Naša biblioteka

Auuuu, Bi! Rasturila si stvarno.
Ja sam odslušala samo jednu knjigu u životu. Mešinu Tvrđavu. To je bila tako dobro pročitana knjiga da vam ne mogu opisati.
Kasnije kada sam htela nekome da je preporučim, nestala je sa tog youtube kanala. Kontaktirala sam ih i oni su mi rekli da su morali da je skinu zbog nekih autorskih prava. Velika šteta.

Što se tiče teme i ja joj želim bolje dana iako nisam neki optimista.
U vasim spiskovima ću uživati i cituckati ih pažljivije drugi dan, a danas da priložim svoj i da se razdužim :cistinaocare:
 
  1. Odlazak u Jolki Palki – Mirjana Djurdjević, Laguna, 240 str, 9/10
  2. Pertle – Domeniko Starnone, Laguna, 160 str, 8/10
  3. Tišina – Don DeLilo, Geopoetika, 90 str, 7/10
  4. Uspavaj me– Lejla Slimani, Booka, 200 str, 8 /10
  5. Ljudi bez groboava– Enes Halilović, Laguna, 250 str, 8/10
  6. Bunker- Mirjana Djurdjević, Branko Mladjenović, Laguna, 340 str, 9 /10
  7. Crnogorski roman – Đuro Radosavović, Samizdat, 200 str, 8/10
  8. Deca zla – Miodrag Majić, Vulkan 350 str, 9/10
  9. Strankinja – Sergej Dovlatov, Stylos 120 str, 9/10
  10. Tatarska pustinja – Dino Bucati, Laguna 270 str, 9/10
  11. Estoril – Dejan Tiago-Stanković, Laguna 350 str, 10/10
  12. Fric i Dobrila – Srdjan Valjarević, Laguna 220 str, 9/10
  13. Običan momak – Lorenco Marone, Dereta 310 str, 10/10
  14. Pedeset cigareta za Elenu – Marina Vujčić, Laguna 240 str, 8/10
  15. Pastorak – Jurij Hudolin, Laguna 250 str, 8/10
  16. Porodica s gornjeg sprata – Lisa Džuel, Kosmos-(Podgorica) 290 str, 9/10
  17. Predah – Mario Benedeti, Hoplit, 150 str, 9/10
  18. Ostrvo peliikana – Miodrag Majić, Vulkan 330 str, 10/10
  19. Legenda o samoubistvu – Dejvid Van, Laguna 250 str, 8/10
  20. Nevidljivi život Euridisi Guzmao – Marta Batalja, Dereta 190 str, 9/10
  21. Noć u Karakasu – Karina Sains Borgo, Laguna 210 str, 10/10
  22. Šala – Domeniko Starnone, Laguna 190 str, 8/10
 
Baudrillard:
Možeš li reći nešto o ovoj, da li je dobra knjiga?
Kliknite za proširenje...
Grupa dobitnika u nagradnoj igri završi na misterioznom krstarenju koje malo liči na socijalni eksperiment, malo na agatakristijevsku whodoneit misteriju, malo na filozofsku meditaciju o Nojevoj arci kao cirkuskom brodu (jedan lik se zove Medrano).

Zapravo, to o cirkusu vjerovatno i nema veze sa knjigom, iako je kao ideja zanimljivo. Uglavnom je to priča o buenosaireškim, argentinskim karakterima sa, na kraju dodanim, političkim, antirežimskim porukama o zvaničnim verzijama.

Ali, nije me knjiga fascinirala. Možda i zbog malo čitalačke aljkavosti - hronično loše pamtim hispano imena, pa je trebalo da zapišem na početku ko je ko među dosta brojnim putnicima-likovima. Kasnije bi bilo lakše i, zapravo, smislenije pratiti razvoj.

Povremeno neobično neprimjeren prevod - spominje krive Drine i Sunđer Boba, u Argentini, u knjizi objavljenoj 1960. g!
 
lamar:
Krive Drine u Argentini :lol:
Kliknite za proširenje...
Da, kad jedan Argentinac kaže "Neću da ispravljam krive Drine", to tako ubjedljivo zvuči. Neko je veoma pogrešno shvatio ono da prevod treba da bude u duhu jezika na koji se prevodi.

A i ovo sa Sunđer Bobom je totalno čudno. Kaže se da jedan lik (momčić od nekih 15 godina) dolazi na bazen sa peškirom sa likom Sunđer Boba. Naravno, Sunđer Bob nije postojao do 1999. godine. Moguće da je originalno u pitanju neki junak iz argentinskih crtanih filmova, neko ko našem čitaocu ne bi ništa značio, ali, ako neće da ubacuje fusnotu, prevodilac je mogao da stavi nekog Paju Patka/Duška Dugouška...
Valjda svako zna da je Sunđer Bob relativno nova franšiza.
 
Jalmar Sederberg- Doktor Glas
knjiiga mi se svidela jer mi se i inace dopada skandinavska knjizevnost, narocito me je inspirisalo na citanje sto to nije savremena skandivaska knjizevnost(koju ipak volim probrano), evo zabeleske da je ova knjiga objavljena 1905. godine i izazvala je tada skandal (seks, smrt...)
Ne verujem da bi ovaj roman legao vecini, ali ljubiteljima Bergmanovih filmova-verovatno da bi.
 
Убићу се: масовно заборављам које сам књиге читао! Тако и за књигу Доктор Глас, не могу да се сетим да ли сам је читао или нисам. На срећу, нађем листић на коме сам нешто из књиге записао и схватим да ипак јесам.

Машта тако не умањује и не унижава човека као свест да није вољен.
(Доктор Глас, Сведерберг)
 
Гледао сам ове спискове, хтео да видим шта сам од тих књига читао. Овако:

Бодри:
15. Bernhard Šlink - Žena na stepenicama (1)
33. Hanif Kurejši - Buda iz predgrađa (3-)
44. Huan Rulfo - Pedro Paramo (4)
48. Joko Ogava - Profesor i njegova domaćica (3-)
49. Vitold Gombrovič - Pornografija (4)
58. Nagib Mahfuz - Razgovori na Nilu (3+)
7. Marko Tulije Ciceron - O prijateljstvu/O starosti (5)
Углавном се слажем са оценама, осим што бих Шлинку дао већу оцену, рецимо 2+, Цицерону 5 на 4 (раније је могло да се пише у експоненту, откако је сајт побољшан више не може).

Миланче:
3) Lolita
5) Kad su cvetale tikve
8) Velika očekivanja
1) Lovac u raži


Van_Helsing:
Са списка сам читао:
Успон Ругонових, Чехов Приповетке, Васкрсење од Толстоја, Љубав у доба колере од Љосе и Слику Доријана Греја од Оскар Вајлда

Квентин:
Miloš Crnjanski: Seobe
Stanislav Vitkjevič: Nezasitost
Lav Tolstoj: Smrt Ivana Iljiča

Сеобама бих дао 5 а остале две по 4.

Биља:
4. Puškinova brda, Sergej Dovlatov, 4+
6. Naši, Sergej Dovlatov, 4
7. Tatarska pustinja, Dino Bucati, 5
17. Žena na stepenicama, Bernhard Šlink, 3
25. Pseće srce, Mihail Bulgakov, 5
40. Kockar, F.M.Dostojevski, 4
45. Srce tame, Džozef Konrad,3
78. Veliki pad, Peter Handke, 2

Исте оцене, само бих Коцкару дао 5 а Хандкеу 3.

Ламар:
1. Tatarska pustinja – Dino Bucati, Laguna 270 str, 9/10
2. Strankinja – Sergej Dovlatov, Stylos 120 str, 9/10

Слажем се са оценама.
Примећујем да су јој оцене високе - била би вољена учитељица или наставница у средњој.
 
Ja nikada nisam pravila spiskove, nemam tu naviku.

Trenutno citam knjigu za svaku preporuku. Dugo mi se nije neko stivo svidelo punog srca. Citam sporo da mi "duze traje".

Jevandjelje po Isusu Hristu je naziv romana a pisac je Saramago.

Snazna recenica, duga, pomalo ljutita, svakako izazivacka. Kao da je Saramago uneo sve procitano i sve napisano, kao da se spremio za rat sa katolickom crkvom u Portugalu pa nije dopustio nijednu slabost, nijednu gresku.
Ne znam koliko sam objektivna ali znam kako na mene deluje.
 
Читам Меланхолију Јуна Фосеа. Књига ми се баш допада, ради се о норвешком сликару пејзажисти Лашу Хертрвигу, о његовој опсесивној љубави према младој девојци (он је студент) и љубави према сликарству, непризнат је, али је свестан свог талента иако је подвојена личност и параноик са халуцинацијама. Признат је тек десетак година након смрти и, ако сам добро схватио, највећи је норвешки пејзажиста.

Најпознатија му је слика насловљена ''Са Боргеје''.
1706985145384.jpeg
 
Poslednja izmena:
Kad sam već tu, čitao sam u januaru Elaine Kraf: Princess of 72nd Street. Knjiga je objavljena još krajem sedamdesetih, a prošle godine neko je se sjetio kao "zaboravljenog remek-djela". Nije loša knjiga, mada više zaboravljena, nego remek-djelo. Pripovijedana iz perspektive šizofrenične žene koja u nastupima bolesti uobražava da je princeza svog njujorškog kvarta i prolazi razne čudne, povremeno smiješne, ali suštinski beskrajno tužne avanture sa galerijom ekscentričnih likova.
Ima knjiga i jedan bizaran, tragičan detalj, koji se zapravo dobro uklapa u opšti ton romana. Kaže, tako, princeza kako je ta njena 72. ulica jedno divno i opušteno mjesto, pa među raznim kvalitetima kaže kako se selebritiji mogu slobodno išetati iz svojih stanova u zgradi Dakota, bez straha da će ih neko prepoznati. Nepunih godina dana poslije objavljivanja knjige, dok je izlazio iz svog stana u Dakota bildingu, Džona Lenona je ubio onaj ludi obožavalac.

Još sam pročitao rane priče Ivanja Bunjina (Gospodin iz San Franciska). Stilski dosta ujednačene i zrele, priče se sadržajno kreću od lamenta zbog nestanka tradicionalnog ruskog sela do više psiholoških i filozofskih tema. Dobro, ali ja rijetko mogu da se povežem sa knjigom priča kao sa romanom. Zato ih ne čitam često.
 
quentin:
Kad sam već tu, čitao sam u januaru Elaine Kraf: Princess of 72nd Street. Knjiga je objavljena još krajem sedamdesetih, a prošle godine neko je se sjetio kao "zaboravljenog remek-djela". Nije loša knjiga, mada više zaboravljena, nego remek-djelo. Pripovijedana iz perspektive šizofrenične žene koja u nastupima bolesti uobražava da je princeza svog njujorškog kvarta i prolazi razne čudne, povremeno smiješne, ali suštinski beskrajno tužne avanture sa galerijom ekscentričnih likova.
Ima knjiga i jedan bizaran, tragičan detalj, koji se zapravo dobro uklapa u opšti ton romana. Kaže, tako, princeza kako je ta njena 72. ulica jedno divno i opušteno mjesto, pa među raznim kvalitetima kaže kako se selebritiji mogu slobodno išetati iz svojih stanova u zgradi Dakota, bez straha da će ih neko prepoznati. Nepunih godina dana poslije objavljivanja knjige, dok je izlazio iz svog stana u Dakota bildingu, Džona Lenona je ubio onaj ludi obožavalac.

Još sam pročitao rane priče Ivanja Bunjina (Gospodin iz San Franciska). Stilski dosta ujednačene i zrele, priče se sadržajno kreću od lamenta zbog nestanka tradicionalnog ruskog sela do više psiholoških i filozofskih tema. Dobro, ali ja rijetko mogu da se povežem sa knjigom priča kao sa romanom. Zato ih ne čitam često.
Kliknite za proširenje...
Нисам приметио да је од ње нешто преведено.
Од Буњина сам скоро све прочитао. Његове приповетке ми се више свиђају од романа, којих има само два. Препоручујем, по козна који пут, одабране приповетке Тавни дрвореди (Нолитово издање) и књигу О Чехову, нешто као мемоари, није фикција али је изванредна.
 
lamar:
Pocela sam Tiagov Zamalek.
Kakvo je to uzivanje...:zaljubljena:
Kliknite za proširenje...

Jeste, do poslednje strane je uzivanje i ono pitanje zasto, zasto bas sada kada je poceo ovako da pise...

Skoro sam procitala Odakle sam bila vise nisam i htela sam da mi se svidi. I svideo mi se pocetak kada je govorio bogatstvu portugalskog kralja, lukavstvu Mavara i diktaroru koji je ipak bio poslovicno ljubazan, poslovicnonposten i poslovicno human.

Medjutim, kako je knjiga odmicala bilo je padova, prepisanih kolumni iz Ella pre desetak godina (putem kojih sam i upoznala tog sasavog i slatkog arhitektu) i sve u svemu ocena daleko manja od ocekivane.
Zamalek je ona knjiga koja je morala biti ulaznica u svet zanesenih romanopisaca. Meni se iskreno svidela, ponajvise lik Koste.
 
Trenutno citam poklon koji sam slucajno dobila pre par dana. Kaze meni poklonodavac (poklonodavkinja ili kako god:lol:) da je naziv podsetio na mene. Da naslovna strana lici na mene pa je tako nasla knjiga put do nje.

Roman se zove Via Acquarossa, pisac je neki Italijan, nikad cula. Dobro, uzela ja da citam, pocinje Andricevim citatom...iju, otkud to.
I dodjem do Maria Liguorija, doktora komparativnih jezika koji predaje italijanski u - Novom Sadu. Gospodin pise tecno, romanticno i bogato na cistom srpskom jeziku!
Za ime Boga!

Ja sam iz ljubavi ucila italijanski i znam jezik donekle, do drzanja lakse konverzacije, pa mi je ova knjiga inspiracija da coveku skinem kapu jer znam koliko su nasi jezici razliciti.
Pismenijeg stranca na srpskom ne mogu da zamislim.
Nije vise ni preterano vazno koliko mu je roman "tezak", u svakom slucaju je mnogo, mnogo poeticniji i muzikalniji od vecine danasnjih Srba koji su rodjeni u Srbiji.
Ja sam zatecena.

U romanu se radi o ulici ispod Vezuva koja smenjuje, pa mahom tuzne price obicnih ljudi koji neguju nadu u sebi uprkos spoljnim okolnostima.

Velika preporuka za ovog dragog gospodina.
 
Прочитао магистарски рад Николаја Чернишевског Естетички однос уметности према стварности. Књига ме није задовољила али има занимљивих места.

Укажите ми на уметничко дело у коме се не би могли наћи недостаци. Романи Валтера Скота сувише су развучени (то је опште позната истина), Дикенсонови романи готово увек су отужно сентиментални и веома често развучени, Текеријеви романи понекад су (или, боље рећи, веома често су) досадни због своје сталне претензије да буду иронички-пакосно добродушни.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top