„Ne uvedi nas u iskušenje“. Kolika je, braćo, sila u tim rečima?

[Nina]

Gospod različito i sa više imena imenuje lukavoga (neprijatelja našeg), kao što su: Đavo (Mt. 13, 39), Velzevul (Mt. 10, 25), Mamon (Mt. 6,24), knez sveta (Jn. 14, 30), čovekoubica (Jn. 8, 44), lukavi, otac laži (Jn. 8, 44), i drugim sličnim imenima. Možda je jedno od najjasnijih njegovih imena iskušenje.

Ovu našu pretpostavku potvrđuje samo ustrojstvo Molitve Gospodnje, jer Gospod posle reči: „ne uvedi nas u iskušenje“, dodaje molba za izbavljenje od lukavoga, čime označava jednu istu stvar. Onaj ko ne ulazi u iskušenje (napast), taj je samim tim van vlasti lukavoga; a ko je u iskušenju (napasti), taj je u vlasti lukavoga; sledi, dakle, da su iskušenje (napast) i lukavi jedno isto.

Čemu nas uči ovo moljenje Molitve Gospodnje? Uči nas da budemo slobodni od onoga što vidimo da je ovaj svet, a o kome je rečeno: “Svet sav u zlu leži“ (1. Jovan. 5, 19).
Ko hoće da bude izvan domašaja lukavoga, koji nas podstiče na iskušenja, taj mora u potpunosti da se isključi iz svetovnog života. Jer, iskušenje se ne može dotaći duše ako neprijatelj (lukavi), postavivši na zlobnu udicu svoju svetovne prelesti kao mamac, ne stavi te prelesti pred naše oči da bi u nama pobudio želju za iskušenjem.

 

[Nina]

Ova misao će nam biti mnogo jasnija ako je potkrepimo primerima:

-More često biva strašno kada se uzburka, ali ne za one koji žive daleko od njega.
-Oganj je poguban, ali samo za materiju koja gori.
-Rat je užasan, ali samo za one koji stupe u rat. Ko želi da izbegne nevolje rata, taj se moli da ne dođe do potrebe da i on ratuje.
-Ko se boji vatre, moli se da ne bude u njoj.
-Ko se plaši mora, taj se moli da mu ne ustreba da plovi morima.

Tako i onaj ko se boji zaraze lukavoga neka se moli da ne bude na meti lukavome (tj. da ne postane rob svetovne sujete i strasti).
Pošto „svet leži u zlu“, u svetovnim delima su skriveni povodi za iskušenja; dakle, onaj koji se moli da ne padne u iskušenje, ne treba ništa drugo da moli do da ne bude zaveden svetovnim prelestima. Jer ko to izbegne, taj će izbeći vražji mamac; njegovu prikrivenu udicu neće zagristi, neće je progutati i tako neće pasti u vlast lukavoga.( piše baštabalkana)

 

[Glasnik.]

Molitva Oce nas je tipicna jevrejska Molitva.

Bog nikoga ne uvodi u iskusnje grehom.
Prevod ne uvedi nas u iskusenje je pogresan prevod.
Rec je o tome da nas Bog sacuva od iskusenja, jer sami dovodimo sebe u iskusenje grehom.


Izvor recenog:

Doktor Profesor Rut Lapid, strucnjak za Stari i novi zavet, jevrejka koja je prihvatila Hrista.

 

[robivek]

...Ko hoće da bude izvan domašaja lukavoga, koji nas podstiče na iskušenja, taj mora u potpunosti da se isključi iz svetovnog života. Jer, iskušenje se ne može dotaći duše ako neprijatelj (lukavi), postavivši na zlobnu udicu svoju svetovne prelesti kao mamac, ne stavi te prelesti pred naše oči da bi u nama pobudio želju za iskušenjem.

Ovo je totalno van hriscanske normative koje su uspostavili apostoli na direktnu zapovest naseg Gospoda Isusa Hrista.
Ne postoji mesto na planeti gde pomenuti ljudski neprijatelj nema mogucnost uticaja na ljude,pitanje je dali ce mu ljudi omoguciti da uzurpira njihova srca ( razum) i umesto ljubav prema Bogu svoja srca isp[une ljubalju prema neprijatelju ljudskim kroz odbacivanje Bozjih zapovesti na svim nivoima.