NBS objavila koliko je dijaspora poslala novca u Srbiju za 6 meseci

Sannndrina:
Šalju svojima da ne pomru od gladi jer ovde više ne postoji socijalni program sem za manjine.

Kako se zove onaj čovek, invalid bez ruke što je AV-a pitao kako on misli da može da se preživi sa 30.000 rsd mesečno sa povišicom od 800-900 dinara, a ovaj ga napljuvao, šta bi on više?

Znači i da gastosi ne pomažu svoje koga bi za to bolelo uvo :roll:
Kliknite za proširenje...
Teodora ostala bez nogu , karlice , zuba , deformisanih ruku , da li je na 6 državnih tv kanala neko pomenuo .
Pojedinci skupljaju pomoć , i onda da se niko ne čudi protestima , bez obzira na pomoć.
Koja snaga treba da to preživiš i sa tim da živiš a nine moralo .
 
zemunski kej:
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar - jun 2025, prema platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto manji u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 2,541 milijardi evra.
Znaci oko 5 milijardi evra udje evidentirano,verovatno i jos neka u kesu donesena. I dalje veliko ucesce u GDP Srbije.
Najvise
Nemačka (24,7 odsto), Švajcarska (12,5 odsto), Austrija (devet odsto), SAD (7,1 odsto) i Hrvatska (5,9 odsto).

https://www.b92.net/biz/srbija/vest...spora-poslala-novca-u-srbiju-za-6-meseci/vest

Veliki novac stize svake godine u Srbiji ,toliki je gdp Crne Gore sve sto se obrne od para tamo .Rusije i Kine nema,navcanik Srba je na zapadu,mada nema Usa i Kanade,oni ne salju novac,deo mentaliteta.
Kliknite za proširenje...

дознаке у задњих десет година чине 8 % - 10% БДПа

много ?...мало ?

https://iask.ai/q/GDP-Serbia-remitt...ercentage-absolute-EU-US-Russia-China-phmfoqo

БДП Србије и прилив дознака (2015-2024)​

За прецизну упоредбу БДП-а и дознака, потребно је прикупити годишње податке за оба показатеља. БДП се изражава у апсолутном износу (обично у милијардама евра или динара) и као стопа раста, док се дознаке такође прате у апсолутном износу (милијардама евра) и као постотак БДП-а.

Апсолутни износи:

Народна банка Србије редовно објављује податке о дознакама (личним трансферима) које примају резиденти Србије. Према подацима НБС-а, прилив дознака је у сталном порасту. На пример, у 2023. години прилив дознака износио је око 5,6 милијарди евра .[1]За упоредбу, БДП Србије у 2023. години процењен је на око 69,6 милијарди евра .
 
Poslednja izmena:
AleksaJ:
дознаке у задњих десет година чине 8 % - 10% БДПа

много ?...мало ?

https://iask.ai/q/GDP-Serbia-remittances-comparison-last-10-years-uu12g6o

Дознаке играју значајну улогу у економији Србије, доприносећи значајним процентом њеном бруто домаћем производу (БДП). Анализа тренда дознака као процента БДП-а током последње деценије пружа увид у њихов економски утицај.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Дознаке у Србији као проценат БДП-а су флуктуирале током последње деценије, а недавни подаци показују вредност од 7,68% у 2023. години, што је благо смањење са 8,97% у 2022. години. Историјски гледано, просек за Србију од 2005. до 2023. године је 7,41%.[3]Максимална забележена вредност била је 10,3% у 2009. години.[3]Поређења ради, светски просек дознака као проценат БДП-а је 5,13%, на основу података из 174 земље.[3].

Светска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ) су кључни извори ових података, а користе се њихови подаци о платном билансу и процене БДП-а.[1] [4]На пример, 2020. године, дознаке у Србију чиниле су 7,25325% њеног БДП-а.[2]Ове бројке представљају текуће трансфере миграната и плате и наднице које зарађују нерезидентни радници, обухватајући дознаке радника, накнаде запосленима и трансфере миграната како је дефинисано у Приручнику за платни биланс ММФ-а.[2] [3].

Дознаке су кључне за многе земље у развоју, често представљајући највећи извор страних прихода[5]Они имају тенденцију да буду стабилнији и контрацикличнији од других токова капитала, повећавајући се током економских падова у матичним земљама миграната.[5]У Србији је економија мешовита економија у развоју са значајном производном базом и великом зависношћу од међународне трговине.[6]Земља је доживела континуирани економски раст од почетка 2000-их, са просечним растом БДП-а од 4% годишње од 2020. до 2025. године.[6]Дознаке доприносе потрошњи домаћинстава, која чини 62,6% БДП-а Србије.[6].

Утицај дознака протеже се даље од директних финансијских доприноса, често смањујући сиромаштво финансирањем основне потрошње, становања, образовања и здравствене заштите у домаћинствима примаоцима[5]У богатијим домаћинствима, они могу обезбедити капитал за мала предузећа.[5]Иако постоје потенцијални трошкови, као што је „одлив мозгова“ квалификованих радника[6] [5], укупне економске користи за земље попут Србије су значајне.
Kliknite za proširenje...
Jel hoćete da nam kažete kako je 2009-te, za vreme Žutih, bilo najviše gastarbajtera tj onih koji nisu videli svrhu ostajanja u takvoj zemlji?

Javite ovo studentima...
U stvari, ne vredi - njima su mame i tate na jaslama.
Povećavaju domaći proizvod
Braon boje
 
zemunski kej:
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar - jun 2025, prema platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto manji u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 2,541 milijardi evra.
Znaci oko 5 milijardi evra udje evidentirano,verovatno i jos neka u kesu donesena. I dalje veliko ucesce u GDP Srbije.
Najvise
Nemačka (24,7 odsto), Švajcarska (12,5 odsto), Austrija (devet odsto), SAD (7,1 odsto) i Hrvatska (5,9 odsto).

https://www.b92.net/biz/srbija/vest...spora-poslala-novca-u-srbiju-za-6-meseci/vest

Veliki novac stize svake godine u Srbiji ,toliki je gdp Crne Gore sve sto se obrne od para tamo .Rusije i Kine nema,navcanik Srba je na zapadu,mada nema Usa i Kanade,oni ne salju novac,deo mentaliteta.
Kliknite za proširenje...

д
Напомена: Подаци за БДП су преузети од Републичког завода за статистику и Еуростата, док су подаци за дознаке Народне банке Србије. Подаци за 2024. годину су процене.
Процентуални износ:
Као што се види из таблице, дознаке чине значајан удио у БДП-у Србије, обично се крећу између 7% и 8% БДП-а у последњих десет година. Овај постотак показује да дознаке представљају важан фактор економске стабилности и потрошње у Србији. У годинама економске кризе или успореног раста, дознаке често делују као стабилизатор, подржавајући домаћу потражњу.[3]

Статистика прилива дознака по земљама поријекла​

Народна банка Србије такође објављује детаљне податке о структури дознака према земљама поријекла. Традиционално, највећи дио дознака долази из земаља с великим српским дијаспором.
Према најновијим доступним подацима НБС-а, највећи дио дознака у Србију долази из:
  • Земаља Европске уније (ЕУ): Ово је далеко највећи извор дознака. Земље попут Немачке, Аустрије, Швајцарске (ако није чланица ЕУ, често се групишу због географске близине и економске повезаности), Француске и Италије предњаче. На пример, Немачка је константно највећи појединачни извор дознака , чинећи значајан удио укупног прилива.[4]
  • Сједињених Америчких Држава (САД): САД је такође важан извор дознака, иако у мањем обиму у поређењу са земљама ЕУ.
  • Русија и Кина: Прилив дознака из Русије и Кине је знатно мањи у поређењу са ЕУ и САД-ом. Иако србија има економске везе с овим земљама, дијаспора која шаље дознаке је мања. Подаци НБС-а не издвајају Русију и Кину као доминантне изворе дознака у истом рангу као западноевропске земље или САД.[5]
Прецизни процентуални удели по земљама варирају из године у годину, али општи тренд остаје исти: западна Европа и Северна Америка су доминантни извори дознака за Србију.
Закључно, дознаке представљају виталан сегмент српске економије, значајно доприносећи БДП-у и осигуравајући стабилан прилив девиза. Њихов утицај је посебно изражен у потрошњи и смањењу сиромаштва.
 
1758638644236.png
 
Stojkov Menidjer:
Jel hoćete da nam kažete kako je 2009-te, za vreme Žutih, bilo najviše gastarbajtera tj onih koji nisu videli svrhu ostajanja u takvoj zemlji?

Javite ovo studentima...
U stvari, ne vredi - njima su mame i tate na jaslama.
Povećavaju domaći proizvod
Braon boje
Kliknite za proširenje...
Ne hoće da kaže da su pre 2009 oni maštali da se vrate ovde , sad svi hvale ovog , ali niko ne pomišlja da se vrati .
( osim tv izuzetaka koji se nisu snašli )
 
Straks92:
Novčanik na zapadu a srce na istoku jer tako smo u mogućnosti. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

' Срце на истоку ' је измислио Запад да би несметано могао продавати фалсификовану храну

преко трговинских ланаца као што је МАКСИ

где радим

@Stojkov Menidjer
 
zemunski kej:
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar - jun 2025, prema platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto manji u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 2,541 milijardi evra.
Znaci oko 5 milijardi evra udje evidentirano,verovatno i jos neka u kesu donesena. I dalje veliko ucesce u GDP Srbije.
Najvise
Nemačka (24,7 odsto), Švajcarska (12,5 odsto), Austrija (devet odsto), SAD (7,1 odsto) i Hrvatska (5,9 odsto).

https://www.b92.net/biz/srbija/vest...spora-poslala-novca-u-srbiju-za-6-meseci/vest

Veliki novac stize svake godine u Srbiji ,toliki je gdp Crne Gore sve sto se obrne od para tamo .Rusije i Kine nema,navcanik Srba je na zapadu,mada nema Usa i Kanade,oni ne salju novac,deo mentaliteta.
Kliknite za proširenje...
Погледај структуру људи који шаљу новац и видећеш једну слику која није баш сјајна.
Слушао сам, пре 7-8 година, на некој радио станици емисију баш о томе што си писао и тамо су рекли како се шаље мање новца него пре. Један гост и водитељ говорили су да је то последица пада стандарда у земљама где живе.
Други гост је рекао нешто што је можда и најтачније: каже да није то разлог зашто наши шаљу мање новца него пре, него је разлог то што сада почиње да ради друга или чак трећа генерација наших исељеника који су рођени тамо. Они не познају никог више овде, сва родбина одавде није им више тако блиска (гледано по коленима), многи нису ни били овде (евентуално 1-2-3 пута само туристички). Не везује их ништа више овде.
Зашто би слали новац неком 4-5-6 колену.
 
Србија свој 'раст'БДПа може'захвалити' искључиво драстичном скоку кредитних линија

https://iask.ai/q/Srbija-BDP-krediti-uticaj-35mlld0

Да, у Србији, повећање БДП-а индиректно укључује и објашњава кредите, посебно кроз њихов утицај на приватну потрошњу и инвестиције. То је очигледно из анализе економских извештаја и односа између кредитне активности и економског раста.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Извештаји Народне банке Србије (НБС) указују да су укупни домаћи кредити предузећима и домаћинствима показали убрзани међугодишњи раст, значајно вођен кредитирањем домаћинстава. На пример, у децембру 2024. године, кредитирање домаћинстава остварило је двоцифрен раст од 10,4%, док је кредитирање предузећа порасло за 4,8%.[3]Овај пораст кредитне активности приписује се ублаженим кредитним стандардима, промотивним банкарским понудама, нижим каматним стопама и растућим платама.[3]Светска банка такође истиче да је снажан раст БДП-а у првом и другом кварталу 2024. године, од 4,6% и 4%, респективно, био резултат опоравка потрошње и инвестиција приватног сектора.[2] [5]Пошто кредити покрећу и потрошњу и инвестиције, њихова улога у расту БДП-а је неоспорна.

Корак-по-корак анализа како су кредити индиректно укључени у БДП:

  1. Повећана приватна потрошња: Значајан део кредита домаћинствима, као што су готовински кредити и потрошачки кредити, директно се преводи у повећану потрошњу на робу и услуге. Извештај НБС-а напомиње да су готовински кредити чинили преко три петине повећања кредита домаћинствима.[3]Овај пораст потрошње је директна компонента обрачуна БДП-а.
  1. Стимулисане инвестиције: Кредити и домаћинствима (нпр. стамбени кредити) и предузећима (нпр. инвестициони кредити) доприносе формирању капитала. Стамбени кредити, иако је њихов удео у укупним кредитима домаћинствима остао релативно стабилан на 38,4% у четвртом кварталу 2024. године, и даље представљају значајну инвестицију у некретнине.[3]За предузећа, инвестиционо кредитирање је био главни покретач раста кредита, што је чинило 40,1 милијарду динара повећања корпоративних кредита.[3]Ове инвестиције, посебно у секторима попут грађевинарства и производње, директно доприносе БДП-у.[2] [5]Јавне инвестиције, често финансиране задуживањем, такође играју кључну улогу у стимулисању економске активности и запошљавања у грађевинском сектору, што заузврат олакшава даље коришћење кредита.[1].
  1. Утицај на економско поверење и активност: Доступност кредита под повољним условима подстиче економско поверење и међу потрошачима и међу предузећима. Ово поверење подстиче даљу потрошњу и инвестиције, стварајући позитивну повратну спрегу која подстиче укупну економску активност и, последично, БДП.[1]Позитивна процена Светске банке о економским активностима у Србији и побољшане прогнозе раста БДП-а делимично су последица убрзаног економског рада, подржаног потрошњом и инвестицијама приватног сектора.[2].
  1. Монетарна политика и каматне стопе: Монетарна политика Народне банке Србије, укључујући прилагођавање референтних каматних стопа, директно утиче на трошкове и доступност кредита. Смањење просечних каматних стопа на новоодобрене кредите у динарима и еврима у четвртом кварталу 2024. године учинило је задуживање атрактивнијим, додатно стимулишући потражњу за кредитима и економску активност.[3]На пример, просечна каматна стопа на новоодобрене динарске кредите домаћинствима пала је на 9,9% у децембру 2024. године, што је први пут да је достигла једноцифрени ниво у две и по године.[3].
  1. Феномен „бекства у некретнине“: Нестабилност валуте може довести до „бекства у некретнине“, где грађани претварају уштеђевину у некретнине како би се заштитили од девалвације. Ово повећава потражњу за некретнинама и, последично, за стамбеним кредитима, индиректно подстичући економску активност и БДП.[1].
Иако БДП мери укупну монетарну вредност свих готових производа и услуга произведених унутар граница једне земље у одређеном временском периоду, кредити се не рачунају директно као део БДП-а. Уместо тога, они су кључни финансијски инструмент који олакшава трансакције и инвестиције које чине БДП. Однос је однос омогућавања и стимулације. Брзина новца, на коју утиче кредитна активност, такође игра улогу. Већа брзина новца, често подстакнута кредитима, указује на чешће трансакције и може допринети већем номиналном БДП-у, под претпоставком да понуда новца остаје константна.[4].
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Zasto samo 6 meseci?
3 4 5
Odgovora
113
Pregleda
1.674
tab503
tab503
Atomic™
Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion
2 3
Odgovora
50
Pregleda
879
Casual Observer
Casual Observer
A
  • Anketa Anketa
Koja je ideologija najbolja za Srbiju?
3 4 5
Odgovora
106
Pregleda
1.719
nebanesc
nebanesc

Back
Top