Ne gušite decu

Зашто родитељи који сву пажњу усмеравају на децу, подижу анксиозне и депресивне јединке​

децембар 22, 2020

Премало пажње никако није добро. Превише пажње понекад може бити још горе.
Познајем не мали број родитеља који изговарају реченице типа: „Живим за своју децу. Моја деца су ми једино важна у животу. Радим само за то да они успеју и заврше факултете.“
dete-devojcica-tuzna.jpg

Foto: Canva
Такви родитељи се одричу својих интересовања, пријатеља, не користе време за себе. Ако се и догоди да изађу из куће, што не спада у категорију рутинских излазака ради одласка на посао или трговину, такви родитељи се понашају као да иду на петнаестодневни пут на исток. Деци по стотину пута понављају шта да раде у њиховом одсуству, извињавају им се због напуштања куће, а чим стигну до одредишта позивају их како би проверили да ли је све у најбољем реду.
Подизање деце за родитеље увек представља изазов који се увећава код самохраних и разведених родитеља. Они, готово по правилу, осећају кривицу због погрешног избора партнера, уједно и страх да због тог неуспеха њиховој деци прети ризик од емоционалних проблема. Такви родитељи без поговора бирају да престану да размишљају о себи, фокусирајући сву своју пажњу на децу, у тој мери да западају у стања фузије. Такви родитељи као да осећају константо осећање кривице и потребу да се оправдају због тога.
Када занемарите себе и своје потребе зарад користи своје деце, не чините им никакву услугу. Чему их заправо учите, ако зарад њих игноришете своје потребе? Учите их да жртвују оно што јесу.

Истина је, деца док су мала воле да им се приноси па можете видети родитеље који и на мало кенкање трче и додају „кок“ свом слатком синчићу. То децу чини размаженом, са ускраћеном маштом.


Где се ту налази проблем? Зашто родитељи који сву пажњу и бригу усмеравају на децу, заправо подижу депресивне и анксиозне јединке?
Одговор се крије у самом родитељском страху од одвајања. Родитељи не желе да њихова деца одрасту. Брига о деци и решавање њихових проблема им служе као средство за попуњавање сопствених „психолошких рупа“ и због тога настављају да се уплићу у њихове животе чак и кад су у стадијуму дубоке зрелости. У данашње време родитељи имају мање деце, улажу у њих и очекују да њихова деца испуњавају њихове жеље и да их усрећују њиховим постигнућем (не мали број родитеља за децу има праве стратегије, од избора школе, до животног партнера).
Овакав васпитни стил има за последицу да на „психотерапијском каучу“ све чешће сусрећемо младе, крхке људе који доживљавају прави слом ако се догоди нешто што није по њиховим очекивањима и жељама.
Оно што одрасли занемарују је чињеница да деца без стресних искустава попут непријатности, неуспеха, великих напора да би нешто постигли – не могу да развију „психолошку отпорност“.
У теоретским и стручним круговима се полемише о нечему што наликује на, усудићу се рећи, „инфлацију нарцизма“. Нарциси су срећни у раном детињству када су центар породичног дома, али са одрастањем и суочавањем са светом са нарцисоидним самопоуздањем појављује се и депресивност и анксиозност.
У фази одрастања, гомилају се проблеми. Такве јединке имају компромитоване способности за сарадњу са другима, тешкоћу да се суочавају са ограничењима. На послу очекују да им све буде занимљиво, јер су тако навикли. Неотпорни су на шефове критике, очекујући сталне похвале.
Јасно вам је да ту нешто не ваља и јасно вам је да такве особе пате.
Пише: Хелена Росандић, психотерапеут, мр клиничке психологије
https://zelenaucionica.com/ovo-su-p...XUOqIBksCGhyMro9Nu0gJ5JWDo8mXCXdlLgZmbk8PccbI
Deca se danas programiju prema sadržaju koje dobijaju putem tik toka i youtubea. Zašto se gospoda psihoterapeuti ne pozabave ovom temom i objasne svima nama roditeljima kako da pažnju svoje dece preusmere na svet oko sebe a ne u svet koji se kreira virtuelno.
 
Deca se danas programiju prema sadržaju koje dobijaju putem tik toka i youtubea. Zašto se gospoda psihoterapeuti ne pozabave ovom temom i objasne svima nama roditeljima kako da pažnju svoje dece preusmere na svet oko sebe a ne u svet koji se kreira virtuelno.
jednostavno je , bar tako naizgled, što više vremena provodite sa vašom decom , veza i poverenje između njih i vas biće veće u moćnije, a i maknuti ćete ih što dalje od tog virtuelnog sveta
izgovor, kad su deca u pitanju , da se nema vremena, ne važi
 
Deca se danas programiju prema sadržaju koje dobijaju putem tik toka i youtubea. Zašto se gospoda psihoterapeuti ne pozabave ovom temom i objasne svima nama roditeljima kako da pažnju svoje dece preusmere na svet oko sebe a ne u svet koji se kreira virtuelno.

Tako sto se nadje nacin da se provodi sto vise vremena sa decom napolju.

Nije lako. Mnogi ne mogu, iebe nas kapitalizam koji ti uzme veci deo dana.

Ali treba nekako probati. Ko moze, da nekako nadje vreme.
 
Tako sto se nadje nacin da se provodi sto vise vremena sa decom napolju.

Nije lako. Mnogi ne mogu, iebe nas kapitalizam koji ti uzme veci deo dana.

Ali treba nekako probati. Ko moze, da nekako nadje vreme.
drugim rečima sa decom si, što automatski znači da ih modeluješ prema svojim shvatanjima. to je sasvim u redu, naravno.
 
jednostavno je , bar tako naizgled, što više vremena provodite sa vašom decom , veza i poverenje između njih i vas biće veće u moćnije, a i maknuti ćete ih što dalje od tog virtuelnog sveta
izgovor, kad su deca u pitanju , da se nema vremena, ne važi
Pa to je ono što se kritikuje, ne otvoreno nego prikriveno. Gde je granica "slobodnog" vaspitanja po ukusu onih koji teoretišu o ovom procesu?.
 
drugim rečima sa decom si, što automatski znači da ih modeluješ prema svojim shvatanjima. to je sasvim u redu, naravno.
Ne modelujes ih nego im pokazujes svet.
Moje je da pokazem sta sve ima. A mnogo vise ima napolju nego u kuci.
A deca sama neka izaberu.

I da naucim osnovne vestine.

Rodjak je deciji ortoped u Srbiji, kaze da svako trece dete od 7 godina ne ume da hoda na petama i da hoda unazad.

A o tome koliko dece ne zna da pliva i da vozi bajs - to je tek posebna prica.
 
Ne modelujes ih nego im pokazujes svet.
Moje je da pokazem sta sve ima. A mnogo vise ima napolju nego u kuci.
A deca sama neka izaberu.

I da naucim osnovne vestine.

Rodjak je deciji ortoped u Srbiji, kaze da svako trece dete od 7 godina ne ume da hoda na petama i da hoda unazad.

A o tome koliko dece ne zna da pliva i da vozi bajs - to je tek posebna prica.
naravno. ali tvoj upliv postoji itekako. nazovi to kako hoćeš, metodi su različiti i ja to isto radim.
poenta je sledeća - neuporedivo veći problem je masovna neodgovornost roditelja koji pod izgovorom slobodnog vaspitanja prepuste decu samoj sebi a to u sadašnjem svetu znači otvore ih svim random likovima koji se bave različitim vidovima manipulacije, neograničenom telefonu igricama etc. jer dete danas ako je slobodno da radi šta hoće, pobeći će u svet igrica i tik toka bez kontrole i bez kraja. biće žrtve lovaca na pažnju. download informacija koje oblikuju dečiji svet prepuštaju nekom drugom. deca ne čitaju i bazično imaju problem da organizuju bilo kakvu socijalnu aktivnost.
dakle nigde ne vidim da se o ovom problemu priča, ali važno da targetujemo roditelje da su "ambiciozni" i šta sve ne.
 
naravno. ali tvoj upliv postoji itekako. nazovi to kako hoćeš, metodi su različiti i ja to isto radim.
poenta je sledeća - neuporedivo veći problem je masovna neodgovornost roditelja koji pod izgovorom slobodnog vaspitanja prepuste decu samoj sebi a to u sadašnjem svetu znači otvore ih svim random likovima koji se bave različitim vidovima manipulacije, neograničenom telefonu igricama etc. jer dete danas ako je slobodno da radi šta hoće, pobeći će u svet igrica i tik toka bez kontrole i bez kraja. biće žrtve lovaca na pažnju. download informacija koje oblikuju dečiji svet prepuštaju nekom drugom. deca ne čitaju i bazično imaju problem da organizuju bilo kakvu socijalnu aktivnost.
dakle nigde ne vidim da se o ovom problemu priča, ali važno da targetujemo roditelje da su "ambiciozni" i šta sve ne.

Vidi, ja sam u svom prvom postu ovde jasno oznacio sta su te pterane ambicije.
Drugar mi je teniski trener, i prica mi koliko su roditelji imbecili i utripovani da ce deca da im budu novi Djokovici.
Drugi drugar je fudbalski trener - slicna prica.
Meni jedna majka slala odlicnog studenta etf-a da ga naucim nesto malo sire od onoga sto uce na fakultetu, da ne ostane "ogranicen".
I bezbroj takvih nebuloza.

I znas sta je zajednicko? Uslovljavanje ljubavlju. Kod svih tih slucajeva je zajednicko da roditelji deci bukvalno uskracuju ljubav ako ne ispune ocekivanja. Zato je to patologija.

Objasnjavanje sta je lose (po ceo dan tv i igrice, droga, cigare) a sta dobro (park, igraliste, priroda, trava, voda, zemlja) po meni spada u elementarno vaspitanje.
 
Vidi, ja sam u svom prvom postu ovde jasno oznacio sta su te pterane ambicije.
Drugar mi je teniski trener, i prica mi koliko su roditelji imbecili i utripovani da ce deca da im budu novi Djokovici.
Drugi drugar je fudbalski trener - slicna prica.
Meni jedna majka slala odlicnog studenta etf-a da ga naucim nesto malo sire od onoga sto uce na fakultetu, da ne ostane "ogranicen".
I bezbroj takvih nebuloza.

I znas sta je zajednicko? Uslovljavanje ljubavlju. Kod svih tih slucajeva je zajednicko da roditelji deci bukvalno uskracuju ljubav ako ne ispune ocekivanja. Zato je to patologija.

Objasnjavanje sta je lose (po ceo dan tv i igrice, droga, cigare) a sta dobro (park, igraliste, priroda, trava, voda, zemlja) po meni spada u elementarno vaspitanje.
Ma slažem se sa tim, samo što je broj bolesno ambicioznih malipulativnih roditelja zanemarljiv u odnosu na broj lenjiih,neodgovornih i preterano popustljivijih koji tu svoju osobinu prepoznaju kao poželjnu čitajući ovakve analize i smatraju da su na pravom putu a nisu. Rezultat će biti generacije razmaženih malih prinčeva i princeza nesposobnih za život.
 
Deca imaju karakter, imaju svoje zelje. Svako dete je razlicito. Roditelji cesto ne mogu da usmere jedno dete, a ne vise njih. Decu treba posmatrati i osluskivati. Treba ih bezuslovno voleti. Za decu je potrebna smirenost i paznja. Roditelji ovog vremena nisu spremni za to.
 

Back
Top