Ne želim više da me gaze

bezimeni1:
Радиш посао за готово минималац, нешто за шта нису сви способни да раде. Радиш боље од просека али ниси више плаћен. Путујеш сат и по времена у једном правцу, радиш поподне, ноћу, викендом, уопште немаш времена за приватни живот због тога, не можеш да се упознаш ни са ким. Веома лоша атмосфера, нон-стоп критике, пожуривање, људи го*еђег карактера се ку*че и праве бу*алама једни друге, значи јако стресно. Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема. И све то за готово минималац.

Неко други ради од 8 до 16, не ради викендом. Седи на послу. Људи су на послу љубазни. Можеш да изађеш после посла, да се видиш са неким, на неку друштвену активност, плажу, и то током радних дана. Путујеш пола сата у једном смеру. Много више слободног времена, мање стреса, плата, рецимо, на нивоу државног просека (солидно).


Зашто то постоји? Ако онај први не жели више да ради он ће добити епитет "ленчуга", зашто? Ако је неко незапослен и тражи посао, нико му неће понудити тај други посао него тај први, зашто? Ако тај не жели да ради тај први посао јер није луд, опет напад на њега. Зашто се нападају они који су већ кажњени и који би да буду само мало мање кажњени, док има много других којима је лепо, зашто напади само на њих? Зашто је толико неправде, људи се убијају кад добију отказ јер неће да буду "ленчуге" а притом далеко су мање добили од других и заправо су они експлоатисани, све због таквих људи који осуђују.

Онај ко је експлоатисан, ко ништа није добио, ко је истрпео свашта, ако тако неће више од је "ленчуга и паразит", а ако ти је лепо на послу и вољан си да радиш јер си поштован, ако добијаш пуно, ти добијаш похвале и диве ти се.

Како се спасити такве ситуације и како се спасити таквих коментара у случају да желиш да поставиш границе за урушавање свог достојанства?
Kliknite za proširenje...

Ја имам ово друго и опет ми није лепо.
 
Poslednja izmena od moderatora:
И опет су ме људи јуче напали на послу без разлога, само зато што ту ради неписмена, бахата стока која због тога нигде другде и не може да се запосли. Ту раде они без основне школе, бивши робијаши, најгори шљам, а ја сам ту међу њима само јер имам социјалну фобију и избегавам боље послове под претпоставком да ћу на мање плаћеним пословима имати мање стреса, и на крају сам прошао неупоредиво горе од неког ко има добро плаћен "стресан" посао. И шта ја више да урадим да ме сви оставе на миру са узнемиравањима???
 
bezimeni1:
И опет су ме људи јуче напали на послу без разлога, само зато што ту ради неписмена, бахата стока која због тога нигде другде и не може да се запосли. И шта ја више да урадим да ме сви оставе на миру са узнемиравањима???
Kliknite za proširenje...
Bori se. Smisli taktiku. Možeš da ignorišeš, da i ti uznemiravaš, da otvoreno kažeš šta ti smeta i da to nije fer što rade. Niko ne voli tu otvorenost, kada nekoga razgolitiš pred drugima. Hrabro samo.
 
lapsi:
Bori se. Smisli taktiku. Možeš da ignorišeš, da i ti uznemiravaš, da otvoreno kažeš šta ti smeta i da to nije fer što rade. Niko ne voli tu otvorenost, kada nekoga razgolitiš pred drugima. Hrabro samo.
Kliknite za proširenje...
Па на крају ћу ја да останем без посла, можда ја завршим у затвору или у лудници, а они ће и даље без последица наставити да буду такви. Ја не могу да смишљам тактику, моја тактика је била алкохолисање све док се нисам повредио а тиме и ризикујем посао и своје здравље, ја не могу да ми сваки дан буде као на неком рату где сам сам против свих, да се тресем од адреналина сваки дан. Ја данима не могу да дођем себи због таквих ствари, уопште у животу ни у току слободног времена не могу да се смирим због тога, приморан сам да трпим насиље да бих живео, да сваки нов радник који је део рођачког клана може да ме вређа а ја ако се браним да још и одговарам за то.
 
bezimeni1:
Па на крају ћу ја да останем без посла, можда ја завршим у затвору или у лудници, а они ће и даље без последица наставити да буду такви. Ја не могу да смишљам тактику, моја тактика је била алкохолисање све док се нисам повредио а тиме и ризикујем посао и своје здравље, ја не могу да ми сваки дан буде као на неком рату где сам сам против свих, да се тресем од адреналина сваки дан. Ја данима не могу да дођем себи због таквих ствари, уопште у животу ни у току слободног времена не могу да се смирим због тога, приморан сам да трпим насиље да бих живео, да сваки нов радник који је део рођачког клана може да ме вређа а ја ако се браним да још и одговарам за то.
Kliknite za proširenje...
Iznenadi ih otvorenim stavom. Pokušaj.
 
bezimeni1:
Песницом у њушку? Само тако могу. Да ја знам да играм игрице био бих адвокат и добро бих зарађивао а не радио са неписменим криминалцима.
Kliknite za proširenje...
Ne silom, otvoreno reci šta si se ne dopada i kako sve to utiče na tebe. Gledaj ih u oči, te smireno i odlučno reci bez stanke, sve u jednom dahu. Vidjećeš reakciju.
 
lapsi:
Ne silom, otvoreno reci šta si se ne dopada i kako sve to utiče na tebe. Gledaj ih u oči, te smireno i odlučno reci bez stanke, sve u jednom dahu. Vidjećeš reakciju.
Kliknite za proširenje...
Видео сам реакцију, не прихватају грешку јер су олоши и полу-психопате. Смирено свакако не могу јер се сам тресем и адреналин ми је у екстрему. Јел било ко дужан да то трпи за минималац, поготову онај ко је одабрао такав посао баш да би имао мање стреса од неког ко ради боље плаћен посао? Ја треба да се убијем јер нико ми неће надокнадити за трпљење злостављања.
 
bezimeni1:
Радиш посао за готово минималац, нешто за шта нису сви способни да раде. Радиш боље од просека али ниси више плаћен. Путујеш сат и по времена у једном правцу, радиш поподне, ноћу, викендом, уопште немаш времена за приватни живот због тога, не можеш да се упознаш ни са ким. Веома лоша атмосфера, нон-стоп критике, пожуривање, људи го*еђег карактера се ку*че и праве бу*алама једни друге, значи јако стресно. Имаш више умних капацитета и могао би да радиш бољи посао али за тебе нема. И све то за готово минималац.

Неко други ради од 8 до 16, не ради викендом. Седи на послу. Људи су на послу љубазни. Можеш да изађеш после посла, да се видиш са неким, на неку друштвену активност, плажу, и то током радних дана. Путујеш пола сата у једном смеру. Много више слободног времена, мање стреса, плата, рецимо, на нивоу државног просека (солидно).


Зашто то постоји? Ако онај први не жели више да ради он ће добити епитет "ленчуга", зашто? Ако је неко незапослен и тражи посао, нико му неће понудити тај други посао него тај први, зашто? Ако тај не жели да ради тај први посао јер није луд, опет напад на њега. Зашто се нападају они који су већ кажњени и који би да буду само мало мање кажњени, док има много других којима је лепо, зашто напади само на њих? Зашто је толико неправде, људи се убијају кад добију отказ јер неће да буду "ленчуге" а притом далеко су мање добили од других и заправо су они експлоатисани, све због таквих људи који осуђују.

Онај ко је експлоатисан, ко ништа није добио, ко је истрпео свашта, ако тако неће више од је "ленчуга и паразит", а ако ти је лепо на послу и вољан си да радиш јер си поштован, ако добијаш пуно, ти добијаш похвале и диве ти се.

Како се спасити такве ситуације и како се спасити таквих коментара у случају да желиш да поставиш границе за урушавање свог достојанства?
Kliknite za proširenje...

Помозите чловеку

@Mystic+ @aleksije radicevic @Schrodinger @Neno @Гамбино @38imak
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Hvalite me usta, kako ne bi bila pusta
2
Odgovora
28
Pregleda
766
gospodja čuknuta
gospodja čuknuta
Urwald
Laže me, ali volim da ga/je slušam
Odgovora
11
Pregleda
322
Џорџи
Џорџи
Urwald
Zašto neke osobe ne umeju da slušaju?
Odgovora
18
Pregleda
344
Ganfajter
Ganfajter

Back
Top