Ne gušite decu

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
69.262

Зашто родитељи који сву пажњу усмеравају на децу, подижу анксиозне и депресивне јединке​

децембар 22, 2020

Премало пажње никако није добро. Превише пажње понекад може бити још горе.
Познајем не мали број родитеља који изговарају реченице типа: „Живим за своју децу. Моја деца су ми једино важна у животу. Радим само за то да они успеју и заврше факултете.“
dete-devojcica-tuzna.jpg

Foto: Canva
Такви родитељи се одричу својих интересовања, пријатеља, не користе време за себе. Ако се и догоди да изађу из куће, што не спада у категорију рутинских излазака ради одласка на посао или трговину, такви родитељи се понашају као да иду на петнаестодневни пут на исток. Деци по стотину пута понављају шта да раде у њиховом одсуству, извињавају им се због напуштања куће, а чим стигну до одредишта позивају их како би проверили да ли је све у најбољем реду.
Подизање деце за родитеље увек представља изазов који се увећава код самохраних и разведених родитеља. Они, готово по правилу, осећају кривицу због погрешног избора партнера, уједно и страх да због тог неуспеха њиховој деци прети ризик од емоционалних проблема. Такви родитељи без поговора бирају да престану да размишљају о себи, фокусирајући сву своју пажњу на децу, у тој мери да западају у стања фузије. Такви родитељи као да осећају константо осећање кривице и потребу да се оправдају због тога.
Када занемарите себе и своје потребе зарад користи своје деце, не чините им никакву услугу. Чему их заправо учите, ако зарад њих игноришете своје потребе? Учите их да жртвују оно што јесу.

Истина је, деца док су мала воле да им се приноси па можете видети родитеље који и на мало кенкање трче и додају „кок“ свом слатком синчићу. То децу чини размаженом, са ускраћеном маштом.


Где се ту налази проблем? Зашто родитељи који сву пажњу и бригу усмеравају на децу, заправо подижу депресивне и анксиозне јединке?
Одговор се крије у самом родитељском страху од одвајања. Родитељи не желе да њихова деца одрасту. Брига о деци и решавање њихових проблема им служе као средство за попуњавање сопствених „психолошких рупа“ и због тога настављају да се уплићу у њихове животе чак и кад су у стадијуму дубоке зрелости. У данашње време родитељи имају мање деце, улажу у њих и очекују да њихова деца испуњавају њихове жеље и да их усрећују њиховим постигнућем (не мали број родитеља за децу има праве стратегије, од избора школе, до животног партнера).
Овакав васпитни стил има за последицу да на „психотерапијском каучу“ све чешће сусрећемо младе, крхке људе који доживљавају прави слом ако се догоди нешто што није по њиховим очекивањима и жељама.
Оно што одрасли занемарују је чињеница да деца без стресних искустава попут непријатности, неуспеха, великих напора да би нешто постигли – не могу да развију „психолошку отпорност“.
У теоретским и стручним круговима се полемише о нечему што наликује на, усудићу се рећи, „инфлацију нарцизма“. Нарциси су срећни у раном детињству када су центар породичног дома, али са одрастањем и суочавањем са светом са нарцисоидним самопоуздањем појављује се и депресивност и анксиозност.
У фази одрастања, гомилају се проблеми. Такве јединке имају компромитоване способности за сарадњу са другима, тешкоћу да се суочавају са ограничењима. На послу очекују да им све буде занимљиво, јер су тако навикли. Неотпорни су на шефове критике, очекујући сталне похвале.
Јасно вам је да ту нешто не ваља и јасно вам је да такве особе пате.
Пише: Хелена Росандић, психотерапеут, мр клиничке психологије
https://zelenaucionica.com/ovo-su-p...XUOqIBksCGhyMro9Nu0gJ5JWDo8mXCXdlLgZmbk8PccbI
 
Ne roditeljima, oni verovatno ne budu ni svesni svoje krivice.
Misle da su uradili sve kako treba, da su bili odlični roditelji.
(Drugim rečima-zabole ih)
A deca rastu i postaju defektna.Psihički.

Ne verujem baš da ih zabole za svoju decu, više verujem da su radili sa predubeđenjem da su radili pravu stvar.

Put do pakla popločan je nekad dobrim namerama.
 
Ne verujem baš da ih zabole za svoju decu,

Mnoge zabole, veruj mi.Oni su ih podigli i odradili svoj posao "odličnih "roditelja.
više verujem da su radili sa predubeđenjem da su radili pravu stvar.
Ovih je verovatno više.O njima sam i pisala u gornjem postu.
Put do pakla popločan je nekad dobrim namerama.
U ovo ne verujem.
Ni u popločanost.Popločane puteve izbegavam.
 
Kazu da je jedina bezuslovna ljubav upravo ljubav roditelja prema deci.
Ali pazi ti sada taj paradoks: imamo gomilu roditelja koji posto-poto hoce da modeluju svoju decu prema nekom svom tripu.
Dakle vec su izasli iz okvira ultimativne ljubavi.
Ovde ne govorim o opstem vaspitanju, nego o modelovanju, pokusaju pravljenja malih Tesli, Djokovica, malih pevacica, misica, itd.
Pri tome deca, koja samo ceznu za roditeljskom ljubavlju, trude se da ispune sve roditeljske zahteve da bi dobili neki znak ljubavi.

Put do pakla nije poplocan dobrim namerama, vec idiotizmom. Idiotizmom roditelja koji ne slusaju svoju decu, i ne kapiraju da zivot njihove dece nije njihov da rade sa njim sta hoce, nego da pripada toj deci.

Ja sam sebi zadao samo dva zadatka kao roditelj: da sacuvam fizicko i mentalno zdravlje svog deteta, i da mu objasnim/pokazem odnos izmedju uzroka i posledice.
Sve ostalo ce nauciti sam - isto kao sto sam i ja.

Kod mene ce imati uvek bezuslovnu ljubav i utociste, nekog ko je tu da saslusa u svako doba dana i noci.
 
Ne roditeljima, oni verovatno ne budu ni svesni svoje krivice.
Misle da su uradili sve kako treba, da su bili odlični roditelji.
(Drugim rečima-zabole ih)
A deca rastu i postaju defektna.Psihički.
To je ljudsko prokletstvo !
Roditelji u nekoj najboljoj nameri da zaštite decu lišavaju ih ličnog iskustva , što ih kasnije čini "bogaljima " za život koji im nadolazi
Ili ih pak pripremaju za život po merilima svoga vremena , koje će skroz biti drugačije od vremena kad deca zagaze u pravi vrtlog života
Oni to rade iz neznanja i najboljih namera i ne umeju da prevazidju trenutak i vreme u kojem žive . I stoga im ne treba zamerati puno , jer delaju iz neznanja i neke ljubavi
Kako reinkarnacijama nije dato da se sećaju predhodnih života , tako se ne dozvoljavaju saznanja budućnosti i adekvatne pripreme deteta , sve u cilju sticanjem novih iskustava i pročišćavanjem duša iz predhodnih grešaka
Jedno je sigurno ! Deca će uvek "dobaciti" dokle njihovi roditelji ne mogu ni da pomisle niti sanjaju
 
kad trazis radno mesto, nikada ne smes na tako nesto ni pomisliti. Ak poslodavac shvati da ti pare i materijalizam nisu najvazniji u zivotu, vaziji i od dece, zene.........tesko da ce dobijes radno mesto.
Poslodavac zeli saradnike kojima ce njegova firma biti sve i jedino sto imaju u zivotu.
Prokletsvo kapitalizma.
To puca i uništava psihu ljudi , takvi karijersti ili trpeljivi ljikovi pucaju kad-tad !
Ima nas koji nismo opterećeni puno materijalnim bitni nam je mir i sklad života .
I koji ne trpimo poslodavce i gazde , koji ceo život težimo tome da budemo kreatori svoga života .Svoj na svome !"
Sami sebi poslodavci i gazde , pa i po cenu konfora , a sve zarad unutrašnje harmonije i mira !
 
Poslednja izmena:
Mnoge zabole, veruj mi.Oni su ih podigli i odradili svoj posao "odličnih "roditelja.

Ovih je verovatno više.O njima sam i pisala u gornjem postu.

U ovo ne verujem.
Ni u popločanost.Popločane puteve izbegavam.

Kad kažem dobrim namerama, ne mislim nužno da je to i dobro, već sumnjam da će baš većina roditelja namenski uništiti svoje dete.

Takođe, veliki je jaz između toga što je zaista dobro za to dete, odnosno, u čemu to dete iskonski uživa i čini ga srećnim i onoga što roditelji misle da bi trebalo.

Možda ono hoće da bude stolar i to ga čini srećnim, a oni ga guraju u pravnika ili pevačicu...
 
Frederik objasnio sve.
Ja nisam cale ali ako Bog da pa budem...
ja cu klincu ili klicima dati samo svoju ljubav i podrsku.
Drugo niti mogu niti nameravam.
Neka odraste kao normalna osoba i bavi se postenim poslom.
Meni bi to bilo dovoljno.
Jeste , roditelji u neznanju ili sa svojim kompleksima neostvarenih ambicija preoptere dete i uzmu mu detunjstvo . To će im dete naplatiti kad-tad
Poželjno je nekada kad vidiš da "srlja" pomoći mu tako što ćeš ga čak ako treba malo i gurnuti da udari glavom o zid
Što pre udari pre će se osvestiti i steći iskustvo što mu može kasnije samo koristiti kroz život
Jer ne zna dete iz priče kako boli kad dobiješ daskom po glavi dok ga stvarno ne udari daska po glavi , sve ostalo za njih je "soljenje pameti" .
Ne pitajte kako znam :mrgreen:
Svi dok smo tinejdžeri smo buntovni i tvrdoglavi i zato ponekad vučenje za rukav i odvraćanje od njihovog lošeg izbora može izazvati kontra efekat .
Pust ga , gurni ga ... Ali budi pored njega uvek , kad se odbije od zid i padne da ga pridržiš i podigneš !
 
Poslednja izmena:
znam neke koji su svoju decu jos u predskolskom uzrastu maltretirali raznim kursevima za strane jezike, kompjutere, sportske klubove, a kada su deca poodrasla i posla u skolu, ponistavali su cetvorke radi petica, kao studenti morali su upisivati i po dva fakulteta, magistrirati, specijalizirati, doktorirati.....usavrsavati na Sorboni, Harvardu, Hajdelbergu.................uzas.
Totalna dehumanizacija. Nigde ni traga o sretnom detinjstvu prepunom igara i nestasluka, mladosti ispunjene zabavom, provodom, upoznavanjem sveta,.............................takve osobe su postali zombi, monstrumi, u trci za karijerom i zaradom,..............takve osobe su postale sinonim propasti zapadne civilizacije i nosilac psihologije propalog NWO...................sto vise, sto bolje, sto vece, sto vrednije........po svaku cenu.
 
Da, ali su moji roditelji smatrali da je to glupo zanimanje.

Znam isto situaciju gde su moju drugaricu iz osnovne, koja je bila odlična košarkašica, imala trbušnjake i fizičku spremu gde niko od dečaka nije mogao da joj priđe, naterali da ide u trgovačku školu jer je mama tu išla i umesto vrhunskog atletu dobili su ćerku koja radi u osiguravajućoj kući u kanalu, koja živi prosečno loš život i nije srećna... Nažalost.
 
kad trazis radno mesto, nikada ne smes na tako nesto ni pomisliti. Ak poslodavac shvati da ti pare i materijalizam nisu najvazniji u zivotu, vaziji i od dece, zene.........tesko da ce dobijes radno mesto.
Poslodavac zeli saradnike kojima ce njegova firma biti sve i jedino sto imaju u zivotu.
Prokletsvo kapitalizma.
Budem svoj gazda,nikad detetu ne bih dao ni pomisao da treba da radi za druge
 

Back
Top