ne mogu da se snadjem

[-Eva-]

...vi zene ste stvarno nenormalne....jos sam joj...kad sam video da sve to ne moze da podnese....a vidim da nema snage da raskine sa mnom...napisao pesmu....pravo umetnicko delo...ducic bi mi pozavideo na vrednosti...na tolikoj kolicini emocija....u kojoj raskidam s njom i sve joj lepo objasnjavam....u stihu....yebo te zivot....pa da sam tu pesmu negde objavio...sve ispod neke statue na bk ne bih ni dobio.....
i posle svega toga ja opet ispao djubre i kreten...i sada ne mogu da izadjem u grad a da me neko ne ispljuje samo tako....strasno....

Pa kad si se toliko raspisao (a i nisi odavno bio ovdje) mogao si nam prepisati tu pjesmu koju si joj napisao.

 

[Fantina]

All-e, ala pišeš, svaka ti čast!
Ne možeš da se snadješ izgleda zato što ne želiš da se sandješ, tebi lepo da gajiš svoju neprilagodljivost, kao i svakom boemu! To je tvoja autentičnost. I to cenim.
Nemoj samo da preteraš i da tvoje priče pišu tvoj život. Mislim, kako hoćeš, ali, nemoj da ti izmakne ona "prava" zato što ti nećeš ni malim prstom da mrdneš da učiniš nešto zarad nekog drugog, kao što (poprilično romantično) očekuješ da neko drugi učini toliko toga zarad tebe.
A tri meseca za "uigravanje" je po mom mišljenju kratak period... što nekada ne daš sebi malo više vremena?
Ej... da ne bude zabune: želim ti sve najbolje, zato što si retko iskren i zato što si maza.

 

[zavodljiva_1976]

i tako ja malo svratio posle dugo vremena...i pojma nemam ko su ovi ljudi...i sve se nesto promenilo...jedva se snadjoh...yebo te zivot....neko novo odelo.....kao svakom coveku koji kao voli promene...ali uvek pati za necim pre...reci cu...sve je ovo lepo ali mi se vise svidjalo ranije....
sto sam ja svratio...pa zato da malo ***** familiju zenama....kao i obicno....zadnja tri meseca sam dokazivao da su sve zene qrve...i posle dugog i napornog istrazivanja...dosao sam do podatka da su 80 posto zena bas qrve....sto se naravno ne odnosi na devojke i zene koje posecvuju ovaj forum zato sto vi spadate u onih dvadeset posto....hehe...i tako sam ja pre neki dan zavrsio najduzu vezu u zivotu...koja je trajala citava tri i po meseca...neverovatno...ali istinito....doduse ta sto sam isao sa njom spada u onih dvadeset posto kao postenih....ali nije mogla vise sa mnom jer po njoj ja spadam u onih osamdeset posto muskaraca koji su qrve....yebi ga....sve se nesto pobrkalo....izgleda da muskarac vise nije kao pre....sad valjda svi treba da budemo kao oni sto su ssad fensi...sto ih zovu metroseksualci...valjda se to tako kaze....a ja ih zovem peskirici....ja ne mogu da verujem da nekoj devojci smeta to sto pijem...pusim...kockam se....dolazim ujutru kuci....sto radim u kaficu a nemam potrebe za tim....sto mrzim njenu familiju....i sve njene drugarice....sto sam joj prebio druga koji stalno pokusava da bude duhovit na moj racun....sto vise volim da gledam fudbal nego da blejim s njom po gradu....sto sam je prevario par puta u besvesno pijanom stanju....sto nemam vremena da pricam s njom telefonom po dva sata jer citam knjigu.....
vi zene ste stvarno nenormalne....jos sam joj...kad sam video da sve to ne moze da podnese....a vidim da nema snage da raskine sa mnom...napisao pesmu....pravo umetnicko delo...ducic bi mi pozavideo na vrednosti...na tolikoj kolicini emocija....u kojoj raskidam s njom i sve joj lepo objasnjavam....u stihu....yebo te zivot....pa da sam tu pesmu negde objavio...sve ispod neke statue na bk ne bih ni dobio.....
i posle svega toga ja opet ispao djubre i kreten...i sada ne mogu da izadjem u grad a da me neko ne ispljuje samo tako....strasno....
izgledea da je doslo vreme da se svi mi muskarci lepo obrijemo...lepo osisamo...dobro namirisemo...odemo kod manikira...pedikira....da kupujemo one modne casopise....izlazimo na fensi mesta...pijemo cedjenu pomorandzu....eventualno neki koktelcic....ali moderan obavezno....devojku da vodimo na revije....da menjamo recepte za kolace s njenom majkom....da nam najvece kockanje u zivotu bude odluka da li preci ulicu pedeset metara van pesackog prelaza.....jer je to veliki rizik....o...majko sveta...sta se ovo desava....katasrofa....

e, to mi je nedostajalo!!!! :wink:

 

[?]

alle druzhi se sa antunom
AntunTun

ma jok..upoznali ste se..

eto anakin je pijandura i opaka tako neku nadji

 

[AntunTun]

jagodica kad me spomene....dobijam ospe....

 

[?]

antuntun antuntun antuntun antuntun

variola vera??

evo text u skladu sa temom...neku tachku ima dodirnu valjda...moydai nema

Saša Matić,
pevač, o bratu, supruzi, detinjstvu i mladosti:
“Dejan je u ‘bratskim tabanjima’ uvek izvlačio deblji kraj. Majka nas ostavi same kod kuće, a mi se zabavljamo tako što on pušta plin, a ja krešem šibicu! Jao, kad se samo setim šta smo radili, dobro da smo živi ostali...”
“U šest sati ujutro dođem kući iz kafane, a već u osam treba da sam u školi, svež, spreman i skoncentrisan. Profesor mi kaže: 'Ajde, Matiću sviraj Šopena', a ja ne znam ni ko je Šopen, ni ko sam ja. Kakva, bre, opera kad mi još u glavi titra kolce i harmonika od sinoćne svirke?! Cele godine bežim sa časova, pa onda u maju sednem i nabubam. Moj otac je tada radio u inostranstvu, i ja mu naručim CD-ove sa kompletnim muzičkim programom koji treba da odgovaram, on mi pošalje, i u junu na ispitnoj tabli krupnim slovima stoji: 'Alekandar Matić – nagrada za najbolju muzičku inerpretaciju u školi'. Profesor mi priđe i kaže: 'Čestitam, dobio si peticu. Stvarno si najbolji, nema šta. Al' moram da priznam i to da još nisam video većeg idiota!', aludirajući na moj talenat koji će propasti ako se ne budem školovao. Na kraju sam se toliko uobrazio da sam postao bezobrazan. Mangupski sam pitao profesora koliko treba da mu platim da bih na brzinu završio četvrtu godinu. Čovek se izbezumio i procedio: 'Matiću, spakujte se pa marš kući, a ja idem u zbornicu da popijem gorču kafu, skočio mi je pritisak!'“
“Imam veoma jednostavnu filozofiju. Svi poslovi se završavaju u kafani, a nijedan ukoliko se držiš ženi za suknju. Onda nema para. To je prosta logika – radim u kafani i živim od kafane. Zahtevam da se poštuje sve moje – posao, vreme, obaveze, raspoloženje, prijatelji. Kakav život vodim, smatram da sam veoma uspešan porodičan čovek – otac i muž. Moja supruga je znala za koga se udaje. Ne pravim mnogo kompromisa. Ako sam došao u pet ili šest sati ujutru, tražim mir, odmor, san. Ne treba kod kuće da me čeka istražni sudija koji pita: 'Gde si bio, šta si radio, otkud ti puder ovde, šljokica onde?' Ma, zdravo! Odmah oblačim pantalone, pravac na vrata i odoh! Kad se smiriš, eto mene.”
(“Svet”)

 

[?]

koje TO

 

[McMillan]

Coveku je u opisu posla da bude takav, mozda se u njemu krije papucar