Ne. Ni jedna od njih nije specijalni slucaj one druge. One su jednostavno dve razlicite geometrije.
-
- U trendu:
- Najstarija drvena konstrukcija
- Kako pobediti kladionicu?
- Колико вам је битно шта други мисле о...
- Loš seks?
- Postoje li objektivni Hrvati, oni koji...
- Molio sam se za kucnog ljubimca
- Kako čistite smrdljivu mašinu za veš?
- Ko još voli one velike stare američke...
- Kupovina u Nemačkoj za ove pare
- Smrdibube _počinje njihova sezona
NEEUKLIDSKE GEOMETRIJE
- Začetnik teme bobos
- Datum pokretanja
bobos
Zainteresovan član
- Poruka
- 348
Da prikljucimo i ovo...
Николај Иванович Лобачевски (Nikolai Ivanovich Lobachevsky), рођ. 1. децембра (20. новембра по старом календару) 1792. године у Нижни Новограду, а умро је 24. фебруара (12. феб. по старом) 1856. године у Казану. Био је руски математичар, познат по свом раду из не-Еуклидске геометрије, која се понекад назива геометрија Лобачевског. Његово главно дело Геометрија, завршено 1823, није објављено у свом оригиналном облику до 1909.
Од времена Еуклида математичари су покушавали да докажу један аксиом познат као Еуклидов пети постулат. Тај постулат тврди да из било које тачке изван праве у датој равни постоји само једна паралела са датом правом. Геометрија Лобачевског узима да тврђење тог постулата, једнако као и његова негација не доводи у остатак Еуклидове геометрије у противречност. Он је Еуклидову геометрију сврстау у специјални случај много општијег система геометрија.
Бољаји је објавио сличне резултате три године након Лобачевског (1832), а Гаус своје аналогне идеје о не-Еуклидским геометријама није никад публиковао.
Лобачевски је такође радио на бесконачним низовима, вероватноћи и на алгебарским једначинама.
Николај Иванович Лобачевски (Nikolai Ivanovich Lobachevsky), рођ. 1. децембра (20. новембра по старом календару) 1792. године у Нижни Новограду, а умро је 24. фебруара (12. феб. по старом) 1856. године у Казану. Био је руски математичар, познат по свом раду из не-Еуклидске геометрије, која се понекад назива геометрија Лобачевског. Његово главно дело Геометрија, завршено 1823, није објављено у свом оригиналном облику до 1909.
Од времена Еуклида математичари су покушавали да докажу један аксиом познат као Еуклидов пети постулат. Тај постулат тврди да из било које тачке изван праве у датој равни постоји само једна паралела са датом правом. Геометрија Лобачевског узима да тврђење тог постулата, једнако као и његова негација не доводи у остатак Еуклидове геометрије у противречност. Он је Еуклидову геометрију сврстау у специјални случај много општијег система геометрија.
Бољаји је објавио сличне резултате три године након Лобачевског (1832), а Гаус своје аналогне идеје о не-Еуклидским геометријама није никад публиковао.
Лобачевски је такође радио на бесконачним низовима, вероватноћи и на алгебарским једначинама.
Wilkołak
Domaćin
- Poruka
- 3.441
opi:
Nekim aproksimacijama geom. Lobacevskog moze se dobiti vidjenje koje imamo primenom klasicne geomtrije...
Wilkołak:
postoji takozvana apsolutna geometrija, i to je geometrija zasnovana na 4 grupe aksioma, bez aksiome paralelnosti.
kad se kao peta ubaci euklidska aksioma paralelnosti , dobija se euklidska geometrija, a kad se kao peta ubaci hiperbolicka aksioma paralelnosti, dobija se hiperbolicka geometrija.
Ako si mislio na orisfere ( oricikle) , ok.
Na njima se realizuje euklidska geometrija, (oni su podskupovi hiperbolickih prostora).
Ali isto tako se i u euklidskoj pomocu inverzije moze realizovati hiperbolicna.opi:
mebijusove transformacije , inverzije na krug ,prava := krug sa r=beskonacno ......
da, to je zanimljivo.
da, to je zanimljivo.