Ne postoji ništa posle smrti

dog face:
druze Ja koji jesam , a jel moze dusa razum ili telo da izjavi prigovor ?
Kliknite za proširenje...

Prigovor kome ili čemu?
Odgovor je ne može.

Duša-razum-tijelo je projekcija bića koje tu projekciju projektuje kao iskustvo za sebe. Duša-razum-tijelo je izbor vrste iskustva već načinjen, ovjeren, manifestujući, manifestovan, osvjedočen. To ti je kao film na filmskom platnu koji nas provocira da se pitamo da li projekcija filma na filmskom platnu može i želi da izjavi prigovor režiseru zato što je recimo film “skraćen” ili pak projektoru što nema čisto sočivo ili što mu je lampa već na umoru i “baca” nedovoljno svjetla kroz filmsku traku, ili pak zato što filmsko platno ima mrlje i rupe na sebi te smeta projekciji da se jasno i čisto ispolji.

Ako je film kratak ili skraćen (recimo isječen dio trake), projektor dotrajao a platno i ima mrlje i rupe na sebi, te sve to remeti cjelovitosti iskustva projekcije onakve kakvom je namjerena, to neće smetati projekciji već onome koji gleda film, posmatraču, bilo da je on režiser tog filma ili neko ko je platio kartu da taj film vidi. Projekcija ne zna da li je možda trebala trajati duže i ispoljiti se bolje. Ako se režiser ili gledalac poistovijeti sa filmom... onda oni mogu prigovoriti na sve što ih pri projekciji filma ne ispunjava, ne zadovoljava njihove norme, shvatanja i očekivanja. Da li će s tim išta izmijeniti? Neće. Ta specifična projekcija (duša-razum-tihelo) je već osvjedočena svjesnošću o njenom stanju u datom trenu. Promjene se vrše u sebi, te ono što se promijeni u sebi, namjere, shvatanha, uslovi, izbor, postaje promjena koju želiš da vidiš u svijetu.
 
Сале!:
kada je avram pricao o nastanku, stavim se u ulogu slusaoca. tada u toj pustari obicnom coveku nije mogao drugacije da objasni da je covek nista do prasine, mada ima raznih shvatanja po tom pitanju.
iako je sve stvorio recju, coveka je sto se kaze rucno stvarao, neko spominje glinu jer je ona pogodna za oblikovanje.
ko zna kako je bilo uglavnom tadasnjem coveku je moralo tako.
za mene je to simbolika
Kliknite za proširenje...
Evo jednog tumačenja, od strane duhovnog čoveka, koje Bibliji daje vrednost
svete knjige.

51 Шести је дан (стварања), по Писму, стварање (остваривање) бивствујућих
што су подређени природи. Седми дан разграничава од тока (кретања) временитог,
а осми дан представља вид натприродног и надвременог.

52 Ко шести дан разуме у односу на Закон, напушта активности (које су последица)
страсног подређивања душе, пролазећи тако море без страха и иде ка пустињи, док
његову суботу чини одмор (мир) од страсти. Но, тек кад пређе Јордан и остави иза
себе пуко одмарање (уздржавање, апстинирање) од страсти, ступа у посед врлине.

53 Шести је дан, по Еванђељу, задобијање стања врлине што је попут пустиње
лишено зла, у коме је субота мир ума чак и од острашћених уображења душе, а
пошто су први грешни покрети (импулси, пулзије душе) умртвљени. Ко је прешао
Јордан сели се у област познања; где ум, то јест, храм, што је миром мистички
саздан (скућен), постаје, у Духу, обитавалиште Божије.

54 Које, по божанском примеру, испунио делом својим и мишљењем шест дана,
превазилази, с Божијом помоћи, оно што је као природно и као временито успостављено,
ступајући тако у стање мистичког созерцања будућег века, којим се причешћује.
Његова је субота потпуно и непојмљиво умно напуштање и превазилажење свега
бивствујућег. Но, ко се удостојио осмог дана, из мртвих је устао; то јест, из свега
чулног, умног, изрецивог и именивог; а оно што је у односу према Богу ниже смењује
блаженство Божијег живота, који је (у суштини) једини (стварни) живот, доживљавајући
га таквим обожује се и сам постаје Бог.

Свети Максим Исповедник
 
coco bill:
Da pokušam da ti približim pojmove...

Svest = znanje o svemu zajedno.
Svesnost = stanje budne prisutnosti u sadašnjem trenutku

Od nivoa tvoje svesnosti (budnosti) zavisi koliko od tog znanja ćeš moći da koristiš.

Tu božansku svest simboliše Hrist u Bibliji. Isus je simbol dobra.
Dobro se nalazi uvek ispred znanja /istine, kao što se i Isus nalazi ispred Hrista.
Kliknite za proširenje...

Sta je to dobro a sta zlo? Za koga dobro a za koga zlo pitanje je sad ? Ako je svima dobro radi se o interesu ako je za sve zlo radi se o poremecaju. Ako je za mene dobro a za tebe zlo radi se o prirodnom zakonu prezivljavanja ili primitivizmu:) Dobro i zlo su subjektivni pojmovi koje su cini mi se religije izmanipulisale.

Cak kada bi svi bili dobri, kada ne bi postojali "oni zli" dosadilo bi nam i onda bi opet pocele da se izdvajaju grupice tipa "mi" i "oni tamo", sto je normalno jer smo svi razliciti. A kad god postoje "oni tamo" postojace i "zlo" ;)
 
moca77:
Sta je to dobro a sta zlo? Za koga dobro a za koga zlo pitanje je sad ? Ako je svima dobro radi se o interesu ako je za sve zlo radi se o poremecaju. Ako je za mene dobro a za tebe zlo radi se o prirodnom zakonu prezivljavanja ili primitivizmu:) Dobro i zlo su subjektivni pojmovi koje su cini mi se religije izmanipulisale.

Cak kada bi svi bili dobri, kada ne bi postojali "oni zli" dosadilo bi nam i onda bi opet pocele da se izdvajaju grupice tipa "mi" i "oni tamo", sto je normalno jer smo svi razliciti. A kad god postoje "oni tamo" postojace i "zlo" ;)
Kliknite za proširenje...


Dobro i zlo su u razumu. Ako si centriran u razumu poistovijećen si s polarizatorom dobra i zla,
te ne postoji mogućnost da shvatiš da postoji način življenja izvan polarizacije. To što ti smatraš
"normalnim" normalno je stoga za biće čija je volja polarizovana razumom s kojim se poistovijetilo.
U drugim riječima totalno si utonuo u san ili... već si pojeo s drveta 'dobra i zla'. To je ste 'grijeh'.
Zašto grijeh? Grijeh= Greška. Dakle, načinio si grešku i odstupio si od inicijalnog plana duše.
Za odstupanje moraš da platiš... kroz posledice, kroz sazrijevanje. Svojim 'dobrom' moraš da
izbalansiraš ekvivalentno zlo. I tako sve dok se ne probudiš iz tog polarizovanog sna i shvatiš da
ne moraš tako, da postoji način i put, 'srednji put', ni tamo ni ovako, izvan polarizacije, kada si
neutralni posmatrač, te subjekat i objekte vidiš kao nerazdvojivo jedno (to nije apsolutno Jedno).
Tada ćeš znati da si ti onaj koji za sebe bira taj odnos, tu jednotu, i da postavljajući se isključivo u
subjekat tog odnosa automatski polarizuješ doživljaj manifestacije tog percipiranog odnosa.

Dakle problem je što misliš da ne postoji življenje izvan dobra i zla, te kad ja kažem recimo da
možemo živjeti izvan polarizacije, ne mislim na totalnu izolaciju izvan polarizacije tipa 'nit' muško
nit' žensko', već mislim na život izvan polarizacije koja kaže da je dobro ili zlo biti muško ili žensko.
Takođe, 'interesna zona' individue je već određenja poarizovananjem a živjeti izvan polarizacije može
samo osviješćeno biće u individui. Zašto? Zašto što ono jeste sve individue koje su postojale, postoje
i koje ći ikad postojati. Zato jedino biće-svjesno-sebe-u-individui može živjeti kao individua a ne
ponašati se uslovljeno polarizatorom percepcije.
 
JA KOJI NISAM:
NE POSTOJI NIŠTA POSLE SMRTI: Dva puta sam umro, nema ni BOGA NI NEBA! Kada pročitate ispovest ovog muškarca obuzeće vas JEZA !


Konkretnog odgovora ima li ičega nakon smrti nema. Muškarac, koji tvrdi da je dvaput u životu bio klinički mrtav, prvi put nakon motorističke nesreće, a drugi put nakon predoziranja analgeticima nakon nje, dao je svoje viđenje kliničke smrti na portalu Reddit.



Predočio je i dokaze o tim slučajevima, kao i lekarski izveštaj. Tvrdi da je ostao bez pulsa, svesti i funkcije disanja koji su se povratili tek nakon oživljavanja.
Nisam imao pojma da sam mrtav, to je bila samo mračna praznina. Nikakvih misli, nikakve svesti, ničega.


Oba puta jednostavno nisam bio tamo. Sve je bilo crno. Opisao bih to kao dremanje. Kratko spavanje bez snova i potom buđenje kao da sam spavao dugo, a u stvarnosti je to bilo tek 15-ak minuta.



Jedini razlog zbog kojeg to znam je taj što su me lekari morali obavestiti o tome. Da mi nisu rekli, ne bi ni znao da sam umro.



Prvi put je, kaže, tokom nesreće bio svjestan da bi mogao umreti
Iskreno, samo sam mislio 'o j... ga'. Drugi put nisam imao pojma, bio sam u strašnim bolovima i odjednom više nije bilo ničega, jednostavno nije bilo života. Potom sam opet bio budan i u bolovima.
Definitivno se manje bojim smrti



Oba su iskustva kliničke smrti bila identična.

Jedina razlika je što se prije nesreće sjećam jasnije nekoliko sekunda pre smrti. Drugi put sam bio ošamućen od bolova, pa gotovo nisam bio svestan svoje okoline.

Kaže da nije vidio nikakvu svetlost niti išta slično.
Mislim da su u takvim slučajevima mozgovi tih ljudi još uvek bili aktivni. Mislim da ono što su iskusili je bilo nešto poput sna.


Prva reakcija kad su mu rekli da je preživeo je bila: 'Kako je to cool! Sada ću moći prijateljima i svima reći da sam umro i vratio se'.



Definitivno se manje bojim smrti, znam da nije ništa gora od spavanja. Kad umreš, samo prestaneš postojati, nema razloga za brigu...



Uvek je bio ateista, ali se, priznaje, ipak nadao da postoji Bog i nebo, nešto veće od svih nas.



Sada želim uživati i učiniti drugima život boljim
I dalje sam ateista i sada mislim da znam kako ne postoji Bog i nebo. Barem ne za mene. Ali smatram kako su tuđa verovanja njihovo pravo. Ljudi ne bi smeli nametati svoja uverenja drugima."
Nakon svega u životu se želi dobro zabavljati i učiniti drugima život boljim.
Nakon smrti, jedino što će biti bitno je uticaj koji sam imao na živote ljudi koji su još živi. Nadam se da će moj uticaj biti pozitivan - zaključuje.



izvor : https://www.espreso.rs/lifestyle/zi...urce=zex&utm_medium=referral&utm_campaign=zex
Kliknite za proširenje...


a jbt. pa tek sada počinju brige sa ovim saznanjem :roll:
 
#NE POSTOJI NIŠTA POSLE SMRTI: Dva puta sam umro, nema ni BOGA NI NEBA! Kada pročitate ispovest ovog muškarca obuzeće vas JEZA ! #

klasičan naslov sa dnevnih portala koji gruvaju stringove kao što su: fenomenalno, nećete verovati, šokantno, neverovatno, zapanjićete se...itd :lol:
 
Jednom sam pokušala da odgledam na jutjubu snimak nekog ruskog
pravoslavca, koji je doživeo kliničku smrt. Ajme, šta se njemu sve izdešavalo.
Prolazio je korz neka suđenja. Jedan anđeo na njegovoj strani i brani ga,
a ostali ga optužuju za svakojake grehe. I on to sve prepričava do u detalje,
ko je i šta rekao.. nije se dalo gledati..
Ateisti su jednostavniji. Nema ništa i aj zdravo.. :lol:
 
svesnaglista:
Nemoj da brineš. Biće ti tačno onako kako veruješ da će biti. Ti odlučuješ.

Širom sveta, ljudi sa najrazličitijim uverenjima svedoče o svojim iskustvima
i gle čuda, ta se iskustva razlikuju i odgovaraju upravo njihovim uverenjima.
Kliknite za proširenje...

sve jestvar interpretacije, shvatanja i kao glavno - verovanja

ne može niko da nameta nekom nešto a da taj ni sa nije siguran da li je to tako

a to upravo rade jehovini svedoci...siluju nam vrata i nude pamflete jer su upravo oni - jelte - odabrani od boga
 
svesnaglista:
Jednom sam pokušala da odgledam na jutjubu snimak nekog ruskog
pravoslavca, koji je doživeo kliničku smrt. Ajme, šta se njemu sve izdešavalo.
Prolazio je korz neka suđenja. Jedan anđeo na njegovoj strani i brani ga,
a ostali ga optužuju za svakojake grehe. I on to sve prepričava do u detalje,
ko je i šta rekao.. nije se dalo gledati..
Ateisti su jednostavniji. Nema ništa i aj zdravo.. :lol:
Kliknite za proširenje...


čitam ovo šta si napisala i razmišljam...kako bi mene doživeli psiholozi da im ispričam neke događaje iz svog života :think:

verovatno bi im izgledao kao ludak, ili šta već

u stvari, kad malo bolje promislim, da li su ludaci oni koji ne misle,ne slažu se sa većinom i da je taj čovek kao jedinka,
je izopšten iz društvenog priznanja samo zato što se ne upravlja jedino sa svojih pet čula ?
 
Kao da se ništa nije ni desilo, ako nije fenomenalno, nećete verovati, šokantno, neverovatno, zapanjićete se...itd
:lol:
I ja od toga ''bolujem'', al neće da mi daju dijagnozu.
Slobodno ispričaj kome god hoćeš. Najgore što će te snaći je
zavist, zato što ti je život zabavniji nego njima. Ko im je kriv kad
ne umeju da oboje.
 
paz' ovo, još me nisu banovali...ne ovde nego negde tamooo :D

a dobro vratiću se tamo posle tamooo negde da nastavim, neću sad da kvarim ovu temu sa tim

elem, imao sam dedu, od oca...imao sam i dedu od majke i babe i sve
dede su mi bili veliki autoriteti u životu, bake su bile idealni balans u svemu tome...mirne, staložene, dobroćudne, domaćice...

ali ajde da pričam o događaju sa dekom...ćaletovim ocem...to je bilo pre više godina

taj moj deda, prvoborac, komunista, obrazova i načitan čovek, sa njim sam uvek imao priču na temu biblije i tom raskrinkavanju boga
slavio je slavu, poštovao je od svoje žene običaje(pošto je to bila babina slava), nikad se nije krstio u tim tim ritualima...poštovao je drugo mišljenje i nije dao do svoga...gospodin čovek

naravno, kao je bio komunista, neće verovati u boga..i mene samog su sablažnjavali i na samu pomen o bogu
tako sam i vaspitavan vekovima

godine su prolazile, mi smo se i dalje sprdali sa bogom kad god je imalo prilike...inače sa dete prosvetnih radnika koji su isto bili pod jakim uticajem
anti-religioznih postulata...možda ne iz ubeđenja nego zbog takvog sistema...ka majku sam siguran ali ćale je ipak bio od ateističke sorte koju je zadržao do dan danas

i šta se dešava...

prošlo je više godina, jasam malo stasao u momčića, došli smo svi kod babe di dede na selo....dve tetke sa porodicom, i ja sa svojom
tu su braća i sestre, vesela atmosfera, igramo se ispod stare kruške, tu odrasli sede i pričaju

i kad najednom, neko pomenu boga, pomenu nešto što nije svakidašnje...nešto mistično

ja sam sedeo na stepenicama, odmah sam pogledao u dedu i njegovu reakciju...on je idalje gledao u beton ispred sebe

sačekao sam par momenata da vidim kad će krenuti da se ismeva vome sinu i ćerkama što su ga nagonile na takvu nebuloznu temu u njegovoj komunističkoj svesti

reakcije nije bilo

to sam video i dobacih mu sav razdragan jer sam očekivao njegovo odobravanje :

- deko, hahahaha(pokušavam da razgalim situaciju i budem u elementu nonšalantan) - šta ovi pričaju...hahahaha...bog ne postoji...smešno...

deda i dalje nije odvajao pogled od betona, sedeo je skrštenih ruku na kolenima zamišljen...to mi se urezalo kao žig u sećanju i samo je izgovorio prema meni:

- ima nešto, ne znam šta...ima nešto

promlatarao je rukama dok je to izgovarao ispred sebe kao da pravi neki krug ili loptu i opet ih složio na kolena i zagledao se u beton stazu

večiti komunista, ateista to mi je rekao tada

ja sam ućutao, ne znam zašto...kao iz nekog stida, nisam smeo da kažem više bilo šta...osmeh mi se zaledio na licu i tako ostao da kopni
to je bilo za mene bilo nesvakidašnje, kosmičko, neshvatljivo...transformacija misli u trenutku

eto, to je moj jedinstveni doživljaj vezi boga i verovanja...ima ih još kasnije,ali ne bih sada o tome
 
JA KOJI JESAM:
Dobro i zlo su u razumu. Ako si centriran u razumu poistovijećen si s polarizatorom dobra i zla,
te ne postoji mogućnost da shvatiš da postoji način življenja izvan polarizacije. To što ti smatraš
"normalnim" normalno je stoga za biće čija je volja polarizovana razumom s kojim se poistovijetilo.
U drugim riječima totalno si utonuo u san ili... već si pojeo s drveta 'dobra i zla'. To je ste 'grijeh'.
Zašto grijeh? Grijeh= Greška. Dakle, načinio si grešku i odstupio si od inicijalnog plana duše.
Za odstupanje moraš da platiš... kroz posledice, kroz sazrijevanje. Svojim 'dobrom' moraš da
izbalansiraš ekvivalentno zlo. I tako sve dok se ne probudiš iz tog polarizovanog sna i shvatiš da
ne moraš tako, da postoji način i put, 'srednji put', ni tamo ni ovako, izvan polarizacije, kada si
neutralni posmatrač, te subjekat i objekte vidiš kao nerazdvojivo jedno (to nije apsolutno Jedno).
Tada ćeš znati da si ti onaj koji za sebe bira taj odnos, tu jednotu, i da postavljajući se isključivo u
subjekat tog odnosa automatski polarizuješ doživljaj manifestacije tog percipiranog odnosa.

Dakle problem je što misliš da ne postoji življenje izvan dobra i zla, te kad ja kažem recimo da
možemo živjeti izvan polarizacije, ne mislim na totalnu izolaciju izvan polarizacije tipa 'nit' muško
nit' žensko', već mislim na život izvan polarizacije koja kaže da je dobro ili zlo biti muško ili žensko.
Takođe, 'interesna zona' individue je već određenja poarizovananjem a živjeti izvan polarizacije može
samo osviješćeno biće u individui. Zašto? Zašto što ono jeste sve individue koje su postojale, postoje
i koje ći ikad postojati. Zato jedino biće-svjesno-sebe-u-individui može živjeti kao individua a ne
ponašati se uslovljeno polarizatorom percepcije.
Kliknite za proširenje...

Ti si prolupao do krajnosti ;) Odma si me svrsto u gresnike bez da si predhodno razumeo sta sam rekao. Volim kad me svrstavaju u zle gresnike jer tu se vidi nerazumevanje pa cak i mrznja sagovornika (u tvom slucaju ima i psihicke bolesti). Kazes da mislim da ne postoji zivljenje izvan dobra i zla ...? Ja ne polarizujem dobro i zlo, ja ih relativizujem. Zato sad zaobidji me, ovo ionako nije bilo upuceno tebi. I smiri se malo, ne kontriraj sve zivo kao neko uvredjeno dete.
 
moj brat od ujaka, inace cela ujcevina je ateisticka, doziveo je infarkt i klinicku smrt i od tad postaje vernik, nikad nije pricao o tome sta mu se desilo jer je znao sta ga ceka, napravili bi ga ludim. kako odmicu godine poceo slavu da slavi ide u crkvu moli se bogu.
 
Сале!:
moj brat od ujaka, inace cela ujcevina je ateisticka, doziveo je infarkt i klinicku smrt i od tad postaje vernik, nikad nije pricao o tome sta mu se desilo jer je znao sta ga ceka, napravili bi ga ludim. kako odmicu godine poceo slavu da slavi ide u crkvu moli se bogu.
Kliknite za proširenje...
Moguce je da se covek samo uplasio a da nije video nista narocito dok je bio klinicki mrtav. Jer sta ce ateista da vidi? Ako ga je bilo blam da prica atesitima sta je navodno video dok je bio "mrtav" zasto ga nije blam sto je postao vernik, i sto ide u crkvu i sto se moli bogu ?
 
pa ne znam, covek se promenio, promenio shvatanja. ja sam mu bio u poseti tada (sr,kamenica) i to sam pripisao strahu. medjutim kazem ti vremenom se jednostavno promenio.
kod mene je drugi slucaj ja sam bez icijeg namtanja ili da mi se nesto desilo postao vernik jos kao mali
 
moca77:
Ti si prolupao do krajnosti ;) Odma si me svrsto u gresnike bez da si predhodno razumeo sta sam rekao. Volim kad me svrstavaju u zle gresnike jer tu se vidi nerazumevanje pa cak i mrznja sagovornika (u tvom slucaju ima i psihicke bolesti). Kazes da mislim da ne postoji zivljenje izvan dobra i zla ...? Ja ne polarizujem dobro i zlo, ja ih relativizujem. Zato sad zaobidji me, ovo ionako nije bilo upuceno tebi. I smiri se malo, ne kontriraj sve zivo kao neko uvredjeno dete.
Kliknite za proširenje...

Upravo se ti ponašaš kao uvredjeno dete. I napisano shvataš lično. Iako je JKJ citirao ono što si ti napisao poruka nije bila upućena tebi, već meni. Jel ti sad lakše? Otvori svesku i piši dnevnik ako ne želiš komentar na svoje mišljenje.
 
Сале!:
pa ne znam, covek se promenio, promenio shvatanja. ja sam mu bio u poseti tada (sr,kamenica) i to sam pripisao strahu. medjutim kazem ti vremenom se jednostavno promenio.
kod mene je drugi slucaj ja sam bez icijeg namtanja ili da mi se nesto desilo postao vernik jos kao mali
Kliknite za proširenje...
"Čudni su putevi Gospodnji" :) I ja sam, na neki način, postala vernik kao mala iako sam odrastala u porodici ateista.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Odnos vernika/ateiste/agnostika prema smrti. Da li se bojite smrti?
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
798
Сале
Сале
Gedeon
Koliko postoji pravoslavnih crkava kod nas Srba?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
600
Gedeon
Gedeon
Schrodinger
Zagrobni život postoji samo za one koji veruju u njega?
Odgovora
18
Pregleda
545
svjatoslav
S

Back
Top