Nauka i religija

[divlja]

Priznajem. Fanaticno ne podnosim neukost, primitivnost i glupost....

Ovoga ima i kod ateista na pretek.

 

[Sizif]

RistoB, jesi li razumeo šta sam ti napisao za greške u zaključivanju? Izgleda da nisi ni pročitao. Baš bih voleo samo da mi napišeš da si pročitao, ne moraš ni da komentarišeš.

 

[Insect]

Svaka civilizacija je i te kako verovala u svoju mitologiju. Vec sam negde pisala da nijedna mitologija nije prica za malu decu i da nosi iskustvo nasih predaka, ukoliko nam je stalo da se njime poucimo. Znaci, treba citati izmedju redova. Bukvalno tumacenje ostavljam bukvalistima i fudamentalistima.

Naravno da su svi verovali u svoje mitologije. I naravno da u mitologijama ima gomila stvari koje su preci lepo primetili i uoblicili za usvajanje kroz price. Ja ne tvrdim da su mitologije nekorisne ali su jednostavno neistinite. Sada je potpuno jasno da Zevs nije bio otac Herkulu (cak nisam siguran ni da je istorijski postojao neko slican). Uvidjas moju analaogiju oca boga i sina specijalnog coveka?

 

[ristob]

Priznajem. Fanaticno ne podnosim neukost, primitivnost i glupost....

Na koga se to odnosi?

 

[stnco]

Ti imaš naučen način razmišljanja. Ti i ne znaš da postoje i drugačiji načini razmišljanja. U tom slučaju treba se malo udaljiti od onog naučenog načina. Ovo što ja pišem (i još neki) ovde, ti uopšte ne možeš razumeti. Smatrajući svoje lično znanje (naučeno) neprikosnovenim,što je gordost čije je izdanje veoma štetno, ovo što mi pišemo, a što ti ne razumeš, jednostavnom automatikom odbacaš kao gluposti. Ja ne odbacam tvoja znanja kao gluposti, nego kao zablude.
Malo o molitvi i o ostvarivanju misli.
Samo iskrena molitva, koja polazi od srca, se ostvaruje. Ako iz srca polazi dobro, ono će se i ostvariti i moliocu i onome koji je predmet molioca. Ako iz srca polazi zlo i ono će se ostvariti, ali će se zlo vratiti moliocu, a onima koima je namijenjeno zlo neće nauditi. Znači, molitva utiče na stvarnost i kreira je.
Ista stvar je i sa mislima - ostvaruju se samo one koje potiču iskreno iz srca. Analogno je i sa dobrim i zlim mislima. Znači i misli utiču na stvarnost i kreiraju je.

Tako je ristob. Čim dođeš u poziciju da ne znaš kako da neke stvari objasniš onda počinješ sa "ti ne razumeš", "ti ne možeš to da razumeš" , "to što znaš to su zablude".....
Ovo je očigledan primer da si pročitao bajku "Carevo novo odelo".
Činjenica je da što znam to sam učio i dobro naučio. Tvoj veliki problem je što nisi hteo da naučiš kada ti se pružila prilika, pa si skrenuo u onom pravcu u kome ti je religijska zaslepljenost bitnija od naučne istine. To je tvoj izbor i zato nemoj da se čudiš što se ovi mladi momci okolo smeju kada napišeš nešto protiv nečega što su i oni naučili, ali ne kao papagaji, već uz dokaze. Očigledno da se istorija ponavlja. Danas se smejemo srednjevekovnim religijskim glupostima (mislim na onaj deo vezan za nauku), koje i dalje zastupaju neki žitelji XXI veka, a pa da, ne razumemo mi to "više" stanje uma koje poznaje i priznaje samo Boga. Valjda će, ako ne ti, neki tvoj potomak ipak shvatiti uzvik koji je sve glasniji a koji je vezan za gore pomenutu bajku: O, pa kralj je go!!!!! Potrudi se i ti da shvatiš ovaj uzvik, nije ni za tebe kasno.

 

[stnco]

Zanimljivo. :-) Otvoricu temu kvantna fizika za pocetnike, kad mi prodje ispit. :-P

edit: @stcno

Samo kratko da ti napomenem, jer je off topic, na kultnim stvarima si napisao da je umetnicki stvaralacki proces svesni proces, sto nikako ne moze da bude prihvaceno, jer bi se umetnost svela na matematiku. Svest takodje ucestvuje, narocito u finalu, ali podsvest pokrece imaginaciju, duga je to prica, al' cisto da primis k znanju.

Zamisli zaljubljenog pesnika koji poklanja divnu ljubavnu pesmu svojoj dragani. Da li je pesmu stvarao rukovođen nekim podsvesnim radnjama ili je tu mnogo bitnija svest.
Zamisli slikara pejzaža. Sedi, posmatra i slika. Da li je tu bitnija njegova podsvest ili svest.
Svakako oba umetnika moraju biti talentovani a što nije deo svesnog.

 

[stnco]

....................................................................................Ateisti su viši vernici od vernika! Ateisti tvrde da Bog ne postoji, a nisu u stanju da to niti dokažu niti opovrgnu. Znači: oni veruju da Bog ne postoji. Na suprot njima, vernicima nije teško da veruju, jer oni znaju da Bog postoji. Pošto ateisti ovakve izjave vernika ne mogu razumeti (mogli bi da hoće), automatski vernicima pripisuju neukost, primitivnost, glupost...

Evo ti ristob odmah iz prve ruke nešto što si napisao a zbog čega će mnogi da se nasmeju. Svakako među njima sam i ja. Neću uopšte da komentarišem šta si napisao analiziraj sam.

 

[stnco]

Priznajem. Fanaticno ne podnosim neukost, primitivnost i glupost....

Tesla je razvoj ljudskog društva shvatao mehanicistički. Smatrao je da postoje sile koje ubrzavaju i sile koje usporavaju razvoj. U sile koje usporavaju razvoj ljudskog društva ubrajao je: neznanje, gluposti i verski fanatizam.

 

[Sentient]

Na koga se to odnosi?

Ponajvise se odnosi na samu religiju kao takvu kakva je...

 

[divlja]

Naravno da su svi verovali u svoje mitologije. I naravno da u mitologijama ima gomila stvari koje su preci lepo primetili i uoblicili za usvajanje kroz price. Ja ne tvrdim da su mitologije nekorisne ali su jednostavno neistinite. Sada je potpuno jasno da Zevs nije bio otac Herkulu (cak nisam siguran ni da je istorijski postojao neko slican). Uvidjas moju analaogiju oca boga i sina specijalnog coveka?

Hrist je i istorijska licnost, njegovo ucenje je za mene najsavrsenije do dana danasnjeg. Savrseno i dolazi samo od Boga ( kao sto je i ovaj svet savrsen u svojim zakonima), tako da ako Boga ne shvatas kao nekog cikicu sa bradom koji jase na oblaku (sto je ostatak mnogobostva), nije uopste tesko Hrista pojmiti kao otelovljenje Boga Oca, ukoliko uopste verujes u ideju o apsolutu. Jedan Gandi je izjavio da je posle procitane Hristove besede na gori shvatio kako Engleze bez ratovanja da "isprati" iz Indije ( nebitno sto je trajalo 20 godina). Znaci, moja vera u Hrista je i vera u duhovnost ljudsku, da covek ima veci potencijal od toga da se svede na cula i racio ( mislim da je uproscavanje coveka na ovaj nacin pogubno po samu civilizaciju). Cak nijedan veliki naucnik nije mogao da dodje do velikog otkrica, a da nije koristio intuiciju i imaginaciju.
To sto nauka nije jos stigla sve da objasni, ne znaci da ja kao pojedinac ne treba da trazim odgovore na vazna pitanja na koje ona nije odgovorila i da prihvatim ono sto je prvo u skladu sa mojim bicem i drugo sto mi se ukazuje kao istinito, kroz licno iskustvo. Ako je nesto korisno, tesko i da je sustinski neistinito, ma koliko vas ateiste bunila mitoloska forma. Sam jezik je nesavrseno sredstvo ( to najbolje znaju umetnici) i jedino kroz metafore i simbole covek moze i prenositi svoje duhovno iskustvo.

 

[divlja]

Zamisli zaljubljenog pesnika koji poklanja divnu ljubavnu pesmu svojoj dragani. Da li je pesmu stvarao rukovođen nekim podsvesnim radnjama ili je tu mnogo bitnija svest.
Zamisli slikara pejzaža. Sedi, posmatra i slika. Da li je tu bitnija njegova podsvest ili svest.
Svakako oba umetnika moraju biti talentovani a što nije deo svesnog.

Ceo zivot se ja bavim ovim stvarima, ako hoces ozbiljnu raspravu, dodji na knjizevnost, ne mogu i o tome ovde da razglabam, gde mu mesto nije.

 

[divlja]

Tesla je razvoj ljudskog društva shvatao mehanicistički. Smatrao je da postoje sile koje ubrzavaju i sile koje usporavaju razvoj. U sile koje usporavaju razvoj ljudskog društva ubrajao je: neznanje, gluposti i verski fanatizam.

Naravno da je fanatizam poguban, fanatizam bilo koje vrste. Nego Tesla je verovao u Boga. A bez Boga, nastao je politicki fanatizam, ocigledno da tu nesto nije u redu sa samim covekom.

 

[proximo]

Naravno da je fanatizam poguban, fanatizam bilo koje vrste. Nego Tesla je verovao u Boga. A bez Boga, nastao je politicki fanatizam, ocigledno da tu nesto nije u redu sa samim covekom.

Tesla i Anstajn su bili PANTEISTI, ljudi koji nisu verovali u biblijskog boga vec su paznju poklanjali prirodi i zakonima prirode. Tesla pere svega je verovao u energiju i silu.

 

[Sentient]

Tesla je razvoj ljudskog društva shvatao mehanicistički. Smatrao je da postoje sile koje ubrzavaju i sile koje usporavaju razvoj. U sile koje usporavaju razvoj ljudskog društva ubrajao je: neznanje, gluposti i verski fanatizam.

Pa, zadnjih godina smo dosta odmakli u razumevanju svih stvari, ukljucujuci tu i razumevanje funkcionisanja drustva. Nazalost, preveliki broj ljudi je jos uvek pokoran sluga religijskom neznanju i gluposti....

 

[divlja]

Tesla i Anstajn su bili PANTEISTI, ljudi koji nisu verovali u biblijskog boga vec su paznju poklanjali prirodi i zakonima prirode. Tesla pere svega je verovao u energiju i silu.

Ja sam napisala da je verovao u Boga.
Sad ti meni opisi biblijskog Boga, tacnije novozavetnog, posto je starozavetni pretrpeo korekcije, kako ti njega zamisljas, ili kako zamisljas da ga vernici zamisljaju?

 

[divlja]

Ponajvise se odnosi na samu religiju kao takvu kakva je...

A kakva je? Da cujem.Tu prvenstveno mislim na pravoslavlje, ostalo me ne zanima.

 

[proximo]

Sad ti meni opisi biblijskog Boga, tacnije novozavetnog, posto je starozavetni pretrpeo korekcije, kako ti njega zamisljas, ili kako zamisljas da ga vernici zamisljaju?

Kao nekog kome se klanjaju, mole, od koga strahuju, kome se nadaju...
Zamisli, kada bi svaki vernik u mesto svake molitve kojom obrati Bogu, pronasao i nahranio jedno gladno dete,prsjaka ili cak gladnog psa, macku ili bilo koju zivotinju, cemu bi se mogao nadati i od koga i sta je pozitivnije? Utrositi vreme na molitvu ili isto to vreme iskoristiti da se delom uradi nesto pozitivno?

 

[Sentient]

A kakva je? Da cujem.Tu prvenstveno mislim na pravoslavlje, ostalo me ne zanima.

Iskljuciva, kao i svaka druga religija.

kao sto je i ovaj svet savrsen u svojim zakonima

Slepa prema indiferentnosti objektivne zbilje prema covekovom postojanju, kako kao individue tako kao vrste.

http://img508.imageshack.us/img508/428/perfectworldat6.jpg
Da si ovo mladunce, i da ces uskoro biti zivo pojedeno, sumnjam da bi rekla da je ovaj svet savrsen u svojim zakonima...

 

[divlja]

Kao nekog kome se klanjaju, mole, od koga strahuju, kome se nadaju...
Zamisli, kada bi svaki vernik u mesto svake molitve kojom obrati Bogu, pronasao i nahranio jedno gladno dete,prsjaka ili cak gladnog psa, macku ili bilo koju zivotinju, cemu bi se mogao nadati i od koga i sta je pozitivnije? Utrositi vreme na molitvu ili isto to vreme iskoristiti da se delom uradi nesto pozitivno?

A zamisli da se ne kupamo, ne sedimo pred tv ekranom, ne visimo po kaficima, ne idemo na more, ne sedimo na netu, koliko bi sirocica i macaka nahranili! Mislim, da ce se i ateisti sloziti da si odvalio nevidjenu glupost.

Drugo, koncepcija starozavetnog i novozavetnog Boga je dijametralno suprotna. SZ stiti privilegovane, NZ stiti one druge. Hrist je dosao da izgradi sve novo (to su njegove reci)! Nema vise Boga tiranina. Zasto se menja "oko za oko, zub za zub" sa onim "ko tebe kamenom, ti njega hlebom", zasto je Hrist ucio da nam je i neprijatelj bliznji? Hrist poziva na veru, jer je vera moc. I jeste moc, ako ne verujes da si sposoban nesto da uradis, neces to nikad ni uspeti. Hrist poziva coveka da se uzdigne do samog Boga, jer veruje u ljudski potencijal. "Budite savrseni!" Sta se pod tim misli? Pa sigurno ne, da idemo kod plasticnog hirurga. Pravi hriscanin ima zadatak da se preispituje na svim nivoima (misli, osecanja i dela) i to svakodnevno, time se pojacava i razvija svest. Ispovest zahteva da osvestis i izgovoris svoja nedela. Egoizam se rastapa, strasti postaju odvratne, jer se uvidja koliko deformisu coveka. To dovodi i do toga da se oko sebe osvrnes i pomognes bliznjem. Molitvena praksa ukoliko je redovita te bukvalno dovodi na visi nivo svesti, stalno si prisutan, nema dremanja. Ne moze da ti se desi ni da opsujes, jer si budan. A budan si, jer ti je prava misao urezana u mozak. Ne moze niko da te izbaci iz ravnoteze, jer ti savrseno vladas sobom. Ali tesko je to i za najduhovnije. To je bre najtezi moguci trening uma i tela, trening bez kraja. To ne moze da se postigne bez vere, jer se bez nje covek brzo umara, opada mu koncentracija. I u sustini mogu samo sebe da se plasim, svoje slabosti, Boga ne, jer sama svest o prisustvu Boga mi govori da ga ima i u meni i to je taj neiscrpni izvor afirmacije, kreacije, teznje da postanemo bolji u svakom smislu.
Udavi ga.

 

[divlja]

Iskljuciva, kao i svaka druga religija...

Slepa prema indiferentnosti objektivne zbilje prema covekovom postojanju, kako kao individue tako kao vrste.....

Pojasni ovo malo, na konkretnom primeru.

http://img508.imageshack.us/img508/428/perfectworldat6.jpg
Da si ovo mladunce, i da ces uskoro biti zivo pojedeno, sumnjam da bi rekla da je ovaj svet savrsen u svojim zakonima...

Ja i dalje mislim da je priroda savrseno uskladjena i da savrseno funkcionise. Po tebi ispada da bi savrseno funkcionisala da nema smrti. Koliko god mi emotivno dozivljavali neciju smrt, smrt je kljucna stvar da bi sve funkcionisalo kako treba.

 

[proximo]

A zamisli da se ne kupamo, ne sedimo pred tv ekranom, ne visimo po kaficima, ne idemo na more, ne sedimo na netu, koliko bi sirocica i macaka nahranili! Mislim, da ce se i ateisti sloziti da si odvalio nevidjenu glupost.

Drugo, koncepcija starozavetnog i novozavetnog Boga je dijametralno suprotna. SZ stiti privilegovane, NZ stiti one druge. Hrist je dosao da izgradi sve novo (to su njegove reci)! Nema vise Boga tiranina. Zasto se menja "oko za oko, zub za zub" sa onim "ko tebe kamenom, ti njega hlebom", zasto je Hrist ucio da nam je i neprijatelj bliznji? Hrist poziva na veru, jer je vera moc. I jeste moc, ako ne verujes da si sposoban nesto da uradis, neces to nikad ni uspeti. Hrist poziva coveka da se uzdigne do samog Boga, jer veruje u ljudski potencijal. "Budite savrseni!" Sta se pod tim misli? Pa sigurno ne, da idemo kod plasticnog hirurga. Pravi hriscanin ima zadatak da se preispituje na svim nivoima (misli, osecanja i dela) i to svakodnevno, time se pojacava i razvija svest. Ispovest zahteva da osvestis i izgovoris svoja nedela. Egoizam se rastapa, strasti postaju odvratne, jer se uvidja koliko deformisu coveka. To dovodi i do toga da se oko sebe osvrnes i pomognes bliznjem. Molitvena praksa ukoliko je redovita te bukvalno dovodi na visi nivo svesti, stalno si prisutan, nema dremanja. Ne moze da ti se desi ni da opsujes, jer si budan. A budan si, jer ti je prava misao urezana u mozak. Ne moze niko da te izbaci iz ravnoteze, jer ti savrseno vladas sobom. Ali tesko je to i za najduhovnije. To je bre najtezi moguci trening uma i tela, trening bez kraja. To ne moze da se postigne bez vere, jer se bez nje covek brzo umara, opada mu koncentracija. I u sustini mogu samo sebe da se plasim, svoje slabosti, Boga ne, jer sama svest o prisustvu Boga mi govori da ga ima i u meni i to je taj neiscrpni izvor afirmacije, kreacije, teznje da postanemo bolji u svakom smislu.
Udavi ga.

Ti kao vernik bi trebao da znas zasto sam izabrao veru kao primer a ne kafic , tv ili kupanje... No nebitno, svojim smehom razumes sta sam ti rekao. Nekim ljudima treba malo duze da konstatuju smisao i izvuku poruku a ja sam strpljiva osoba tako da...

Drugo, koncepcija starozavetnog i novozavetnog Boga je dijametralno suprotna. SZ stiti privilegovane, NZ stiti one druge. Hrist je dosao da izgradi sve novo (to su njegove reci)! Nema vise Boga tiranina. Zasto se menja "oko za oko, zub za zub" sa onim "ko tebe kamenom, ti njega hlebom", zasto je Hrist ucio da nam je i neprijatelj bliznji? Hrist poziva na veru, jer je vera moc. I jeste moc, ako ne verujes da si sposoban nesto da uradis, neces to nikad ni uspeti. Hrist poziva coveka da se uzdigne do samog Boga, jer veruje u ljudski potencijal. "Budite savrseni!" Sta se pod tim misli? Pa sigurno ne, da idemo kod plasticnog hirurga. Pravi hriscanin ima zadatak da se preispituje na svim nivoima (misli, osecanja i dela) i to svakodnevno, time se pojacava i razvija svest. Ispovest zahteva da osvestis i izgovoris svoja nedela. Egoizam se rastapa, strasti postaju odvratne, jer se uvidja koliko deformisu coveka. To dovodi i do toga da se oko sebe osvrnes i pomognes bliznjem. Molitvena praksa ukoliko je redovita te bukvalno dovodi na visi nivo svesti, stalno si prisutan, nema dremanja. Ne moze da ti se desi ni da opsujes, jer si budan. A budan si, jer ti je prava misao urezana u mozak. Ne moze niko da te izbaci iz ravnoteze, jer ti savrseno vladas sobom. Ali tesko je to i za najduhovnije. To je bre najtezi moguci trening uma i tela, trening bez kraja. To ne moze da se postigne bez vere, jer se bez nje covek brzo umara, opada mu koncentracija. I u sustini mogu samo sebe da se plasim, svoje slabosti, Boga ne, jer sama svest o prisustvu Boga mi govori da ga ima i u meni i to je taj neiscrpni izvor afirmacije, kreacije, teznje da postanemo bolji u svakom smislu.
Udavi ga.

Stari zavet je zamenjen novim zavetom novi zavet ce biti zamenjen jos novijim ateistima je to jasno a i vernicima takodje.
Vera u sebe i bera u boga je nesto sto nema veze s vezom. A psihologija to objasnjava na jedan divan nacin pojavom koja se zove deprivacija.

Pravi hriscanin ima zadatak da se preispituje na svim nivoima (misli, osecanja i dela) i to svakodnevno, time se pojacava i razvija svest.

Sa ovim se apsolutno slazem i svaka cast na ovoj recenici samo sto bih je prosirio sa Pravi hriscanin na svakog coveka( bez obzira na religiju).

Ispovest zahteva da osvestis i izgovoris svoja nedela.

Ja to zovem iskrenost prema samom sebi. Budisti imaju jednu izreku " Zasto se nervirati oko necega sto se ne moze promeniti,nema smisl, a ako se moze promeniti zasto se opet nervirati"? Ako sam napravi gresku ispravicu je ako je moguce ako nije moguce, nauci sam lekciju za ubuduce a kajanje, kajanje je kao psece ujedanje kamena beskorisno i besmisleno gubljenje energije, vremena i pozitivnih osecanja na nesto sto je nemoguce promeniti. Vreme treba iskoristiti za promenu sebe kroz naucenu lekciju.

Sto se tice dela o isrcpnosti bez religije to u opste nije tacno. To je tvoje subjektivno gledanje. Primer, radim 9 sati dnevno, ucim 4 do 5 sati dnevno, sa suprugom provodim 6-7sati ( u zavisnosti od posla) na internetu sam sat do dva i dnevno spavam od 3 do 5 sati a po pitanju koncentracije, nikada nisam imao problema. Na ovaj nacin zivim godinama. Zadnji put sam se bogu pomilio pre.... ne secam se da sam se ikada pomolio. Evo ti primer jos jednog od clanova, Stnco, ( Stnco, oprosti na sledecim recima) je stariji covek blizu 60, okoreli je ateista, svakodnevno se bavi fizikom sto je za opste zaprepascenje u ti godinama uci i engleski. Odakle njemu koncentracija i istrajnost za to???
Nije dovoljno primera? Oberstrumfherer je na jednom od najtezih fakulteta u nasoj zemlji, moderator je na ovom forumu, koliko mi je poznato ima posao koji ga verovatno iscrpljuje, pored svega toga odakle i njemu koncentracija???

I u sustini mogu samo sebe da se plasim, svoje slabosti, Boga ne, jer sama svest o prisustvu Boga mi govori da ga ima i u meni i to je taj neiscrpni izvor afirmacije, kreacije, teznje da postanemo bolji u svakom smislu.
Udavi ga.

Strahovati od samog sebe znaci ne poznavati dovoljno samog sebe. Ako poznajes samog sebe znas za sta si sposoban a za sta ne tako da putevima koji su preko tvojih mogucnosti neces ni koracati. Plasiti se svoje slabost? To znaci nedostatak poverenja u samog sebe, nesigurnost, nemanje samopouzdanja a o tome upravo govori deprivacija koju pomenuh ranije. Iz tvoje poslednje recenice se moze izvuci tacna definicija deprivacije. Namerno necu napisati definiciju a ti skontaj zasto. Da sumiramo, rekao si da svest o prisustvu uzvisenog bica u tebi cuva sigurnost,afirmacije, kreacije... pa je prirodno da se na razlicitim nivoima ( svesno i podsvesno ) boris protiv promene i svakog pokusaja da se dokaze nepostojanost nekog uzvisenog bica. Sta bi se desilo, ako bi ti neko dao neoborive dokaze, ( pod ovim neoborive mislim dokaze koje se ne mogu dvosmisleno tumaciti) da bog ne postoji? Predpostavljam da bi i tada odbio taj dokaz jer bi to ubilo tvoju sigurnost i tvoje stanje svesti u kojem ti je potrebna podrska od neceg viseg da bi funkcionisao normalno.

 

[divlja]

Sad malo o dogmatizmu u nauci, i nauci i moralu, iz knjige "Ajnstajn II" Kuznjecova:



"Da bi se ucvrstile na mestu starih tradicionalnih shvatanja, nove fizicke teorije, koje su se pojavljivale u proslosti, morale su usmeriti svoju ostricu protiv konkretnih fizickih predstava: protiv apsolutnog karaktera pojma gore i dole, protiv Zemljine nepokretnosti, protiv mogucnosti trajnog motora (perpetuum mobile) itd. Da bi oborila klasican pojam apsolutnog prostora-vremena, teorija relativnosti je morala, pored konkretnih fizickih pojmova (pojam nepokretnog etra itd.) da usmeri svoju ostricu protiv dogmatskog duha u nauci, protiv dogmatizma uopste. Princip postojanosti brzine svetlosti, novo ucenje o masi i energiji, princip ekvivalentnosti, predstava o krivini prostora-vremena- taj se put nije mogao postici stihijski, kao niz uzastopnih, antidogmatskih po sustini naucnih uopstavanja. Taj put je tako bio revolucionaran, on je sadrzao tako paradoksalna rusenja "ociglednosti", da je bilo nemoguce preci ga bez svesnog i doslednog obaranja dogmatizma u celini. Stoga su Ajnstajnova antidogmatska istupanja neraskidivo isprepletena s pozitivnom sadrzinom teorije relativnosti. Takva isprepletenost ne vidi se kod sistematskog izlaganja teorije relativnosti, ali ona postaje ocigledna kod njenog istorijskog izlaganja, a jos ociglednija pri izlaganju Ajnstajnove biografije. Ajnstajnov dogmatizam je upravljen i protiv fenomenoloske "ociglednosti" pojmova. Takva pozicija, razume se, ne moze da zastari, pa u njoj nalazi svoj izraz neprekidno obnavljanje nauke. Naucne dogme su prolazne, a naucni antidogmatizam je vecan."


Iz intervjua sa irskim piscem Merfijem, iz 1930. godine:


"Ja ne smatram da naukamoze ljude da uci moralu. Ja ne verujem da se filozofija morala uopste moze konstruisati na naucnoj osnovi. Na primer, vi ne biste mogli nauciti ljude da sutra, braneci naucnu istinu, podju u smrt. Nauka nema takve vlasti nad covecijim duhom. Ocena zivota i svih njegovih najplemenitijih ispoljavanja zavisi jedino od toga sta duh ocekuje od svoje vlastite buducnosti. A svaki pokusaj da se etika svede na naucne formule, neminovno je osudjen na neuspeh. U to sam potpuno ubedjen."


"Nauka ne moze da dokazuje moralne ideale, naucnik ne postavlja pitanje o cilju, stavise, on izbegava sve sto je voluntaristicko i emocionalno."



"Medjutim, pomocu logickih misljenja i empirijskih znanja, moze se uciniti da eticke norme budu racionalne i neprotivrecne."

Autor nastavlja da komentarise ovo:

"U covekovoj svesti besmrtni su ideali koji ostaju u kolektivnom saznanju coveka, koji su upuceni drugim ljudima, koji su moralni. U tom pogledu, besmrtan covek je covek s etickom samosvescu, hommo immortalis- to je homo moralis."

 

[Cuppie]

Biblija je menjana kroz vreme, a sva su jevanđelja pisana u isto vreme. Ne zaboravi, da je hrišćanstvo prvobitno bilo sekta. Neki delovi su dodati u 15-16. veku. Tvrdnje crkve da je zemlja ravna, da se sve vrti oko zemlje, dozvoljena poligamija pa onda zabranjena. Uostalom, kad smo kod Biblije, i kod Boga... Ako Bibliju ne treba menjati, šta kažeš na priznanje crkve je da menjana? Zapravo, da li ti veruješ u jednog Boga ili u više njih? Ako veruješ u jednog, koji je taj jedan, a ako veruješ u više, zar onda nisi mnogobožac? Ako se držiš Biblije, kako smeš ući u crkvu koja ima ikone (ako si Pravoslavac), kako je Isus kaznio nevernike, a Bog propisao da je crkva Božja kuća i da u njoj nesme biti ničeg (slike, skulpture, prodavnice, itd)? Zar nisi sam sabi kontradiktoran?

 

[divlja]

@ proximo

Puce mi ogroman post. :-(
U par recenica:
Za jutarnju i vecernju molitvu treba ti 20 minuta dnevno.
Veru u sebe sam dala kao primer da oslikam moc vere kao vere, nebitno na sta se odnosi.
Koliko ti ljudi znas da se preispituje onako kako sam ja to navela?
Posledice ateizma su odavno vec vidjene, a u civilizaciji u kojoj dominiraju mediji i koji direktno unistavaju ideju duhovnosti, te posledice ce biti do sada nevidjenih razmera. Kad nema Boga gomila to dozivljava kao princip "sve je dozvoljeno". Sto je lepo npr. komunizam pokazao, a politicki fanatizam ce biti jos gori u eri totalnog ateizma ( ne mogu to stanje ni da zamislim), jer ce covekova potreba za visim smislom biti zamenjena "materijalnim smislom", a ta iskonska glad se ne da zaustaviti, a materijalno ga nikad nece zasititi. Previse idealizujes coveka, jer mu ne priznajes slabosti. Covek koji ne poznaje sebe, ne moze da se plasi svojih slabosti. Covek postaje istinski moralan kad kada se sa njima izbori. Znaci, moras da zagazis u greh i da zabrljas, da se suocis sa "mracnom stranom". Plasiti se sebe, u kontekstu u kome pricam, znaci biti budni cuvar. Covek se ocas preda slabosti, a da ne primeti. Duh je krepak, telo je slabo.
Kad sam rekla koncentracija, nisam mislila na koncentraciju za ucenje, vec na svest kao budnog posmatraca nas samih.
Posto je Sizif lepo pokazao da ne mozes dokazivati nepostojanje necega, onda je ovo poslednje besmislica. Ljudi funkcionisu "normalno" i bez prisutne svesti o Bogu, tako sam i ja (mada nikad nisam bila ateista), ali sigurnost u sebe moze proizaci i iz obicnog ego tripa, zahvaljujuci kome mozes postici npr. zavidan uspeh u karijeri, ali to nije ono o cemu ja pricam. Nauka sto vise siri granice svog znanja, siri i granice onoga sto ne zna. To je beskonacan proces.
Za mene je sam zivot cudo i velika misterija. A apsolut je cak logicno objasnjenje (ako cemo o uzroku i posledici), bez obzira sto ne mozemo da ga pojmimo i definisemo.

Mislim, da neko vreme necu da zalazim ovde, kakva je ovo navlakusa. Pozdravcic!

 

[Cuppie]

Divlja, može jedno pitanje?