Negativa

Nina:
A mini boga mi ovo vreme..oce da padne vise ili nece..a tako je pre podne bilo ssuncano
Kliknite za proširenje...

Oce, kako da nece... imali smo prolece ujutru, toplo sa oblacima u prolazu... Imali smo jesen oko rucka, hladno i potpuno oblacno sa vetrom i kisom, i konacno je zima stigla oko 5 popodne... sneg i pratece pojave...
 
DOLE anketari, ulični promoteri i "može samo jedno pitanje" likovi !!

Imam strah od vas! Kloni te me se! Neću vaše knjige, ni karte za pozorišta i nezbrinutu decu!

Oću mirno da šetam ulicom, bez straha da ćete da me zaskočite!
Oću da ne mora da me peče savest svaki put kad vam odbijem dečiju slikovnicu i da ne moram da pričam skuza ma non parla serbo..

Jeste li za to da osnujemo pokret otpora ovim likovima?

Kriju se iz stubova, žardinjera..iskaču iz šahti i oluka, prerušavaju se, stapaju sa okolinom, samo da bi nam u par sekundi preispitali našu savest i pokazali kakva smo đubrad od čoveka..

Kako da jedem moj doručak mirno? Kako da progutam sledeći zalogaj a da se ne zapitam da li sam možda trebao da stanem..Možda sam pogrešio...Gde će mi duša?!

Želim da ih nema!
Molim lepo.Želim da ne moram da se pravim ljut ili da menešto boli ili da mi je baš tad zvonio telefon..Želim da idem slobodno!

Ja nisam kriv. Ja sam samo ovca, kao i svi. Potrošač i sebični zombi!
Da sam hteo da budem dobar radio bih za crveni krst ili u narodnoj kuhinji..
MANTE ME SE BRE!

I ja sam dete nezbrinutih roditelja..
I ja volim slikovnice..

Imam i ja pravo da odem u ušće i kupim sebi neku nepotrebnu stvar. Da se obradujem!
I ja ustajem svako jutro da radim posao koji nisam sanjao kad sam bio mali! Kiša, sunce, sneg..šta ću, idem, da me naguze...
Ja sam prostitutka! Kao i većina vas..

Što NAMA neko ne pomogne? Nama prostitutkama tojest..
Znaju li oni kakvu mi žrtvu podnosimo dok blejimo 8 sati u dosadnoj kancelariji?
Znaju li oni da se od toga umire?
I da nam je mozak upravo postao takav, izjeden, sebičan i malodušan..sa nešto malo savesti na dnu tek da se pogrebe kašikom..jer smo robovi savremenog doba..?

Ne znaju..dabome da ne znaju.
Oni misle da nas ništa ne košta tih pola minuta i tih dvesta dinara..
E pa - KOŠTA!
Košta mnogo više nego što misliš prikane!
Zato..nemoj da sam te video još jednom da mi prilaziš sa osmehom!
Šutnuću te u jaja.
Oću svega mi..
 
ranjeni Zoro:
DOLE anketari, ulični promoteri i "može samo jedno pitanje" likovi !!

Imam strah od vas! Kloni te me se! Neću vaše knjige, ni karte za pozorišta i nezbrinutu decu!

Oću mirno da šetam ulicom, bez straha da ćete da me zaskočite!
Oću da ne mora da me peče savest svaki put kad vam odbijem dečiju slikovnicu i da ne moram da pričam skuza ma non parla serbo..

Jeste li za to da osnujemo pokret otpora ovim likovima?

Kriju se iz stubova, žardinjera..iskaču iz šahti i oluka, prerušavaju se, stapaju sa okolinom, samo da bi nam u par sekundi preispitali našu savest i pokazali kakva smo đubrad od čoveka..

Kako da jedem moj doručak mirno? Kako da progutam sledeći zalogaj a da se ne zapitam da li sam možda trebao da stanem..Možda sam pogrešio...Gde će mi duša?!

Želim da ih nema!
Molim lepo.Želim da ne moram da se pravim ljut ili da menešto boli ili da mi je baš tad zvonio telefon..Želim da idem slobodno!

Ja nisam kriv. Ja sam samo ovca, kao i svi. Potrošač i sebični zombi!
Da sam hteo da budem dobar radio bih za crveni krst ili u narodnoj kuhinji..
MANTE ME SE BRE!

I ja sam dete nezbrinutih roditelja..
I ja volim slikovnice..

Imam i ja pravo da odem u ušće i kupim sebi neku nepotrebnu stvar. Da se obradujem!
I ja ustajem svako jutro da radim posao koji nisam sanjao kad sam bio mali! Kiša, sunce, sneg..šta ću, idem, da me naguze...
Ja sam prostitutka! Kao i većina vas..

Što NAMA neko ne pomogne? Nama prostitutkama tojest..
Znaju li oni kakvu mi žrtvu podnosimo dok blejimo 8 sati u dosadnoj kancelariji?
Znaju li oni da se od toga umire?
I da nam je mozak upravo postao takav, izjeden, sebičan i malodušan..sa nešto malo savesti na dnu tek da se pogrebe kašikom..jer smo robovi savremenog doba..?

Ne znaju..dabome da ne znaju.
Oni misle da nas ništa ne košta tih pola minuta i tih dvesta dinara..
E pa - KOŠTA!
Košta mnogo više nego što misliš prikane!
Zato..nemoj da sam te video još jednom da mi prilaziš sa osmehom!
Šutnuću te u jaja.
Oću svega mi..
Kliknite za proširenje...

ala si se nalupetao nego mani se ti kancelarije izadji na gradjevinu pa ti nece niko smetati dok jedes dorucak jer ces biti gladan a svi koji iskacu pred tobom bi dali sve da mogu da umiru u kancelariji od dosade i ako nisi za crveni krst ne ocekuj od drugih da budu crveni krst za tebe
 
Stvar je u tome da su svi oni džabalebaroši i prevaranti. Čudno, ali čini mi se da ih ima više posle onoga sa Katarinom Rebračom.
Neki mesecima rade za dž i nadaju se nekoj "plati", bilo čemu, i onda ti samo iskoči odjednom neki anonimus, traži pare, a niti ga znaš, niti on zna tebe. I još kada ga odbiješ, nađe se uvređen! Pa te časti finim rečima. Human čovek, ubilo se.
 
n.n:
ala si se nalupetao nego mani se ti kancelarije izadji na gradjevinu pa ti nece niko smetati dok jedes dorucak jer ces biti gladan a svi koji iskacu pred tobom bi dali sve da mogu da umiru u kancelariji od dosade i ako nisi za crveni krst ne ocekuj od drugih da budu crveni krst za tebe
Kliknite za proširenje...

znaš, boli me to što si napisao.
Ja se uvek vraćam da vidim kako moje reči deluju na moje čitaoce i vidim..tebi treba posebna pažnja.
Treba ti i posebno razumevanje, jer nisi mogao da znaš da sam ja radio upravo na građevini. Da medecima nisam mogao da operem ruke od kojekakvih masti i mašinskih ulja..
Da sam izgubio nokte i dobio trajno oštećenje kože zbog silnog kreča sa kojim sam morao da radim..
Ovi popucali kapilari na mojim obrazima su od hladnoće i vetra koji me je šibao dok sam visio na skelama.
Gastritis imam od sve te rakije i piva i kiselog mesa koje sam morao da pijem kad god gazda "časti".
Misliš da me je neko pitao da li sam možda vegetarijanac?
da li možda volim kolače..da li mi je hladno..da li imam gde da operem radničke pantalone..

Sada lupam, dabome, jer sam imao sreću da radim na kući jedne žene, koja je bila direktorka jedne velike firme i kojoj je muž umro te godine..
Sreću, jer sam umeo nju da usrećim kada joj je bilo najteže.
Moja kancelarija je nagrada i moje ostvarenje snova, ali..ko želi da se vrati među hladne, nezavršene zidove? U večitu promaju, vlagu?
Ko želi da sluša pesak kako krlja u mešalici...

Ali neka sve to, znaš li ti n.n., kako je to kada napuštaš kuću koju si tek zvaršio?
Kuću koju si napravio po nečijem tuđem snu?
Znaš li ti kako je to kada ostvaruješ tuđe snove, a od svojih snova bežiš?
Kako je kada prođem danas, pored svih tih tiplih domova i vidim neko dete kako pomera zavesu i osmotri me kao kuče, ili vrapca..i ode da se igra..a ja znam sa kakvim sam duhovima morao da se borim u toj istoj sobi, tamo negde pre 12 godina..
I kako sam u svaki nanos maltera uneo svoja sećanja na svoje detinjstvo, na svoje virenje iza prozora, zavese..dom koji sam izgubio..onda, kada su amerikanci bombardovali sve nas..u Vijetnamu..

moj n.ne.
Ti si mlad i glup i dobar i nesrećan i sve pomešano zajedno..kao Ceresit br 12.
neka ti je oprošteno.
Pisao bih ti još ali..zovu me na neki sastanak..
Moramo da odlučimo gde da nam postave aparate za espresso..
teška stvar
 
postovani ranjenice mlad svakako nisam a glup pa hm to mozda jesam a sta sam ja prosao ne bih ovde nije ni mesto ni vreme mozda nisam imao srece ali oziljke svakako jesam, ali sta su oziljci bez srece da u pravom trenutku utesis pravu osobu. No to ni tebi ni meni ne daje za pravo da neko sa mozda jos vise oziljaka od nas pomisli da mu je to poslednja nada da te povuce za rukav i ponudi nesto da kupis ili sta vec. Ja tako mislim i samo ti ukazujem na moje misljenje ne vredjam ako si drukcije shvatio izvini mozda sam ipak samo glup
 
Je sto sedim veceras kuci ..sto mi je hladno i duva ova vetrina i sto
bih opsovala nekoga ali nemam koga..svi su fini i dobri prema meni ..
pa mi uskracuju..zelju da onako socno..kazem..:mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top