vezuje za svako društveno uređenje-I robovlasničko I feudalno I
kapitalističko I socijalističko-u svima je moguća ,a I bila,predstavnička demokratija...
Najbolju kritiku demokratije I ne samo po meni je napisao Horhe Borhes pričom "Kongres".
louiskrstic
Domaćin
- Poruka
- 3.209
Da bismo sagledali mane i vrline pojedinih sistema vlade/vladavine neophodno je da podrobno znamo samu svrhu, smisao i cilj postojanja života na ovoj planeti.
Ukoliko to ne znamo onda nemamo ispravni etalon na osnovu kojeg bismo merili plodove demokratije.
Ko će se danas složiti sa ovim rečenim? Budući da već znamo da su naša razmišljanja već uslovljena mnogim stvarima, za očekivati je da se niko ili skoro niko neće složiti.
Ali ako malo trezvenije razmislimo onda je jedini način merenje ispravnosti puta i metoda ili plodova demokratije, moguć ako unapred znamo šta sami život zahteva od svake pojedine osobe u ovom svetu.
Ako sami život ima određene zahteve onda je na ljudskoj zajednici da shvati da je neophodno da stvori uslove da se svaka jedinka u toku života a u samom procesu rada i življenja u celini mora kretati u tom pravcu. Da bi to bilo moguće sama zajednica treba da ostvari uslove ostvarenja ili realizacije svake jedinke. Ta realizacija/ostvarenje čini da svaka jedinka nije uzalud traćila vreme ovde na planeti.
To je moguće ako zajednica, pre svega demokratska funkcioniše u tom pravcu da svaka jedinka ima uslove iz kojih će pokazivati samoinicijativu i kreativnost da u datim okolnostima ostvaruje svoje potrebe i kreativno rešava svoje i društvene potrebe bez da joj se to uskraćuje. Tačnije, svaka jedinka neophodno je da u zajednici traži mesto i način gde može realizovati svoja lična umeća i daje doprinose zajednici.
Ukoliko zajednica to ne omogućuje onda ona u većem ili manjem stepenu sprečava ispravan razvitak svake ili većine jedinki a sa time sprečava i svoj zajednički razvitak. To se inače dešava kada 'demokratska vlast' zaboravi na ovaj osnovni uslov i sve podredi interesu jedne manjine (ili čak i većine), ali nikako celine.
Jedna vlast je onoliko daleko od demokratskih principa koliko guši ispravan razvitak unutarnje, duhovne svesti većeg ili manjeg dela populacije.
Ako se ima u vidu da život na ovoj planeti funkcioniše samoregulišuće /ukoliko ne nadvladaju negativbne tendencije, a poslednjih godina to je očigledno/ onda bi trebalo da nam bude jasno da čak i onda kada naizgled vidimo da je uzrok raspada neke društvene zajednice došao spolja, prava istina je da je uzrok raspada upravo unutar takve zajednice. Takva zajednica nije obezbedila uslove da svaka jedinka (ili bar maksimalno mogući procenat njih) može iskazati svoju slobodu kreativnosti i inicijative i time je potpuno blokirana svrha i smisao postojanja života u toj zajednici. Njoj pre ili kasnije preti raspad na neki od načina koje mi suštinski ne sagledavamo ali se moć samoregulacije iskazuje preko moći pojedinih država ili udruženja da udare buzdovanom u centar te nedemokratije.
Jedini način da čovek može biti srećan je ako ima uslove da se iznutra realizuje ili iskazuje preko svoje inicijative i kreativnosti. Zabranite ove mogućnosti vi ste ubili svaki pojam demokratije pa makar je zvali ijednim nakaradnim ili veličanstvenim imenom.
Demokratija podrazumeva odgovarajući stepen slobode a sloboda može biti pogubna ako nismo dovoljno dorasli da je odgovorno primenjujemo.
Lično sam nazreo samo da pojedine zemlje jesu imale inklinacije ka zahtevima demokratije ali ne i demokratiju u najvišem smislu reči. Nažalost, prethodni sistem u ovoj zemlji je totalno blokirao kreativnot, inovativnost i preduzimljivost u ovoj zemlji dok ovaj sadašnji period mne pokazuje ni malo razumevanjan kod ljudi kojim putem treba krenuti.
Svest je ta koja ima neke svoje donje granice koja može dati naslućivanje pravog značaja demokratije. Sve ovo kaže da treba mnogo aktivnije raditi na razumevanju načina ekspanzije naše svesti, podržati je i onda se može očekivati napredak.
Niko ne bi očekivao da je jedna rekligijska ličnost dala najviše uvida u ovaj proces a ta ličnost je rekla: "Tražte prvo Carstvo Nebesko a onda će vam se sve dodati." Niko nije ni pomislio da je Carstvo Nebesko ustvari isto što i najviše stanje svesti koje jedino može obezbediti sve što je neophodno. Niko nije pomislio u tom pravcu jer gospoda mentalisti (čitaj filozofi) shvataju da je intelektualnost isto što i svest. Na njihovu žalost to nije slučaj pa nikada neće ni biti a to se pokazuje upravo time da danas od najviših institucija u državama sveta pa do onih na začelju jesu smešteni najviši intelektualci a u državama i u svetu sve teče gore i teže i sve je bezizlaznije.
Nema demokratije bez odgovarajućeg stupnja svesti a svest, gospodo, u sebe uključuje i odgovarajući stepen ljubavi i odgovornosti.
To je dobro rekao Sveti Pavle; Parafraziram, "Prorokovanje i znanje budu i prođu a ljubav ostaje večno...."
Ovim ne potenciram na religiju već želim naglasiti da je duhovni progres primaran a on teče i bez prisustva religije ako se ima ispravan pristup životu.
Ukoliko to ne znamo onda nemamo ispravni etalon na osnovu kojeg bismo merili plodove demokratije.
Ko će se danas složiti sa ovim rečenim? Budući da već znamo da su naša razmišljanja već uslovljena mnogim stvarima, za očekivati je da se niko ili skoro niko neće složiti.
Ali ako malo trezvenije razmislimo onda je jedini način merenje ispravnosti puta i metoda ili plodova demokratije, moguć ako unapred znamo šta sami život zahteva od svake pojedine osobe u ovom svetu.
Ako sami život ima određene zahteve onda je na ljudskoj zajednici da shvati da je neophodno da stvori uslove da se svaka jedinka u toku života a u samom procesu rada i življenja u celini mora kretati u tom pravcu. Da bi to bilo moguće sama zajednica treba da ostvari uslove ostvarenja ili realizacije svake jedinke. Ta realizacija/ostvarenje čini da svaka jedinka nije uzalud traćila vreme ovde na planeti.
To je moguće ako zajednica, pre svega demokratska funkcioniše u tom pravcu da svaka jedinka ima uslove iz kojih će pokazivati samoinicijativu i kreativnost da u datim okolnostima ostvaruje svoje potrebe i kreativno rešava svoje i društvene potrebe bez da joj se to uskraćuje. Tačnije, svaka jedinka neophodno je da u zajednici traži mesto i način gde može realizovati svoja lična umeća i daje doprinose zajednici.
Ukoliko zajednica to ne omogućuje onda ona u većem ili manjem stepenu sprečava ispravan razvitak svake ili većine jedinki a sa time sprečava i svoj zajednički razvitak. To se inače dešava kada 'demokratska vlast' zaboravi na ovaj osnovni uslov i sve podredi interesu jedne manjine (ili čak i većine), ali nikako celine.
Jedna vlast je onoliko daleko od demokratskih principa koliko guši ispravan razvitak unutarnje, duhovne svesti većeg ili manjeg dela populacije.
Ako se ima u vidu da život na ovoj planeti funkcioniše samoregulišuće /ukoliko ne nadvladaju negativbne tendencije, a poslednjih godina to je očigledno/ onda bi trebalo da nam bude jasno da čak i onda kada naizgled vidimo da je uzrok raspada neke društvene zajednice došao spolja, prava istina je da je uzrok raspada upravo unutar takve zajednice. Takva zajednica nije obezbedila uslove da svaka jedinka (ili bar maksimalno mogući procenat njih) može iskazati svoju slobodu kreativnosti i inicijative i time je potpuno blokirana svrha i smisao postojanja života u toj zajednici. Njoj pre ili kasnije preti raspad na neki od načina koje mi suštinski ne sagledavamo ali se moć samoregulacije iskazuje preko moći pojedinih država ili udruženja da udare buzdovanom u centar te nedemokratije.
Jedini način da čovek može biti srećan je ako ima uslove da se iznutra realizuje ili iskazuje preko svoje inicijative i kreativnosti. Zabranite ove mogućnosti vi ste ubili svaki pojam demokratije pa makar je zvali ijednim nakaradnim ili veličanstvenim imenom.
Demokratija podrazumeva odgovarajući stepen slobode a sloboda može biti pogubna ako nismo dovoljno dorasli da je odgovorno primenjujemo.
Lično sam nazreo samo da pojedine zemlje jesu imale inklinacije ka zahtevima demokratije ali ne i demokratiju u najvišem smislu reči. Nažalost, prethodni sistem u ovoj zemlji je totalno blokirao kreativnot, inovativnost i preduzimljivost u ovoj zemlji dok ovaj sadašnji period mne pokazuje ni malo razumevanjan kod ljudi kojim putem treba krenuti.
Svest je ta koja ima neke svoje donje granice koja može dati naslućivanje pravog značaja demokratije. Sve ovo kaže da treba mnogo aktivnije raditi na razumevanju načina ekspanzije naše svesti, podržati je i onda se može očekivati napredak.
Niko ne bi očekivao da je jedna rekligijska ličnost dala najviše uvida u ovaj proces a ta ličnost je rekla: "Tražte prvo Carstvo Nebesko a onda će vam se sve dodati." Niko nije ni pomislio da je Carstvo Nebesko ustvari isto što i najviše stanje svesti koje jedino može obezbediti sve što je neophodno. Niko nije pomislio u tom pravcu jer gospoda mentalisti (čitaj filozofi) shvataju da je intelektualnost isto što i svest. Na njihovu žalost to nije slučaj pa nikada neće ni biti a to se pokazuje upravo time da danas od najviših institucija u državama sveta pa do onih na začelju jesu smešteni najviši intelektualci a u državama i u svetu sve teče gore i teže i sve je bezizlaznije.
Nema demokratije bez odgovarajućeg stupnja svesti a svest, gospodo, u sebe uključuje i odgovarajući stepen ljubavi i odgovornosti.
To je dobro rekao Sveti Pavle; Parafraziram, "Prorokovanje i znanje budu i prođu a ljubav ostaje večno...."
Ovim ne potenciram na religiju već želim naglasiti da je duhovni progres primaran a on teče i bez prisustva religije ako se ima ispravan pristup životu.
gost 382909
Domaćin
- Poruka
- 4.665
Mi zapravo nikad nismo odmakli od zakona jačeg, a to nikakve veze sa demokratijom nema.
- - - - - - - - - -
To je sasvim u duhu onog Lokovog ( J. Locke ) aksioma da " obicni ljudi moraju biti iskljuceni iz javnih poslova " koji svoj izvor nalazi kod Platona.
No, mislim da je taj princip usmeren protiv izvornog pojma demokratije, sto nam govori i Kisindzerovo usvajanje tog aksioma, kao osnovnog nacela, po kojem su za implicitnu potcinjenost vecine zaduzeni tzv. intelektualni menadzeri koji oblikuju konsenzus elita. Sve te ideje idu ka tome da se proizvode iluzije kako bi se " zbunjeno stado " ( tj., neprosveceni narod sa tacke gledista te manjinske " elite " ) "zastitilo od demokratskog dogmatizma ".
Da bi se razumelo o cemu je tu rec valja uzeti u obzir savremenu kritiku N.Comskog.
Comski polazi od poznatog Hjumovog ( D.Hume ) paradoksa vlasti, gde Hjum nalazi problem u tome sto vecina, nad kojom se vlada, se sa lakocom prepusta manjini koja ima moc. Danas je to izrazenije nago u Hjumovo vreme.
Hjum ce zakljuciti da svaka vlast pociva na kontroli misli.
Comski se suprotstavlja Hjumovoj tezi da kategorija sile pripada iskljucivo vecini nad kojom se vlada, pa kaze da svaka vlast pociva na sili ( " na maču " ) , ali je naivno verovati da su vojska i policija dovoljni da obezbede prinudu, pa je zato neophodno da se indoktrinacijom obezbedi pristanak naroda.
To ce Comski nazvati "proizvodnjom pristanka" koja svakako urusava osnovne principe demokratije.
No, meni nije bas jasno zasto Comski nalazi resenje tog tzv. Hjumovog paradoksa u anarhistickoj tradiciji Bakunjinovog odredjenja pojma slobode ( " instinkt za slobodu " ), povodeci se pritom i za Raselom ( Rasel - " Anarhizam je konacni ideal kojem se treba pokusati pribliziti " ) kada je u filozofiji mogao naci daleko bitnija odredjenja slobode, kod onih gde je ona ( sloboda ) centralni i sustinski pojam ostvarenja coveka i ljudskog uopste.
Ovo je fenomenalno rečeno. Samo tu sad već zalazimo u evoluciju. Jel čovek sposoban da bude anarhista i jel dostigao taj stupanj razvoja?
Taj sam instinkt po sebi još uvek nije razvijen kod čoveka. Ukoliko se on razvije mi ćemo zasigurno dostići taj ideal.
I iskreno da ti kažem nije ni meni baš najjasnije zašto je to složio tako, ali nekako osećam da je u pravu.
- Poruka
- 3.423
Ni ti ni Nerej niste ovo dovoljno razbistrili...Mi zapravo nikad nismo odmakli od zakona jačeg, a to nikakve veze sa demokratijom nema.
- - - - - - - - - -
[/B]
Ovo je fenomenalno rečeno. Samo tu sad već zalazimo u evoluciju. Jel čovek sposoban da bude anarhista i jel dostigao taj stupanj razvoja?
Taj sam instinkt po sebi još uvek nije razvijen kod čoveka. Ukoliko se on razvije mi ćemo zasigurno dostići taj ideal.
I iskreno da ti kažem nije ni meni baš najjasnije zašto je to složio tako, ali nekako osećam da je u pravu.
Gore u postu br.11 sam se osvrnuo I na stav Čomskog I Rasela o anarhiji kao zadovoljavajujćem rešenju društvenog odnosa pojedinaca.
Radi se o tome da anarhija nema unutrašnji kompromis ,već podrazumeva uvažavanje I težnju ostvarenja svih pojedinačnih potreba I želja,
Pomenuo sam ,takođe,potrebu visoke moralnosti svih članova društva I da je dovoljan jedan nemoralan pojedinac ua slom anarhije.
Ne znam šta u tome nije jasno...
Recimo:Đezuz Krajst u Besedi na gori iznosi preteću anarhićnih stavova...Pre njega je te stavove (prvi?)izneo princ Sidarta,alijas Budha...
Ima jedan drugi ,ozbiljniji problem s anarhijom,a to je
a li predatorska ljudska priroda može dugo podnositi "torturu" dobrote!Moždanekom ovakvo pitanje zazvuči nefilozofski,iracionalno ,lucidno i umetnički,ali verujte da znam o čemu govorim!
Psi rata I bivši robijaši,znači oni koji su duže bili na "ivici" itekako znaju o čemu je reč!
Ova iracionalnost je imanentna svakom ljudskom biću manje ili vise I za ostvarenje anarhije je to I najveća prepreka.
- Poruka
- 3.423
Ah da,nije sve jasno ako ne podsetim na moj stav da je determinacija-tj.smislena kreacija dobro,a dekonstrukcija
(rastakanje,rušenje)zlo!
Samo po sebi ,živo stvorenje nosi fatalnost dekonstrukcije- smrti,te nosi sobom zlo od samog svog postanka.
Ovo je nagnalo neke filozofe (Seneka,Šopenhauer I sl.) da negativno shvataju svekoliko postojanje jer je svako
"osuđeno" na nestanak.
Međutim,takav stav se može I obrnuti,ako je polazni sam nestanak!
A sasvim ignorisati s aspekta indolentnosti božanskog rakursa...
Svakako da rasprava o ovom zalazi u "srce"metafizike za koju mi nemamo adekvatni rečnik,a I sama igra reči nije
ta u kojoj treba tražiti odgovore.Odgovori ,ali I prava pitanja su "negde tamo"...
(rastakanje,rušenje)zlo!
Samo po sebi ,živo stvorenje nosi fatalnost dekonstrukcije- smrti,te nosi sobom zlo od samog svog postanka.
Ovo je nagnalo neke filozofe (Seneka,Šopenhauer I sl.) da negativno shvataju svekoliko postojanje jer je svako
"osuđeno" na nestanak.
Međutim,takav stav se može I obrnuti,ako je polazni sam nestanak!
A sasvim ignorisati s aspekta indolentnosti božanskog rakursa...
Svakako da rasprava o ovom zalazi u "srce"metafizike za koju mi nemamo adekvatni rečnik,a I sama igra reči nije
ta u kojoj treba tražiti odgovore.Odgovori ,ali I prava pitanja su "negde tamo"...
NEREJ
Aktivan član
- Poruka
- 1.735
Evo procitah Borhesovu pripovetku Kongres iz Pescane knjige, i ne cudim se zasto mi nije zapala i pri prvom citanju.
No, tvoji sudovi nisu samo neutemeljeni, vec, tako olako izreceni, nisu ni istiniti.
Gde si ti u ovoj prici naisao na " najbolju ( ! ) kritiku demokratije" ?
Hajde, prosvetli me.
- Poruka
- 3.423
Zar ti ta parodićna priča o kongresu sveta sastavljenog s koca I konopca na jedan proizvoljan način koji finansiraEvo procitah Borhesovu pripovetku Kongres iz Pescane knjige, i ne cudim se zasto mi nije zapala i pri prvom citanju.
No, tvoji sudovi nisu samo neutemeljeni, vec, tako olako izreceni, nisu ni istiniti.
Gde si ti u ovoj prici naisao na " najbolju ( ! ) kritiku demokratije" ?
Hajde, prosvetli me.
vlasnik jedne hacijende u J.Americi I šalje kongresmene na službena putovanja I td,pri čemu oni olako troškare
na razvrat I luksuz te kad se vrate,nema vise hacijende,izgorela,a vlasnik otperjao...zar ti ne govori jasno da od takvih
predstavničkih tela ne možeš I ne trebaš da očekuješ nešto značajno da ti sedesi u životu?!
Šta pojedinac ima od takvog jednog Kongresa,pa čak I da je delegiran u njega?
E vidiš-to ti Horhe Luis Borhes poručuje
d demokratije veća dara nego mera!
NEREJ
Aktivan član
- Poruka
- 1.735
Zar ti ta parodićna priča o kongresu sveta sastavljenog s koca I konopca na jedan proizvoljan način koji finansira
vlasnik jedne hacijende u J.Americi I šalje kongresmene na službena putovanja I td,pri čemu oni olako troškare
na razvrat I luksuz te kad se vrate,nema vise hacijende,izgorela,a vlasnik otperjao...zar ti ne govori jasno da od takvih
predstavničkih tela ne možeš I ne trebaš da očekuješ nešto značajno da ti sedesi u životu?!
Šta pojedinac ima od takvog jednog Kongresa,pa čak I da je delegiran u njega?
E vidiš-to ti Horhe Luis Borhes poručuje
Zar ti je to kritika demokratije ?
Borhes, naravno, nije imao nameru da kritikuje demokratiju, to si mu ti umetnuo.
Demokratija je ozbiljna stvar, kao i kritika iste.
Da bi uvideo to, trebao bi da krenes od Platonove kritike demokratije, pa preko Aristotela, dalje kroz filozofiju...pa kada znas te kritike, dodjes do Comskog, koji je ( a ja na to ukazujem ! ) pomalo i po-mnogo , povrsno prisao tom problemu, ignorisuci mnoge vredne kritike demokratije od strane filozofa i drugih koji se bave tim drustvenim problemima.
O zaobilazenju odredjenja slobode od mnogih filozofa, koje on ignorise, a upucuje nekriticki na anarhisticka odredjenja te bitne kategorije, takodje upozoravam na njegovu povrsnost. Zar nisi razumeo o cemu govorim ?
Poslednja izmena:
LeoneMontana
Domaćin
- Poruka
- 4.893
Ovo je više subjektivno. Ja mislim da je to upravo prednost. Sve zavisi od matematike.
- - - - - - - - - -
Što implicira da u anarhiji je nemoguće ostvariti želje i potrebe.
- Poruka
- 3.423
Znaš Nereju,mene slabo interesuje šta ko misli,osim ako je to genijalna bravura mišljenja,a u ovom slučaju delim mišljenjeZar ti je to kritika demokratije ?
Borhes, naravno, nije imao nameru da kritikuje demokratiju, to si mu ti umetnuo.
Demokratija je ozbiljna stvar, kao i kritika iste.
Da bi uvideo to, trebao bi da krenes od Platonove kritike demokratije, pa preko Aristotela, dalje kroz filozofiju...pa kada znas te kritike, dodjes do Comskog, koji je ( a ja na to ukazujem ! ) pomalo i po-mnogo , povrsno prisao tom problemu, ignorisuci mnoge vredne kritike demokratije od strane filozofa i drugih koji se bave tim drustvenim problemima.
O zaobilazenju odredjenja slobode od mnogih filozofa, koje on ignorise, a upucuje nekriticki na anarhisticka odredjenja te bitne kategorije, takodje upozoravam na njegovu povrsnost. Zar nisi razumeo o cemu govorim ?
mnogih u svetu da je Kongres baš ta genijalna bravura! Nije dobio Nobelovu jer je podržao Pinočea,ali da je zaslužio ne jednom,
mnogi se slažu,a meni je najvažnije da sam I sam uočio da je nije dobio I onda proučio biografiju,što inače ne radim-zabole me kako je ko živeo....
Jedan detalj mi pre biografije bio dovoljan da ne brinem za njega-vise puta se ženio...
Od Države do političke rasprave Spinoze I Baconovog koncepta (masonerija i dominacija Engleske)),sve je detinjasto I "dva I dva",
čak I iracionalnost Rusoovih uzleta stavlja concept ispred društvenog bića... Tvoj ljubimac prvi pokreče priču o kolektivnom duhu.o tom novom kvalitetu
koji nastaje kao sinteza,a pozitivisti sve to spuštaju iz metafizičkih visina na zemlju insistiranjem da se time bavimo naučno,bez mistike!
O komunističkom pokušaju je vredno govoriti samo kao o promašaju koji upozorava da valja biti u skladu s ljudskom prirodom.
Iz tih intervjua I eseja Noama Čomskog (drugo nisam čitao) koje sam pronašao I čitao sam uvideo da je kao I Russell prihvatio taj iracionalni aksiom
o ljudskoj potrebi za pravednošću koji su obojica racionalnim postupcima doveli do zaključaka o anarhiji kao jedinom društvenom sistemu koji
tu društvenu pravdu omogućava.
Druga, iracionalna strana je na strani Ničea!
A ja,verovatno si upoznat,čak I to u mojim etičkim razmatranjima dovodim u pitanje,u Univerzalnim razmerama,odbacajući svaki pragmatizam I voluntarizam,
time stajući na stanovište,da mi ljudi kakvi smo,nismo ti koji trebaju da budu mera ičeg! Osim,ako,što I tvoj Kangrga postavlja kao uslov svih uslova -reevoluiraju!
Ali I reevolucija treba da bude u skladu s daljim razvojem determinirajućih procesa Univerzuma...
...Baš si me potegao za tastaturu...
- - - - - - - - - -
Ne implicira ,kolega,to je racionalno-omogućava!
Sad,što omogućava samo apriori-u glavama zaluđenih,ne menja zaključak...
Timosten
Aktivan član
- Poruka
- 1.073
Iz tih intervjua I eseja Noama Čomskog (drugo nisam čitao) koje sam pronašao I čitao sam uvideo da je kao I Russell prihvatio taj iracionalni aksiom
o ljudskoj potrebi za pravednošću koji su obojica racionalnim postupcima doveli do zaključaka o anarhiji kao jedinom društvenom sistemu koji
tu društvenu pravdu omogućava.
Zbog ovog citata se javljam. U zadnje vreme aktivno čitam anarhiste, nemam ništa da im zamerim osim zanemarivanja individualnosti, a
to je verovatno moj psihološki problem jer ja ljude ne podnosim, osim "prijatelja", naravno, a kako naći (doći do) prijatelja?!
"Jedan detalj mi pre biografije bio dovoljan da ne brinem za njega-vise puta se ženio...
To su tvoje vrenosti? Pet žena, desetoro dece, to je mera! Poštovati državu(koju inače treba ukinuti) i moralne društvene norme
koje nam kreteni propisuju!
sa svjetiljkom u tmini, sa svjetiljkom i grobom,
ja sam potpuno sam sa samim sobom.
Ja sam potpuno sam sa svojim praznim domom,
sa svojom ladjom i svojim brodolomom.
Svjetlosti moje putuju po tmini,
i lete ko rakete plamena signala,
iz blata i magle, iz gluposti i kala,
opet je jedna pjesma kao zvijezda pala.
... (M. Krleža)
Poslednja izmena:
- Poruka
- 3.423
Je Timi,gospon Miro je ,jebal ga vragec,naskribal nekolko baš dobrih pesen...