proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
NE DAMO JADAR ! Intervju sa predsednikom UO PAKT - Loznica, Miroslavom Mijatovićem
Beogradu doneo odluku da će u dolini Jadra biti otvoren rudnik bez ikakve konsultacije sa građanima koji tamo žive. Petnaest godina Rio Tinto je radio šta je hteo na ovim prostorima, i niko se nije bunio. Sada kada je narodu postalo jasno šta se sprema i da mi i nakon 15 godina istraživanja ne možemo da dobijemo niti jedan relevantan podatak o tome, e sad je problem. Da se razumemo, nije istina da su se Prostorni plan područja posebne namene i prateća Studija procene uticaja donosili bez javne rasprave i van dometa javnosti, naprotiv.
Problem je što je Rio Tinto svih ovih godina plivao samouvereno na talasu domaćeg zakonodavstva prema kojem im je dozvoljeno da sve relevantne podatke stave pod oznaku "službene tajne".
Dakle, gotovo je izvesno da se traži puko verovanje na reč kompaniji koju su meštani ostrva Bougonsville na Papui Novoj Gvineji tužili za saučešništvo u genocidu.
Kompaniji koja je bez ikakave odgovornosti na ostrvu ostavila milion ipo tona opasnog otpada, mi ovde treba da verujemo na časnu reč!?!?
Videćemo kakvo će biti tumačenje člana 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kada na red bude došlo davanje saglasnosti na eksploataciju, jer Rio Tinto na mnogim mestima u svetu nije ispoštovao ni minimum svojih obaveza prema životnoj sredini. Mi smo spremni da idemo i do Evropskih sudova s' tim u vezi, pa svako kad zove majstora u kuću prvo proveri o kome se radi, da li je dobar majstor, da li je pedantan, ali eto, ispada da nam država dovodi "majstore" u kuću koji nisu pedantni, iza sebe ostavljaju pustoš i loši su majstori pre svega....
Problem je i to što je uveliko rasprostranjena zabluda da je litijum ekološki mineral, što apsolutno nije tačno s obzirom na činjenicu da se u najrazvijenijim zemljama sveta litijumske baterije recikliraju od 1-3%.
Znamo protiv koga se borimo i da je ovo borba Davida i Golijata, ali smo i svesni šta branimo, našu dedovinu i našu budućnost. Ta budućnost nije nikako vezana za litijum, već za zdravu organsku hranu i čistu pijaću vodu. To su resursi oko kojih će se voditi bitke u ovom veku i važno je da to građani znaju.
*Šta je od podataka oko rudnika litijuma do sada dostupno javnosti?
Ono što je PAKT do sad uspeo da pribavi prvenstveno se tiče tokova novca od dolaska Rio Tinta u Srbiju. Ispostavilo se da iz Rio Tinta nisu ni malo naivni, pa su tako Rudarsko-geološkom fakultetu do sada uplatili oko 100,5 miliona dinara za razne studije, pa smo tako od eminentnih stručnjaka u državi dobili svojevrstan "zavet ćutanja", ako ne i otvorene promocije projekta Jadarit. Sporno je to što je Rudarski fakultet primio u dva navrata preko milion dinara donacija od kompanije, a sutra bi ti isti ljudi trebalo da veštače u slučaju ekološkog akcidenta. Pa ko njima više može da veruje? Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona; Građevinski fakultet sa 10,28; Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbili su da nam dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema RT, kao i Republički geodetski zavod kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 rsd za takse za izdavanje podataka i kopija planova i lista nepokretnosti. Epilog vidimo ovih dana kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinskog bez da ih je neko pitao o tome. Poznato je i da je kompanija dobila dozvolu i započela istraživanje podzemnih voda u priobalju Drine između Jelava i Lipničkog Šora, a da će cevovod biti minimalnog prečnika dva metra i da će Rio Tinto iz tog cevovoda vući 200-350 kubnih metara vode na sat. Posedujemo i niz dokumenata/analiza u iz kojih možemo da zaključimo i da je sistem podzemnih voda već poremećen zbog znatno izmenjenih fizičkih i organoleptičkih osobina. U vodi su prisutne i povišene koncentracije amonijum jona, gvožđa, bora, fenola i znatne količine silicijuma i litijuma za koje ne postoji dozvoljena granica u zakonima Republike Srbije. Iz pribavljene dokumentacije vidimo i da je sadržaj uzorkovane rude sledeći : Olovo, Kadmijum, Cink, Bakar, Nikl, Hrom, Živa, Arsen, Barijum, Antimon, Selen, Molibden, Fosfor, Mangan, Kalaj, Kobalt, Talijum, Vanadijum, Berilijum, Gvožđe, Litijum i Bor. Nemamo precizne podatke šta će se desiti sa ovim otpadom nakon tretmana koji će se možemo da pretpostavimo tretirati nekom od kiselina (fluorovodoničnom ili sumpornom) i gde će taj otpad završiti i na koji način. U međuvremenu, obratili smo se i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odboru "Čovek i životna sredina" i očekujemo bar odgovor od njih.
*I ministarka Mihailović i kompanija Rio Tinto najavljuju formiranje, sa jedne strane Radne grupe od strane ministarstva, a sad druge Komiteta za zaštitu životne sredine, kako gledate na ove najave?
Da Mihailovićeva ima dobre namere, ne bi u Radnu grupu zvala kolege istomišljenike, već bi se potrudila da čuje meštane koji protestuju. Prvo što bi ta Radna grupa trebalo da uradi jeste da pripremi i predloži izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa ako su mogli u Zakonu o rudarstvu u članu 4. da daju litijumu poseban status od izuzetne važnosti za državu i da na osnovu toga dobiju mehanizam za eksproprijaciju, tako bi sada trebalo i da kroz promenu Zakona o naknadama istom tom litijumu daju poseban status strateškog minerala i odrede rudnu rentu od minimalno 25% od ostvarenog profita eksploatatora. To bi recimo za početak bio signal da su joj namere patriotske i da vodi računa o javnom interesu.
Ta radna grupa bi trebalo i da se izjasni i o članu 7. Zakona o rudarstvu koji kaže da nosilac istraživanja i eksploatacije ne može biti privredno društvo koje ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine. Ako trebaju dokazi, tu smo. Tek nakon ovih koraka, ministarka može da računa na poverenje građana. Kada je u pitanju Komitet koji planira da osniva Rio Tinto, i koji treba da čine predstavnici građana, upozoravamo sve zainteresovane, da je ovakav komitet Rio Tinto oformio na Madagaskaru i to od predstavnika eminentnih svetskih ekoloških organizacija. Komitet nije sastavio ni godinu dana sa radom, bio je zloupotrebljen, a gotovo svi članovi podneli su ostavke i izašli iz tog radnog tela u trenutku kada se narod pobunio zbog nelegalnog proširenja obuhvata rudnika. Na kraju su protesti građana ugušeni intervencijom vojske. To je oprobani recept ove kompanije, a što se nas tiče to je udica na koju se nećemo upecati.
*Šta bi ste poručili meštanima koji bi ipak i pored svega da prodaju svoja imanja?
Privatna svojina je svetinja i niko nema pravo da utiče na te ljude, ni sa jedne ni sa druge strane. Mi možemo uložiti dodatni napor da apelujemo na njih da dobro razmisle i da ne podležu pričama kako je ovo gotova stvar i kako Rio Tinto nakon uloženih 200 miliona dolara neće sigurno odustati. Ovakvim kompanijama ovaj iznos je statistička greška u računu i samo mali delić u fondu za istraživanja kojih rade na hiljade po celom svetu, pa ne ulaze svuda u eksploataciju.
Konkretno u ovom slučaju znamo da je na poslu otkupa zemljišta angažovana advokatska kancelarija kompanije Dilojte tuš koja poziva građane i govori im na poprilično ucenjivački način da ako ne prodaju zemljište sledi eksproprijacija po znatno nižim cenama. Međutim, ne zavisi projekat rudnika samo od tih 200 domaćinstava koja se nalaze u obuhvatu rudnika, već od svih onih koji ostaju u dolini Jadra i čija će imanja biti obezvređena. Sigurno tu neće biti kraj, jer se pretpostavlja i da će cena nekretnina i u samoj Loznici pasti za minimalno 50%.
Trenutno učešće rudarske rente u srpskom BDP-u je na nivou od 2%. Niti jedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1%. U svetu po rudarskom doprinosu bdp-u prednjače trenutno : Burkina Faso 10,6%, Čile 10,9%, Papua Nova Gvineja 11,8, Demokratska Republika Kongo 14,6%, Eritreja 17,3%, Guajana 18,1 i Mauritanija 20,3%. S’ pravom možemo da se zapitamo da li se u tim državama živi dobro? Pa ne živi, to je jasno i o tome bi trebalo razmišljati, u kom se pravcu kreće Srbija?
---------------------------------
da li treba uništiti 200 hektara šume da bi se lagerovala otrovna jalovina?
da li je privatna svojina svetinja?
da li čuvamo prirodnu sredinu u srbiji?
Beogradu doneo odluku da će u dolini Jadra biti otvoren rudnik bez ikakve konsultacije sa građanima koji tamo žive. Petnaest godina Rio Tinto je radio šta je hteo na ovim prostorima, i niko se nije bunio. Sada kada je narodu postalo jasno šta se sprema i da mi i nakon 15 godina istraživanja ne možemo da dobijemo niti jedan relevantan podatak o tome, e sad je problem. Da se razumemo, nije istina da su se Prostorni plan područja posebne namene i prateća Studija procene uticaja donosili bez javne rasprave i van dometa javnosti, naprotiv.
Problem je što je Rio Tinto svih ovih godina plivao samouvereno na talasu domaćeg zakonodavstva prema kojem im je dozvoljeno da sve relevantne podatke stave pod oznaku "službene tajne".
Dakle, gotovo je izvesno da se traži puko verovanje na reč kompaniji koju su meštani ostrva Bougonsville na Papui Novoj Gvineji tužili za saučešništvo u genocidu.
Kompaniji koja je bez ikakave odgovornosti na ostrvu ostavila milion ipo tona opasnog otpada, mi ovde treba da verujemo na časnu reč!?!?
Videćemo kakvo će biti tumačenje člana 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kada na red bude došlo davanje saglasnosti na eksploataciju, jer Rio Tinto na mnogim mestima u svetu nije ispoštovao ni minimum svojih obaveza prema životnoj sredini. Mi smo spremni da idemo i do Evropskih sudova s' tim u vezi, pa svako kad zove majstora u kuću prvo proveri o kome se radi, da li je dobar majstor, da li je pedantan, ali eto, ispada da nam država dovodi "majstore" u kuću koji nisu pedantni, iza sebe ostavljaju pustoš i loši su majstori pre svega....
Problem je i to što je uveliko rasprostranjena zabluda da je litijum ekološki mineral, što apsolutno nije tačno s obzirom na činjenicu da se u najrazvijenijim zemljama sveta litijumske baterije recikliraju od 1-3%.
Znamo protiv koga se borimo i da je ovo borba Davida i Golijata, ali smo i svesni šta branimo, našu dedovinu i našu budućnost. Ta budućnost nije nikako vezana za litijum, već za zdravu organsku hranu i čistu pijaću vodu. To su resursi oko kojih će se voditi bitke u ovom veku i važno je da to građani znaju.
*Šta je od podataka oko rudnika litijuma do sada dostupno javnosti?
Ono što je PAKT do sad uspeo da pribavi prvenstveno se tiče tokova novca od dolaska Rio Tinta u Srbiju. Ispostavilo se da iz Rio Tinta nisu ni malo naivni, pa su tako Rudarsko-geološkom fakultetu do sada uplatili oko 100,5 miliona dinara za razne studije, pa smo tako od eminentnih stručnjaka u državi dobili svojevrstan "zavet ćutanja", ako ne i otvorene promocije projekta Jadarit. Sporno je to što je Rudarski fakultet primio u dva navrata preko milion dinara donacija od kompanije, a sutra bi ti isti ljudi trebalo da veštače u slučaju ekološkog akcidenta. Pa ko njima više može da veruje? Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona; Građevinski fakultet sa 10,28; Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbili su da nam dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema RT, kao i Republički geodetski zavod kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 rsd za takse za izdavanje podataka i kopija planova i lista nepokretnosti. Epilog vidimo ovih dana kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinskog bez da ih je neko pitao o tome. Poznato je i da je kompanija dobila dozvolu i započela istraživanje podzemnih voda u priobalju Drine između Jelava i Lipničkog Šora, a da će cevovod biti minimalnog prečnika dva metra i da će Rio Tinto iz tog cevovoda vući 200-350 kubnih metara vode na sat. Posedujemo i niz dokumenata/analiza u iz kojih možemo da zaključimo i da je sistem podzemnih voda već poremećen zbog znatno izmenjenih fizičkih i organoleptičkih osobina. U vodi su prisutne i povišene koncentracije amonijum jona, gvožđa, bora, fenola i znatne količine silicijuma i litijuma za koje ne postoji dozvoljena granica u zakonima Republike Srbije. Iz pribavljene dokumentacije vidimo i da je sadržaj uzorkovane rude sledeći : Olovo, Kadmijum, Cink, Bakar, Nikl, Hrom, Živa, Arsen, Barijum, Antimon, Selen, Molibden, Fosfor, Mangan, Kalaj, Kobalt, Talijum, Vanadijum, Berilijum, Gvožđe, Litijum i Bor. Nemamo precizne podatke šta će se desiti sa ovim otpadom nakon tretmana koji će se možemo da pretpostavimo tretirati nekom od kiselina (fluorovodoničnom ili sumpornom) i gde će taj otpad završiti i na koji način. U međuvremenu, obratili smo se i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odboru "Čovek i životna sredina" i očekujemo bar odgovor od njih.
*I ministarka Mihailović i kompanija Rio Tinto najavljuju formiranje, sa jedne strane Radne grupe od strane ministarstva, a sad druge Komiteta za zaštitu životne sredine, kako gledate na ove najave?
Da Mihailovićeva ima dobre namere, ne bi u Radnu grupu zvala kolege istomišljenike, već bi se potrudila da čuje meštane koji protestuju. Prvo što bi ta Radna grupa trebalo da uradi jeste da pripremi i predloži izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa ako su mogli u Zakonu o rudarstvu u članu 4. da daju litijumu poseban status od izuzetne važnosti za državu i da na osnovu toga dobiju mehanizam za eksproprijaciju, tako bi sada trebalo i da kroz promenu Zakona o naknadama istom tom litijumu daju poseban status strateškog minerala i odrede rudnu rentu od minimalno 25% od ostvarenog profita eksploatatora. To bi recimo za početak bio signal da su joj namere patriotske i da vodi računa o javnom interesu.
Ta radna grupa bi trebalo i da se izjasni i o članu 7. Zakona o rudarstvu koji kaže da nosilac istraživanja i eksploatacije ne može biti privredno društvo koje ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine. Ako trebaju dokazi, tu smo. Tek nakon ovih koraka, ministarka može da računa na poverenje građana. Kada je u pitanju Komitet koji planira da osniva Rio Tinto, i koji treba da čine predstavnici građana, upozoravamo sve zainteresovane, da je ovakav komitet Rio Tinto oformio na Madagaskaru i to od predstavnika eminentnih svetskih ekoloških organizacija. Komitet nije sastavio ni godinu dana sa radom, bio je zloupotrebljen, a gotovo svi članovi podneli su ostavke i izašli iz tog radnog tela u trenutku kada se narod pobunio zbog nelegalnog proširenja obuhvata rudnika. Na kraju su protesti građana ugušeni intervencijom vojske. To je oprobani recept ove kompanije, a što se nas tiče to je udica na koju se nećemo upecati.
*Šta bi ste poručili meštanima koji bi ipak i pored svega da prodaju svoja imanja?
Privatna svojina je svetinja i niko nema pravo da utiče na te ljude, ni sa jedne ni sa druge strane. Mi možemo uložiti dodatni napor da apelujemo na njih da dobro razmisle i da ne podležu pričama kako je ovo gotova stvar i kako Rio Tinto nakon uloženih 200 miliona dolara neće sigurno odustati. Ovakvim kompanijama ovaj iznos je statistička greška u računu i samo mali delić u fondu za istraživanja kojih rade na hiljade po celom svetu, pa ne ulaze svuda u eksploataciju.
Konkretno u ovom slučaju znamo da je na poslu otkupa zemljišta angažovana advokatska kancelarija kompanije Dilojte tuš koja poziva građane i govori im na poprilično ucenjivački način da ako ne prodaju zemljište sledi eksproprijacija po znatno nižim cenama. Međutim, ne zavisi projekat rudnika samo od tih 200 domaćinstava koja se nalaze u obuhvatu rudnika, već od svih onih koji ostaju u dolini Jadra i čija će imanja biti obezvređena. Sigurno tu neće biti kraj, jer se pretpostavlja i da će cena nekretnina i u samoj Loznici pasti za minimalno 50%.
Trenutno učešće rudarske rente u srpskom BDP-u je na nivou od 2%. Niti jedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1%. U svetu po rudarskom doprinosu bdp-u prednjače trenutno : Burkina Faso 10,6%, Čile 10,9%, Papua Nova Gvineja 11,8, Demokratska Republika Kongo 14,6%, Eritreja 17,3%, Guajana 18,1 i Mauritanija 20,3%. S’ pravom možemo da se zapitamo da li se u tim državama živi dobro? Pa ne živi, to je jasno i o tome bi trebalo razmišljati, u kom se pravcu kreće Srbija?
---------------------------------
da li treba uništiti 200 hektara šume da bi se lagerovala otrovna jalovina?
da li je privatna svojina svetinja?
da li čuvamo prirodnu sredinu u srbiji?
