Заиста је тужно гледати шта су новинари и самозвани научници урадили и како су понављајући лаж од нечег позитивног направили нешто негативно. Национализам је позитиван и потребан свакој успешној држави. Вероватно нигде нема већег национализма него у држави која себе назива најдемократијом - САД. Али код нас чим Ђоковић истакне нашу заставу после победе, опозиција реагује и каже да је то провокација. Јављају нам се и суседи, па га називају четником, промотером "србо-четничких кољача". Чим неко спомене легитимне српске интересе, одмах је то шовинизам. Патриотизам, родољубље и национализам су веома слични, али су код нас претворени у зло, како би се уништила нација и држава. Промовише се нешто што нигде у свету не постоји. Критикују нас за поштовање права мањина, а нигде у свету мањине немају већа права. Србија је постала једина држава у којој је матично становништво претворено у грађане другог реда. Бити Србин у Србији није пожељно. А национализам није ништа лоше: волим своју нацију и земљу, а туђе нације и земље поштујем.
Дупли стандарди на сваком кораку. Траже да Турци и Француској морају постати Французи, да Турци у Немачкој постану Немци, Руси у Естонији Естонци... али када би Србија тражила да Мађари, муслимани, шокци, шиптари у Србији постану Срби, били би изложени критикама, санкцијама... Када Срби тако нешто траже, то је зао национализам, када Немци тако нешто траже, то је ЕУ-демократија. Кажу, ако неће Турчин у Француској да постане Француз нека иде назад - има своју земљу. Ако шиптар неће да се интегрише у српску државу, да прихвати српску државу они кажу, морате му дати део територије. Кажу нам да је то демократија, нова, европска. Зар то није оно што је нама добро познато под именима нацизам и фашизам? Само што то данас називају напредном демократијом.Треба да заборавимо своје жртве, Јасеновац, Јадовно и стотине других логора. Треба да заборавимо милионе оних који су стадали од туђинске каме. Заузврат морамо да прихватимо да сми ми извршили геноцид, да смо изазвали два светска рата, ратове 90их. Другим речима траже да се одрекнемо истине, а лаж прихватимо за истину. Ми се требамо одрећи свега што је српско, зарад ЕУ. Требамо се одрећи свега, прихватити да будемо грађани другог реда, слуге оних који су нас вековима убијали и који су нам доносили само зло и смрт. Треба да станемо као овце у ред за клање и да се пред исто захвалимо што нас кољу. То заговарају про-еУропске снаге у Србији. То је право лице еУро-интеграција. То је последица недостатка национализма у Србији. Без национализма пропада народ, нација, држава... Зато нам треба национализам, ради будућности, ради наше деце - да бар она сутра живе своји на своме у слободној и успешној држави Србији.